Избори на КиМ – Српски пуцањ у властиту ногу

Док се албанско бирачко тело групише и згушњава, не губећи из вида свој основни циљ – уједињење свих Албанаца – српска заједница се поцепала на више колона, што Албанцима само олакшава посао

У српској јужној покрајини, илити самопроглашеној Републици Косово, свима се изгледа журило на нове изборе. Јер за пад владе Исе Мустафе гласали су и његови коалициони партнери из Демократске партије Косова Хашима Тачија (ПДК), али и посланици Српске листе. Повод, мада не и главни разлог за расписивање ванредних избора врти се око демаркације границе између Црне Горе и Србије, проблема који траје још од 2015. године, када је опозиција предвођена „Самоопредељењем“ направила хаос јер је тврдила да се на тај начин Црној Гори поклања осам хектара „косовске“ земље. Опозиција од тада практично скупштину држи у „опсади“ сузавцима и бојкотом рада парламента.

Избори као сцена за надметање различитих идеја и програма не би били спорни да је у питању уређено друштво које функционише по унапред јасним правилима и стандардима. Косово по много чему то није, од начина на који је настало – НАТО агресијом и охолом вољом Запада – па до проблема са коначним бирачким списком. Право гласа на ванредним парламентарним изборима, који ће се одржати 11. јуна ове године, има око 1,9 милиона грађана на Косову, а према званичној статистици КиМ нема ни 1,8 милиона становника.

КОАЛИЦИЈА ИЗНЕНАЂЕЊА У невероватно краткој кампањи за место премијера и 120 посланичких мандата у косовској скупштини боре се три албанске листе, док Срби наступају чак са шест листа.

Бивши командант тзв. ОВК Рамуш Харадинај, ког Србија терети за ратне злочине, биће кандидат за премијера коалиције коју чине његова Алијанса за будућност Косова, ПДК Хашима Тачија и Иницијатива за Косово Фатмира Љимаја. Насупрот њима су Иса Мустафа, Беџет Пацоли и Мимоза Кусари. Покрет „Самоопредељење“ одлучио је да на изборима наступи самостално.

Иако је коалиција Тачи–Харадинај за многе изненађење, могла се наслутити још док је Харадинај у Француској чекао одлуку суда о екстрадицији на захтев Србије. Медијски фокус у којем је био у том периоду ојачао му је политички рејтинг, али су се и Приштина и Тачи здушно потрудили да му помогну, од организовања протеста, преко скупштинских резолуција па до прекида бриселских преговора са Београдом.

Уколико је требало да избори 2014. елиминишу ратне вође из политичког живота, због којих је, уосталом, те године  и формиран Специјални суд за ратне злочине, на овим изборима управо заједно наступају вође ОВК Харадиниј, Тачи и Љимај. Процена је да је оваквој подели у албанским странкама поново кумовао Запад, покушавајући да направи јасну линију између политичара који су из кругова ОВК и оних који нису имали везе са том терористичком организацијом.

Све процене говоре да ниједна од ове две коалиције неће моћи да формира владу сама, па се сматра да ће „Самоопредељење“ одредити ко ће бити будући премијер Косова – Беџет Пацоли или Рамуш Хардинај. Вођа „Самоопредељења“Албин Курти већ је водио озбиљне разговоре о коалиционом савезу са страном коју чине странка Исе Мустафе, партија Алијанса ново Косово (АКР) Беџета Пацолија и покрет „Алтернатива“ Иљира Деде, такозваном „коалицијом мира“.

„Самоопредељење“ као изборни адут нарочито добија на значају после изјаве британског амбасадора у Приштини „да никада не би гласао за странку која је криминалце ставила на листу, као ни за саме такве кандидате“, што је у косовским медијима протумачено као јасна порука баш Харадинају и отворено стављање на другу страну.

 

ЧЕКАЈУЋИ „ЕКСТРЕМНЕ НАЦИОНАЛИСТЕ“ Сва је прилика да се у Приштини покушава направити јасна разлика између грађанске опције коју предводи Иса Мустафа и опције које се подводе под „бивши припадници ОВК“.

За разлику од Харадинаја који је програм будуће владе најавио као екстремно национални и антисрпски, Курти је, иако важи за радикалног косовског политичара, свој програм акцентовао на економију, али и на нови приступ преговора са Србима. Како је рекао, „требало би да почне отворени, демократски и друштвени дијалог са Србима на Косову, у којем ће човек и грађанин бити у центру пажње“. Он би, значи, прекинуо разговоре са Београдом.

Из свега следи да су три опције на столу за премијера Косова: Харадинај, Курти и Авдулах Хоти из „коалиције мира“, односно из странке Исе Мустафе. С разлогом се може закључити: од тога ко ће водити владу Косова зависиће и какав ће бити наставак дијалога са Београдом.

„Самоопредељење“, дакле, хоће да преговара само са локалним Србима, а на том трагу је и Иса Мустафа. Ако нови премијер буде Харадинај, преговарачима из Београда би било веома тешко да седну за преговарачки сто, а да тиме не угрозе позицију Срба на КиМ.

Остаје нејасно како ће се избори одразити на почетак рада Специјалног суда за ратне злочине припадника ОВК, основаног под патронатом Европске уније, док су истраге спроведене на основу извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија. Суд иначе треба да почне са радом управо у периоду одржавања избора.

Руски аналитичари пак истичу да на КиМ ништа није онако како изгледа или како се покушава представити. Тако путем угледног руског интернет-портала Известија.ру упозоравају да ће након ванредних избора 11. јуна на власт у Приштини доћи екстремни националисти који ће започети процес стварања „Велике Албаније“, као и да ће једну од најважнијих функција у новој влади добити ратни злочинац Рамуш Харадинај.

Руски портал објашњава да је „Самоопредељење“ један од главних фаворита за победу на превременим изборима на Косову, уз опаску да политички програм те партије садржи директан позив на уједињење Косова са Албанијом и референдум о том питању.

Стручњаци верују, пише Известија, да ће након избора власт у Приштини формирати радикални националисти чију политику стварања „Велике Албаније“ подржава Запад, чији је циљ слабљење позиције земаља у региону које желе да воде независну спољну политику. Ту се пре свега мисли на Србију која одбија да уђе у НАТО и која тесно сарађује са Русијом у политичкој, економској и војној сфери.

 

МАЊИНСКЕ ЛИСТЕ И ЈЕЗИЧАК НА ВАГИ Наравно, о таквим могућностима на КиМ се не пише, али се по кулоарским причама наговештава и могућност да предизборне коалиције не буду и постизборне. А три кључне ствари од којих зависи постизборни распоред су: демаркација границе са Црном Гором, формирање Заједнице српских општина (ЗСО) и војска Косова.

Ако прве две углавном зависе од албанских партија, трећу – војска Косова – није могуће остварити без гласова мањинских листа у скупштини. Према косовском уставу, одлуку о формирању војске мора да одобри не само двотрећинска већина свих посланика већ исто толико представника мањинских листа у скупштини, тј. 14 од 20 посланика, међу којима је и 10 српских. Четири српска гласа би теоретски била језичак на ваги.

После потписивања Бриселског споразума између званичног Београда и Приштине априла 2013. српска заједница покушава да наступи што јединственије под патронатом званичног Београда. До сада је то била Српска листа.

Овај пут Срби на Косову у борбу за 10 посланичких мандата, колико им припада, улазе са пет странака: Српска листа, Прогресивна демократска странка, Самостална либерална странка, Српски патриотски савез, Напредна снага Косова и једном коалицијом.

Власт у Београду подржала је кандидате Српске листе, чиме се, како је рекао премијер и новоизабрани председник Србије Александар Вучић, спречава да Косово добије атрибуте државности формирањем војске. „Оно што тренутно раде поједине силе, светске и Албанци, купују нам људе да би имали четири од десет посланика да би могли да изгласају војску“, казао је Вучић.

Александар Јаблановић, оснивач Српске листе, а сада председник новоосноване Партије косовских Срба, главни кривац за цепање српског бирачког тела, на стрепње Београда одговара нападом уз став да је једнострано политичко навијање Београда погрешно, а квалификација да је неко издајник „превазиђена и у простору и у времену“.

„Уколико Влада Србије има информације ко са киме сарађује и ко је какав договор прихватио да изврши, ја бих први волео да чујем ко су ти људи и какав су договор и са киме направили како бисмо се ми тих људи пазили“, истиче Јаблановић.

За разлику од Јаблановића, лидер грађанске иницијативе СДП Оливер Ивановић сматра да је изузетно лоше што Срби на ванредне парламентарне изборе 11. јуна на Косову и Метохији излазе са шест листа, и упозорава да разједињеност иде наруку српских непријатеља.

„Као да се људи устручавају да обједине оно мало људских ресурса које имамо како бисмо направили јаку листу, настојећи да свако буде петао на свом буњишту“, рекао је Ивановић у интервјуу за „Спутњик“.

Ивановић износи податак да бирачко тело Срба на КиМ, према бирачким списковима, чини између 100.000 и 110.000, од чега на изборе изађе највише 30.000, што, како наводи, кад се подели на више листа, значи да иза изабраних особа стоји мало гласова, те имају малу политичку тежину.

„А нама предстоји тежак живот, тешка борба да за Србе обезбедимо мир и стабилност. То не могу слаби политичари, не могу ни само млади, који носе енергију, али потребно је и да имају људе са јасном визијом и искуством. То их спречава да направе грешке, а у политици на Косову грешке могу бити катастрофалне“, упозорио је Ивановић.

Упитан хоће ли бити „Тачијевих и Харадинајевих Срба“, рекао ЈЕ да не воли такву категоризацију и поручио да Срби не смеју никад да забораве где је њихов центар и главни град, као и с којом институцијом „обавезно морају“ да се договарају, с – Владом Србије.

Не треба изгубити из вида да су се почетком јануара у Тирани окупили лидери албанских партија са целог Балкана и усвојили „Тиранску платформу“, која се бави правима Албанаца у Македонији и другим балканским земљама. У њеној основи је пројекат „Велике Албаније“. Знамо и да Запад подржава Тирану, Приштину и албанску мањину у земљама у региону, што може довести до нових конфронтација које би могле да се претворе у оружани сукоб. Ни предстојећи ванредни избори на КиМ нису мимо такве матрице и зацртаних планова.             

[/restrict]

2 коментара

  1. Ne bih se iznenadio ukoliko jedna od petokolonaskih partija dobije vise glasova od “Srpske Liste”. Setite se kako je Hrvatska stranka usla u crnogorski parlament i donela 1 glas u parlamentu. Planski su glasali odredjeni crnogorski glasaci. Sta ako se ista taktika primeni na KM i srpske pertije zajedno dobiju vise glasova nego sto Srba ima na KM?

  2. Da li če Vučić opet tražiti od EU odobrenje od 45 minuta – da pošalje beogradsku žandarmeriju na Kosovske Srbe koji će bojkotirati Kosovske izbore, kao što je to tražio na proteklim K izborima?

    Kosovo i Metohija, Srpska pokrajina, privremeno okupirana NATO bombardovanjem da bi se odredio medjunarodno-pravno-politički novi status KiM Briselskim sporazumom-BS: “Kosovo Albanska država”. Zvanično je Kosovo raspisalo izbore, a ne Kosovo i Metohija (po Briselskom pravosnažnom dokumentu) Zašto mi sami sebe zavaravamo i obmanjujemo kako je Kosovo ostalo Srpsko, konkretno obmanjuju nas Vučić i Dačić pogrešnim-nakaradnim tumačenjem BS.

    Što se tiče konkretno o raspisanim izborima na Kosovu:
    – Srbi ispoljavaju neshvatljivo nejedinstvo izlaskom u 5-6 kolone;
    – Aktuelna vlast svim raspoloživim medijskim i političkim sredstvima (diktaturom i cenzurom) – nameće javnosti svoje tumačenje BS da prikaže drukčiju istinu od one ne terenu na Kosovu, postavlja po svoim instrukcijama stranku “Srpsku listu” kao jedinu validnu;
    – Srpska lista se u startu zvala “Izborna lista Srbije”, ali se brišu tragovi “Srbije” na Kosovu, a Vučić i Dačić prihvatili promenu u “Srpsku listu”. Isto kao što je ranije postojalo Ministarstvo Srbije za KiM – ali je promenjeno u “Kancelariju za KiM” (da ne asocira na državu Srbiju);
    – Isto i Kosovska stranka “Partija Srba Kosova” (a ne KiM) govori da su Srbi stranke stanovnici Kosova a ne Srbije? …

    Kosovski Srbi jedini na svetu dobili pravo da glasaju u dve države, Kosovo i Srbije: Tačijevu “pravu” državu, i Vučićevu “propagandu” – da prikaže kako je Kosovo navodno po Briselskom sporazumu sastavni deo Srbije – prikriva veleizd.ju – dok se konačno kompletno ne preda Albancima (sa ulaskom u UN)? Primera radi, kada su bili izbori za Predsednika Srbije – zašto su glasački listovi Srba iznošeni van granica Kosova – u Vranje i Sandžak na brojanje (0EBS vršio kurirsku službu – prenosio glasačke kutije)? Zato što Kosovo nije dozvoljavalo da se remeti integritet i suverenitet Kosova po BS? Vučić kaže – iz bezbednosnih razloga(!)? Izmišlja izgovor da prikrije predaju Kosova. Neće sigurno Albanci da zabrane brojanje glasačkih kutija u srpskim opštinama ili mesnim zajednicam, ili u srpskim kućama!? Zna Vučić da je predao Kosovo… izmišlja izgovore… Nastavak…

    4
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *