Хрватски пуцањ у сопствену ногу

Пише Слободан Иконић

За отварање преговарачког Поглавља 23 Србија неће морати да промени ниједан од закона, што је Хрватска тражила

Стара источњачка пословица каже: „Кад се са неким свађаш, остави места и за помирење.“ Мало је вероватно да је Хрватска следила ову максиму када је напокон преломила и на састанку амбасадора земаља чланица ЕУ, на чиjем дневном реду се налазило и питање отварања Поглавља 23 у преговорима са Србиjом, ове среде коначно повукла своју блокаду, доставивши писану сагласност у корист консензуса свих 28 земаља чланица, неопходног за процес отварања преговора са Србиjом. Биће да су хрватском попуштању кумовале моћне чланице ЕУ, пре свих Немачка, јер је Србија у овом моменту важна за ЕУ као некакав доказ да прича о проширењу није дефинитивно сахрањена, а сигурно је и да нису за потцењивање ни српски дипломатски напори, нарочито одлазак премијера Александра Вучића у Москву, што је челнике ЕУ навело да убрзају и пооштре притисак на Хрватску.

[restrictedarea]

ХРВАТСКА БЛОКАДА Као што је познато, Хрватска је до сада у два наврата блокирала отварање Поглавља 23 у преговорима Србије о чланству у ЕУ. Први пут се то догодило 8. априла, а онда и 4. маја. Оба пута европске земље жестоко су негодовале због таквог потеза Хрватске и њених захтева Србији да укине своју (регионалну) надлежност у процесуирању ратних злочина, да хрватској мањини гарантује посланичка места у Скупштини Србије, и да побољша сарадњу с Хашким трибуналом.

Хрватска је нарочито инсистирала на укидању надлежности Србије за процесуирање ратних злочина извршених на територији целе бивше Југославије. Саша Обрадовић, правни заступник Владе Србије у Хагу, изјавио је тим поводом да је тежња да се овај члан нашег закона укине дошла у време када се завршавао спор између Хрватске и Србије пред Међународним судом правде у Хагу; тада су, навео је, хрватски државни органи могли да виде колико података српска страна поседује о злочинима извршеним на територији Хрватске према „лицима која су била српске етничке припадности“. Да нема правног основа за брисање члана о надлежности српског тужилаштва оценио је и професор Правног факултета универзитета у Београду Милан Шкулић. „Оно што Хрватској смета је више везано за политичке аспекте, а то је што Србија има могућност да суди и за злочине учињене у Хрватској током грађанског рата“, рекао је Шкулић, уз оцену да Хрватска претерује и греши у својим захтевима јер, како је навео, заборавља да се највише злочина догодило на територији бивше Југославије у време када Хрватска није ни постојала као посебна држава. Хрватској, како је подсетио, није нимало сметало што се надлежност, коју сада оспорава, примењивала за злочин на Овчари према оптуженима (српске националности) које је Одељење за ратне злочине у Београду осудило на строге казне. Шкулић у Хрватској не види вољу да се суочи са злочинима сопствених држављана јер „оно што је за нас грађански рат, за њих је домовински рат… Због тога би се поставило питање ко би судио починиоцима злочина, ако суд у Београду не би више могао да суди“, навео је професор и закључио да Хрватска инсистира више на политичким него на правним разлозима и „користи своју позицију у ЕУ да своје политичке догађаје одене у тобож правно рухо и тобож европске стандарде“.

 

1217 и 1804. година Тек, скоро двомесечна игра око хрватске блокаде своје убрзање је добила уочи овонедељног састанка амбасадора ЕУ у Бриселу. Прво је хрватски министар спољних и европских послова Миро Ковач изјавио да се дошло близу решења у вези блокаде преговора Србије са Европском унијом. Дан касније из Европске комисије је поручено да оптимизам хрватског министра Мира Ковача представља добар сигнал и могућу индикацију напретка, што је европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан потврдио изјавом да је пронађено решење за отварање Поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ, до краја јуна.

Али не лези враже. Хрватски министар одмах потом жустро демантује тврдњу европског комесара да је договор постигнут, уводећи у игру школску терминологију по којој Србија треба тек „да положи пријемни испит“, да би дан уочи састанка Ковач чак и прогласио победу јер је Хрватска осигурала да њени захтеви уђу у преговарачки процес Србије и ЕУ. Насупрот томе, у Београду као да није било дилеме у исход двомесечне хрватске пакосне заврзламе. Ми­ни­стар прав­де Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић, поводом отварања првих преговарачких поглавља, смирено је изнео очекивање да ће „не­ко уме­ти да це­ни оно што је Ср­би­ја ура­ди­ла на том пла­ну“. „То је унутрашња ствар ЕУ и неких њених држава чланица. Они нека се тиме баве, а ми ћемо се бавити својим послом, градити своју земљу, радити за њу и грађане“, рекао је новинарима, не пропуштајући прилику да се осврне на изјаву хрватског шефа дипломатије Мира Ковача о полагању испита, рекавши да је Србија „своје факултете завршавала још од 1217. (крунисање првог српског краља Стефана Првовенчаног) и од 1804. (Први српски устанак), борећи се за вредности хришћанске Европе, на територији која се данас назива Западним Балканом“.

На крају, ове среде постигнуто је решење које је за Хрватску повољно утолико што не представља баш потпуни пораз њених захтева. Србија неће морати да мења свој закон о процесуирању ратних злочина, већ је нађена формулација по којој Србија не треба да користи тај закон на дискриминаторски начин и треба да избегава конфликте правосуђа у процесуирању ратних злочина. Такође, од Београда се неће тражити ни доношење новог Закона о националним мањинама, него ће се инсистирати на поштовању постојећег закона, а према процени Брисела, Београд већ сарађује у довољној мери с Хашким трибуналом и о том услову Загреба и не треба расправљати.

Додуше, уз отклањање хрватске блокаде није дошло и до моменталног отварања тог поглавља. Србиjа је позвана да достави своjе преговарачке позициjе за поглавља 23 и 24, након чега ће на нивоу радне групе Савета EУ, коjа се бави земљама у процесу приступања EУ, бити усаглашена и заjедничка EУ преговарачка позициjа за ова поглавља. Tек након тога Савет министара општих послова EУ на састанку у Луксембургу треба да званично да „зелено светло“ за отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима Србиjе. Очекује се да то буде до краја јуна.

ЗЛОСТАВЉАНО ДЕТЕ Хрватској је, иначе, ове среде стигао још један европски шамар због њеног односа према Србима. Савет Европе, наиме, саопштио је да талас национализма и политичке радикализације негативно утиче на националне мањине у Хрватској, посебно у областима тешко погођеним сукобима из 1990-их година. СЕ је упозорио да је говор мржње у порасту, као и да је постао прихватљив у медијском и политичком дискурсу. Посебно се указује на препреке за економску интеграцију повратника који су напустили своје домове у време сукоба од 1991. до 1995. године, укључујући препреке за добијање држављанства…

Колико такво понашање Хрватске према Србима и Србији личи на „синдром злостављаног детета“, како је то назвао професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић? Личи ли то на провинцијалну ускогрудост коју је према Хрватској својевремено демонстрирала Словенија, блокирајући јој приступ у ЕУ? У Загребу су такво словеначко понашање тумачили као велико морално посрнуће Љубљане, па је Сабор после тога изгласао посебну декларацију којом се обавезао да Хрватска неће направити исти потез Србији. На страну што су челник ХДЗ-а Томислав Карамарко и садашњи министар иностраних послова Миро Ковач пре парламентарних избора тврдили да је Зоран Милановић упропастио односе са свим хрватским суседима, укључујући и Србију. Зашто је Карамарко одлучио да овако драстично поквари ионако слабе и мрзовољне односе са Србијом? Рекло би се да у томе приличну улогу игра свађа у владајућој хрватској коалицији, као и неуспех Карамарка у завођењу политичке и идеолошке хегемоније после освајања избора на домаћим темама, па је потегао за оним споља. У сваком случају, Хрватска је у овој ситуацији себи „пуцала у ногу“, али то не значи да ће из ове ситуације извући праве поуке. Као и толико пута у прошлости, уосталом.

[/restrictedarea]