Култура - Печат

Arhiva za ‘Култура’

  • 0
    Priča o Ocu, nebeskom i zemaljskom
    Piše Aleksandar Dunđerin Figura oca, u veoma širokom tematskom i žanrovskom rasponu, i dalje je veoma prisutna u srpskoj literaturi najrazličitijih generacija, pa bi se moglo zaključiti kako je aktuelni trenutak u srpskoj književnoj umetnosti pre obeležen pokušajem oživljavanja Oca, nego njegovom smrću Otac je jedna od najučestalijih tema svetske literature....
    Piše at jun 14th, 2011 at 12:06 pm
  • 0
    BRANA CRNČEVIĆ Pismo u budućnost
    Po isteku četrdeset dana od odlaska Brane Crnčevića, njegove kolege pisci 26. maja 2011. godine održali su u Udruženju književnika Srbije „Dan sećanja“. Prisutne je pozdravio predsednik UKS Radomir Andrić. O Braninom liku i delu govorili su Radoslav Bratić, Petar Pajić i Miroslav Toholj. Branine stihove kazivali su glumci Božidar Stošić i Goran Sultanović Radoslav...
    Piše at jun 13th, 2011 at 07:06 pm
  • 2
    IKONA – pobedom nad zlom, rasulom i entropijom
    Piše Dejan Đorić O izložbi „Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika“ u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti priređena je izložba „Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika“. U pitanju je veleizložba kojom se predstavlja ne samo srpski ikonopis, već i dela majstora iz Vitlejema, Rusije, Grčke i Albanije....
    Piše at jun 10th, 2011 at 11:06 pm
  • 0
    Žička hrisovulja Ivanu Negrišorcu
    Piše Dragan Hamović Žička hrisovulja za 2011. godinu pripala je pesniku Ivanu Negrišorcu za savremeni pesnički izraz posvećenog duhovnog traganja i prepoznavanja Pesnička knjiga „Svetilnik“ (2010) Ivana Negrišorca iskazuje se, i spolja i iznutra gledano, kao monumentalno delo njegove zrele autorske faze, započete evolutivnim izlaskom iz prostora neoavangarde...
    Piše at jun 9th, 2011 at 11:06 pm
  • 0
    Da li je Sterijino pozorje prestalo da postoji?
    Piše Raško V. Jovanović Posle 56. festivala „nacionalne drame“ u Novom Sadu koji je protekao u znaku dominacije postdramskih rediteljskih produkcija, često nejasno scenski artikulisanih i lišenih dubljega smisla, postaje važno da se suočimo sa izvesnošću: ili nemamo dobru savremenu domaću dramu, ili je ova značajna  teatarska  smotra – na umoru! Tri...
    Piše at jun 9th, 2011 at 11:06 pm
  • 6
    Dunav, zamućen blatom globalizacije
    Piše Aleksandar Dunđerin Novi roman Zorana Živkovića „Pet dunavskih čuda“ daje možda i najbolji odgovor zašto je ovaj autor čitan i proučavan na Zapadu, dok je najveći deo srpske književne javnosti prilično ravnodušan prema njegovom stvaralaštvu Dunav, ta ogromna reka čiji tok, u geopolitičkom, ekonomskom i kulturnom, čak mitskom smislu spaja zapad...
    Piše at jun 3rd, 2011 at 05:06 am
  • 2
    NARANDŽE I SUNCE Priča o sramnom britanskom zločinu
    Piše Vladislav Panov Debitantsko ostvarenje Džima Louča, sina čuvenog britanskog filmskog komentatora socijalnih nepravdi Kena Louča,  na ekran je prenelo neverovatnu priču o sistematskom i bezdušnom prisilnom transportovanju britanske dece u Australiju koje se odvijalo tokom većeg dela prošlog veka, sve do kraja šezdesetih, i tokom kojeg je „deportovano“...
    Piše at jun 2nd, 2011 at 10:06 pm
  • 0
    STERIJINO POZORJE Jugonostalgija
    Piše Raško V. Jovanović Iako, kako ističe selektorka Ksenija Radulović, svrstane u program bez namere da bude nostalgiju, predstave na ovogodišnjem Sterijinom pozorju najviše su pogodovale „jugonostalgičarima“, pogotovo što je festival počeo predstavom „Rođeni u YU“ („JDP“-a), a treba da se završi mjuziklom „Glorija“ prema tekstu Ranka Marinkovića...
    Piše at jun 2nd, 2011 at 10:06 pm
  • 0
    Momo Kapor i Sarajevo
    Piše Dragan Hamović „Sarajevska trilogija“ je nesumnjivo privilegovano i sintetičko delo Kaporovog razuđenog opusa, budući da sadrži veliku identitetsku temu – doživljaj zavičaja i zavičajnosti Kad se doživljaj zavičaja i zavičajnosti u prozi Mome Kapora, mesta iz kojeg suštinski nema ni bega, niti povratka u njega, precizno lokalizuje i opredmeti,...
    Piše at maj 31st, 2011 at 06:05 am
  • 2
    MALJEVIČ Revolucionar spreman da ide do kraja
    Piše Dejan Đorić Kao i Kandinski, Kazimir Maljevič je slučajnim otkrićem postao glavni umetnički revolucionar, ali je ostao u domovini spreman da se suoči sa građanskim ratom i terorom Staljinove epohe. Ko sve poznat i nepoznat nije estetski pokrao ovog stvaraoca i izgradio karijeru uspešnog umetnika, a da ništa bitno nije promenio posle njega Dragan Lubarda,...
    Piše at maj 26th, 2011 at 11:05 pm
Strana 13 od 40« Prva...101112131415203040...Poslednja »