Џон Кери и 51 дипломатски разбојник

Филип Родић ЗонаФраза Фон Клаузевица да је рат продужетак политике другим средствима је, показало се, у Америци превазиђена. Нова парола је да је дипломатија продужетак рата другим средствима, пошто америчке дипломате очито верују да бомбардовање треба да има примат над преговарањем за којим треба посегнути тек пошто су сва друга средства искоришћена

Пише Филип Родић

Лако би било Сједињеним Државама када би имале некакав аранжман са Међународним монетарним фондом, попут нас, којим би се од њих захтевало да отпусте велики број људи из државне администрације. Они би могли одмах да отпусте запослене у Стејт департменту, макар већину њих, а да преосталог 51 „дипломату“ (плус Викторију Нуланд) пребаце у Пентагон, односно Министарство одбране, односно, што би Орвел рекао, министарство мира. Већ дуже време се основано сумња да је Вашингтону Министарство спољних послова потпуно непотребно. Сада, када је 51 дипломата потписао вапај Белој кући да се са председником Сирије Башаром Асадом више не преговара, него да се бомбардује, и најневернијим Томама постало је кристално јасно да је ово чињеница. Ово је паметно скоро као кад је ономад Весна Пешић критиковала шефа српске дипломатије Вука Јеремића због тога што Србија има амбасаду у Мексику која ничему не служи. Пешићева је то сазнала из прве руке и урадила по повратку са четворогодишњег мандата на месту амбасадора у Мексику. Разлика је у томе што нам је Весна Пешић, ипак, рекла да нам је амбасада у Мексику непотребна када се из ње вратила, а америчке дипломате говоре да министарство спољних послова није потребно док још у њему седе и живе од плате коју добијају за свој дипломатски рад. Угледајући се на најнапреднију земљу на свету, требало би да им узвратимо на услузи пруженој тако што су организовали програме за преквалификацију вишка особља у систему одбране, те да им помогнемо да вишак дипломата преквалификују за посао у војсци или некој од приватних агенција попут Блек вотера за оружани рад у иностранству.
Дипломатија им, очигледно, и овако не лежи, јер не знају основну ствар, да се с терористима не преговара. Дипломате које су потписале овај меморандум захтевају од Барака Обаме и његове администрације да фокус војног деловања у Сирији са Исламске државе пребаце на Асадове снаге. Дакле, ако дипломате желе да се обустави војна акција против оних које је читав свет недвосмислено препознао као терористе и пребаци на власт коју Уједињене нације и даље признају као једину легалну и легитимну у овој земљи, онда би логично било да се залажу за преговоре са Исламском државом, а не са Асадом. Или, можда, мисле да треба бомбардовати и једне и друге све док се у Сирији мир не постигне само бомбардовањем за шта би било потребно уништити скоро читав сиријски народ, минус избеглице које су се докопале Турске и пре свега Европе. Ова, последња могућност је, можда, још и најдипломатскија по америчкој логици.
Најбизарније у овој крајње бизарној причи је да се дипломате позивају на извештај ЦИА у којем се наводи да Исламска држава не може бити поражена док је у Дамаску „слаба влада“. Дакле, уништавање онога што је остало од централне, легитимне и легалне сиријске власти би помогло у уништавању Исламске државе. „Морално оправдање за предузимање корака да би се окончао покољ и патња у Сирији, после пет година бруталног рата, је евидентно и неупитно. Статус кво у Сирији ће наставити да нас ставља пред све озбиљније, ако не катастрофалне, хуманитарне, дипломатске и терористичке изазове“, наводи се у „дипломатском меморандуму“ како га је цитирао Њујорк тајмс.
Једино што је заиста морално у овом испаду 51 америчког дипломате је то да су они, супротно обичајима своје струке, одбацили дипломатске маске и игре те отворено признали да Американци и овако већ деценијама дипломатију користе тек када је то заиста нужно, када политика силе не донесе плодове, па је неопходно мало преговарати, или се претварати да се то ради. И шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову биће лакше. Уместо њега, будуће разговоре са САД водиће министар одбране Сергеј Шојгу, који располаже са неупоредиво више аргумената, који су, уз квантитет и квалитетнији, да не кажемо јачи. За остале је, у њиховом интересу, боље да још разговарају с Лавровом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *