GMO hrana dolazi iz Hrvatske

Piše Uglješa Mrdić

Zašto Srbija uvozi genetski modifikovanu hranu iz Hrvatske?

Srbiji i dalje preti opasnost od uvoženja genetski modifikovane hrane. Jedna od najvećih opasnosti po srpsko stanovništvo kada je u pitanju prehrambena industrija je uvoz genetski modifikovane hrane iz susedne Hrvatske. Slična situacija je i sa genetski modifikovanim semenom iz Hrvatske, koje se sve više koristi u srpskoj poljoprivredi.
Brojni međunarodni faktori na Zapadu podržavaju uvoz genetski modifikovane hrane.

ENGLESKA KUHINJA
Tako je i kada je u pitanju Velika Britanija. Što može da zamuti čuvena „engleska kuhinja“ ne može niko u Evropi.
Savetnik britanske vlade sir Džon Bedington izjavio je nedavno da smatra kako genetski modifikovana hrana može pomoći u sprečavanju budućih svetskih kriza gladi.
On smatra kako nema jednostavnog rešenja za užasno veliki problem prehranjivanja svetskog stanovništva u budućnosti koji je povezan i s klimatskim promenama, rastom populacije te smanjenjem količine energije.
„Ako postoji genetski modifikovana hrana i ona rešava probleme koje ne možemo rešiti na druge načine te se pokaže da je sigurna za ljudsko zdravlje i okolinu, tada treba da je koristimo“, rekao je Bedington na Bi-Bi-Siju.
Bedington je upozorio da treba poduzeti hitnu akciju kako bi se u budućnosti sprečila globalna glad širokih razmera. U izveštaju piše kako faktori kao što su porast broja stanovnika, klimatske promene, nestašica vode i energije će izazvati žestoki pritisak na proizvodnju hrane.
„Nemamo vremena za opuštanje i za reči da je sve dobro. U 20 godina svetska populacija će doći ‘do neba’, a potražnja za hranom, vodom i energijom će biti na tome putu“, upozorio je Bedington.
Kao rešenje za gladovanje svetske populacije vidi se i u poboljšanju poljoprivredne tehnologije na malenim farmama u Africi.
„Nema jednog rešenja, ovome moramo pristupiti s mnogo različitih frontova“, rekao je Bedington. Njegove procene govore da će do polovine ovog veka, zbog povećanja populacije, svetu biti potrebno 40 posto više hrane, 30 posto više vode i 50 posto više energije. Kaže da će do toga vremena klimatske promene već imati ozbiljni uticaj na Zemlju.
Tvrdi da će povećanje cene hrane, ako se poljoprivredne tehnologije ne poboljšaju, najjače pogoditi najsiromašnije.
„Populacija Afrike će se udvostručiti u 20 godina“, kaže Bedington te dodaje da moramo razmišljati o problemima vode, poljoprivrede i energije.
„Nema jednostavnog rešenja. GMO može biti odgovor na određene probleme“, zaključio je Bedington.
Možda je engelski plan da se prepolovi stanovištvo upotrebom GMO hrane.

NEZDRAVA HRVATSKA HRANA
Istovremeno je u Hrvatskoj pokrenuta akcija protiv genetski modifikovane hrane. I Hrvati se bune. Kada je već u Srbiji zatišje (sem nekoliko ekoloških organizacija, „Pečata“, nekoliko profesora i stručnjaka i nešto političara“), Hrvati ne prezaju od javnog suprostavljanja GMO kartelu. Deo njihove genetski modifikovane hrane se ionako, prema saznanjima „Pečata“ isporučuje Srbiji, jer Srbija nažalost postaje otpad za sve što ne valja u regionu, jer na Balkanu znaju da zvanični Beograd pristaje na sve.
„Označite GMO proizvode!“, glasi napis u hrvatskim medijima.
„Mi, građani Republike Hrvatske slabo smo informisani o upotrebi GMO proizvoda i poljoprivrednog semena u Hrvatskoj. Sudeći po određenim vestima i provedenim istraživanjima, možemo biti zabrinuti upotrebom genetski modifikovanih organizama u hrani. Stoga od Vas, kao legitimnih predstavnika koje smo izabrali, tražimo da poduzmete sve što je u vašoj moći da:
zaustavite upotrebu i prodaju genetski modifikovanog semena u poljoprivredi i ostalih genetski modifikovanih sredstava za poljoprivredu;
da Sabor, kad već ne može zabraniti upotrebu proizvoda s GMO sastojcima, donese zakonsku regulativu koja će jasnije i strože propisivati označavanje hrane i proizvoda koji sadrže i najmanje količine GMO-a.
U Hrvatskoj informacije o istraživanjima o GMO-u, posebno hrani i semenu, pokazuju štetnost takve hrane za životinje. Sve je jasnije da stvari sa genetski modifikovanom hranom, usevima te uticajima GM useva na okolinu nisu tako bezazlene kako pokušavaju da nam prikažu. Niko ne zna kakve će posledice za zdravlje i okolinu biti posle 20 ili 30 godina konzumiranja i proizvodnje takve hrane.
Treba posebno obratiti pažnju na proizvode od hrvatske „Podravke“. Čelnici Mediteranskog instituta u Splitu još 2006. godine naveli su da je GMO budućnost. To su izrekli prilikom posete „Podravki“. Usledile su najave čelnika „Podravke“ (fabrike hrane) da će vrlo brzo tehnologija proizvodnje GMO-a dostignuti zadovoljavajuću normu za upotrebu u „Podravki“.
Američka kompanija „Monsanto“, ima svoju ispostavu u Republici Hrvatskoj, najveći je svetski proizvođač i distributer genetski modifikovanog semena u susednoj državi.
Od hrvatskog sabora ekološke organizacije u ovoj državi zatražile su sledeće:
„Tražimo da se založite i energičnije pomognete hrvatskim poljoprivrednicima da okrupne površine za uzgoj što ekološke „Bez GMO“ hrane, uz što manju upotrebu pesticida i herbicida. Podstičite uzgoj i pomažite razvoj „eko poljoprivrede“, ali što je još važnije, edukujte građane o ovim temama. Živimo u zemlji koja još uvek ima čisto more i obalu, a ima i pitke vode pod zemljom i stotine hiljada hektara neobrađene kvalitetne poljoprivredne površine. Hrvatska i njeni građani ne zaslužuju ovo što joj spremaju.
Nasledstvo koje smo dobili treba da nam bude i obaveza da to nasledstvo nećemo uništiti zbog nečije pohlepe za novcem, „sponzorstvima i provizijama“.
Ovo ne treba ništa da čudi susednu Hrvatsku, jer i u toj državi, baš kao i u našoj Srbiji, interesi GMO industrije i kapitala nisu ničiji nacionalni interesi.
Želja biotehnoloških korporacija i GMO kartela je stvaranje zavisnosti o njihovom patentiranom semenu. Srbija i Hrvatska imaju dovoljno kvalitetnog nekontaminiranog semena i ne postoje nikakvi razlozi da bi se prelazilo na njihovo novo, GMO patentirano i zaštićeno seme. E, sada se postavlja pitanje zašto Srbija uvozi GMO seme iz Hrvatske. Zemlje koje su uvele proizvodnju iz GMO semena suočavaju se s lošim prinosima, zagađenjem zemlje i nekvalitetnim proizvodom. Potrebe za zaštitnim sredstvima na GMO površinama veće su nego kod konvencionalne poljoprivrede, novije informacije govore o jačanju superkorova u takvim usevima, što od proizvođača zahteva upotrebu jačih koncentracija otrova.

MLEKO I KROMPIR
Nažalost građani Srbije usled ekonomske krize gledaju da po pijacama i prodavnicama uzimaju što jeftiniju hranu, ne znajući da je dobar deo te hrane genetski modifikovan. Prirodno gajena hrana je odavno u Srbiji i u svetu postala privilegija bogatih.
Navedimo da je redakcija „Pečata“ dobila i podatak kako su kineski naučnici genetski modifikovali krave muzare kako bi proizvodile ljudsko majčino mleko u nadi da će njihov proizvod da se nađe u prodavnicama širom sveta.
„Genetskim inženjeringom su ljudski geni umetnuti u DNK kloniranih kravljih embriona, koji su zatim usađeni u surogat krave“, piše „Skaj njuz“.
Na sličan način je klonirana i ovca Doli u Škotskoj, prvi sisar na kome je uspešno izvršen eksperiment. Proizvedeno mleko se još uvek podvrgava raznim laboratorijskim analizama. Takođe, Kinezi očekuju da ovaj proizvod bude hit u svetu i da će vremenom da istisne klasično mleko. Prema tvrdnjama naučnika ovo mleko je slađe i jačeg ukusa.
Nadamo se da u budućnosti zbog ovog mleka neće nastati nova bolest „ludih krava“, koja će se lečiti nekim novim obaveznim vakcinama.
Pojavila se i informacija da je krompir zaražen karantinskom fitopatogenom bakterijom „ralstonija solenacerum“, zakopan na regionalnoj deponiji u Ramićima kod Banjaluke, u Republiku Srpsku je krajem aprila iz Egipta uvezla firma „Dabis Čapljina“.
Ovo su potvrdili u Republičkoj upravi za inspekcijske poslove, gde su dodali da je uništavanje 75 tona krompira obavljeno uz prisustvo Republičkog fitosanitarnog inspektora. Juče niko nije mogao da precizira da li su i kakve mere preduzete protiv firme iz Čapljine.
Glavni republički inspektor Đuka Papić rekla je da je bakterija opasna po bilje, ali ne i po ljude i životinje.
„Ovim zakopavanjem zaraženog krompira nije u potpunosti otklonjena opasnost, jer su pre inspekcijskog nalaza u maloprodaji, prema procenama, završile tri ili četiri tone“, rekla je Papićeva.
Dodala je da će uvoznik snositi troškove uništavanja, kao i dezinfekciju vozila i skladišta u kojima je čuvan.
Na kraju možemo zaključiti da GMO kartel polako sve više okupira čitav region. A imajući u vidu „dobru“ regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu, a naročito između zvaničnog Beograda i Zagreba, možemo očekivati novu razmenu i genetski modifikovanih biljaka, hrane i semena…