ИСТОРИОГРАФСКО УТЕМЕЉЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Пише Стефан Каргановић

И овом књигом је потврђено: тешко да постоји иједна тема из историје Босне и Херцеговине која нема наглашени дневнополитички набој и поводом које није могуће развити оштре полемике

Мало је књига у српској историографији и публицистици за које је извесно да ће изазвати опречне реакције и, барем у једном делу јавности, одмахивање главом. Књига Историја Републике Српске Чедомира Антића и Ненада Кецмановића објављена у новом, популарном издању часописа Недељник спада сигурно међу такве наслове.

[restrict]

Аутор ових редова већ је на друштвеним мрежама видео злураде коментаре зашто је на насловној страни портрет Гаврила Принципа који тобоже са садашњом Републиком Српском није имао много везе. Међутим, како аутори књиге наводе у Уводу, српска нација је „једна и недељива“, а Република Српска је последња и најјасније дефинисана инкарнација њених државотворних тежњи на територијама историјских области Босне и Херцеговине које српски народ насељава од „њиховог првог спомена у историји“.
Идеја ауторског двојца била је да напишу широку синтезу која обухвата кратак поглед на праисторијске и античке прилике на територији данашње БиХ, а да затим дају синтетички преглед историјских дешавања у средњовековној босанској држави и њених сложених односа са суседима, као и периода османске владавине на овом подручју. Како се излагање приближава савременим приликама, оно постаје и детаљније и у историографском смислу актуелније с обзиром на то да многе теме (посебно период социјалистичке и постсоцијалистичке историје овог подручја) нису на задовољавајући начин обрађене у досадашњој литератури.
Аутори су били свесни да радом на оваквој књизи ступају на клизав и методолошки несигуран терен, али решења која су одабрали уз приличну дозу аутокритичности и проницљиве рефлексије о ограничењима властитог подухвата као свој резултат дала су вредан прилог српској историјској литератури.
Изразити полемички карактер књигу чини посебно актуелном и занимљивом. А тешко да постоји иједна тема из историје Босне и Херцеговине која нема наглашени дневнополитички набој и поводом које није могуће развити оштре полемике. Етнички (или протонационални) карактер средњовековне босанске државе, њен однос према државотворним традицијама Рашке и државе Немањића, карактер османског освајања и потоње исламизације, све ово су контроверзне теме иако се односе на периоде у далекој прошлости. Да ли онда треба подсећати на полемику о узроцима Првог светског рата и месту Сарајевског атентата у сложеном колоплету догађаја који су Европу одвели у рат, полемику поново актуелизовану уочи стогодишњице ових збивања 2014. године? Разумљиво је да аутори у оваквој синтези нису могли да дају исцрпан приказ свих аргумената у таквим расправама, али су – што је релативно ретко у домаћој публицистици и популарно писаној историјској науци – заузели одређено становиште уз кратак и полемички осврт на мишљења других аутора.
Читаоцу ће посебно интересантна бити поглавља која се односе на историју социјалистичке БиХ „Југославије у малом“ која је имала врло особите проблеме и у односу на федеративну државу и у односу на друге републике, као и она која се односе на утемељење државности Републике Српске, њену одбрану и дефинисање у грађанском рату и борбу за опстанак која је уследила у претходних двадесетак година.
Писана читљиво, непретенциозним и допадљивим стилом, ова књига је важан допринос српској публицистици и надамо се да ће заинтересовати широку читалачку публику. За људе из историјске и политиколошке струке она може да укаже на места где смо „танки“ и која би новим истраживачким радовима требало допунити и на квалитетнији начин обрадити. А за политичке делатнике и јавне делатнике она може да послужи као важно подсећање на огромна искушења кроз која је прошао српски народ у БиХ и инспирација да не губе хладнокрвност и одлучност у изазовним околностима, у којима се Република Српска још увек налази.

[/restrict]