Неизвесност о којој је реч произилази из чињенице да је огромна већина јавности изван странака садашње владајуће коалиције (Демократске странке и странака-патуљака окупљених око ње, коалиције СПС-ЈС-ПУПС, Г-17+, преодевене у УРС, и већине странака националних мањина), и њених сателита (коалиције ЛДП-СПО), тј. изван главног тока строго контролисаних српских медија изразила озбиљне, суштинске сумње у регуларност првог круга избора – и то на свим нивоима: председничким, парламентарним, покрајинским и локалним. Приговори покривају широк дијапазон: – од недостајући врећа са гласачким листићима или врећа нађених у контејнерима за ђубре, масе отпечаћених коверата са гласачким листићима који су стизали у изборне комисије, записника који се не слажу са унетим подацима о пребројаним гласовима, сумњиво поништених листића, вишка штампаних листића, листића наводно различитих боја и различите грамаже, па до немогућности опозиционих странака да добију адекватан увид у гласачки материјал, на основу чега би могле да поднесу утемељене жалбе. Мора се напоменути да ове појаве нису биле локалног или изолованог карактера, већ су биле масовне и широко распрострањене, што доводи до закључака да је изборна превара била систематска и добро организована.

Приговори оштећених странака су одбачени од стране Републичке изборне комисије (РИК), и то страначким прегласавањем, с обзиром да су чланови РИК-а уједно и представници странака, а сам председник РИК-а је члан владајућег ДС-а, који је чак био и донатор своје странке током изборне кампање.1

Посебна прича је тзв. Јединствени бирачки списак (ЈБС), према којем Србија (без Косова и Метохије) има абнормално низак број малолетника без права гласа. Наиме, док према попису из 2011. популација Србије (без КиМ) износи 7.120.666, првобитни ЈБС је регистровао око 7,03 милиона бирача, да би се, уочи самих избора, под врло магловитим околностима (везаним за манипулације око броја гласача на КиМ), тај број смањио на око 6,77 милиона бирача. То би значило да Србија има свега око 350.000 малолетника, што је изван сваке могућности, с обзиром да се годишње у Србији, према званичној статистици, рађа око 90.000 деце, а око 75.000 уписује основну школу. Ако се на основу ранијих пописа може утврдити да се број малолетних лица у Србији креће у распону од 15-20%, то би значило да би, у најбољем случају (тј. са 15% малолетника), број лица са правом гласа у Србији могао да буде тек нешто изнад 6 милиона, што значи да ЈБС садржи на стотине хиљада „фантомских“ гласача (укључујући нпр. мртве и оне који су се иселили из земље).

Две ствари у вези ЈБС још треба подвући. На првом месту је чињеница да ни једна једина странка или групација која се појавила на изборима – ни из власти ни из опозиције – није упутила званични приговор на ЈБС ни пре ни после избора, иако су његове нелогичности биле већ на око очигледне, што је на неки начин све учеснике избора – у мањој или већој мери – учинило саучесницима у изборним нерегуларностима. На другом месту је чињеница да, према тврдњама страначких функционера попут Небојше Бакареца из ДСС-а, „не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком“.2Другим речима, постојање ЈБС је више ствар вере него емпиријских чињеница. А, као што се зна, различити људи тумаче веру на различите начине.

Како су у данима после првог круга избора почеле да пристижу све бројније, боље рећи масовне информације о изборним неправилностима,3 а приговори бивали листом, систематски одбијени од стране РИК-а, тако је расло незадовољство у опозиционим редовима, и појавили су се захтеви да се резултати избора преиспитају, тј. да се избори пониште. Двери су 10. маја затражиле да се „хитно пониште и поново распишу избори на свим нивоима, јер је ово највећа изборна крађа у новијој политичкој историји Србије“.4 Председник ДСС-а Војислав Коштуница је 11. маја изјавио да „независна комисија треба да преброји гласове“, додајући да је „најгоре што може Србији да се деси јесте да на изборе падне сенка сумње да су гласови покрадени“.5 Председништво СНС, који је, заједно са мини-странкама окупљеним око њега, појединачно добио највећи број гласова и највећи број мандата, 12. маја објавило је да „СНС не признаје фалсификоване резултате избора“,6 и да ће тек одлучити да ли ће уопште и учествовати у другом изборном кругу, у који се пласирао председнички кандидат странке, Томислав Николић.

Чинило се да се на опозиционој страни ствара јединствен фронт који би могао да пољуља владајући режим и отвори кризу у држави на основу захтева да се васпостави или успостави регуларан и веродостојан изборни процес. Додатну тежину захтевима ових странака давале су и анализе и коментари објављени на медијима који су се истакли у борби против Милошевића и/или „српског национализма“ и који овим политичким снагама ни на који начин нису били наклоњени, попут портала Б-92 (тј. Блог Б-92), Пешчаник и Е-новине. Не само да се регуларност избора доводила у питање и постављали се захтеви да се изврши поновно пребројавање гласова,7 већ је и сам доскорашњи председник Србије Тадић оптуживан за увођење аутократског, па чак и диктаторског режима, са амбицијама преузимања тоталитарне контроле над друштвено-економским и медијским животом Србије. Помаљала се атмосфера из 1990-их, тј. уједињавања разноликих политичких опција око супротстављања власти која је изродила у „режим“. Међутим, тај наговештај је био кратког даха.

Већ 13. маја, тј. само дан после изјаве председништва СНС о „непризнавању“ изборних резултата, Томислав Николић је изјавио да ће ипак учествовати у другом кругу избора, са образложењем да ће власт „свакако прогласили победу, учествовали ми или не“, и да ће, само ако он победи на председничким изборима, грађани „сазнати шта је права истина“.8Разумљиво, овај став је збунио многе, јер се поставило логично питање: како се може веровати да ће они који су организовали изборну крађу у првом кругу организовати фер изборе у другом. Или, према речима некадашњег председничког кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, изречених уочи демонстрација и преврата од 5. октобра 2000: „Ми ни у какав други круг не можемо да идемо, јер бисмо тиме постали саучесници у крађи бирачких гласова. Превара из првог круга не може се поништити другим, петим или ко зна којим кругом“.9 Коштуничином ДСС-у је требало читава три дана да формулише одговор на Николићев заокрет. Тај одговор је артикулисан „Споразумом председника ДСС и председника СНС“ од 16. маја, према којем ДСС даје подршку Томиславу Николићу у другом кругу председничких избора у замену за пристанак СНС да се питања евентуалног чланства у ЕУ (зашта се залаже СНС) и/или политичке неутралности (зашта се залаже ДСС) реше на референдуму, и да СНС и ДСС воде „усаглашену политику када је у питању Устав Србије“.10 С друге стране, потписници су истакли да су „сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја“, уз констатацију да је, „и поред оправдане сумње у изборну крађу председник СНС Томислав Николић донео одлуку да је у интересу Србије да се одржи други изборни круг“.11

На брисаном простору су остале једино Двери, које су, у складу са својим ставом да „другог круга председничких избора неће бити“ док се „не утврди истина о крађи на изборима“,12 затражиле додатно образложење за овај споразум,13 и које и даље инсистирају на оснивању „независне државне истражне комисије коју би чинили представници свих изборних листи које су учествовале на претходним изборима и која би имала увид у јединствени бирачки списак, записнике са бирачких места и сав бирачки материјал“.14 Нажалост, уследио је напад на Двери од стране високог функционера ДСС Милоша Алигрудића, који их је оптужио да имају подршку режима, који им „омогућава да заузимају невероватан медијски простор“.15 Алигрудић, међутим, није суштински оспорио захтеве Двери, нити понудио доказе за своју тврдњу.

С каквом се ситуацијом суочавамо?

1. Шта год да буду резултати другог круга председничких избора, нестабилност у Србији ће се појачати. На првом месту, Николић је већ најавио да ће се он и његова странка „физички тући ако буде дошло до крађе у другом кругу“.16 Овде је већ потенцијал за инциденте велики, јер се не зна ко је тај ко ће моћи да успостави критеријум кад и где се краде, с обзиром на међусобно неповерење између представника СНС и власти, и опште неповерење у државне институције. Ако Тадић ипак буде проглашен победником, Николић је себи отворио простор да оспорава тај резултат и да званичне органе поново оптужи за „крађу избора“. Ако би, с друге стране, победио Николић, ништа не би спречило власт да подједнако оспорава тај исход, оптужујући Николића – као што већ јесте – за стварање атмосфере страха17 која је могла да утиче на резултате избора или на изборне органе у вршењу дужности.

2. Резултати првог круга избора – а поготово парламентарних – су и даље под знаком питања. Мада су СНС и ДСС пристале да учествују у другом кругу председничких избора, њихов споразум је пажљиво заобишао изјашњавање о евентуалном (не)признавању првог круга. Уз то, још увек се може валидно тврдити да учествовање у другом кругу председничких избора не значи да се аутоматски признају резултати првог круга парламентарних избора, који су одвојен изборни процес. Но, чињеница је да је учествовање у другом кругу председничких избора бар привремено ослабило анти-режимски набој који се створио по сазнању о размерама изборне крађе. Сада би, у случају Тадићеве победе, садашњој-будућој власти било психолошки лакше (мада не и валидније) да оптужи опозицију да оспорава изборе само када их губи.

3. Чак и ако СНС и ДСС на крају одлуче да прихвате резултате првог круга и уђу у парламент, с обзиром на тежину оптужби о изборној крађи које су те странке изнеле, нови сазив скупштине ће имати у најмању руку окрњен легитимитет, што ће да додатно подрије ионако низак углед скупштине у јавности – али и поштовање према законима које то тело буде изгласавало. То ће само ојачати „вајмарску атмосферу“ у Србији, и (додатно) снизити међународни углед државе и њених институција.

4. Прихватањем оспораваних изборних резултата и уласком у парламент, СНС и ДСС преузеле би огромну националну одговорност. На првом месту, они би не само легитимисали изборну крађу коју су сами идентификовали, већ легитимисали и наставак катастрофалне националне политике коју спроводи стара-нова власт. На другом месту, чињеница да ће у новом сазиву скупштине посланици а не странке располагати сопственим мандатима, владајућа већина ће имати моћ да додатно увећа своју већину, нпр. кроз „куповину“ посланика опозиције. Може се замислити ситуација у којој би купљени посланици из редова СНС-ове коалиције, заједно са владајућом већином, омогућили чак и изгласавања промене Устава. Садашњи споразум Коштуница-Николић их засигурно не би обавезивао ни у једној тачки.

5. Ако СНС и ДСС на крају прихвате скупштинске мандате и, стога, признају легитимитет првог круга избора – оставиће се простор за Двери и све друге који тај легитимитет не признају, да почну изградњу неке нове алтернативе садашњем поретку, док би СНС и ДСС у очима многих у опозиционој јавности себе легитимисали као делове режима – ма колико они „опозиционо“ деловали у скупштини. А са растућом кризом и општим губитком ауторитета институција – које ће вероватно бити неповратно подривене изузетно сумњивим и нерашчишћеним мајским изборним процесом – снаге које оспоравају целокупни државни поредак ће неминовно јачати. Нажалост, неће све такве снаге бити државотворне или чак добронамерне према држави.

У закључку се може констатовати, на првом месту, да је садашња владајућа већина спремна да на све да би задржала власт у земљи и да је, у том контексту, непристајањем на поновно, независно пребројавање гласова, вероватно фатално подрила државни и правни поредак у земљи. На другом месту, одлука ДСС-а и СНС-а да учествују у другом кругу избора у глобалу не доприноси стабилизацији прилика. Напротив, пропуштена је велика прилика да се створи заједнички фронт свих који се – без обзира на политичко па чак и идеолошко опредељење – залажу за истинску правну државу, политички легитимитет и законитост у Србији. Принципијелно инсистирање на поштовању законитости изборног процеса и на транспарентној његовој провери и непристајање на свршене чинове власти имало је изгледе да убризга нову енергију у све оне који су незадовољни постојећим стањем у земљи. Наравно, потребно је нагласити да ова прилика неће бити неповратно изгубљена све док СНС и ДСС не признају резултате првог круга избора. Но, остаје чињеница да ће то бити теже после учествовања у другом кругу председничких избора.

1 http://www.danas.rs

2 http://www.vidovdan.org

3 Покрет Двери је објавио делимичан списак приговора, на http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/maj/kompletan-izvestaj-dveri-o-kradji-izbora.php

4 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/poruka-dveri-raspisite-izbore-na-svim-nivoima.php

5 http://dss.rs/nezavisna-komisija-treba-da-prebroji-glasove/

6 http://www.sns.org.rs/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4343–srpska-napredna-stranka-izbori2012.html

7 Посебно добро аргументоване захтеве је артикулисао Саша Радуловић: http://blog.b92.net/text/20268/Zahtevam-da-saznamo-da-li-su-izbori-pokradeni/, и http://blog.b92.net/text/20277/Otklonite-sumnju-prebrojte-glasove/

8 http://www.sns.org.rs/ср/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4347–srpska-napredna-stranka-izbori2012.html

9 http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273

10 http://dss.rs/saopstenje-demokratske-stranke-srbije-4/

11 Исто.

12 http://izbori2012.istinomer.rs/stranacka-saopstenja/dveri-u-kradi-ucestvovao-i-cesid-10-5-2012/

13 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/licno-pismo-tomi-i-voji.php

14 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/nezavisna-komisija-ili-protesti.php

15 http://www.novinar.de/2012/05/16/miloš-aligrudić-iza-dveri-stoji-neko-iz-tadićevog-režima.html

16 http://www.smedia.rs

17 http://www.alo.rs/politika/49253/Tadic_trazio_od_Nikolica_da_ne_zastrasuje_Srbiju

Извор: “Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

„Напад на полицију, односно полицијски пункт, у три сата ноћу, јесте терористички акт“, рекао је Стаменковић, који је напоменуо да у овом тренутку не може да саопшти било какве друге податке о нападу.

Село Добросин, у коме је и контролни пункт према Косову, налази се око 16 километара југозападно од Бујановца. Село је познато по томе што је ту почетком јануара 2000. године, створена такозвана Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца.

Извор: Танјуг

„Прошли смо кампању у којој је ДС потрошила десетине милиона евра да би се облатио само један човек, Томислав Николић, украдени су многи гласови, а то не желе да истраже надлежни државни органи“, рекао је противкандидат Тадића.

Николић је додао да су га многи питали зашто онда иде у други круги избора, на шта је одговорио да не може да остави Србију у рукама Тадића, а посебно оних који су га окружили.

Председнички кандидат коалиције „Избор за бољи живот“ Борис Тадић поручио је вечерас свом противкандидату из коалиције „Покренимо Србију“ Томиславу Николићу да је измислио крађу гласова на изборима који су одржани 6. маја.

„Увек сам се борио за борбу идеја, а не људи, не гладијаторске арене. Измислили сте крађу гласова, и све што сте рекли је неистина, јер да је истина одавно бисте покренули судски процес или овде или бисте отишли пред Стразбур, били сте много пута тамо“, рекао је Тадић у телевизијском дуелу са Николићем и констатовао да је тим неистинама начињена огромна штета земљи.

О спољњој политици

Председнички кандидат коалиције „Избор за бољи живот“ Борис Тадић оценио је вечерас да је Србија остварила велики успех у спољној политици протеклих година и стекла велики углед.

Тадић је истакао да то што је Србија земља усмерена ка ЕУ не значи да не сарађује са другима и подсетио на добру сарадњу са Русијом, као и на споразуме о стратешкој сарадњи са Кином, Шпанијом, Француском, Италијом, Турском.
Грађани имају економску корист од тога, додао је он.

Према речима Тадића, о кредибилитету Србије говори и чињеница да председава ОЕБС-ом, као и да је минситар спољних послова Вук Јеремић кандидат за председавајућег ГС УН.“Водимо превидљиву, миротворну и стабилну политику“, истакао је Тадић.

Председнички кандидат коалиције Покренимо Србију Томислав Николић рекао је да је у време Тадићеве владавине Србија „осам година бежала од сарадње са Руском Федерацијом“.“Тек кад сте били угрожени обратили сте се Русији“, рекао је Николић и запитао – ако је тачно то што Тадић тврди да има добру сарадњу са Русијом – зашто само СНС има уговор о сарадњи са владајућом Јединственом Русијом.

Он је навео да се залаже за политику двоја врата – ка истоку и западу.Николиц је рекао да спољна политика зависи од економске снаге Србије и да о томе Тадиц избегава да говори, јер прица „само о својим путовањима“.

Он наводи и да се много тога десило у региону, а да су неке амбасадоре протеривали због признавања Косова, а неке не
„Ми лутамо и то це се осетити једнога дана“.“Понекад наши пријатељи заступају боље нашу политику него ми,“ рекао је Николић и запитао како це Вук Јеремиц да председава Генералном скупштином кад неце бити министар иностраних послова.

Вук Јеремиц је кандидован као појединац, подсетио је Тадиц, и Генерална скупштина це одлуцити о томе кога це изабрати.
„Сарадњу са Русијом и Путином сам започео ја. Није ми јасно шта је ваша спољна политика, јер је она контрадикторна“, рекао је Тадић.

О Косову и Метохији

Председнички кандидат коалиције „Избор за биљи живот“ Борис Тадић поручио је вечерас свом противкандидату Томиславу Николицу да је најскареднија оптужба коју је од њега чуо да је он (Тандих) допринео независности Косова и Метохије и упитао је Николића да ли је и даље за Европску унију или је променио мисљење.

„Вечерас нисам видео код вас где је ту Европска унија и Косово и не знам да ли се и даље залажете за ЕУ после разговора са Коштуницом. Ви сте предлагали да звецкамо оржзјем, а ја сам предлагао дијалог, ми политику на Косову водимо искључиво мирним преговорима, дипломатским разговорима и то је једини начин да га сачувамо“, рекао је Тадић.

Тадић је подсетио Николића да је преузео управљање Србијом када није имала ниједног полицајца ни институцију на Косову, а за разлику од Николића предложио је план од четири тачке и никада неће одустати од такве полтике.“Борићу се за овај план и за то сам обезбедио и међународне саговорнике. Сачували смо Резолуцију 1244, успели смо да опстанемо и око техничког дијалога, преговоре треба наставити. Ви немате концепт за Косово, а својевремено сте говорили да је тај проблем требало решавати протеривањем Албанаца преко Проклетија“, рекао је Тадић.

Николић је нагласио да је став СНС да је Косово састави део Србије, да је добро што то није била тема предизборне кампање и поручио Тадићу да „можда није добро прочитао Устав“, порручивши да ће око тог питања постићи консенезус када постане председник Србије. „Већ годину и више позивам Тадића да око тога постигнемо консензус, да Србија буде јача, да и ми преуземо део одговорности о Косову. Нећу пропустити прилику да позовем председника ДС да о томе разговарамо, јер је Косово територија која припада Србији“, рекао је Николић.

Према његовим речима, формирање владе са лидером ЛДП Чедомиром Јовановићем значи да мора да размишља шта му је то дато да одступи од политике да треба признати независност Косова. „У време Тадића призната је независност Косова, Тадић је написао предлог да се суд у Хагу изјасни о независности, а што је омогућило да се изјасне о папиру а не о томе да ли је у складу са међународним правом“, рекао је Николић и додао да је он ипак за преговоре, без обзира на сва лутања у вези са преговорима.

О економији и инвестицијама

Кандидат за председника Србије Борис Тадић изјавио је данас да је пут ка самањењу незапослености довођење нових инвеститора, наставак интеграција у ЕУ и вођење политике мира, док је његов противкандидат Томислав Николић истакао да је Србији потребна нова економска политка и да све што је ДС урадила на том пољу треба заборавити.

Тадић је у дуелу са Николићем на РТС казао да је назапосленост највећи проблем са којим се Србија суочава, али да је Влада Србије у условима економскске кризе пуно урадила на заштити радних места, да је успела да отвори 200.000 нових радних места, стала иза предузећа која су просперитетна и да је трагала за партнерима за та предузећа.

Без великих инвестиција није могуће наћи решење за проблеме незапослености у Србији,“ рекао је Тадиц. Оне је подсетио на све фирме које власт довела у претходном периоду, и додао да је у Србији урадено више путева него што су други у последњих 20 година. Он је додао да се мора уцинити све да се подигну ресурси и наше капацити. „Много смо радили да заштитимо поједина предузеца и радна места. За неке смо пронашли и партнере, као што је то у слуцају „Фијата“, довели смо Данијели…“
Све то, према његовим речима, није довољно.

„Без великих инвестиција није могуће ресити тај поблем“, казао је Тадић и додао да ће зато спољна политика Србије бити политика мира, усмерена ка интеграцијама у ЕУ, што је, како је истакао, пут ка привалчењу нових инвеститора и отварању радних места.

Николић је рекао да му је жао што главна тема избора није била економија и што је уместо тога Демокраска странка водила „прљаву и подлу кампању блаћења“. Он је навео да је желео да чује како ДС гледа на отварање Канцеларије за брзе одговоре и тако привуче инвесторе.

„Ова наша земља чак и на Балкану има највише незапослених, последња је по платама и пензијама…“, рекао је Николић и додао да се толике инвестиције и фабрике које су отворене нису одразиле на смењење незапослених. „То што сте ви урадили потребно је заборавти. Србији је потребна нова економска полика“, казао је Николић.

„Жао ми је што ово није главна тема дебате. Жао ми је што је ДС одбио да то буде главна тема кампање, вец блацење противника. Да ли ДС жели да спреци мито и корпуцију отварањем канцеларије за брзе одговоре? Да ли желе да донесу закон о јавним набавкама који смо ми предложили? Жао ми је што о томе не можемо да говоримо јер је наша земља последња цак и на Балкану,“ рекао је Николиц.

О корупцији и криминалу

Председнички кандидат коалиције „Избор за бољи живот“ Борис Тадић изјавио је вечерас да ће све спорне приватизације у Србији бити до краја испитане и да у том процесу неће бити заштићених, а председнички кандидат коалиције „Покренимо Србију“ Томислав Николић тврди да је држава прожета корупцијом.

У телевизијском дуелу два председничка кандидата на РТС, Тадић је казао да Николић, да би дошао у прилику да се бори против организованог криминала и корупције, мора да добије поверење грађана, али да је он уверен да се то неће догодити у другом кругу председничких избора, јер иза Николића не стоји ниједно дело, па ни у тој области.

Тадић је истакао да су се скоро све спорне приватизације десиле у време мандата Војислава Коштунице, са којим је Николић данас потписао споразум о сарадњи, и напоменуо да ће све оне бити испитане до краја и да неће бити заштићених.
Подсећајући да је власник простора у коме су смештене просторије СНС ухапшен, да су поједини сарадници Велимира Илића ухапшени, а да је против Богољуба Карића на снази потерница, Тадић је Николића упитао да ли са тим својим коалиционим партнерима мисли да се бори против корупције и криминала.

Понављајући да је и даље отворен да му се провери сва имовина, Тадић је казао да ће ДС наставити да се бори против криминала и корупције, а да је ту Србија у претходном периоду постигла највеће резултате у региону. Истичући да је борба против криминала прва претпоставка против корупције, Тадић је Николића упитао због чега СНС на Вождовцу и у Земуну није отворила Канцеларију за брзе одговоре, за шта тврди да је решење за корупцију, а имајући у виду да је највећа корупција у општинсама када се додељују дозволе.

Николић је рекао да је корупција „привилегија“ владајуће странке, да је она у Србији развијена до енормног нивоа и да је земља прожета корупцијом. „Све су ставили под своју контролу и доживели смо да ЕУ тражи да се преиспитају 24 приватизације. Осам година говорим да треба да се преиспитају, а отпужен сам да желим да зауставим стране инвестиције“, рекао је Николић.

Он тврди да власт ништа није постигла у борби против криминала и упитао ко је то ухапшен и која је афера разрешена. „Како може онај који је довео до овог нивоа корупције, криминала и мита да се избори са тим, ако су сви око њега огрезли у мито, корупцију и криминал“, рекао је Николић.

Он је објаснио да СНС редовно плаћа закуп пословног простора, да је његов власник у затвору „да не би отишли неки из СПС“, да иза Велимира Илића не стоји ниједна истрага, а да је Карић „чинио криминал у време када је сарађивао са власти ДС“.

О безбедности и стабилности у Србији

Председнички кандидата коалиције „Избор за бољи живот“ Борис Тадић изјавио је вечерас да ће, док је он председник, Србија увек водити мировну политику и бити гарант стабилности у региону, док је, како је рекао, његов противкандидат Томислав Николић уверен да спољна безбедност Србије није угрожена, али да јесте унутрашња.

Тадић је у телевизијском дуелу са Николићем поручио да млади неће бежати из Србије док је он председник државе, а да је Србија добила признање за мирову политику коју води и коју је сама креирала.
Према његовом уверењу, највећи проблем је тероризам, док највећа опастност за безбедносни ризик потиче од Косова и Метохије, од религијског тероризма.

„Косово је потенцијал религијског тероризма и ја сам противник сваког тероризма. На том пољу сарађујемо са свима, са САД, ЕУ, и зато смо добили многе признања. Војска и одбрана су наш апсолутни гарант и упркос реформама које смо спровели наша војска је друга по снази у региону, одмах после Румуније и то је потенцијал који гарантије сигурност грађанима“, рекао је Тадић.

Он је подсетио да је у време његовог мандата развијена одбрамбена дипломатија, сачувано 36.000 радних места, као и да је скоро милијарду евра зарађено у размени војнотехничких производа. „Мајке могу мирно да спавају докле год будемо настављали на овај начин и обезбеђивали мир и безбедност и сарадњи са свима, а млади ће ићи у војску само ако то сами буду желели“, рекао је Тадић.

Николић је Тадићу поручио да је мирно спавао једино док је Славица Ђукић Дејановић била врховни командат, јер никада нисам знао „шта ће генерали које су постављали за ноћ смилисти“. Он је додао да су млади бежали од војске као ђаво од крста. „Само јака економија је гарант безбеднстои Србије, не војска. Војска може да користи јединице у борби против теротизма, али у служби превенције“, рекао је Николић.

Он је Тадићу замерио што говори о становима за војна лица и пензијама и упитао га што се онда ратни ветерани убијају и избацују породицу кроз прозор. „Тако решавају свој живот. Што се ратни војни инвалиди обраћају мени“, питао је Николић и нагласио да спољна безбедност Србије није угрожена, али да унутрашња јесте.

О социјалној политици

Кандидат за председника Србије Борис Тадић рекао је вечерас да је улагање у социјалну политику, образовање и науку кључно за развој земље и да је зато током мандата ове владе у науку инвестирано 400 милиона евра, док је његов противкандидат Томислав Николић поручио да народ једва преживаљава и за то оптужио Тадића, који, како је рекао, има пуну контролу над Владом.

Тадић је у ТВ дуелу са Николићем, говорећи на тему социјалне политике, истакао да је Србија 400 милиона евра инвестирала у науку и технолошки парк. „Обезбеђено и шест и по хиљада стипендија за младе, станови за научнике, докторанте, чега није било у прошлости“, казао је Тадић.

Он је на Николићеву опаску да млади масовно одлазе из Србије, нагласио да никада неће водити политику која ће терати младе, већ ону која ће их вратити у земљу. „Господине Николићу, ја сам радио као професор са младима, политика коју сте ви заступали отерала је младе. То су инжењери који су отишли деведесетих, и сада их све враћамо“, поручио је Тадић.

Николић је рекао да жели да „врати Тадића из виртуелне стварности и да у Србији људи преживаљавају“. Према његовим речима, Тадић има потпуну контролу над владом већ четири године и одговоран је за „све што данас живимо“

„Статистика је рекла, многе младе издржавају родитељи, село обрађује старац трактором старим 30 година. Србија тако не може да се пробуди и то није Србија у којој ја желим да живим“, поручио је кандидат напредњака.

О евроинтеграцијама

Председнички кандидат коалиције „Избор за бољи живот“ Борис Тадић изјавио је да је СНС данашњим потписивањем споразума са Д С С довела у питање европски пут Србије, будући да се странка Војислава Коштунице залаже за то да Србија не буде члан ЕУ.

У телевизијском дуелу са председничким кандидатом коалиције „Покренимо Србију“ Томиславом Николићем на РТС, Тадић је рекао да је сарадња са странком која не жели Србију у ЕУ опасна политика и да се таквом политиком шаљу дијаметрално супротне поруке свету.

Подсећајући да је Николић раније говорио да Србија треба да буде црна рупа на тепиху ЕУ, Тадић је истакао да свет неће
да сарађује са политиком која се мења и са човеком који често мења мишљења.
Уз напомену да се Србија налази пред стицањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, Тадић је рекао да је ЕУ будућност Србије и да је пут ка чланству гаранција да ће доћи и стране инвестиције.

Он је додао да „Фиат“, „Бош“, „Бенетон“ и друге компаније никада не би дошле у Србију да није те гаранције.
Уз подсећање да је Србија изручила све хашке оптуженике, што је био један од услова за напредак ка ЕУ, Тадић је навео да је Николић својевремено говорио да ће парламент бити сигурна кућа за хашке отпуженике.

Наводећи да СНС данас са Д С С није потписала споразум о формирању будуће владе, Николић је рекао да ДС има намеру да о формирању владе разговара са Либерално демократском партијом, чији лидер Чедомир Јовановић сматра да Србија треба да призна независност Косова и Метохије и тврди да је Република Српска геноцидна творевина. „Вас боли што сам за три године створио највећу политичку странку. Немојте да браните ЕУ од мене, јер се ЕУ од мене не брани. Тамо сам виђен гост колико је потребно једном опозиционару“, рекао је Николић.

Он је навео да Тадић говори о томе шта је он (Николић) изговарао док је био члан СРС, а да је заборавио на сопствена ранија обећања о томе да ће обезбедити 200.000 радних места, хиљаду евра бесплатних акција, као и да ће Србија бити у ЕУ 2009. године.

„Припадао сам странци која је била против ЕУ, тражио сам да та странка гласа за С СП, избачен сам због тога. Та храброст ме је коштала четири године живота. Ви сте ми јавили да ми прети смрт од мојих бивших чланова и да је Шешељ ангажовао убицу и све зато што сам основао странку чији је циљ да Србија буде у ЕУ“, рекао је Николић и додао да такву храброст Тадић никада неће показати.

Николић: Казните Тадића

Председнички кандидат коалиције „Покренимо Србију“ Томислав Николић позвао је грађане да „казне његовог противкандидата на изорима 20. маја због лоше политике и лажних обећања“.

„Казните Тадића због лажних обезања, за степен незапослености. Од вас четворо данас троје живи лошије, казните лошу политику, определите се за демократију, за оне који ничим нису упрљали Србију“, поручио је Николиц у завршној речи у телевизијском дуелу пред други круг председничких избора, у недељу.

Он је рекао да грађани знају шта је истина, а шта лаж. „Мрско ми је да вас подсећам на лажна обећања које је Борис Тадић и вечерас дао – о Европској унији, инвестицијама, то су све обећања која нису искрена и поштена“, рекао је Николић.
Он је рекао да су његова обећања искрена и дата из срца.

„Србија мора да се промени, ви не можете бити таоци тајкуна. Знам да нисте задовољни резултатима избора, делимично због крађе, а деллимично из других разлога“, рекао је Николић.

Извор: Танјуг

„Велики рат“ се назире. Американци су одавно заузети припремом подручја на коме ће се он водити – Блиски и Средњи Исток. Многи у том рату виде излаз из глобалне кризе.

Експерти издвајају скуп циљева који, како је замислио Онај, који је све испланирао, могу да се постигну само уколико рат постане „победоносан“.

Прва група циљева је одлично видљива:

• Да се одвуче пажња народа са Запада од кризе, односно да се његова пажња преусмери ка „глобалном“ непријатељу;

• Да се отпишу у највећој могућој мери огромни државни дугови;

• Да се избегне котрљање низбрдо САД ка новој „великој депресији“, да се оживи економија и да се створе услови за развој, окретањем „новог листа“;

• Да се у „Свет-систему“ за Америку сачува лидерска позиција, која се сада губи;

• Да се сачува формирани финансијски систем који се ослања на „Вашингтонски консензус“, да се продужи постојање Федералног резервног система као светског емитента „зеленбаћа“.

У другу групу спада „табу“ – ретко гласно дискутовани циљ – обезбеђење перспективе за опстанак Израела, који, држећи окупиране палестинске територије, може безбедно да постоји само уколико постоји стална конфронтација са суседима (уз подршку Запада), са „победоносном“ војном предношћу у војно-техничкој сфери. Израел за сада има снаге да смрви скоро сваку коалицију арапских земаља. А монополско поседовање нуклеарног оружја у региону гарантује му и обезбеђује га од случајности рата као сигурно средство за уздржавање од коришћења атомског оружја. Немогуће је претпоставити у шта би се претворила држава Израел, смештена на малој и оскудној територији, без природних ресурса, у недостатку сталног спољног непријатеља. Данас је Израелу врло потребан „велики рат“ како би:

1. Обезбедио (учврстио) довољно висок статусни положај у свету, као резултат победоносне војне кампање;

2. Искључио могуће смањење или потпуни прекид (због кризе) финансијске подршке Запада, пре свих САД, из које долази 22% преко спољне трговине Израела и још 3,71 милијарда $ директне неповратне финансијске помоћи. Треба приметити да је у 2011. години Немачка у потпуности завршила исплате Израелу репарација за злочине из 2. Светског рата. Америци може да буде претешко да настави да финансијски подржава Израел сама;

3. Денуклеризировање Ирана, како би Израел могао да се не уздржава у коришћењу свог нуклеарног оружја.

Трећи, и најскривенији циљ, представља „реинкарнација“ светског колонијалног система.

Свет је више од пет векова постојао у условима класичног колонијализма, и тек су у другој половини 20. века, после 2. Светског рата, као резултат формирања снажног центра силе у облику СССР-а и светског социјалистичког система, настали услови за деколонизацију планете. Тако постколонијална епоха данас траје нешто више од пола века, а логика развоја западне економије показује да и тој епохи долази крај. Западни економски систем у условима тржишне конкуренције може стабилно да постоји само уколико постоји стално доливање споља нових ресурса. За стабилно постојање таквог система неопходно је да постоји периферија (колонијална) којом се управља, из које је могуће стално извлачити јефтине ресурсе.

Најновији догађаји, почев од окупације Ирака и Авганистана па све до окупације Либије и чувеног „арапског пролећа“ показују врло очигледно да периферији „Свет-система“ предстоји нова колонизација. То може да се сматра за геополитичку неизбежност, јер у свету сада нема стратешких субјеката који су у стању да се томе одупру. Једино питање је да ли ће то бити двополарни (САД + ЕУ против свих осталих) или неки другачији модел колонизације.

У процесу „нове колонизације“ доћи ће до брзе кодификације међународног права на бази коначног одустајања од принципа из Јалтинско-Постдамског политичког система. Нас чека одустајање од основних принципа ОУН, ликвидирање институције сталних чланица Савета безбедности ОУН, кориговање принципа суверене једнакости држава. Врло скоро „законита“ окупација и колонизација (у границама „признатих“ зона утицаја) ће заузети место принципа самоопредељења и „немешања у унутрашње послове“ других земаља. Напорима Запада се у међународну праксу поново уводи „двостепени“ систем међународно-државног уређења, при коме пуни суверенитет остаје само земљама које чине „једро“ „Свет-система“, а периферне државе могу да имају суверенитет само у оном обиму који не представља препреку раду транснационалних корпорација.

Према идејама З.Бжежинског у основи новог (колонијалног) света треба да буде“Велики Запад“ (САД + Европска унија) и „Велики Исток (Јапан, Индија, Турска, Саудијска Арабија). У новом (колонијалном) свету Русија се не види као субјект светске политике. О перспективама заједничког међународног управљања сибирским ресурсима дискутује се сасвим отворено. Ускоро ће се присетити да је Руска Федерација законити наследник Руске Империје, која је 1884. године потписала међународну конвенцију у којој постоји „принцип ефикасне окупације“. По њему, уколико нека земља није у стању да ефикасно управља својим ресурсима, њој може да буде уведена спољна управа. Ускоро „принцип ефикасне окупације“ може да буде проглашен за важећу норму међународног права, на чему ће се засновати „образлагање“ одузимања Русији искључивости на управљање њеним сопственим ресурсима.

Формиран је и испитује се на различитим позоришним даскама ратних попришта основна алатка за нову колонизацију – НАТО. Из нове стратешке концепције НАТО, која је донета 2010. године у Лисабону произилази да је у савременим условима управо НАТО-у дат задатак да одржава стабилност система „центар – колонијална периферија“, у коме Западни свет једино и може да постоји. У томе је суштина нових функција Северноатланске алијансе. НАТО представља удружење држава Западног света за нове „крсташке ратове“ који су, као што се зна, представљали пре свега економска предузећа. Војна снага НАТО-а ће стално да се „пројектује“ према оним земљама и регијама света, које представљају испоручиоце сировина и енергената.

Данас за Запад постаје изузетно важно да се не дозволи да се појави велика сировинска држава, која поседује висок геополитички статус. Зато Запад уопште „не примећује“ тако велике нуклеарне државе, као што су Израел који стално дестабилизује ситуацију на Блиском Истоку или Пакистан који не може или неће да контролише сопствену територију , не дозвољавајући деловање покрета Талибана да делује. Међутим, Иран, пун нафте и гаса, (члан Уговора о неширењу нуклеарног оружја!), са његовим могућностима регионалног лидерства, за Запад је постао најважнији објекат за насилну „демократизацију“. Ирански нуклеарни програм је само casus belli. Иран може или да се потпуно одрекне нуклеарних технологија – то му неће помоћи. При том он представља „утврђен појас испред одбрамбене линије“ Русије, а она не би смела да заборави директиву Бжежинског: у 21. веку Америка ће се развијати против Русије, на терет Русије и на крхотинама Русије!

Један од циљева Онога који планира „велики рат“ је и да не дозволи да се формира Евроазијски савез као стратешки субјекат светске политике. Ресурси „постсовјетског простора“ су већ урачунати и подељени између „Великог Запада“ и „Великог Истока“. Смисао реанимационих пројеката „Европа од Атлантика до Урала“ је да се Русија укључи у Западни свет, али без њених територија са оне стране Урала. Претпоставља се да ће предстојећи сусрет „Велике осморице“ у Кемп Дејвиду од Русије да захтева „предају“ Сирије и Ирана, обустављање политике евроазијске интеграције и смањење њеног тактичког нуклеарног оружја, у замену за „предлоге, које је тешко одбити“… Ту Русији неће помоћи ни Кина: „повратком“ у Евроазију Русија ће да поткачи и њене интересе.

Читава историја узајамних контакта Русије са Западом показује да је врло кратковидо градити са Западом односе који би се заснивали на илузијама о „партнерству“. Иста та историја нас учи да ће у „великом рату“ који се управо назире најбоље проћи она страна која ће му приступити пред сам крај. Са великом вероватноћом она ће се наћи и међу победницима. Зато је тешко не сложити се са мишљењем Б.Борисова, које је изречено још 2009.год. у чланку „Стопут проклети свет“: „…стварање геополитичке конфигурације (као што је Евразијски савез), која би дозволила да се отегне непосредно ступање Русије у рат тако што би се повећале коалиционе снаге и направиле пограничне, одступне зоне у којима би ратна дејства по искуству из прошлих ратова могла и да се не пребацују на територију основних представља битни спољнополитички задатак. У суштини, за Русију избор се закључује само у томе, да ли да се руски војно-политички блок формира сада, када постоји релативно велика слобода маневрисања или доцније, у цајтноту, под дејством околности више силе или директно у војним условима, под бомбама, „не обазирући се на жртве“. Али могућности за тако релативно повољно, у духу последње грузијске кампање, преформатирање руских пограничних јединица се са сваким даном смањују“.

Оцењујући да је Русији немогуће да уочи „великог рата“ врши смањења у сфери тактичког нуклеарног наоружања, неопходно је да се подвуче да за тако „слабу“ страну међународног конфликта, каква је Русија, тактичко нуклеарно наоружање представља реалан инструмент његове деескалације (на војном стадијуму). Смањења у сфери тактичког нуклеарног наоружања могу Русију да доведу до „војно-политичког цугцванга“, када би у одговор на војни притисак „јаке“ стране конфликта она била постављена пред избор: или прихватање натураних услова (због очигледне слабости снага опште намене), или светска нуклеарна катастрофа..

Русију „воде“ ка „великом рату“ усмерено, свесно, логично. Покушавају да је увуку у тај рат, како би обезбедили њен неславни излаз из њега са накнадним „коначним решавањем руског питања“.

Данас све одлуке које доноси руско руководство, а које се односе на војно-техничку, политичку и економску област, треба да се разматрају са једног јединог гледишта: да ли ће оне у „великом рату“ који се назире, и у обезбеђењу достојног места Русији у послератном уређењу света, помоћи Русији, или, напротив, ослабити њене позиције. И овде, пре свега, не смемо да предамо „два главна савезника“ Русије – њене стратешке нуклеарне снаге и њено тактичко нуклеарно оружје!

Извор: “Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оба изборна штаба су, пре жребања, прихватила правила ТВ дебате, а редослед одговарања, место за говорницом и просторије у којима ће почетак вечерашње дебате чекати председнички кандидати, одлучени су у подне жребом, наведено је на сајту РТС-а.

Дебата ће, како је утврђено Протоколом о ТВ дебати кандидата за председника 2012, трајати укупно 90 минута, а имаће осам засебних целина односно тема.

Теме дебате су редом: визија и будућност Србије, спољна политика и односи у региону, Косово и Метохија, економија, инвестиције и решавање проблема незапослености, развој институција, борба против организованог криминала и корупције, ддбрана и безбедност, социјална политика, образовање и млади и европске интеграције.

Како је Протоколом предвиђено, водитељ даје и одузима реч кандидатима, води рачуна о редоследу и поштовању тема и држања договореног времена.

Сви услови за учеснике у дебати су једнаки, сваком од учесника у дебати ће бити постављено укупно осам питања и истоветна су за оба учесника у дебати, којима је на располагању исто време за излагање, одговоре и реаговање.

Председнички кандидати имају по три минута за одговор за свако питање, а стоји им на располагању још по један минут који могу искористити за допуну одговора на питање, коментар излагања другог кандидата и реаговање на излагање другог кандидата.

Жребом је одређено да лево од водитеља у студију буде Тадић, а десно Николић. Кандидати наизменично одговарају на питања редоследом који је утврђен жребом, односно Николић, па Тадић. Николић је жребом одређен да говори први и први има завршну реч, а дебату ће својом завршном речју затворити Тадић.

На крају дебате, оба председничка кандидата имају на располагању по 90 секунди за завршну реч, а током излагања једног од учесника у дебати, биће активан само његов и микрофон водитеља.

Председнички кандидати неће говорити изван времена које им је стављено на располагање за одговор, коментар или реаговање, током дебате неће прекидати један другог и неће другоме узимати реч и време за одговор, а дужни су и да један другом персирају.

Водитељ дебате има право и обавезу да искључи микрофон учеснику који се не придржава правила о редоследу и времену трајања обраћања, и има право да, након две јавно изречене опомене, удаљи из дебате учесника који одбија да поштује усвојена правила дебате.

Удаљавање или напуштање председничке дебате једног од кандидата означава и њен крај.

Што се тиче кандидата и њихових сарадника, у просторијама РТС биће најкасније 15 минута пре почетка дебате, а кандидати имају право на саветничку или стручну екипу до петоро сарадника.

У студио могу да уђу само председнички кандидати, водитељ и техничка и службена лица РТС-а, а чланови изборних штабова дебату могу да прате из посебних просторија.

Сусрет двојице кандидата и руковање пре и после дебате, наводи се у Протоколу, могуће је само ако то желе обе стране.

Дуели председничких кандидата су уобичајена ствар у земљама развијене демократије. Код нас су почелу дуелом 1997. године између Зорана Лилића и Војислава Шешеља, а Тадић и Николић имали су их у два наврата, 2004. и 2008. године.

Извор: Танјуг

„Николић и Коштуница сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја. Утврђено је, уз многобројне друге нерегуларности, да недостаје двадесет џакова са изборним листићима а власт упорно одбија разуман предлог да се поново преброје гласови“, наводи се у тексту споразума.

Николић је, како је наведено у споразуму, одлучио да учествује у другом кругу председничких избора, иако, како се тврди у том документу, постоји сумња да је 6. маја било изборне крађе.

У споразуму је наведено да су Коштуница и Николић сагласни да се питање да ли је у интересу Србије да буде политички неутрална држава или Србија треба да буде чланица ЕУ разреши на демократски начин, тако што ће се о томе народ изјаснити на слободном референдуму. „ДСС и СНС ће вођењем усаглашене политике у Скупштини Србије омогућити да се грађани и о политичкој и о војној неутралности изјасне на референдуму“, наведено је у споразуму.

Лидери ДС С и СНС сагласни су да се питање промене Устава Србије неће покретати и бити подржано без сагласности обе странке и да ће ДС С и СНС у Скупштини Србије водити усаглашену политику када је у питању Устав Србије.

ДС С је позвала грађане Србије да у другом кругу председничких избора подрже председника СНС Томислава Николића.

Извор: Танјуг

„Никада ми неће пасти на памет да Физички угрозим (Бориса) Tадића и његову породицу. Опрастам што је слао отпораше на моју кућу. Долази власт која ће да прашта“, рекао је Николић на скупу у београдском Центру „Сава“.

Према његовим речима, грађани својим гласом у недељу одређују судбину Србије.“У недељу изађите на изборе, на бирачка места, чувајте оно што је наше“, рекао је Николић и додао да је телевизијски дуел, који ће сутра имати са противкандидатом Борисом Tадићем изузетно важан.

„Новинари чекају једну реч коју могу да исеку, они томе и слузе, да изврну сваку реч, али ће једног дана бити слободни као птице да кажу – Tомислав Николић није добар и да их због тога нико из кабинета председника Николића не зове“, рекао је лидер напредњака.

Према његовим речима, у једној деморкатској држави поптуно је незамисливо да неко буде 13 година на власти.“И у АФрици су поскидали са власти оне који си били толико. Демократска странка, тако велика и јака, после два мандата не може да нађе другог кандидата за председника Србије, ја могу да издвојим 200 кандидата и сваки је бољи од Бориса Tадића“, уверен је Николић.

„Победићу, упркос манипулацијама и њиховом покушају да у другом кругу поново покраду изборе. Ко каже да ће он (Борис Tадић) да победи. Нисам срео човека који је рекао да ће гласати за њих. Нема у Србији тог броја гласова који су приказали да су добили. 6. маја Србија је очекивала промене“, рекао је Николић.

Лидер напредњака оштро је критиковао и Tадићреве страначке сараднике, Драгана Ђиласа, Душана Петровића, Драгана Шутановца и друге, за које је рекао да су „тајкуни који су зарадили милионе и обогатили се крађом“, а да сам Tадић у „животу ништа није радио и зато ништа није ни стекао“.“Што није градио пруге као ја, мостове…, каже правио је лутке. Па што није измислио Барбику и тако зарадио. Како је свим потпредседницима странке омогићио да зараде, а он живи као голаћ“, рекао је Николић.

Николић је на конвенцију у Београду нагласио да су времена за Србију тешка, па и најтежа до сада и да зато Србију никако не треба поверити „Tадићу у руке“.“Кад више ови који су сада на власти не буду могли да краду нека поново дође Борис Tадић. Он је покварио Србију и сада морају да дођу мајстори, односно бољи људи да је поправе“, сматра Николић.

Он је нагласио да је Србија 6. маја очекивала промене, али да се уместо тога догодила крађа и манипулација.“Најпре се догодио пораз демократије када је председник државе заступао једну странку, затим је уследила најгора медијска кампања у којој су напредњаци нападани по сваком питању, поручио је Николић.

Кандидат за председника Србије сматра и да се у „српским медијима, који су под контролом режима, осећа трулеж, да тамо одрастају само слуге и да има људи који не воле Србију, већ чекају прилику да нападну њега и СНС“.

Он је критиковао новинаре који, како сматра, искључиво извештавају „по диктату и по захтевима из кабинета досадашњег председника Tадића“.

Николић је нагласио да се то свакако неће догодити уколико он буде изабран за председника Србије. „У ноћи 6. маја била је крађа избора. Tо је била ноћ дугих хемијских оловака, а џакови су нестајалаи и појављивали се“, рекао је Николић и додао да су тада присталице и чланови СНС очекивали победу, али да се појавио „актуелни потпредседник владе и министар полиције који је рекао да ће бити премијер“.“Он зна како ће да уцени Бориса Tадића да буде председник владе, па што не каже и нама“, рекао је Николић.

Николић је социјалистима поручио да „ово није Милошевићев СПС, већ Tадићев“ и упутао их да ли ће да гласају за његовог противкандидата ако им је Србија на уму.

Заменик председника СНС Александар Вучић је позвао све који су на изборима 6. маја гласали за друге опозиционе партије – Демократску странку Србије, Српску радикалну странку и Двери, као и „поштене људе који су гласали за Социјалистичку партију Србије“, да гласају за Николића који, како тврди, једини може да победи Tадића и „да га скине са грбаче Србије пошто је осам година био председник“.

Потпредседница Главног одбора СНС Јоргованка Tабаковић уверена је да Србију не води власт, већ „завера једне дружине, у којој једни друге не воле, али су саучесници у пљачкању народа“.

Извор: Танјуг

Албанци на Балкану упорно иду ка свом циљу. Не плаши их ни дуготрајаност процеса, ни његови трошкови, ни људске ни материјалне жртве на том путу. Циљ је био формулисан још крајем 19. века – то је обједињавање свих терторија са већинским албанским становништвом. Историја је на свој начин цртала карте и границе држава, али Албанци су веровали да ће пре или касније постићи своје и ујединити део тертиторије Србије, Македоније, Црне Горе са Албанијом. Они су стално радили на томе: планирали су заједничке акције, стварали оружане формације, терорисали становништво, досађивали валстима. И на то је отишло 100 година.

Почетком 21. века достизање циља постало је опипљиво захваљујући активној подршци албанског покрета од стране Запада. Као изговор за бомбардовање Југославије које је предузела НАТО авијација прокламован је тобоже лош однос власти према албанском становништву Косова. Последице ове варварске акције за читаво ставновништво Југославије су катастрофалне, али Албанци са Косова су примили бомбардовање, посебно потписивање капитуалције од стране Београда, као знак за активизацију својих дејстава.

У периоду од 12. јуна 1999. године до 13. јануара 2000. године на Косову је било извршено 3688 терористичких аката, у којима је убијено 793 људи. На зиму 2001. заоштрила се ситуација у три региона на југу Србије, где већину становништва чине Албанци – у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Албански екстремисти су подигли оружани устанак, претећи територијалном интегритету Србије. На пролеће 2001. године оружја су се латили Албанци у Македонији. Њима се супротставила македонска полиција и војска. Главни интерес Македоније била је обнова мира и безбедности, као и успостављање закона на читавој територији. Руководство земље се надало у потпуну подршку своје делатности на реализацији планова за мир од стране међународне заједнице. Ипак под притиском НАТО-а Македонија је морала да се одлучи на реформу политичког система и измену Устава како би се угодило албанским захтевима. У марту 2004. године на Косову се десио погром српског становништва, који треба оценити као нову етапу чишћења покрајине од неалбанског становништва за припрему за проглашење независности. Али најважније је што су ови догађаји показали да постоји веза између плановима Албанаца у разним земљама на Балкану, да су њихова дејства координирана, а циљеви непромењени.

2007. године сазнало се да су албански терористи у Македонији, формиравши добро наоружане борбене одреде, почели да делују. 24. октобра они су напали на полицијску патролу у околини села Малине недалеко од Куманова. У новембру 2007. године македонска полиција је спровела операцију против албанских терориста на челу са Лиримом Јакупијем, познатим под надимском Нациста, на Шар-Планини у околини Тетова. Шест наоружаних Албанаца (2 са Косова, 2 из Македоније, 1 из Албаније, 1 непознат) били су убијени, 12 их је ухапшено. Одговонрност за сукоб преузела је на себе организација под називом Политичко-војни савет ослободилачке војске Косова са седиштем у Тетову. Тада је у свом саопштењу она изјавила да бивши борци „осободилачке војске албанских територија“ морају да стварају одреде редовне војске, како би се „заложили за незаштићени албански наорд и одбранили сваки педаљ албанске територије“. Дејства полиције су била оцењена као „напад македонско-словенске власти на албански народ“. Управо ово сапштење је садржало позив да се оживи координација три ослободилачке војске: Косова, Источног Косова (Прешево, Бујановац, Медвеђа на југу Србије) и Македоније.

После проглашења независности Косова 2008. године постало је јасно да ће се сада подићи Албанци и у другим балканским земљама. Прво време сви су били тихи, показујући своју „демократичност“ и „мирољубивост“ у очекивању признања УН. Ипак признање Косова се отегло и почела је да се заоштрава ситуација на југу Србије, у Македонији. У фебруару 2012. године чуле су се претње заменика председника Скупштине Косова Џавита Халитија о томе да ће Албанци тражити део територије Македоније, уколико Македонија и Србија склопе споразум о границама. Халити је подсетио да је Скопље било главни град турског косовског вилајета, а национално јединство је вековна тежња Албанаца који живе у Албанији, на Косову, у Македонији, Србији, Црној Гори и Грчкој. У Албаницији на свакој пумпи може да се купи карта Велике Албаније. У Македонији иста таква карта виси на уласку у град Тетово, незваничну престоницу Албанаца у Македонији. Исти тај Халити је затражио да македонске снаге безбедности у року од две недеље напусте „окупирану албанску територију“.

Пре неколико годиан сама сам била сведок да се престоница Македоније Скопље фактички поделила на македонски и муслимански део реком Вардар, да напетост између Македонаца и Албанаца расте. Незадовољство Албанаца излило се на улице у марту ове године. Њима се није допало што нови музеј у Скопљу личи на православну цркву. Затим су македонски младићи у селу Вевчани ставили маске које су увредиле муслимане. Убрзо је запаљена православна црква у Струги. Затим је македонски полицајац који није био на дужности пуцао у два Албанца. То је сакупило хиљаде албанских демонстраната.

10. марта ове године у Скопљу три малолетна Македонца нападнута су од стране четири лица албанске националности. Тинејџери су били претучени, после чега је један од њих био хоспитализован. Затим су се протести проширили: у низу градова од напада Албанаца пострадало је око 40 особа. Постепено су нападачи постали све суровији, нису штедели ни старце, ни жене. Фудбалски савез Македоније чак је донео одлуку да обустави игре за шампионат земље, аргументовавши то опасношћу од међунационалних сукоба.

У априлу у околини Скопља десило се сурово убиство четворо ученика и једног старијег мушкарца који су ловили рибу на језеру. Полициај је ухапсила две десетине осумњичених, међу којима су се нашли искусни албански терористи који су ратовали у Авганистану и Пакистану. То је био узрок прво албанских демонстрација у Скопљу 11. маја, а затим и македонских 12. маја. Напетост у престоници и другим градовима такође расте.

Треба обратити пажњу на чињеницу да се међунационални сукоби у Македонији одвијају уочи састанка НАТО-а у Чикагу, где је било планирано да се Македонија званично позове у Алијансу. Македонске власти се веома надају у заштиту од стране НАТО-а, али 2001. година им је већ показала да НАТО игра на албанској стани, и на све начине ће доприносити испуњењу албанских циљева, и тада, већ потчивањавајући се наредби, Скопље ће се одлучити на врло велике уступке албанских захтевима, све до поделе територије. У сваком случају, Албанци су уверени да ступање Македоније у ЕУ и НАТО уз подршку САД може да им помогне да реше проблеме.

За словенско становништво Балкана наступају тешка времена, пошто су Албанци већ отворено кренули путем обједињавања својих територија помоћу оружја. Бивши командант ОВК Џезаир Шачири изјавио је да ће се ОВК ускоро активизирати и започети партизански рат у Македонији, Прешевској долини и свуге где постоји претња по живот албанског становништва. Управо зато у медије је процурела иформација о концентрацији албанских терориста на граници Косова са Македонијом и Србијом.

Као што видимо, многе балканске државе су се суочиле са албанским фактором, који може да разори ове државе изнутра. Ипак политичке елите ових земаља су разједињене и покушаваће да реше настале проблеме самостално, што обавезно води ка поразу.

Извор: Глас Русије

Он је навео да се због летака на којима пише да су Срби „криминалци директно или индиректно“ и којима се Срби позивају да се иселе, јавио страх међу повратницима у Клинавцу и околним селима. Леци којима се прети Србима у Метохији појавили су се у понедељак осим у Клинавцу, где су остављани на капијама испред српских кућа, у Дрснику, Беркову и Клини где живи укупно око 100 српских породица, рекао је Јовић.

„Покушавамо да ништа не прејудицирамо. Информисаћемо све институције на Косову и у централној Србији о овоме, јер не желимо да прикривамо претње које су озбиљно схваћене“, рекао је Јовић. Он је подсетио да су непознате особе пре месец дана разлупале прозоре на кући једног Србина у Клинавцу, да су о томе сви обавештени али да починиоци нису пронађени, због чега су, како је рекао, Срби скептични према косовској полицији.

„Полицији нисмо пријавили случај, јер смо скептични према њима. Из Кфора су нам рекли да је полиција упозната са овим догађајем и да ће обилазити села, али код нас још нико од полицајаца није долазио“, рекао је Јовић. Министарство за Косово и Метохију осудило је појаву летака у којима се прети Србима повратницима, од Еулекса је затражено да установи ко стоји иза претњи, а од Кфора да појача присуство у повратничким селима.

Извор: Танјуг