Култура

Премијера „Ревизора“ у Атељеу 212 – Прича за сва времена, не и за модерну србију

Ова представа Гогољевог комада, уистину комедије над комедијама, могла је да донесе и жесток подсмех нашој корупционашкој савремености. Права је штета што је редитељка и адаптатор текста Ива Милошевић стала на пола пута Откако је …

Више

Библијски јуриш на профит

Религиозни епски спектакли поново у тренду у Холивуду: уз комерцијално ове године најуспешнију ТВ серију „Хистори ченела“ – „Библија“, чији је (неочекивано) изузетни успех покренуо нови циклус експлоатације библијских тема, западна забавна индустрија делује као …

Више

Од “издаје” сликарства до задовољства модерне игре смрти

„Печатов“ критичар у престоничким галеријама Новија представљања стваралаштва Владимира Величковића у нашој средини обележена су једним неспоразумом, а он се зове Слободан Лазаревић. Реч је о професору књижевности из унутрашњости, надобудном и агресивном, кога је …

Више

Скица за роман о дису

Како је песник Владислав Петковић, већ одавно покојни, плаћао цену ратног ангажмана свог сина Ова, 2013. година, јесте Његошева и Милоша Црњанског, али и Дисова. Наиме, прошло је сто лета од када је Владислав Петковић …

Више

Садашњост у хаосу, сутрашњица није у плану

Право стање у домаћој филмској „индустрији“, баш у моменту када нам долазе највеће звезде жељне наших ћевапчића и „нетакнуте природе“, па, ето, чак и пријатног рада код нас, такво је да смо далеко ближи копању …

Више

На крају 58. Стеријиног позорја: Велики повратак – кући

Већ првих дана овогодишњег Стеријиног позорја, када је било забележено више посетилаца но што их је прошле године посматрало читав фестивалски програм, потврђена је сврсисходност поступка селектора Игора Бојовића првенствено заинтересованог за текстове, а далеко …

Више

Национални идентитет и религија

Пише ЈОВО БАЈИЋ Из англосаксонских мисаоних сфера долазе наводно вредне идеје које настоје да спасу човечанство и цивилизацију, а које се заснивају на поништавању нација; полемици са овим теоријама посвећено је ново издање Института за …

Више

Кустурица је проверена гласина

Пише Иван  Негришорац Филмови Емира Кустурице увек су засновани на супстанци дубинског, релевантног људског искуства. Он увек филмски приповеда о нечему што се тиче људског живота и људске душе, ту испразности нема, а има људског …

Више

Геније и лудило: аутопортрети душе

За „Печат” из Фиренце Снежана Симић На тематској изложби „Бордерлине. Уметници између нормалности и лудила. Од Боша до Далија, од Арт брута до Баскијата“, која се до средине јуна одржава у Равени, приказано је на …

Више

Значење сећања

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Како преспојити завичај и песника онтолошке безавичајности? Сам се Дис помирио са ширим завичајем, отаџбином Србијом, оних година тријумфалног страдања, прилажући саучесничке патриотске стихове и друга делања – а поред његове „сјајне …

Више

Програмски заокрет Стеријиног позорја 2013. – Повратак изворној идеји

Пише Рашко В. Јовановић Најзначајнија театарска смотра националне драме у знаку је промена које обећавају да ће домаћи драмски текст опет бити у средишту пажње овог фестивала Нема сумње да је ове године Стеријино позорје, …

Више

Спилбергова геј-сигурица

Пише Владислав Панов Судећи по лауреатима и садржају награђених филмова овогодишњи „Кански фестивал“ ће остати упамћен као још једна подразумевајућа ода иранској кинематографској генијалности, али и лезбејској порнографији, као и новом доприносу стереотипима о заосталим …

Више

Неуништива Медиала, мајстор са Дорћола и  творац вртлога 

Пише Дејан Ђорић „Печатов“ критичар у престоничким галеријама Галерија „107“ Изложба Младена Ђуровића До 25. маја у земунској Галерији „107“ може се видети изложба слика Младена Ђуровића. Реч је о приватној Галерији која је квалитетним …

Више

“ Избирачица”  као спектакл

Пише Рашко В. Јовановић Фотографије Душан Шљивић  Гледали смо један каткад чак и хладан, али високо софистициран спектакл, који се ослањао на обилате техничке могућности, али – истине ради, додајмо и то да су повољније …

Више

Посткритичка  наивност  у запоседању песме

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Верољуб Вукашиновић припада небројном кругу тихих и сензибилних гласова одане лирске службе своме лирском и духовном предаштву, али и општења са гласовима (не само песничке) савремености, са којом се спремно дозива Прошло је …

Више

Осветом против корпор ативне Америке

Пише Владислав Панов Иако је препун типичне холивудске акције филм  „Напад на Вол стрит“ је све само не јефтина холивудска пуцачка, насилна и испразна здела ничега за празноглаве адолесценте, што је иначе деценијама преовлађујућа понуда …

Више

Генерација седамдесетих

Пише Дејан Ђорић Не признајући естетику ружног и дијаболичног, на личном плану скроман и без жеље за почастима, Кемал Рамујкић се деценијама успиње стазом светлости, открива светлуцаво, трепераво ткиво слика налик на енергетску, вибрантну тканицу …

Више

 Танхојзер  у концлогору, Европа у тамници

Пише Владислав Панов У години и месецу када би требало обележити двеста година рођења Рихарда Вагнера, славног немачког композитора и интелектуалца завидне ширине и огромног утицаја, све што је западна демократија успела да о(у)бележи је …

Више

 ”Госпођица”  роман Иве Андрића на сцени ЈДП-а

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Фото НЕНАД ПЕТРОВИЋ Иако је редитељ Горчин Стојановић, доделивши Наташи Нинковић насловну улогу, прикладно решио један од главних  проблема сценске поставке  драматизације (Марко Фотез) романа, мора се рећи да у основи …

Више

Ликовна реторичка машина

Пише Дејан Ђорић Сликарство Тијане Фишић појавило се у оквиру београдске школе позног високог модернизма и трагања за новом сликом почетком осамдесетих Недавно је завршена изложба Тијане Фишић (рођена 1969. године) у Уметничком павиљону „Цвијета …

Више

Искрено и аутентично

Пише Васа Павковић Кустуричиних „Сто јада“ као фини ручни рад… На високом таласу успеха аутобиографске књиге „Смрт је непровјерена гласина“, коју је по сопственом признању писао петнаест година, Емир Кустурица врло брзо објављује „Сто јада“. …

Више

Свет шоу-бизниса у власти таме

Пише Владислав Панов Према чињеницама на које сада указују друштвене мреже на Интернету, секта „Реда храма истока“, другачија од свих других и зато популарна код славних и богатих, пропагира изопаченост и бруталност; њена је тајновитост …

Више

Пустињак подгорички

Пише Драган Лакићевић „На Савиној ломачи, 1594. године, пламен се није могао дотаћи Савиног језика – надматеријалног исказа човекове службе Богу и роду… На сличној ломачи српски језик се налази и данас: не гори ватра, …

Више

Спилбергова американо – глобализација Кана

Пише Владислав Панов Осим постера педесет година старог и потпуно безначајног филма са Полом Њуменом и Џоан Вудворд на њему, одабраног да буде званични постер овогодишњег „Канског фестивала“,  66. „америчко издање“ овог фестивала биће упамћено …

Више

Савремена гротеска

Пише Наташа Анђелковић Божја доброта јуродивих и „с ума сишавших“ људи, велика тема руске књижевност, добила је поред модерног уобличења и димензију друштвене критике… Млада књижевница Наталија Кључарјова (1981) добила је високе оцене руске критике …

Више

Драгош Kалајић – човек са својствима

Пише Дарко Танасковић Остракизам којем је својевремено био подвргнут Калајић и данас се наставља замахом понеке нејаке руке с неубојитим каменчићем, али је ваљевска изложба, надајмо се, поуздан знак да улазимо у време пуне рехабилитације …

Више

Упоришта критичаревог укуса

Пише Мило Ломпар Вредност једног критичара превасходно се потврђује у часу када – у мноштву књижевних појава које испуњавају савремену позорницу – издвоји, опише и нагласи у чему је вредност писаца које сматра репрезентативним Какав …

Више

Црни романтизам

Пише Славица Батос Уметност се одувек бавила мрачним аспектима људског бивствовања. Крајем XIX века та тенденција је доживела врхунац у покрету названом „црни романтизам“. О њему сведоче две париске изложбе Не знамо како би свет …

Више

Брисање кратког памћења

Пише Јово Бајић Књиге едиције „Рара“, као и телевизијска серија „Заборављени умови Србије“ и ликовне изложбе у „Галерији РТС“, поред испуњавања дуга према неоправдано заборављеним српским делатницима имају за циљ да мире лажна противречја између …

Више

“ Анђео”  или љубав упркос  ”рампи” 

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Премијера мелодраме надахнуте прозом Хајнриха Мана у „Мадлениануму“ Према роману „Професор Унрат“ Хајнриха Мана, Бранислав Пиповић написао је драму и насловио је „Плави анђео“ послуживши се називом кафане у којој се …

Више

Најдража  паметна луда  Италије

Пише Владислав Панов Бепе Грило звани „Бепе Цврчак“, комичар и блогер, политички активиста, као лидер покрета „Пет звезда“ тренутно држи чак четвртину бирачког тела Италије; уколико остане вољен у садашњим размерама врло је могуће да …

Више

Дучићева Грачаница – ћерка Његошеве капеле

Пише  Јован Делић Дучић је имао више среће са Требињем и цијелим Српством него Његош са Црном Гором: Његош је изгубио капелу на Ловћену; Дучић је добио косовску Грачаницу на Црквини изнад Требиња Велика ми …

Више

Симфонија у славу косовских јунака

Пише Невенка Стојчевић  Академик Иван Јевтић, српски композитор, освојио је свет аутохтоним мелосом, ритмом и хармонијом. Београдској публици посветио је предстојећу светску премијеру девет песама компонованих на стихове Момчила Настасијевића из циклуса „Седам лирских кругова“. …

Више

Злато за елиту у култури

Уручене годишње награде културно-просветне заједнице београда „Признање ‘Златни беочуг’ је, пре свега, залог велике одговорности за афирмисање српске културе, науке и уметности у будућности“, рекао је Дејан Ристић Награде „Златни беочуг“, коjе Kултурно-просветна заjедница (KПЗ) …

Више

Парабола за емоционално оштећено друштво

Пише Владислав Панов „Љубав долази касније“ тврди, намерно колико и цинично, наслов филмског првенца београдског аутора Хаџи Александра Ђуровића, дела подобног „Ју тјуб“ „сензибилитету“; филм није међутим створен за „шеровање“ Интернетом, ни за  „Ју тјуб“ …

Више

За Запад херој, код куће омраженији од Хитлера

Пише Владислав Панов Животопис и најважнији тренуци у политичкој каријери Михаилa Горбачова тренутно су неодољива инспирација и америчке и британске кинематографије Већ је четврт века од када је Запад постао одушевљен визијом, храброшћу, снагом и …

Више

Слово о пријатељу

Неукоричени прилог књизи „Брана Црнчевић и Печат“  Пише АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ Увек ми је тешко када треба нешто да кажем о Брани Црнчевићу. Прво – зато што би требало да користим оно с чим је Брана био чаробњак – а то су …

Више

Разговор о меланхолији

Пише Мило Ломпар  Траговима које оставља отпор духа, којима се дух противи злокобним дејствима једног нејуначког и немисаоног и уравнавајућег времена, прикључује се – објављена у издању „Задужбине Милоша Црњанског“ – књига Ратомира Дамјановића „Романи …

Више

Византија после византије

Пише Дејан Ђорић Постоји континуитет између сликарства средњег века, предбарокних иконописаца зографа, барокних војвођанских мајстора, наших првих реалиста који су сликали иконостасе у западном стилу, раних модерниста око Првог светског рата, међуратне групе Зограф и …

Више

Јубилеј туге и резигнације

Пише Владислав Панов Стигло се да се и по шездесети пут одржи „Београдски фестивал кратког метра“, играног и документарног, на којем су у обиљу празничног програма приказани филмови чији је значај остао у сенци лајтмотива …

Више

Најрафиниранија ручерда

Матија Бећковић Читалачки народ захваљује Петеру Хандкеу за роман „Моравска ноћ“ чији наслов нас подсећа да се и Србија понекад звала земља Морава. Пишући о српској народној поезији Гете је написао да „народ који има …

Више

Дучићев и српски средоземни идентитет

На 70-годишњицу смрти Јована Дучића Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Ходочастећи кроз средоземну културну топографију, призивајући симболичка места, ликове и догађаје што чине упоришта европске цивилизације, Дучић контекстуализује и српски историјски пут и стваралачке трагове у том …

Више

Ем је скупа, ем не ради

Пише Миодраг Зарковић Громогласна кукњава овдашњих културних радника, надигла због најаве да ће додељена им буџетска средства убудуће бити далеко мања, прикрива истину да српска култура, као једно од последњих уточишта самоуправног социјализма, одавно не …

Више

Од мјузикла до брехтовског ангажмана

Пише Рашко В. ЈОВАНОВИЋ Фрагментарне структуре, са осамнаест сцена и дванаестак сонгова, драма „Огвожђена“ складно и ефектно је компонована и несумњиво представља занимљиво сценско штиво Прво извођење драме „Огвожђена“ Горане Баланчевић, дела којим је млада …

Више

Цитадела као уточиште

Пише Васа Павковић Бјелогрлићеву збирку можемо разматрати као спасоносну могућност скровишта и бекства за појединца Oткако сам 1996. године прочитао његову причу „Кракен“ из истоимене збирке, пратим стваралаштво Александра Бјелогрлића: где год сам видео његов текст, било …

Више

 ”Фалсификатор”  (је) и аутор

Пише Владислав Панов Нови филм Горана Марковића „Фалсификатор“ враћа нас у зреле и опуштене године југословенског социјализма. Гледамо га непрестано очекујући да се нешто важно деси, да осетимо сву дубину његове поруке и значај одлуке …

Више

Кад је „стајлинг“ испред знања

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… Водитељки „Слагалице“ баш се не да; не помаже ни присуство популарног лектора Милке Цанић. Њено питање такмичарима: „Који је српски јунак погинуо …

Више

Одличја за трајни допринос култури Београда

Награду „Златни беочуг“ – највише годишње признање Културно-просветне заједнице Београда за 2012. годину, према једногласној одлуци жирија добили су: Милица Бјелић, балетски уметник, проф. др Драгутин Богосављевић, музички уметник, проф. Драгана Бошковић, драматург, театролог и …

Више

Ружица на Сињајевини

Пише Драган Лакићевић Поход на цркву Ружицу није био поход каквог паше Бушатлије, нити онога Мурата што га је на Сињајевини погубио поп Драговић, певач Симе Милутиновића Сарајлије,  већ су то били „наши“ који су …

Више

Хармонија и снага света природе

Пише Дејан Ђорић Фотографије Милан Тимотић Изложба „Art Animals“ Данице Масниковић у Библиотеци Београда „Битка, можда унапред изгубљена, против судбине модерног света“ У галерији „Атријум“ Библиотеке града Београда у току је изложба слика и акварела …

Више

Иван, Константин и ми

Пише Селимир Радуловић Шта је то што је збунило и у недоумицу довело Ивана Меденицу, аутора текста „Шта је Константин Србима“? У прошлонедељном „Печату“ (бр. 260, 22. март 2013), у тексту „Гиљотина умишљене урбаности“, професор …

Више

Поводом доделе награде „Момо Капор“ Петеру Хандкеу

Правда за Хандкеа Пише Рајко Петров Ного Када је оно „Милосрдни анђео“ или Милосрдни наковањ, 24. марта 1999. године почео да нас са неба усрећује, а то значи да нас за наковањ прикива, већ сутрадан, …

Више

Нове  шифре  сценске класике

Поводом XII међународног театарског фестивала „Славија 2013“ у Београду Пише Рашко В. Јовановић Овогодишња позоришна смотра (одржана од 9. до 16. марта) протекла је у знаку прожимања класичног и савременог, како у погледу самог репертоара, …

Више

Капоров ближњи

Пише Јован Делић Момо Капор је три године послије своје смрти један од најприсутнијих стваралаца у српској култури, какав је био и за живота Када је 5. марта ове године Рајко Ного отварао изложбу цртежа …

Више

Унутрашњи свет спољашњег света…

Пише Бранко Стојановић Скица за пригодну паралелу Петер Хандке – Момо Капор Обилазио сам ова места уздуж и попреко, памтио пејзаже, седео у задимљеним кафанама, упознавао људе, осетио сам пуно тога, то је оживело моју …

Више

Писмо у бόци или у бöци

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… На 16. годишњицу немилог догађаја из рата, водитељка ТВ вести добро рече: Срäбреница. До тада сам слушао и наслушао се како се …

Више

Поштено калкулисање поштењем

Пише Владислав Панов Филм Немице Михаеле Кезеле „Најлепша је земља моја“ и поред немачко-хрватског продуцентског ангажмана у презентацији историје која се тиче само Србије није ни изблиза тако непоштен у третману косовског питања као што …

Више

Комета Тапи

Поводом десет година од смрти Драгана Малешевића Тапија Пише Дејан Ђорић Први је примао ударце и задавао их. Сада када га више нема, схватамо да је држао целу сцену српског модерног реализма, после њега се …

Више

Црно, трагично, а ипак другачије

Пише Владислав Панов Нови филм Срдана Голубовића „Кругови“  из мрака некадашње (ратне) прошлости бивше нам земље Југославије на светло данашње, истим притајеним тескобама, поделама и мржњама бременитог света, износи страшну судбину требињског српског младића који …

Више

Коме или чему председавамо

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… На стару појаву – нова вест: „Албанске снаје у Рековцу“. Јесте, нема девојака у селима Србије, па се, већ времешни момци, жене …

Више

Кардиограм града

Пише Драган Лакићевић Певао је Новица Тадић о утварном свету, имагинацијом хиперсензибилног бића и ерудитног лиричара у тескоби сопственог тела и ума, а та тескоба (угроженост, очај, страх) била је изражена у сликама суморних ентеријера, …

Више

Кад је коса пуна волумена

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… Него, да ли вас је неко скоро испоштовао? Боље што није. Не завидим онима које на малим екранима често испоштују. Одмах се …

Више

Како превазићи оговарање

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Нушићев „Свет“ у извођењу Народног позоришта из Ниша – режија и адаптација Милице Краљ – значајан је покушај сценске ревалоризације једног полузаборављеног драмског текста нашег великог комедиографа У одсуству премијера на …

Више

Књига радости Aндреја Базилевског

Пише Владимир Димитријевић „Ово је књига о томе да ништа није значајније од невероватног“, каже у предговору за своју нову антологију аутор кога именују као „инкарнацију љубави између Руса и Срба“ Руски песник и преводилац …

Више

Хрватска партизанска офанзива

Пише Владислав Панов Недавно смо писали о новохрватском Црногорцу, режисеру Вељку Булајићу и његовим скандал-мајсторским булажњењима на рачун бивше му земље које се радо одрекао и које се стиди, као и на рачун неименованих „структура“ …

Више

Холивуд је мало нервозан

За „Печат“ из Вашингтона Небојша Малић Америка је постала земља увређених. Нема дана када неко не кука да га је увредило ово или оно… Једино још Србе свако може да кињи и клевеће колико му …

Више

Двоструки избор Бранка Радичевића

Пише Иван Негришорац Културолошки посматрано, песник је на својим почецима пред собом имао раскрсницу са четири пута, односно две крупне одлуке: он је могао постати или немачки, или српски песник, као што је могао постати …

Више

Парадокс који негује сваки министар културе

Пише Дејан Ђорић Изгледа да се са доласком било које власти у културној политици у Србији ништа не мења, стално се само кустоси Музеја савремене уметности питају о излагачкој пракси, упркос обећањима актуелног министра о …

Више

Култура – ФЕСТ 2013. је иза нас – Трчање у месту

Пише Владислав Панов Четири домаће премијере, скоро осамдесет приказаних филмова, преко деведесет хиљада продатих улазница и уобичајено скромна организација, неатрактивни гости и принудни изостанак одговарајућег фестивалског штимунга у најкраћем представљају учинак и утисак минулог ФЕСТ-а. …

Више

Видимо се сад, а видећемо се сутра

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… Заседа републички парламент, радо и то гледам. „Ради се о предлогу новог закона…“ – извештава телевизијски новинар са седнице у Скупштини Србије. …

Више

Повест о блатишту

Пише Наташа Анђелковић Деже Костолањи „Златни змај“, КОВ, Вршац, 2012, превод с мађарског Марко Чудић Један од најзначајнијих мађарских писаца прве половине 20. века био је Суботичанин Деже Костолањи. Писац који је Томаса Мана импресионирао, …

Више

 Константин  – драма о преображају владара

Пише Рашко В. Јовановић Иако је извођење „Константина“ Дејана Стојиљковића неизбежно носило печат пригодности, не може се огласити сувишним, чак и  без обзира на то што је по многим елементима подсећало на сценски ораторијум у …

Више

Ураганска уметност која успева да збрише – поделе

Пише Дејан Ђорић Са Милошем Шобајићем Србија поново има светског уметника који је у многочему испред времена, и уз Марину Абрамовић он је данас најцењенији наш стваралац у свету, што потврђује његова управо отворена изложба …

Више

Паралелни светови Салвадора Далија

За „Печат“ из Париза Славица Батос Великом ретроспективном изложбом у Центру Помпиду Париз одаје почаст најпопуларнијем сликару XX века Пре нешто више од тридесет година, у зимским месецима који су оставили за собом бурне седамдесете …

Више

ХЛАДНИ РАТ И КУЛТУРА (други део) – ЦИA  режирала Орвела и модерне уметнике

За „Печат“ из Фиренце Снежана Симић У својој културној кампањи ЦИА је створила прототип за данашње тобоже аполитичне интелектуалце, академике и уметнике који су разведени од народне борбе и чија вредност расте са њиховим дистанцирањем …

Више

Протест подршке – то је за неверовати

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… Мали екран је прво изједначио значење неких речи, а онда једну од њих потиснуо из употребе. „Ваздушне струје са Средоземља најављују значајно …

Више

Поезија у новом кључу – Хајдегер и матија

Пише др Марија Дукић Уз обиље филолошке и филозофске поткрепе, аутор ове студије доказао је да је Матија Бећковић – растумачен крајње сродним Хајдегером – онтолошку чистоту изнова спасоносно васпоставио у ултрамодерној,  премда архаичној, поетској …

Више

Ода нади и окрепљење вољи

Пише Јулијана Мркоња Стојан Жупљанин, „мајчина клетва“, (роман), „Логос“, Бачка Паланка, „Бистрица“, Нови Сад, 2012. Из Хага, из тамнице у којој столују неправедно утамничени српски хероји, стиже књига Стојана Жупљанина „Мајчина клетва“, једна од оних …

Више

Нешто за ништа, уз част изузецима

Пише Владислав Панов Манифестација на којој је Америчка филмска академија по 85. пут доделила најпопуларније филмско признање на свету, свог Оскара, одржана је прошле недеље уз сву одавно уобичајену доминацију сапунице, таштине и испразности Скоро …

Више

ХЛАДНИ РАТ И КУЛТУРА (ПРВИ ДЕО): ЦИA – као  Министарство културе 

За „Печат“ из Фиренце Снежана Симић Суочивши се у периоду Хладног рата са чињеницом да су бројни европски интелектуалци пригрлили антикапиталистичке, филосоцијалистичке, чак и русофилске позиције, Америка је преко своје обавештајне Агенције покушала да преокрене или барем …

Више

 Врста кича, реликт, превазиђени модел ликовности 

СЛИКАРСТВО ПОСЛЕ 2000. ГОДИНЕ Пише Дејан Ђорић За сада још увек има простора за оне који су овладали анатомијом, перспективом и уљаном бојом, у време када деца у САД-у више не знају да се потпишу …

Више

Нико се не одмара, сви “одмарају” 

Пише: Бошко Ломовић О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде… Реторско (сократовско) је питање да ли телевизија скрнави, изопачује језик; питање, очито, већ садржи одговор – ДА. Повремено буљим у мали екран …

Више

По мери најлепше баладе

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Децентно примењеним поступком редитељ Андријана Виденовић настојала је и успела да Симовићева „Хасанагиница“ не склизне у сценски ораторијум Свакако да је „Хасанагиница“ најлепша балада српске народне поезије. Вук Караџић сврстао ју …

Више

Кроатоцентрична (југо)сфера

Пише Јован Попов „Теорија књижевности“, загребачког професора Миливоја Солара, лишена Срба и штампана латиницом, недавно се појавила и у издању једног српског издавача, и то не ма којег, већ оног најмоћнијег, јавног предузећа издашно и …

Више

СВЕТА ЛЕПОТА ОПАСАНА ЧЕЛИЧНИМ ТРЊЕМ

Пишу Н. Стојчевић и З. Зец „СРПСКИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“ У АРХИВУ СРБИЈЕ Поводом Дана државности Србије, празника Сретења Господњег, у „Архиву Србије“ отворена је изложба „Српски манастири и цркве на Косову …

Више

Балкански синдром

Пише Владислав Панов Победили Румуни, Босанци и Срби, уз понеког Американца – било би најкраће сумирање прошле недеље окончаног 63. филмског фестивала у Берлину када је реч о његовим наградама. Учинак је то уобичајено снисходљивог, …

Више

Антологија живог живота

Пише Петар В. Арбутина Важност ове антологије не почива само у њеном сакупљачком аспекту и вредном и целовитом раду антологичара, већ у успостављању контекста, сагледавању континуитета и генеалогије једног, више него јасно, структуралног феномена уметничког …

Више

Арогантно штимовање историје

Пише Владислав Панов Тријумф „Арга“ Бена Афлека и на прошлонедељеној додели награда Британске филмске академије (БАФТА ), као и нешто раније када су му додељени „Златни глобуси“ у најзначајнијим категоријама, уздижу овај филм на место …

Више

Пепео, пепео

Пише Рајко Петров Ного Много година пре других Калајић је писао о сметљишту модерне уметности, о гробљу авангарде, о сенилном варварству Запада, о пустињи која се шири, о америчкој лихварској империји зла, о окупираној Европи, …

Више

Двобој и књижевност

Ствар сумњива, друштвено и морално штетна, плод сујете и уобразиље, сан о измишљеним вредностима, избор заљубљеника у смрт, двобој је постао вредносно оповргнут, јер је у модерној осуди двобоја положен залог за откриће хуманости, за …

Више

Хајдегер: светла и сенке

Пише Данило Н. Баста Реч на додели награде „Радио- Београда 2“ „Никола Милошевић“  за 2012. годину (Камена сала „Радио- Београда“, 8. 2. 2013) Сложено је и узбудљиво искуство погледа у „осојну и присојну страну човека …

Више

Изузетна Вукова награда за др Рашка Јовановића

Високо признање КПЗ Србије уручено и „Печатовом“ позоришном критичару Угледни српски историчар књижевности и театролог, као и дугогодишњи „Печатов“ позоришни критичар др Рашко Јовановић добитник је овогодишњег високог признања Изузетна Вукова награда за 2012. годину …

Више

Батине као ”лек”  који не лечи

Тим младих позоришних стваралаца прихватио се задатка да драму о судбини зависника и њиховог лечења на сцену постави управо ових дана када је почело суђење свештенику Браниславу Перановићу, оптуженом да је у манастиру Црна Река, …

Више

 Хрватскa ћирилицa  и њени подмукли пипци

Пише ЈОВО БАЈИЋ Припрема се нова „Олуја“:  Хрватска одлучна у намери да преузме  српску духовну баштину изван Србије Основе за поход на српску ћириличну баштину у доброј мери теоретски је осмислила Бенедикта Зелић Бучан у …

Више

„Клип“ у српском филму

Пише Владислав Панов Како је „Фипресци“ Србије одлучио о најбољим филмовима године Велика победа „Клипа“ Маје Милош, једног у свему иначе маленог филма, на недавној додели годишњих признања домаћег огранка „Фипресција“ (Међународне асоцијације филмских критичара …

Више

Ни чин, ни колаж!

Пише Рашко В. Јовановић Поводом „Две приче о насиљу“ Ивана Меденице Довијајући се да изнађе теме за своју рубрику „Међучин“ (Културни додатак „Политике“, 26. јануар) Иван Меденица бави се и потезима Владе Србије у сфери …

Више

Сржна места у животу духа

Пише Мило Ломпар У петак, 8. фебруара 2013. године, у 12 сати, у Каменој сали „Радио Београда“, биће додељена награда Никола Милошевић. Жири „Радио Београда“ (проф. др Симо Елаковић, проф. др Миле Савић и проф. …

Више

Филмска интернационала политичке коректности

Пише Владислав Панов Ново, шездесет треће издање Фестивала у Берлину почело је 7. и трајаће до 17. фебруара, а оквиру обимног програма нуди и седамнаест светских премијера Берлински фимски фестивал је отворио врата свог шездесет …

Више

Испразно сликуцкање и „Alter Imago“

Пише Дејан Ђорић Ствара се данас потпуно лажна слика о српској уметности, из које је уклоњен најоригиналнији и највреднији део. Као изложба у тој функцији може се разумети и представљање Колекције Трајковић чији је део …

Више

Писац нашег доба

Пише Драган Лакићевић У Танасковићевом роману народ постоји само у лику јунака индикативног и асоцијативног имена, све остало чине фигуре из високог друштва, па се у делу сусрећемо са групним портретом елите нашег доба „на …

Више

Нушић савременик будућности

Пише Рашко В. Јовановић Поводом 75 година од смрти Бранислава Нушића, великог српског писца, комедиографа и реторичара У српској драмској књижевности, нарочито у комедији, равноправно са Стеријом, Нушић има једно од два врхунска места. Ако …

Више

Крвава батина демократије

Пише Владислав Панов Иако са закашњењем већим од десет година, италијанска кинематографија коначно је успела да пронађе снагу да се избори с највећом срамотом своје државе, бруталним пребијањем демонстраната против Самита Г8 у Ђенови 2001. …

Више

Мирољуб Филиповић Филимир: Читаоци да процене…

Ваш сарадник Дејан Ђорић у „Печату“ бр. 251, од 18. јануара 2013. године, у рубрици „Култура“ текстом „Мазалице и друга ружења ликовног језика“ на, у најмању руку, неприхватљив начин неистинито, увредљиво и ружно говори о …

Више

Припрема, позор – ФЕСТ

Пише Владислав Панов Осим Ханекеовог бисера „Љубав“ који отвара ФЕСТ 2013, подсећајући нас да је љубав ипак мерило свих ствари и једина вредност која нам је увек потребна, с којом се и старост и смрт …

Више

Од позорнице узбудљивија улица

Пише Рашко В. Јовановић После лутања по мору осредњости у претпрошлој, током 2012. године београдска позоришта имала су још слабију понуду и тако „укњижила“ једну практично изгубљену годину Ако смо позоришни биланс претпрошле године означили …

Више

Пише Лаура Барна Пред скулптурама Томе Росандића осећа се радост изазвана обликованом снагом покрета, истанчан сензибилитет који се показује као резултат финог залажења длета у тајне дубине материјала и извлачења сваког нерва или мисли на …

Више

Огледало Светог Саве

Пише Дејан М. Перишић Савиндан који ћемо прославити у недељу није само црквени празник којим се обележава успомена на овог великог Немањића, већ и тренутак да се подсетимо због чега је светосавље темељ нашег националног …

Више

Ћирилизација и панонски фашисти

Пише Бранко Радун „Демократска и војвођанска“ халабука дигла се у Новом Саду против промене латиничног натписа у ћирилични на Културном центру града. Промену је иницирао др Андреј Фајгељ, директор Културног центра, против кога је потом …

Више

Спилбергизација Оскара

Пише Владислав Панов Поводом номинација за „Оскара“ 2013. године критичари закључују да је предстојећа осамдесет пета додела „Оскара“ понајвише у знаку борбе традиције и модерних стремљења, како у животу,  тако и у филмском стваралаштву До …

Више

Превер и Булатовић

Пише Милован Витезовић У жељи да врате неку праву радост, која њима и свету недостаје, Французи су за долазећу Нову годину свету и себи понудили „Преверову сферу“ ,коју и ми у Србији видимо у Кнез …

Више

О удесу мржње из љубоморе

Пише Рашко В. Јовановић Драматуршке особености трагедије „Отело“, недавно и премијерно изведене у Југословенском драмском позоришту у Београду, погодовале су редитељском приступу Марка Лолића, који се при поставци овог дела сасвим умесно определио за минималистички …

Више

ТРАГИЧНИ ОТИСАК

Пише Наташа Анђелковић Новија украјинска књижевност која је још много времена после пада гвоздене завесе остала иза ње, наишла је на пријем на Западу тек са продором енергичне, образоване, слободоумне књижевнице Оксане Забужко. Интелектуалној јавности …

Више

Хор који се моли

Била је то прва среда у 2013. години по јулијанском календару. Храм Светог Александра Невског у Београду, у три сата поподне, био је препун верника у неуобичајено време. Разлог је једноставан. У посети су драги …

Више

 Мазалице и друга ружења ликовног језика

Пише Дејан Ђорић Помињући примере који су били далеко од добрих остварења у 2012. години, као и све оно што је тамом и безидејношћу у тој години сенчило ликовну сцену, посебну пажњу посвећујемо питању не …

Више

Дежурни црв на делу

Пише Ненад Грујичић Одговор на памфлет Селимира Радуловића „Директорско антологичарско чудо!!!“, „Печат“, 11. јануар 2013. Ништа лепше за аутора Антологије него да се о њој пишу и похвале и покуде. Међутим, када се појави прљав …

Више

Покушај вредан пажње

Пише Рашко В. Јовановић Премијером  Софокловог ремек-дела „Антигона“ у Народном позоришту у Београду напокон попуњена једна недопустива  репертоарска празнина Током последњих неколико година Народно позориште у Београду наставља неговање репертоара грчке класике: после извођења Софокловог …

Више

Научни роман о Андрићу

Пише Петар Пијановић  Аналитички поступак Жанете Ђукић Перишић резултат је савремених увида у сагледавању Андрићеве личности и дела. На такве увиде или приступе пада позлата „старинских“ школа Када савремени тумач књижевности баци поглед уназад и …

Више

СУДАР СВЕТОВА У ЛИКОВНОЈ 2012.

Пише Дејан Ђорић У мноштву сталних дешавања тешко је разбрати шта је вредно, а питање је колико су и ликовни критичари поуздани водичи у џунгли званој уметност. Важнији можда од феноменолошког је идејни моменат, од …

Више

Рафаел – сликар, принц и полубог

За „Печат“ из Париза Славица Батос Париски „Лувр“ је у оквиру изложбе „Рафаел, позне године“ успео да окупи и покаже најзначајнија дела из последњег периода сликаревог стваралаштва. Тако велики број Рафаелових слика последњи пут је …

Више

Директорско антологичарско чудо!!!

Пише Селимир Радуловић Више је него изазовно аналитички испратити „Антологију српског песништва, 1847-2000“ коју је приредио, са свешћу да је неопходно сачувати себе чиста, не учествујући у туђим гресима Можда је најприродније свођење утисака о …

Више

Књиге, писци, најбољи

Пише Васа Павковић Листа књига коју вам препоручујем, као најбоље у 2012. показује да је доминирала прича и да су приповедачи на врху продукције, а иза њих песници и потом, зачудо, тек на трећем месту …

Више

Светски филм у 2012. години – Јуриш низбрдо

Пише Владислав Панов Протекла филмска година у свету обележена је даљим урушавањeм креативности, ауторске храбрости и озбиљних политичких истраживања уз помоћ покретних сличица. Насупрот томе приметно је даље јачање американизације светског тржишта, најпре азијског, захваљујући …

Више

Александар Ћеклић, посвећеник примењене уметности – Тајне старог српског и византијског повеза

Разговарао Дејан Ђорић „Душа српског народа обликовала се у немањићком периоду и свако враћање тим вредностима, макар само и у уметности, може спасити српски народ од пропадања“, каже наш саговорник који је студијски два пута …

Више

Још једна година за заборав

Пише Владислав Панов Из нешто обимније продукције која се, стицајем многих околности, догодила националној кинематографској 2012. години, у Србији се није појавило довољно позитивних „ексцеса“ који би минули учинак домаћих аутора избавили из одавно подразумевајућег …

Више

Антиутопизам изражен утопијским средствима

Пише Дејан Ђорић Васко Ташковски израстао је у једног од најважнијих балканских сликара фигуралне фантастике У Македонији је пре месец дана изашла изванредна монографија већег формата, на три стотине педесет страна, урађена по свим стандардима …

Више

Слово о песничкој одговорности

Пише Владимир Димитријевић Четрдесет сонета у „седам лирских кругова“ и, као аутопоетичко сведочење, прозни запис „Очева одшкринута врата“ чине нову књигу Драгана Хамовића збирком строге композиције, која се не даје читаоцу „распасом на сокак“ Као …

Више

Паоло и Виторио Тавијани – Када сужњи о слободи певају

За „Печат“ из Фиренце Снежана Симић Са браћом Тавијани говоримо не само о уметности, затвору, моћи, пријатељству и издаји, већ и о световима тамновања и слободе који се, уз помоћ Шекспира – „нашег савременика“, увек …

Више

Празнина као врх сезоне

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Културна политика „жутог картела“ довела је и домаћу театарску сцену, као што је то већ случај са музејима, у незавидну ситуацију која ће се тешко превазићи: лоши репертоари у знатној мери …

Више

Болна тема изгнанства

Пише Наташа Анђелковић Болна тема изгнанства/Ноеми Сечи „Комуниста Монте Кристо“, „Завет“, 2012, превод с мађарског Ангела Патаки/ Овогодишњи Сајам књига отворила је млада мађарска књижевница Ноеми Сечи чији је роман „Комуниста Монте Кристо“ прошле године …

Више

Између табуа, емоција и вере

Пише Владислав Панов Осамнаести фестивал ауторског филма у Београду Бокс меч између себи препуштеног Фестивала ауторског филма и ветрењача неправди нових односа профитерског света инсталираних и нама, односно њему, прошао је и осамнаесту рунду. И …

Више

„Певање“ романа као репертоарски погодак

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Премијера „Ребеке“, драматичне приче о љубави и убиству, коју је као полистиличну композицију која проширује хоризонте савременог мјузикла саздао тандем Михаел Кунцe-Силвестер Леваи, шест година после светске премијере у Бечу – …

Више

Косовско опредељење Зорана Мишића

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ „Заштитничка традиција“ против „преобученог нихилизма“ На почетку познатог текста о поезији Миодрага Павловића („Сунчева светлост на стубу сећања“, 1953) Мишић пише: „У сложеној полифоничној структури савремене поезије два основна гласа могу се …

Више

Злата Петковић (1954-2012) – Глумица озарене ведрине и лепоте

Напустила нас је Злата Петковић која је у Југословенском драмском позоришту ангажована 1980. године после запаженог успеха на филму. Наиме, после једне аудиције, десет година пре ангажмана у позоришту, учествовала је на избору за најлепшу …

Више

Димензије мале – појавност монументална

Пише Дејан Ђорић Најновија изложба сликара Милана Милетића подсетила нас је на то да је права уметност минијатуре, иако наизглед сужене обликовности, потврда да је мало у естетском смислу велико и широко Слика малих димензија …

Више

Наличје западног рационализма

Пише Никола Шуица Жељко Симић „Уликс и пост-постмодерна – филозофија егзистенције нестајућег субјекта“, „Просвета“, Београд 2012. Студијски ток којим је проф. др Жељко Симић одредио своје понируће трагање за измењеним статусом субјекта допире из распона …

Више

Пун круг човеков, у њему крст

Pro memoria: омаж у кинотеци и сајт посвећен Драгошу Калајићу (1943-2005) Пише Бранислав Матић Да је писао на неком великом језику, тешко да би ико озбиљан данас доводио у питање његово место међу великанима европске …

Више

Споменик за будућност

Пише Дарко Танасковић Представљена монографија „Стара Србија (XIX-XX век): драма једне цивилизације“ Критичка синтеза процеса расрбљивања Старе Србије у XX веку, а посебно оних у Титовој Југославији, нарочито интензивних од почетка шездесетих година, изузетно је …

Више

Ксенија Јовановић (1928-2012) – Глумачко мајсторство

Првога децембарскога дана ове године заувек је напустила наше глумиште Ксенија Јовановић оставивши трајна сећања на многобројне улоге остварене на сценама београдских позоришта, пред микрофонима радија и пред телевизијским камерама. Током богате каријере она је …

Више

Само нам је љубав потребна

Пише Владислав Панов Шта о савременом свету говоре овогодишње награде Европске филмске академије и због чега је – по европским филмским професионалцима окупљеним око Филмске академије Старог континента – најбољи филм укупне продукције за ову …

Више

Инсталације, интервенције, перформанси…

Пише Рашко В. Јовановић Програм „Лимит – Лајв арт фестивал“ у Дому омладине Београда учинио је бар за неколико тренутака позоришни живот Београда за нијансу садржајнијим, ведријим и занимљивијим. С обзиром на празнину која суверено …

Више

Две балканске смрти човека

Пише Владислав Панов Смех на рачун смрти је привлачан обрачун са страхом од умирања. То је случај  и са филмом „Смрт човека на Балкану“, трећем редитељском остварењу Мирослава Момчиловића, тренутно актуелном у нашим биоскопима. Али …

Више

ОБЕЛЕЖЕН ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ „СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ“ – Првих дванаест деценија једног издавача

Пише Невенка Стојчевић „Српска књижевна задруга“ (СКЗ), најстарија национална издавачка кућа, свечаном академијом у Народном позоришту у Београду обележила је 120 година постојања и рада. Прослави јубилеја присуствовали су Његова светост патријарх српски Иринеј и …

Више

Чекајући грешку  муслимана

Пише Јово Бајић Зоран Милошевић  „Идентитет Европе – будућност муслимана у Европској унији“,  „Институт за политичке студије“, Београд 2012. Још једна упозоравајућа књига о потенцијално за свет опасном сукобу западне цивилизације и ислама Сукоб западноевропске …

Више

Лице злочина без казне

Пише Наташа Анђелковић Џон Перкинс „Исповести убице економија“, „Плато“ 2012. – Перкинсова књига документарно говори о догађајима од пре тридесет година, али је за нас важна јер показује општи принцип деловања америчког империјализма и глобализма Када …

Више

 ”Зона Замфирова” –   непобедивост љубавне приче

Пише Рашко В. Јовановић Премијерно извођење мјузикла по делу Стевана Сремца у Позоришту на Теразијама Судећи по ванредно повољној рецепцији код гледалаца приликом првог извођења, верујемо да ће се мјузикл „Зона Замфирова“ дуго задржати на …

Више

Провокација либанске Лизистрате

Пише Владислав Панов По мишљењу београдске публике најбољи филм на недавно одржаном филмском фестивалу „Слободна зона“ је контроверзно либанско остварење ауторке Надин Лабаки „Где идемо сада?“ које за избегавање ратова нуди врло необичан „женски рецепт“ …

Више

Слике и цртежи Љубе Поповића у Модерној галерији „Ваљево“ – ЛЕДОЛОМАЦ ЈЕФТИНИХ ИЛУЗИЈА

Пише Дејан Ђорић “Слике имају сопствену судбину, на коју се не може утицати и о којој је чак илузорно и размишљати. Важна је једино та чудесна енергија која кроз њих струји и која оставља трагове …

Више

Светионик усред духовне ноћи

Један од наших најдаровитијих цртача Душан Гавела се као трагични јунак, рано преминули уклети сликар, анђео бунтовник, како слови његова слика из 1983. године и ова изложба у „Кући Ђуре Јакшића“ појавио да као комета …

Више

Обамавуд – други пут

Добар пример да је веза са забавном индустријом једна од битнијих карика у ланцу који неког политичара води до Беле куће, јесте овај најновији, Барака Обаме. Управо изабрани председник САД-а подржан је од рекордног броја …

Више