Пише Јово Бајић Зоран Милошевић „Идентитет Европе – будућност муслимана у Европској унији“, „Институт за политичке студије“, Београд 2012. Још једна упозоравајућа књига о потенцијално за свет опасном сукобу западне цивилизације и ислама Сукоб западноевропске …
ВишеЛице злочина без казне
Пише Наташа Анђелковић Џон Перкинс „Исповести убице економија“, „Плато“ 2012. – Перкинсова књига документарно говори о догађајима од пре тридесет година, али је за нас важна јер показује општи принцип деловања америчког империјализма и глобализма Када …
Више”Зона Замфирова” – непобедивост љубавне приче
Пише Рашко В. Јовановић Премијерно извођење мјузикла по делу Стевана Сремца у Позоришту на Теразијама Судећи по ванредно повољној рецепцији код гледалаца приликом првог извођења, верујемо да ће се мјузикл „Зона Замфирова“ дуго задржати на …
ВишеПровокација либанске Лизистрате
Пише Владислав Панов По мишљењу београдске публике најбољи филм на недавно одржаном филмском фестивалу „Слободна зона“ је контроверзно либанско остварење ауторке Надин Лабаки „Где идемо сада?“ које за избегавање ратова нуди врло необичан „женски рецепт“ …
ВишеСлике и цртежи Љубе Поповића у Модерној галерији „Ваљево“ – ЛЕДОЛОМАЦ ЈЕФТИНИХ ИЛУЗИЈА
Пише Дејан Ђорић “Слике имају сопствену судбину, на коју се не може утицати и о којој је чак илузорно и размишљати. Важна је једино та чудесна енергија која кроз њих струји и која оставља трагове …
ВишеСветионик усред духовне ноћи
Један од наших најдаровитијих цртача Душан Гавела се као трагични јунак, рано преминули уклети сликар, анђео бунтовник, како слови његова слика из 1983. године и ова изложба у „Кући Ђуре Јакшића“ појавио да као комета …
ВишеОбамавуд – други пут
Добар пример да је веза са забавном индустријом једна од битнијих карика у ланцу који неког политичара води до Беле куће, јесте овај најновији, Барака Обаме. Управо изабрани председник САД-а подржан је од рекордног броја …
ВишеБогохулна јесте, уметност – није
За „Печат“ из Фиренце Снежана Симић Реакције које су у Србији забележене поводом недавно одржане изложбе „Ecce homo” , а које су неке кураторе друштвене с(а)вести надахнуле да поставе дијагнозу о „незрелости српског друштва“, у …
ВишеДемократизација анатомије или нашминкани плес смрти
Изложба „Разоткривање тела“ на Београдском сајму – Хала 3 – као и сличне спектакуларне изложбе, које њихов идејни творац Гинтер фон Хагенс, популарни – Др Смрт, тржишно препоручујући свој изум, рекламира као: поглед на феномен …
ВишеПочетак сезоне који МАЛО обећава – Булеваризација позоришта
„Случај“ Кокана Младеновића и глумаца „Атељеа 212“ постао је парадигматичан, али је још неизвесно како ће се ствари даље развијати. Ако ће се глумци ангажовати уговорно и по пројектима, због чега ће, ваљда, бити задовољни …
ВишеМаштање о зеленој грани
Многе је зачудило када је Нобелов комитет саопштио да је после десет година „Нобелову награду за књижевност“ поново добио кинески писац. Потом се открило да је један од најутицајнијих чланова жирија синолог који управо на …
ВишеЧЕДОМИР ПОПОВ (1936-2012) – Омаж великом историописцу
Чедомир Попов – историчар који се својим делима уврстио у сам врх наше науке, задужио је и нашу науку и културу преданим радом на српској енциклопедистици. Том по обиму огромном и веома захтевном послу он …
ВишеАГОТА БОЗАИ, писац – Ерудиција је склониште у лошим временима
Учење је некад било начин да се побегне из лоше стварности, па је кружила у мојој земљи популарна шала:„Мађарска интелигенција има да бира између два пута. Један је алкохолизам. Други је немогућ“ Мађарска књижевница Агота …
ВишеУџбеник о заблудама Jугословенства
Пише Владимир Димитријевић Књигу „Српски културни круг“ требало би читати и ишчитавати, да нам опет не дође неки ванземаљац из „југосфере“ и понуди нам путовање у летећем тањиру нових заблуда Можда ово није идеалан почетак …
ВишеТанка прича о распршеном америчком сну
Пише Рашко В. Јовановић Премијера комада „Смрт трговачког путника“ у Београдском драмском позоришту показала да је повратак Милерове драме, некад амблематске представе БДП-а, због великог скраћења текста делимично изгубио смисао Највећи успех Артура Милера, једног …
ВишеВидићем против транзиције
Пише Владислав Панов Филм „Артиљеро“, с којим је познати српски сценариста Срђа Анђелић дебитовао као режисер, публици је пружио само могућност да се ту и тамо насмеје. Све остале, несумњиво бројне, прилике да буде важан, …
ВишеДалеко од комерцијалне струје
Пише Дејан Ђорић Поводом изложбе под називом „Светлост“ (траје од 9. до 23. новембра), која је приређена у новoм и угледном излагачком простору– београдском холу Народне банке Србије на Славији Изложба Саше Монтиља (1978, Београд) …
ВишеЗаводљиви рапорт са „дивљег истока“
„Апсурдистан“, Гари Штајнгарт, „Плато“ 2012, превод с енглеског Љиљана Недељковић Романи Гарија Штајнгарта, руског Јеврејина који од раног детињства живи у Америци, већ годинама изазивају одушевљење публике и високе оцене критике, како на Западу, тако …
Више„ОТВОРЕНИ ОКТОБАРСКИ САЛОН“ – Шамар провинцијализацији престонице
Пише Невенка Стојчевић Како је у минулим годинама изневераван аутентични дух „Октобарског салона“, и шта све уметници сада чине да би овој, некада значајној, ликовној манифестацији вратили достојанство Београдски „Октобарски салон“, некада најпрестижнија изложба врхунског …
ВишеЗоран Влашковић новинар „Јединства“: Новинар на Космету – значи ратни репортер
Културна политика неретко је била претходница сваке друге. Како у том светлу тумачите чињеницу да је први пут после 13 година на Сајму представљено целокупно стваралаштво Космета? Оно што је Канцеларија за Косово и Метохију …
ВишеРавнопра вни–први пут
Пише Наташа Јовановић Учесници са Косова и Метохије први пут су могли да упознају Београд, Србију и свет са стваралаштвом и проблемима у културном и друштвено-политичком контексту Косова и Метохије У организацији Канцеларије за Косово …
ВишеСајам је био…
Пише Васа Павковић Могу само да кажем да Сајам књига морамо чувати као аутентично место сусрета писаца, читалаца, уредника, преводилаца… свих оних који верују да ће књига, као игла, чекић или маказе, увек бити неопходни …
ВишеМаскирно силовање демократије
Пише Владислав Панов Судећи по потресном документарном филму „Невидљиви рат“ славног Кирбија Дика, америчка војска не само да је пуна злочинаца већ су они системски заштићени од саме армије и њених правила. Отуд податак о …
ВишеМајстор обнове поетичког
Пише Дејан Ђорић Сликар Драган Спасески Охридски један је од многих македонских уметника који се окрећу београдској и српској сцени – у време када Шиптари покушавају да створе велику државу и на македонској територији Недавно …
ВишеАнгажовани Андрић
Пише Жанета Ђукић Перишић Током прве деценије после завршетка рата, Андрић није био само пасивни сапутник новог режима, него у многим случајевима и активни учесник у раду политичких и културних организација тваралаштво Ива Андрића једна …
ВишеО мрзитељима петиција
Пише Стефан Каргановић Рапорт са излагачког штанда „Историјског пројекта Сребреница“, места на којем се „промовисало све што је српско“, а што је засметало појединим извештачима са 57. београдског сајма За атмосферу у супротном табору, када …
ВишеИзгубљен свет – не само детињства
Пише Рашко В. Јовановић У драми „Гребање…“ Тања Шљивар смело је проговорила о насиљу међу децом које је последица опште друштвене ситуације и међунационалних трвења Име Тање Шљивар није непознато београдској позоришној публици, будући да …
ВишеНови наслови у избору „Печатовог“ аутора: Једна шанса да се прогледа
Изабрао и препоручио Владимир Димитријевић Ма колико да напредује електронско доба, и да се писменост формира СМС порукама и мејловима, а не граматиком, правописом и читањем класика, ипак је осећај када се узме књига у …
ВишеСајам књига као излог Новог поретка
Пише Небојша Јеврић „Отварач Сајма књига је била Радмила Лазић, љути борац за људска права, под условом да није реч о Србима. Њен говор је био понижење за све српске писце…” Отворен је Сајам књига. …
ВишеХроничар митског света Балкана
Пише Дејан Ђорић Као уметник, Миомир Миша Вемић прерастао је локалне оквире и постао значајан за цео регион, у којем данас ужива углед једног од најбољих сликара средње генерације; анимална тематика његовог стваралаштва само је …
ВишеВенецији с љубављу
За „Печат“ из Париза Славица Батос Изложбом Каналето – Гварди, два мајстора из Венеције „Музеј Жакмар-Андре“ у Паризу први је француски музеј који је посветио пажњу уметности ведуте, популарном сликарском жанру који је цветао у …
ВишеСајбер партизани крећу у рат
Пише Владислав Панов Неочекивано замашан број људи спремних да следе правац групе хакера названих Анонимни, постали су спонтано страх и трепет за владајућу капиталистичку елиту широм света. Њихове акције, као и сам покрет, од престрављених …
ВишеКо тебе новцем, ти њега клеветом
Пише Миодраг Зарковић Завршни поглед на четворогодишња улагања Министарства културе у делатнике и подухвате посвећене даљем блаћењу народа и државе који их новчано помажу Као што је стручној јавности познато – а од опште јавности …
ВишеМатија Бећковић „Кад будем још млађи” – Одшкринута књига која нам се смеје
Нова песничка књига Матије Бећковића „Кад будем још млађи”, у издању Српске књижевне задруге, појавиће се први пут пред пред читаоцима на предстојећем Сајму књига у Београду. Из ове поеме, за коју је већ речено …
ВишеБежи кишо с прозора!
Пише Васа Павковић „Очистимо Србију“ – један је од слогана који је донедавни министар, а сада осумњичени у једној афери, ширио и распиривао на „брдовитом Балкану“. Све оно што се дешава по медијима око њега …
ВишеСајам књига – пулс наше транзиције
Пише Милан Тасић Суштина промена ове манифестације није у очигледној буразерско-страначкој, шићарџијској варијанти, иако она није занемарљива, већ у осмишљеном и зато опасном прекрајању српског културног простора Није никада било ружичасто, није никада било свима …
ВишеОј, давори, ти, косово равно
Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије у Првом балканском рату, „Православна реч“ из Новог Сада објавила је допуњено, ликовним прилозима богато опремљено издање антологије српских јуначких песама коју је приредио и опремио антологијским …
ВишеЗвук наше кључне речи
Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ На овогодишњим „Миљковићевим поетским свечаностима“ у Гаџином Хану, Петар Пајић примио је награду „Заплањски Орфеј“ за песму „Сонет о Византији“, објављену у јубиларном, двестотом броју Печата Пре више од пола века, у …
ВишеНобелова награда за књижевност 2012. – Кад писац мора да буде само писац
Пише Владислав Панов Књижевни Нобеловац за ову годину, кинески писац Мо Јан, сада је омиљени аутор кинеских власти и омражена особа његових колега, дисидената За неке скандалозно, за друге правично, треће снисходљиво, како год, у …
ВишеШта све можеш у Србији кад си писац (наставак из прошлог броја)
Пише Миодраг Зарковић Многи овдашњи писци и публицисти, попут Светислава Басаре, Марка Видојковића или Ивана Чоловића, немилице су вређали државу Србију док је она њима широкогрудо увећавала углед плаћајући преводе њихових књига Листајући податке које …
ВишеСветло с висине?
Пише Селимир Радуловић Поводом Петиције подршке руководству Службеног гласника, објављене на сајту „Нове српске политичке мисли“, потом и у штампаним медијима, коју је потписало стотинак српских интелектуалаца У метежу српске револуције из 1804. године, Адам …
ВишеПлемство у представи за народ
Пише Рашко В. Јовановић Редитељ се прилагодио (не)условима у којима делује приштинско позориште, што ће рећи да се представе играју у полусрушеним објектима или на трговима и улицама Ко је очекивао да ће видети Молијерову …
ВишеЛедом против леда
Пише Владислав Панов Дебитански играни филм Јелене Бајић-Јочић „Лед“, на велике екране Србије доноси ново, савремено читање и рециклирање три и по деценије старе и исто толико углавном рурално популарне истоимене монодраме из младости ауторкиног …
ВишеОктобарац као излог ништавила
Пише Дејан Ђорић У пропалој згради београдског „Геозавода“ у Карађорђевој улици одржава се до 4. новембра до сада најгори „Октобарски салон“, јединствен и по томе што први пут на улазу ничим није обележено да је …
ВишеНаша велика, мрсна, уметничка пљачка
Пише Миодраг Зарковић „Печат“ је замолио Министарство културе за списак новчаних дотација у четворогодишњем мандату претходне владе. Списак нам је убрзо и достављен, са подробним описом сваке исплате. Читајте, и крстите се Знате ли каква …
ВишеПатриотизам, култура и уметност – осми део
Да ли је и на који начин могуће повезивати појмове „патриотизам“ и „култура и уметност“? У каквом односу стоје ови појмови? Да ли уопште можемо говорити о патриотској култури? Тајне поруке Пише Слободан Машић издавач и писац …
ВишеНосталгија и ”омаж ” Чоли
Пише Рашко В. Јовановић Почетак сезоне у „Позоришту на Теразијама“ обележио је склоп музичких пасажа, који, сви заједно, чине хитове осамдесетих што их је певао и пева Здравко Чолић Позориште на Теразијама упорно трага за …
ВишеЈесен и живот…
Пише Васа Павковић Јесен је стигла и са њом се приближио „Сајам књига“. Поново ће се Хала 1 „Београдског сајма“ претворити у нарочити храм књиге… а са њом и суседна Хала 14. Поново ћемо се …
ВишеШта све могу два ”ђавоља доктора”
Пише Владислав Панов Свеједно да ли сте опчињени ликом и делом америчког синеасте Николаса Реја, кога је Динко Туцаковић поштено и за своју филмску причу корисно представио са свим његовим комплексностима, врлинама и тешким манама …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (седми део)
Велика култура је у основи и национална Пише Милан Милетић Неко је ово време назвао „време зла“. И заиста, велико глобално зло гази све пред собом, уништава све што му се нађе на путу, без …
ВишеЦена части једног редитеља
Пише Владислав Панов После вести да ће епилог јавне свађе Горана Паскаљевића и Срђана Драгојевића добити „конец“ на суду, сазнали смо и да је Паскаљевић излицитирао цену своје узвишене части, величине увређеног лика и укаљаног …
ВишеПисмо Миловану Данојлићу
Пише Владимир Димитријевић Милован Данојлић „Писма без адресе“ „Службени гласник“, Београд 2012. У годинама сте, драги Песниче, када је писцу опростив известан пад нивоа, па и понављање већ реченог. Не знам како, али Вама стално …
ВишеПоводом завршетка 46. „Битефа“ – Истрошена програмска матрица
Пише Рашко В. Јовановић Селектори као да су заборавили да смо поприлично зашли у 21. век Као што смо и очекивали, завршница „Битефа“ несумњиво је донела освежење најупорнијим пратиоцима главног фестивалског програма. После низа углавном …
Више„Битеф“ 2012: Излет у западноевропску истину
Пише Рашко В. Јовановић И ове године у примени става да Европа нема алтернативу програм, сагледан по броју представа, у знаку је доминације представа позоришних ансамбала из земаља Европске уније Ове године програм „Битефа“ објављен …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (део шести)
Да ли је и на који начин могуће повезивати појмове „патриотизам“ и „култура и уметности“. У каквом односу стоје ове појмови? Да ли уопште можемо говорити о патриотској култури? _______________ Љиљана Хабјановић Ђуровић Родољубиво је …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (део пети)
Да ли је и на који начин могуће повезивати појмове „патриотизам“ и „култура и уметности“. У каквом односу стоје ове појмови? Да ли уопште можемо говорити о патриотској култури? ________________ Егон Савин, редитељ Медијска промоција …
ВишеПетер Хандке и путовања
Пише Васа Павковић Хандке је, сасвим свестан моћи и улоге медија данас, свој глас супротставио демонизацији Србије и српског народа, али не по цену олаког сврставања на српску страну насупрот гомиле оних који су постали …
Више„Далеко“, далеко од успеха
Пише Рашко В. Јовановић Отварање сезоне у „Битеф-театру“ и прво извођење драме „Далеко“, младе списатељице, приказује колико су млади удаљени од свега што желе, па и од онога што би себи пожелели да буду „Битеф-театар“ …
ВишеСрби против Паскаљевића: Издајник за Оскара
Приредио Миодраг Зарковић Редитељ све проблематичнијег филма „Кад сване дан“ је, у изјави за америчке медије, расправу са земљацима настањеним у Канади описао као да је реч о атаку на његов живот Према писању веома …
ВишеКоларевић је, авај, у праву!
Став Удружења драмских писаца Србије поводом текста Драгана Коларевића:„Време је за први српски културни устанак“, од 13. августа 2012. године (www.standard.rs) Argumentum ad hominem, стара цивилизацијска тековина, позната још из античког времена, традиционално се користи …
ВишеОсећај госпођице Смиле за глобализaм
Пише Наташа Анђелковић Књижевни феномен Петера Хега – превођење романа „Осећај госпођице Смиле за снег“ на двадесетак светских језика, снимање холивудског филма са суперзвездом Џулијом Ормонд – крије се у великом списатељском дару и способности …
ВишеМедиала 1952-2012: Рудник злата и ђубришта
Пише Дејан Ђорић Шта је Медиала? Група уметника или покрет? Да ли се уопште медијално стваралаштво може промишљати као сликарство или је нешто више? Како говорити о принципима када Meдиала истовремено заступа и традиционално и …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (део четврти)
Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеГојко Ђого: Заточници вере и наде
Пише Гојко Ђого Сама наша потреба да нешто кажемо на посебан начин, молитвом или песмом – а оно неизрециво у нама само се тако може изразити – мотивисана је жељом да се прималац те шифроване …
ВишеПозориште 2012-13: После летње пустиње – неизвесност
Пише Рашко В. Јовановић Почетак нове позоришне сезоне суочава нас са чињеницама да ниједно од српских дотираних позоришта није објавило репертоарске планове за наступајућу сезону Дуго и веома топло лето, а непојмљиво празно што …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (део трећи)
Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеСава Шумановић (1896-1942): Сликар светлости
Управо ових дана навршава се 70 година од смрти једног од највећих српских уметника Саве Шумановића. Својом кратком животним и уметничким веком успео је да се истакне у сликарској генерацији која је после Првог светског …
ВишеСрбофобија за „Оскара“ и упућену публику
Пише Владислав Панов Иако свој ауторски филм „Кад сване дан“ још није ни пустио у праву домаћу дистрибуцију, Горан Паскаљевић је себе већ видео не само са свим признањима светских фестивала, већ је пожелео и …
ВишеМатија Бећковић: Ко љуби слободу, велик је и храбар као Бог…
Пише Матија Бећковић Али ако не можемо и не умемо онако како је Кочић зборио некад, можда бисмо могли да замислимо како би зборио сада Зна се чиме је Петар Кочић заслужио да се …
ВишеТамна хроника: У позно лето
Пише Васа Павковић 1. Последње врућине Врело лето се приближава крају. Последњих дана повремено у Србији гори преко 200 пожара. Више нико и не пита о узроцима и разлозима ватреног полома – сви, вероватно с …
ВишеПатриотизам, култура, уметност (део други)
Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеИдеолошки загађено сећање Филипа Давида
Пише Жељко Симић Они који су плаћени да демитологизују српску националну свест, да је обескорене и народ као сироче уведу у униформисани свет савремене западњачке антицивилизације, истовремено митологизују своје стратагеме, које су уланчили на хипнотишуће-езотеријским, …
Више„Жичка хрисовуља“ за 2012. годину Гојку Ђогу: Лампа у неподношљивој ноћи
Пише Драган Хамовић Песник у чијем је средишту знак вуне, белог и црног руна, овчјег удеса, приклања своје надање васкрслом Јагњету, пострадалом за сав свет, Агнецу преображеном у сушту светлост, без које би неподношљива била …
Више„Клип“: Једно празно и мрачно „мора да се види“
Пише Владислав Панов Колико ће одбијање Русије да у својој земљи приказује српски филм „Клип“ – сниман иначе не за биоскопе, посебно не овдашње, већ управо за одабране фестивале – начинити непотребну рекламу овом у …
ВишеПатриотизам, култура, уметност
Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеЗвездана Лазин: Древно на савремен начин
Пише Дејан Ђорић Било да ради у бронзи или са племенитим каменом, Звездана Лазин увек истиче вредност површине према маси, линије, обојеност, засенченост и стаменост дела У време превласти нових медија, бављење скулптуром није …
ВишеСамо су Бин Ладенови терористи већи негативци од Срба
Пише Владислав Панов Недавно снимљена „Сезона убијања“, акциони трилер из холивудске А-продукције који ће се приказивати следеће године, показује да је превазиђено правило да се Срби као лоши момци појављују у продукцијски нижеразредним филмовима …
ВишеКрај игара
Пише Васа Павковић 1. Време Олимпијаде Док пишем ове редове, Олимпијада у Лондону се завршава. Пола месеца није било важно време, ни суша ни поплаве. И земљотреси су пролазили без уобичајених цунамија информација. Пре неки …
ВишеОдговор Ђаје Јовићу
Реаговање Александра Ђаје на обраћање Бранислава Јовића, председника синдиката „Позоришта на Теразијама“, објављено у прошлом, 229. броју Браца Ј је, према очекивању, промашио тему. Сврха мог текста није била да потврди или негира нечије …
ВишеЈанко Веселиновић (1862-1905): Песник Мачве и њене слободе
Пише Рашко В. Јовановић Сто педесетогодишњица рођења писца „Хајдук-Станка“ (једног од најчитанијих српских романа), и „Ђида“ (највише приказиваног позоришнога комада) велики је јубилеј наше књижевности али засад је обележен једино скромним скупом у Удружењу књижевника …
ВишеХичкок поразио Орсона Велса
Пише Владислав Панов Најновије гласање за најбоље филмове свих времена показало је да од ове године, први пут после пола века доминације, на челу престижне листе најбољих дела у историји филмске уметности више није Орсон …
ВишеУзбудљиви сјај „мрља“ и „флека“
Пише Дејан Ђорић У најјачој конкуренцији, изложби преко две стотине најбољих мајстора из целог света, коју је организовало Интернационално друштво акварелиста, ове године у Измиру, наш уметник Душан Ђукарић није био само излагач, већ и …
ВишеРеаговање Бранислава Јовића на текст Александра Ђаје
Пише Бранислав Јовић Поводом текста Александра Ђаје „Афричко позоришно пролеће“, који је објављен у броју 226, од 20. јула 2012. године У тексту који је интониран крајње субјективно (делом и злонамерно), изнете су бројне …
ВишеБетмен између филма и живота: Култура у којој нема заробљеника
Пише Миодраг Зарковић Масовно убиство на премијери најновијег филма о Бетмену, а још више непримерена реакција режисера и сценаристе Кристофера Нолана, само су последња упозорења на све оно што нам се подмеће под паролом „западних …
ВишеОлимпијски дух
Пише Васа Павковић 1 Време „Олимпијаде“ И невоље са жестоком сушом и потоње невоље с олујама, кишама и градом, као да постају мање важне док се вије застава „Олимпијаде“. Зашто је то тако већ читав …
ВишеДринка Радовановић: Последњи камијевски човек
Пише Жељко Симић Свом уметничком Пантеону вајарка Дринка Радовановић је ових дана тихо придодала и портрет угледног аустријског писца, мислиоца и хуманисте Петера Хандкеа Ако је барем делимично обистињујућа – а епохални догађаји му …
Више„Фестивал фестивала“, Требиње 2012: Смелост сценских подухвата
Пише Рашко В. Јовановић На позоришној смотри у Требињу и ове године представљен је атрактиван и занимљив репертоар аматерских театара из региона Фестивал драмских аматера у Требињу већ десетак година поново је сусрет аматерских …
ВишеСтиже ли нуклеарни крај света?
Пише Владислав Панов Нова књига славног канадског професора Мајкла Чосудовског, „Сценарио Трећег светског рата и опасност нуклеарног рата“ открива тајне америчке ратне машинерије и показује како су политичке, економске и војне структуре САД-а удружене у …
ВишеМинистар културе: Идеолог, светац или „Господин безлични“
Пише Љиљана Богдановић Иако је током дугих преговора уочи стварања нове српске владе потврђено да култура није у фокусу страначких интересовања, организован и прецизно усмераван јавни отпор (штампа и друштвене мреже) кадровским решењима за овај …
ВишеКраљица Париза и Тијеполо из хотела „Риц“
Пише Славица Батос Мисја Годебска и Хозе Мариа Серт некад су били у средишту монденских и културних збивања. После неколико деценија потпуног заборава, данас су тема изложби којима Париз оживљава сећања на неко бивше лудо …
ВишеХемингвејева Италија
Пише Снежана Симић Романима славног нобеловца надахнутим раном и позном љубави и животом на Апенинском полуострву, овог лета, о годишњици пишчевог рођења и смрти, поклоњена је велика пажња књижевне и медијске сцене на обе стране …
ВишеЈама у нама
Пише Александар Дунђерин Нова књига Драгишe Калезићa „Јама без дна“ уверава нас да смо сви ми део једног „јамљеног племена“ чија је судбина, од Косова до Јадовна, обележена јамама без дна. Али она је и прича …
ВишеКохабитација бајке и видео игрице
Пише Наташа Анђелковић У новом роману „Лука и ватра живота“ Салман Ружди се враћа бајци, као универзалном облику причања прича у којем су сабране све људске истине и мудрости. Оно што њега интересује јесте питање …
Више„Палић 2012“: Фестивал за народ
Пише Владислав Панов Судећи по начину на који је публика привучена на филмску смотру „Палић 2012“, барем она ван суботичко-палићког домаћинског округа, ова манифестација је једна од последњих у демократизованој Србији која се у најбољем …
ВишеФилозофија у служби спектакла
Пише мр Милева Павловић Књига Жељка Симића „Манифест Жижек“ није посвећена „миљенику“ епохе Славоју Жижеку, већ је написана с циљем да се продубљеније разуме време у којем живимо и уочи тоталитаризам који је само вешто …
Више„Афричко позоришно пролеће“
Пише Александар Ђаја Хронологија догађаја у Позоришту на Теразијама важна је као „репрезентативни пример“ познате ситуације – да се у Србији успех не опрашта! Јер, данас је на реду Позориште на Теразијама, а сутра, ко …
ВишеБЕЛЕФ 2012: Дуго, врело и празно лето
Пише Рашко В. Јовановић И на овогодишњем БЕЛЕФУ као на вашару – свашта и ништа ! Још у мају торжествено је објављено како је од овог лета, после првих двадесет година постојања, „Београдски летњи …
ВишеВаса Павковић: Цинично лето
Пише Васа Павковић 1 Време Метеоролози се више не усуђују да нам кажу колико ће ове врућине трајати. Нетрагом су из медија ишчезле тзв. дугорочне прогнозе. И што је најчудније – не жалимо (се) …
ВишеПланетарна подвала уметности
Пише Дејан Ђорић Смишљена као велика културна превара, у којој су многи учествовали, постмодерна суштински не постоји, јер се у свему ослања на претходно; у питању је само модернизам који траје три века, који се …
ВишеПозоришна сезона 2011/12: Врло климаве даске које живот значе
Пише Рашко В. Јовановић Осврт на сезону које као да није ни било, уз разматрање чињеница које чине легитимним питање: Да ли ће наредна сезона бити прекид низлазне путање на којој су се нашла наша …
ВишеПод 40 степени (у хладу)
Пише Васа Павковић Некада су књижевни фестивали имали питома, помало кабаста имена. Непривлачна, вероватно и досадна онима које књижевност не занима или који о књижевности врло мало знају. Данас неки од тих праве фестивале. Требало …
ВишеЦрњански, космополис, провинција
Пише Александар Дунђерин Владушићево тумачење сусрета човека, писца, са мегалополисом није само указало на нова значења литературе Милоша Црњанског, није само осавременило приступ његовим делима, него је показало и да су есејистичка и књижевно-уметничка промишљања …
Више„Атеље 212“ и Политички театар
Пише Рашко В. Јовановић Догађаји иза кулиса у „Атељеу 212“, као и укупна ситуација у београдском глумишту, изазвали су већу пажњу културне јавности него читав извођени репертоар протекле сезоне Када је, ако се добро …
Више„Отуђеност“: Запад и системска производња губитника
Пише Владислав Панов Овај социјално-политички коментар савременог америчког друштва кроз поглед на ужасно стање у тамошњим државним школама, један је од најреалистичнијих и најзанимљивијих филмова такозване независне америчке продукције Када је реч о новим …
ВишеНада Матијевић: Свет нових цртачких сазвучја
Пише Дејан Ђорић На вишем плану од извођачког, цртежи Наде Матијевић изненађују и иконографском неодредљивошћу, а могу се видети на изложби у београдској Галерији „Кућа Ђуре Јакшића“ Некада је Београд био један од главних …
ВишеАлис Манро: Снага живота
Пише Наташа Анђелковић Приче канадске списатељице су увек на граници са трагичким, али у последњем тренутку отму се том расположењу. У тој привржености животу, позиву на снагу пред болом и тешкоћом, лежи истинска вредност прозе …
Више„Хенри VI“ у Народном позоришту: Шекспир на путу без алтернативе
Пише Рашко В. Јовановић Енглези су позориштима из балканске чекаонице за Европу (Београд, Битољ и Тирана) великодушно доделили да изведу трилогију „Хенри VI“, почетничко, слабије и мање познато дело Вилијема Шекспира, а Народно позориште је …
ВишеДалијеви маштовити наследници
Пише Дејан Ђорић Поштујући пре свега публику, враћајући поверење у слику, као саборци скромно и ненаметљиво, Драган Илић Дивого и Ненад Станковић боре се на свој начин за славу српске фигурације. Једна у низу њихових …
ВишеЛеонардо да Винчи: Тајна Свете Ане
Пише Славица Батос После вишегодишњих расправа и недоумица, Да Винчијево ремек дело „Света Ана и Богородица са дететом“ коначно је рестаурисано и показано јавности у оквиру истоимене изложбе у париском „Лувру“ Шта има ново …
ВишеТАМНА ХРОНИКА Мрљање Србије
Пише Васа Павковић Мрље нас засењују у снимцима из болница, у репортажама из пропалих фирми, са царинских прелаза, па чак и на снимцима дуж магистрала. Као да постајемо народ мрља… Требало би донети закон против …
Више„СФРЈ за почетнике“: „Do You Miss YU“?
Пише Владислав Панов У форми видео издања ових дана се појавила прва половина документарне серије „СФРЈ за почетнике“, која је покушала да се сети најважнијих особа и детаља који су остали као белег те земље. …
ВишеСлучај „Атеље 212“: Гутенберг и Коканова галаксија
Пише Мирјана Сисојевић-Радојичић Србија је у протеклој деценији добила безброј фабрика без радника. Да ли ће другу деценију 21. века дочекати и са позориштима без глумаца? Није ли управо то суштина која се скрива иза …
Више15. Театар фест „Петар Кочић“: Савременој драми – сва љубав аутора из региона
Пише Рашко В. Јовановић На сцени Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци, од 3. до 10. јуна, у фестивалској такмичарској селекцији приказано је шест представа, од којих три позоришних ансамбала из Београда и по једна …
Више57. Стеријино позорје: Убиство с предумишљајем?
Пише Рашко В. Јовановић Радознали намерник могао је само по једном великом платну са натписом „Стеријино позорје“, које је истакнуто на згради Српског народног позоришта у Новом Саду, дознати да се ту ипак нешто догађа …
ВишеЛеонид Шејка: Маг београдске школе мишљења
Пише Дејан Ђорић Никада раније, а ни данас у историји српске уметности није се догодио Шејкин „случај“: личност и дело једног рано преминулог ствараоца покрећу толике генерације, уметнички трају и у новом веку, уз поштовање …
Више(Анти)српски политички роман
Пише Александар Дунђерин Нова књига Драгана Великића „Бонавија“ парадигматичан је пример како изгледа искошени поглед на питања нације, историје и патриотизма, инспирисан духом самопорицања властитог културног и националног идентитета И у „Бонавији“, баш као …
Више„Етос“: Натерајте капитализам да скрене лево!
Пише Владислав Панов Револуција, поручује занимљиви документарни филм „Етос“, дело америчког аутора Пита Макгрејна, почиње нашом одлуком да куповином подржавамо одговорне и поштеније компаније… Иако су све бројнији документарни филмови који покушавају да отворе …
Више65. Кански фестивал: 24 лажи у секунди у служби истине
Пише Владислав Панов Уметнички нешто озбиљнија конкуренција, филмови углавном окренути савременим проблемима, обичном човеку и његовим свакодневним искушењима, присуство ветерана од угледа и великог ауторског значаја, представљају најмањи заједнички садржалац већине филмова који су били …
ВишеВаса Павковић: Сајамски дани у Солуну
Пише Васа Павковић И тако десило се – први у саставу српске књижевне делегације путујем на Сајам књига у Солуну. Леп наговештај шездесетог рођендана, који ће се збити за пола године. Мада, руку на срце …
ВишеМизантроп: Побуна против друштвене лажи
Пише Рашко В. Јовановић Прерађујући адаптацију коју је Јан Кот начинио преводећи „Мизантропа“ на пољски језик, редитељ Егон Савин приближио је чувену Молијерову комедију нашој стварности, оптерећеној лицемерјем партократских главешина У сезони у којој …
Више„Дисова награда“ Данилову: Песник одушевљења
Пише Драган Хамовић Синтагма попут „песник широких распона“ може данас да стоји уз мало кога колико уз име Данилова. Реч је о песнику што се кретао између ослушкивања и гласног призивања романтичке „музике сфера“ и …
Више„Балада Магичне долине“
Нашој светски познатој концертној гитаристи и композитору Маји Ле Ру Обрадовић, 22. маја 2012, у Београду, уручен је француски Орден уметности и књижевности у рангу витеза Прешла је границе родне Србије, и широм света …
ВишеКијуково завештање
Пише Владимир Димитријевић Збирка Кијукових историозофских огледа „Хришћанство без Христа“ трајан је допринос српској култури и националном памћењу, и један од најзначајнијих уџбеника српског отпора Кога нема – без њега се може, каже једна, …
Више„Зоран Ђинђић“ у „Атељеу 212“: Бучни и плитки сценски памфлет
Пише Рашко В. Јовановић Представа „Зоран Ђинђић“ којом је отворен фестивал „Муцијеви дани“ није ништа друго до увредљиво памфлетско сценско поигравање са православљем, српском светосавском традицијом, химном и српским националним симболима Оливер Фрљић остаје …
ВишеМилан Брдар о „Зорану Ђинђићу“: Прљаве руке без савести
Разговарала Биљана Ђоровић То што је виђено у представи „Зоран Ђинђић“ у ствари је стратешки циљ хрватске културне и оне друге политике (испод жита), у чему бесловесно београдско „глумиште“ (пази израза!) заједно са знатним делом …
ВишеБогдан Мишчевић: Сабрат Едгара Алана Поа
Мали део опуса Богдана Мишчевића, једног од наших најбољих мајстора фантастике, може се до 20. маја видети у Галерији Куће Ђуре Јакшића у Београду Београдска и српска ликовна сцена од прошле јесени као у …
ВишеМатијa Бећковић: Пожури се, Саво Свети, и пакости избави нас
Реч Матије Бећковића поводом освешћења манастира Светог Саве под Орлином у Голији, 13. маја 2012. године Ево нас на граници наше небеске отаџбине. На граници које нема,освештавамо манастир који за границе не зна. Сабрали …
ВишеЗора Петровић (17. мај 1894 – 25. мај 1962): Формат пролећа
Пише Лаура Барна Уметнички, али и друштвено ангажована, увек у жижи дешавања, како у свету, тако и код нас, Зора Петровић је била чланица неколико уметничких група: „Лада“, „Облик“, „Дванаесторица“, „Самостални“ Рођена у пролеће, …
ВишеОкругли сти „Печата“ посвећен књизи „Дух самопорицања“ Мила Ломпара (III)
Приредила Љиљана Богдановића „’Доћи ће нови патриоти’, најавио је у једном од својих последњих интервјуа Дејан Медаковић… Али, они не би требало само да буду биолошки нови, да буду млади, што ће свакако бити, него …
ВишеКАПОР О НОГУ Грумен злата
Момо Капор о Рајку Петрову Ногу и његовој поезији Ја у животу нисам написао ниједну песму. Све што сам научио о поезији у последњих десетак-петнаест година, научио сам од Рајка Петрова Нога у разлупаним …
ВишеПЕЧАТ ВРЕМЕНА Рајко Петров Ного: Родна кућа
Беседа Рајка Петрова Нога, добитника награде „Печат времена“ за књижевност Замишљена тако да утисне суви печат на дела по којима ће се памтити некада славно а данас жалосно време, награда „Печат времена“ утемељена је …
ВишеПЕЧАТ ВРЕМЕНА Јелена Попов: Родољубље
Обраћање Јелена Попов, супруге Чедомира Попова, добитника награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију Поштовани господине уредниче и чланови жирија, драги пријатељи, Дозволите ми да вам се у овом свечаном часу обратим у …
ВишеПЕЧАТ ВРЕМЕНА Милорад Вучелић: Суви печат
Пише Милорад Вучелић Реч на додели награда „Печат времена“ за 2012. годину Чедомиру Попову и Рајку Петрову Ногу Ваша Преосвештенства и драги пријатељи, „Печат“ на Дан Светог Василија Острошког, Слава му и милост, ове …
ВишеПЕЧАТ ВРЕМЕНА Р. П. НОГУ Јован Делић: Портрети као поетска проза
Пише Јован Делић Реч на додели награде „Печат времена“ за књижевност за 2011. годину Рајку Петрову Ногу, 12. маја 2012. године Пишући о свом сукобу с Маком Диздаром, Ного овако дочарава дијалог са Ћамилом …
ВишеПЕЧАТ ВРЕМЕНА Ч. ПОПОВУ Драгомир Анђелковић: Космополитизам и српство
Пише Драгомир Анђелковић Реч на додели награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију за 2012. годину Оскар Вајлд је с правом рекао: „Свако може да ствара историју, али само су велики људи у …
ВишеОкругли сто „Печата“ посвећен књизи „Дух самопорицања“ Мила Ломпара (II)
Приредила Љиљана Богдановић Фотографије Милорад Миланковић Постоји ли национална интелигенција у нас? Самим својим постојањем аутентични национални интелектуалац показује шта марвени трговци, претворени у интелектуалне торбаре, замаскирани академијама, наградама, комисијама, жиријима, племенским савезима, никако не …
ВишеИзборна прашина
Пише Васа Павковић Слегла се изборна прашина… Чини се да ће на наш живот много више утицати време које ће доћи, него људи које смо изабрали ми (или неки други наши земљаци). Више него и …
ВишеШведска-Србија 2:0 у увредама
Пише Владислав Панов Не само да се колеге радио-водитеља Герта Филкинга у Шведској, већ и многи други ван бранше стали на његову страну, већ су сасвим отворено потврдили све његове увреде (када је цео српски …
Више„Тврђава театар“ у Смедереву: И даље без драмских „слика“ наше прошлости
Пише Рашко В. Јовановић Деспот Ђурађ Бранковић ни после три године никако да освоји фестивалску позорницу и уђе у своју Тврђаву – то је прво ограничење које би требало превазићи у стварању програма После …
ВишеПисац је мртав, живео писац!
Пише Наташа Анђелковић Политичка слика Јужне Африке код Џона Максвела Куција је увек само позадина у којој се одвија универзална људска драма и та веза локалног и универзалног је оно што његову прозу чини важном …
ВишеРајко Петров Ного добитник награде „Печат времена“ за књижевност
Жири за доделу награде „Печат времена“ за књижевност, у саставу проф. др Јован Делић (председник), мр Владимир Димитријевић, Љиљана Богдановић и Александар Дунђерин, на седници одржаној у Београду, у четвртак 3. маја 2012, једногласно је …
ВишеЧедомир Попов добитник награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију
Жири за доделу награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију, у саставу проф. др Ратко Марковић, проф. др Миле Савић, проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић, на седници …
ВишеОкругли сто „Печата“ посвећен књизи „Дух самопорицања“ Мила Ломпара (I)
Приредила Љиљана Богдановић Фотографије Милорад Миланковић Како се догодило да наша јавна свест постане плод укрштања различитих културних политика од којих ниједна није српска? Зашто не постоји српска културна политика, већ постоји само понеки импулс …
ВишеКако само воле да нас мрзе
Пише Владислав Панов Тешки испад шведског радио-водитеља Герта Филкинга нови је србомрзачки атак испољен у западним медијима, а доказ да је србомржња интернационално подразумевајућа и институционализована је то што се баш нико од овдашњих великих …
ВишеДрама у транзицији: Само без критике власти – молим!
Пише Рашко В. Јовановић Шта је одлучило да установе сценске културе у градским општинама постану булеварска позоришта са претежно забавним и „лаким“ репертоарима Догађаји на јавној сцени ових дана, између осталог, сведоче и да …
ВишеТомислав Сухецки: Класик српске постмодерне
Пише Дејан Ђорић Одличан цртач, сликар са ставом који има покриће, Томислав Сухецки је идеалан пример првоборца који није био сасвим схваћен и прихваћен у свом времену. У њега сумњају и конзервативци и авангардисти, али …
ВишеМомир Војводић: Косовски заветник
Пише Владимир Димитријевић Тражећи уточиште пред језом наше историје, на српском жртвеном пољу, Момир Војводић у збирци бугарштица „Божурова суза бројанице“ прибегава слави језика српског, древног као патња и постојаног као постојање само Човек …
ВишеГојко Ђого: Песма као диверзија
Пише Ратко Пековић Збирка докумената „Гојко Ђого: Вунена времена: Процес и коментари“ („Службени гласник“, Београд 2011) остаће драгоцено сведочанство за будуће истраживаче историје послератног југословенског друштва, будући да „случај“ Ђого није само једна епизода у …
ВишеАртемизија Ђентилески: Освета повређене женскости
Пише Славица Батос У овом тренутку, па све до средине јула, у париском „Музеју Мајол“ („Musée Maillol“) одржава се велика ретроспективна изложба Артемизије Ђентилески, прве сликарке у историји уметности, и једне од најважнијег представника барокног …
ВишеСрпска кинематографија у 2012. години: Година (узалудне) наде
Пише Владислав Панов Нови Закон о кинематографији, буђење нове биоскопске мреже, долазак странаца који би да снимају код нас, разлози су да се време које долази посматра „ружичастим стаклима“. Да ли ће то време заиста …
Више