Култура

Творац Правителствене школе музике

Сећање на Корнелија Станковића поводом 150 година од смрти  Пише Смиљка Исаковић На свечаном концерту на сцени Коларчеве задужбине, изводећи српску духовну музику и обраде старих српских песама, сви хорови су показали професионалан и одговоран …

Више

У сазвежђу Томаса Бернхарда

ПРЕМИЈЕРА НА СЦЕНИ „РАША ПЛАОВИЋ“ Пише Рашко В. Јовановић Сусрет са драматичарем који у театру није улепшавао свет Познати аустријски књижевник Томас Бернхард, поред више дела приповедачке и романескне прозе, написао је и бројне драмске …

Више

Смрт „Српског Холивуда“ (систематски уништеног од корисних идиота)

Уочи предстојеће, наводно коначне, продаје некада најмоћнијег југословенског филмског студија, „Авала филма“, јавиле су се нове-старе дилеме, ламенти и углавном непродуктивни коментари заинтересованих и оних који би само да оставе утисак да су такви, као …

Више

Излог књиге

Драган Хамовић Тиска Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2015. Тиска садржи „пробране песме из збирки Матична књига, Жежено и нежно, Змај у јајету, као и досад у збиркама необјављене песме и записе, тј. коментаре. О …

Више

КО СЕ ТО НАДГОРЊАВА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ: Министар глумишту не верује

Иако је репертоаром, обавезама и календарски Народно позориште увелико ушло у други квартал текуће године, Министарство културе још увек није нашло за сходно да са својом највећом и најсложенијом институцијом потпише годишњи уговор офинансирању, без …

Више

Шири избор књига кандидованих за Награду „Печат времена“

Бојан Јовановић Магија српских обреда „Службени гласник“, Београд, 2014. Етнолог и антрополог, аутор многих студија, Бојан Јовановић, у књизи Магија српских обреда истражује карактеристичне магијске елементе у оквиру самог контекста посматрања српске народне религије и …

Више

Узор сликара хероја

Шумановићев „Трактат о геометријској матрици“ у Галерији „Озон“ Пише Дејан Ђорић Никада није довољно представљања сјајног мајстора Саве Шумановића, што је потврдила и ова изложба. Изложене су слике из три приватне збирке (поједина од изложених дела …

Више

Хиљаду језика – на жицама

45. међународно такмичење Музичке омладине у Београду Пише Смиљка Исаковић Како је Музичка омладина доведена до просјачког штапа, све што је урађено заслужује орден. Као и професори у музичким школама и на факултетима, последњи бастиони самопрегорног …

Више

Крај без наде, човека и бога

Пише Владислав Панов Награда жирија на недавно минулом ФЕСТ-у припала је без конкуренције најбољем филму овогодишње понуде, руској драми „Будала“ (Дурак) младог синеасте Јурија Бикова. Иако у много чему сличан „Левијатану“, који се чак домогао …

Више

МИЛОСАВ ТЕШИЋ – Песма, памћење, прозодијски ватромет…

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ „Срећом, језик има огромну меморију, богату картотеку памћења, у којој чува чистоту своје изворности и све ожиљке света које је регистровао и по својим врхунским мерилима преобликовао, а затим их увео у …

Више

Пад јастреба политичке некоректности

Случај Џеремија Кларксона Пише Владислав Панов Избацивање чувеног британског „безобразног водитеља“ из аутомобилског шоу-програма „Топ гир“, најгледаније ТВ емисије тог типа у историји малих екрана, сензација је колико и понуда руске војне телевизијске станице да …

Више

Нови омаж „острву мртвих“

Изложба слика и цртежа Кемала Рамујкића у Галерији УЛУС Пише Дејан Ђорић Дело Рамујкића је свеже и изазовно и оно га чини драгоценим мајстором у времену прорицања смрти сликарства У београдској Галерији УЛУС до 7. априла …

Више

Гитaрa, и зa нас остале

XVI Guitar Art Festival Пише Смиљка Исаковић Нaкoн пeтнaeст гoдинa пoстojaњa у Бeoгрaду, Гитaр Aрт Фeстивaл  уживa стaтус jeднoг oд нajвeћих и нajистaкнутиjих фeстивaлa клaсичнe гитaрe у свeту Пoд мaштoвитo дизajнираним слoгaнoм Гитaрa зa свe …

Више

Излог књиге

Ивана Михић Headhunters „Лагуна“, Београд, 2015. Headhunters је роман о специјално „обученим“ ловцима који у џунгли савремене цивилизације проналазе најтраженији корпорацијски плен: врхунске професионалце који компанијама увећавају профит. Вртоглави заплети који прате токове крупног капитала …

Више

Приповедачка герила низ Боку и Паштровиће

Једро наде Николе Маловића Пише Желидраг Никчевић У овом суптилно архаизованом, патетизованом и поетизованом рукопису постоји снажан пресинг технолошке, електронске, еколошке и политичке збиље… Врло озбиљни критичари појаву Маловићевог Једра наде упоређују са два велика …

Више

Љубостињски заточник

Пише Владимир Димитријевић Живети крај манастира Љубостиња значи налазити се у близини велике поезије – поезије светог, часног и жртвеног живота, какав је био онај царице Милице, и поезије дубоког покајања и свести о заветништву …

Више

Шпијуни које Американци воле да мрзе

Пише Владислав Панов Увелико је у току инсталација русофобичне хладноратовске реанимације на малим екранима, коју предводи већ три сезоне успешно пласирана пионирска серија „Американци“ а прати је све већи број сличних остварења, и то не …

Више

„Тиранија“ малих сценских форми

Међународни позоришни фестивал „Славија 2015“ Пише Рашко В. Јовановић На београдском Врачару, ове године је четрнаести пут заредом месец март окупио љубитеље театра, навикнуте да у Позоришту „Славија“ гледају представе са свих страна света. Од …

Више

О једној пропуштеној шанси српске прозе

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД „БАЈКЕ“ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА Пише Желидраг Никчевић Ана Ћосић Вукић присећа се да је њен отац, Добрица Ћосић, Бајку писао 1965. године, на летовању у Охриду. Увече је супрузи Божици читао оно што …

Више

НИМАЛО ЛАКА РЕЧ – ПРЕКО ПЕПЕЛА

Песмама из нове књиге Рајка Петрова Нога „Преко пепела“ (издање „Београдске књиге“) „Печат“ обележава 70 година живота и 50 година рада нашег песника Смири се Наш Светац не зна за шалу Каменовали га и Срби …

Више

Дизниленд за финансијску елиту

Из Париза за „Печат“ Славица Батос У париском Центру Помпиду организована је прва европска ретроспективна изложба Џефа Кунса. Краљ кича и најскупљи живи уметник на свету нуди нам слику нашег времена, у којем доминирају масовна …

Више

Повратак лоших момака са Истока

Пише Марко Танасковић Реторика Хладног рата поново је оживела у светској јавности, а холивудски продуценти, редитељи и сценаристи добили су директиву и зелено светло да поново „распале“ по Русима. Упоредо са незапамћеном медијском сатанизацијом и …

Више

Усправно перо Гојка Ђога

Пише Ђорђо Сладоје Ђогово „житије исписано на кожи са унутарње стране“ ипак остаје отворено Разматрајући противрјечни однос пјесника и тиранина, Јосиф Бродски каже да пјесник може да разговара са тиранином, али са демократом никако. Они су …

Више

Корак према сазвежђу победника

Пише Владислав Панов Завршен је стари-нови ФЕСТ. Поделио је своје прве награде. Победнике, београдске. И најавио боље дане. И победничко сутра… У недељу окончани четрдесет трећи филмски фестивал у Београду је, постоје за то нада …

Више

Србија на раскршћу

Пише Иван Негришорац ПЛЕДОАЈЕ ЗА РАЗВОЈ СРПСКЕ СТРАТЕГОЛОГИЈЕ: ПРОБЛЕМ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ЕНЦИКЛОПЕДИСТИКЕ. Хоћемо ли бити објекат нечијег деловања или ћемо постати субјекти сопствених идеја, планова и креативне страсти? Ипак, и од нас зависи! Ни …

Више

Искушења уметности „за багателу“

Врх сезоне у београдским позориштима Пише Рашко В. Јовановић Које поуке је могуће извући из искуства Југословенског драмског позоришта, које је спустило цене улазница на 100 и 200 динара (знатно мање но што коштају биоскопске …

Више

Вуков нож у леђа – Вук Драшковић, Исусови мемоари, „Лагуна“, 2015.

Пише Никола Маринковић Немогући историјски конструкт прати и немогуће приповедање. Вук Драшковић није лош приповедач, али није ни модернистичког типа, што подразумева да не би требало да пише на начин на који не уме, ако …

Више

Ако ћирилица оде у музеј…

О Културној политици у доба транзиције Пише Живорад Ајдачић У Србији се повремено заталаса питање ћирилице и латинице, па наступи дужи период „бонаце“. Откуда тај нехај јавне свести за судбину једне културне и образовне вредности, …

Више

Тај страшни и посебни „љубавни спектар”на Балкану

ЕКСКЛУЗИВНО Пише Радован Караџић ЉУБАВ КАО ЉУДСКОСТ:  Над једном Андрићевом причом Иво Андрић нас заплетом приче У мусафирхани још једном подсећа да се људски подухвати морају процењивати у свеукупности, укључујући и крајњу консеквенцу, станицу у …

Више

Лепота и претећи наговештаји

Пише Радивоје МИКИЋ Нема сумње да је „Долина српских краљева“ Милисава Савића врло значајно књижевно остварење које кроз једно двоструко путовање (кроз садашњост и кроз средњовековну Србију) читаоца уводи у свет лепоте сачуване из минулих …

Више

Тројански коњи у култури хитају ка циљу

Са трибине у француској 7:  О правном и другом насиљу над културом Пише Мила Милосављевић  ,,Десетине хиљада уметника раде целог живота о свом трошку а њихова дела остају поколењима. Тако је очуван идентитет српског народа. …

Више

Чека се још само бриселски имприматур?

ПОВОДОМ НАЦРТА НОВОГ ЗАКОНА О КУЛТУРИ Пише Срба Игњатовић Глобалистичка тенденција да се сва култура, у укупној својој сложености и разуђености (чак стратификованости – од оне масовне до високе, илити елитне) преиначи у забаву у …

Више

Teслa, демони и успaвaни грoф

Премијера прве опере Светислава Божића у Народном позоришту у Београду Пише  Смиљка Исаковић Главни лик, по којем опера носи назив, гроф Сава Владиславић, Џемс Бонд 18. века у време Петра Великог, коме је био десна …

Више

Садомазо Баја Патак и модерна Пепељуга

Биоскопски хитови: „Педесет нијанси сиве” Пише Владислав Панов Екранизација прве из изузетно комерцијалне трилогије књига енглеске ауторке познате под псеудонимом Е. Л. Џејмс, „Педесет нијанси сиве”, светски је биоскопски хит који свуда, на понос и …

Више

Смрт библиотекама – живео капитализам!

ОД АНТИУТОПИЈЕ ДО СТВАРНОСТИ Пише Владимир Димитријевић Ако је смисао библиотека да читаоцима позајмљују књиге и ако читаоци стално долазе углавном по нова издања, а нових књига нема – зашто би постојале библиотеке? Године 1953, …

Више

Ерос и магија

ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ РАДИСЛАВА РАШЕ ТРКУЉЕ У ГАЛЕРИЈИ РТС-а Пише Дејан Ђорић Дело овог уметника сада се чини и као синтеза многих стремљења касних шездесетих, мада га он није стварао са том намером Ликовна понуда у …

Више

ПИСЦИ ПИСМО ПИШУ – ПРЕМИЈЕРУ

Пише Мила Милосављевић Настављајући жесток и одлучан протест против предложене законске регулативе у култури, књижевни и други ствараоци упутили су из Француске 7 апел Александру Вучићу ,,да се обустави досадашња активност Министарства културе и информисања …

Више

Све обмане министра Тасовца

Пише Драган Мраовић Многе државе, укључујући и западне, додељују својим уметницима не само доживотна национална признања за културу већ и увећане пензије. Јер, дела многих уметника доносе приход држави и после њихове смрти… Министар културе …

Више

Мексиканизација Холивуда

НАЈВАЖНИЈА СПОРЕДНА „СТВАР”: Додељени Оскари 2015. године Пише Владислав Панов Тријумф мексичког синеасте Алехандра Гонзалеса Ињаритуа и његовог остварења „Човек птица“ један је од детаља по којем ће се памтити финале овогодишње борбе за Оскаре …

Више

Има се – може се…

Пише Смиљка Исаковић Оснивање Новог симфонијског оркестра наставак је акције оснивања Нове београдске опере, идејног вође Предрага Госте, а финансијски је подржава Макрис фондација из Америке, чије ће име носити нови оркестар У овој години …

Више

Књиге

Размена дарова Пише Милан Р. Симић Збирка огледа Драшка Ређепа Конкретни читалац јесте књига која не дозвољава да заборав буде једина наша постојбина, како је мудро записао Душан Матић. Јер, читајући ову збирку, сазнајемо ко …

Више

Слово и слика у славу Његоша

Дејан Ђорић Драговић користи стара, али и нова средства, палимпсест као средњовековно решење усложњавања текста, цурење боје из репертоара апстрактне уметности и подастирање слојева, успостављајући однос између текста и слике, линије и боје, калиграфије и …

Више

Културу убијају, зар не!

Писци о културној политици Пише Мила Милосављевић Изнуђени закључак и став Синдиката писаца Србије изречен на недавно одржаној трибини под називом Ко убија културу Србије упозорава: „На делу је синхронизовани, далекосежни поступак, вешто режирани подмукли …

Више

Политичка уметност на фестивалу политичких награда

Берлински филмски фестивал 2015. Пише Владислав Панов Медији су на управо завршеном Берлинском филмском фестивалу највећу пажњу посветили најбесмисленијем филму, прогласивши га за најбољи, жири је доделио политичку а не уметничку награду, а чувени синеасти …

Више

Знаменити Срби у руској историји

Пише монахиња Атанасија Рашић Необична због жанра – иако заснована на провереним историјским изворима, то није историографска књига, иако писана руком православног публицисте, то није ни класична публицистика Почетком фебруара 2015. године, изашла је из …

Више

Од заборава отргао и записао др Радован Караџић: Митровић Стојан

Песма „Митровић Стојан“ по свој прилици до сада није записана, нема је у познатим зборницима, и сачувана је у усменој предаји. Радован Караџић је песму запамтио слушајући је од свога оца Вука Стеванова Караџића из …

Више

Излог књиге (356)

Владимир Димитријевић „Побуњеници и смислотворци“ “Катена мунди“, Београд, 2014. Нова књига овог аутора, недавно објављена у едицији „Прећутано слово“, доноси интригантне текстове о две врсте српских интелектуалаца и уметника: оних који су се у име …

Више

Фаустовска душа Запада

Русија и будућност Европе Пише Владимир Димитријевић У какву су будућност Европе веровали немачки филозофи Освалд Шпенглер и Вернер Шубарт – први је одбио понуду русофобних нациста да буде универзитетски професор, другог су нацисти убили …

Више

Врли нови свет Данице Масниковић

 Пише Дејан Ђорић Сликарка се интересује и за философско питање – која је крајња судбина животиња, има ли човек уопште право да их подјармљује, искоришћава и убија, где је граница тога, хоће ли сва жива …

Више

ФЕСТ 2015. – Повратак у – прошлост?

Пише Владислав Панов Нови-стари програмски концепти који подсећају на преправљено некада атрактивно и модерно одело (можда није случајно што фестивал отвара филм „Сен Лоран“) те коначно окретање такмичарском карактеру фестивала, промене у организацији и селекцији, …

Више

Хрватска тужба и против српске науке

Пише Никола Маринковић Како је књига Злате Бојовић Историја дубровачке књижевности (издање СКЗ) – у којој је ауторка дубровачке писце контекстуализовала у равни поетичког развоја, следећи смене уметничких епоха од средњег века до нестанка Дубровачке …

Више

„Сфумато” о Европи која ишчезава

Премијера драме „Хотел Европа“ у Београдском драмском позоришту Пише Рашко В. Јовановић Ово је представа која дисонантно кореспондира са актуелним eвропским идолопоклонством код нас – метафорична сценска пројекција старе и уморне Европе, уздрмане најновијим догађајима… …

Више

„Левијатан“ или на корак од (неприличног) Оскара

Пише Владислав Панов Како је најновији филм руског синеасте Андреја Звјагинцева донео свом аутору најжешће и најстраственије похвале и покуде, Запад подстакао да га види као лауреaта његових најзначајнијих признања, а код куће постао повод …

Више

Мешање у живот и уметност

Пише Владан Радовановић Одговор на текст Дејана Ђорића, објављен у прошлом броју „Печата“, под насловом „Радовановићева скрнављења“ И у своме одговору, Дејан Ђорић поново упућује погрде изложби прве генерације „мојих студената“ као једној од „најгорих …

Више

Узбудљиво позорје о Стеријином земном крају

Пише Рашко В. Јовановић У вредне моменте ове драме, која описује Стеријине предсмртне сате, убрајамо призоре када се – у виду привиђења – појаве његов отац (који му је био инспирација да напише комедију „Кир …

Више

Изливи егзибиционизма у облику књиге

Пише Весна Тријић Савремени српски роман, пардон! роман написан на српском језику, све је мање уметнички, а све више идеолошки феномен Фасцинација романом једно је од главних обележја наше епохе; чувена максима да ће поезију …

Више

Радовановићева скрнављења

Пише Дејан Ђорић Мој разлаз са многим облицима авангарде условљен је њеном корумпираношћу, уметност је данас можда последњи милитантни вид идеологије. Уметници, заправо више интелектуалци, у служби су владајућих система сламања воље, наде и интуиције, …

Више

Манипулација није престајала, и неће!

Пише Миша Ђурковић Поводом новог издања књиге Слободана Вуковића Етика западних медија, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад 2014. Када је 1991. почео процес распада друге Југославије, медији су преко ноћи постали гола …

Више

Успешне куће отпора

Најбоље од виђеног у српским галеријама у 2014. Пише Дејан Ђорић Најзначајније изложбе у прошлој години догодиле су се у институцијама које систематски дају отпор разулареној псеудоавангарди у служби (не)владиних организација. Спорадични успеси нису толико …

Више

Опсенар духом и маштом на позоришној сцени

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Стогодишњица рођења Бранка Ћопића повод је да се поново на нашим сценама појави неки његов лик и да нас поново засмеје ведрим и духовитим опаскама и доскочицама типичним за дела овог …

Више

Политички и идеолошки поредак „закуцан” романом

Да ли НИН-ова награда заиста награђује најбољи роман? Пише Никола Маринковић Јасно је да у 60 година постојања ове награде није било суштинске промене њеног контекста. Она је и даље део механизма који каналише уметничку …

Више

Блештавило холивудске белине

 Номинације за Оскара 2015. Пише Владислав Панов Политички обојене теме филмова који су номиновани за Оскара, провокативност неких од њихових аутора, доминација белих аутора, неке су од кључних карактеристика овогодишње трке за најпрестижнију филмску награду …

Више

Вишемедијска уметност – реалност, а не утопија

Пише Владан Радовановић Поводом исказа Дејана Ђорића, објављених у Печату, у бројевима 233/2012. и 351/2015. Читаоцима бих се кратко представио као уметник који ствара у више области − музици, сликарству, књижевности и вишемедијској уметности, као …

Више

Излог књиге

Алексеј Тимофејев, Црвени и бели, руски утицај на догађаје 1941–1945, „Укронија“, Београд, 2014. Како је нестала руска емиграција у Србији? Колико се грађана СССР и бивше Руске империје борило против партизана на тлу Југославије? Ко …

Више

Мишел Уелбек – пророк европске пропасти

Пише Марко Танасковић Вероватно да писац, иначе превејани мајстор самопромоције и личног маркетинга, ни у најлуђим сновима није могао да претпостави колико ће његово смело пророчанство у најкраћем могућем року постати застрашујуће актуелно, а тајминг …

Више

Мршава позоришна година

Шта смо у 2014. години  видели у српском театру  Пише Рашко В. Јовановић На београдским сценама протекле године изведен је мањи број премијера од уобичајенога, али стварна невоља је то што у скромној театарској понуди …

Више

Српски културни образац и књижевни оријентири у XX веку

ВЕКОВИ КРИЗНЕ ПУТАЊЕ: ИЗМЕЂУ ПРИСНОГ И СТРАНОГ Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Слободан Јовановић, који у својим позним списима („Један прилог за проучавање српског националног карактера“, завршен 1957) актуелизује проблем српског културног обрасца, у тексту о Богдану …

Више

ARS LONGA VITA BREVIS

Пише Смиљка Исаковић Све наде да ће 2014. бити боља година у области класичне музике распршиле су се банкротом државне концертне агенције Југоконцерт и библијским потопом у мају Скандалозни банкрот и присилно гашење Југоконцертa довели …

Више

ЈУБИЛЕЈ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ПРОМЕТЕЈ“ – Подвиг прометејски

Пише Радомир Чубрановић Прометеј, угледна и велика издавачка кућа у Србији, обележила је у суботу, 10. јануара, у Свечаној сали новосадске Градске куће, четврт века од оснивања (основали су је Зоран и Борка Колунџија). Од …

Више

Креативна снага окрутности

За „Печат“ из Париза Славица Батос Изложбом „Насрнути на сунце“, којом се, у париском музеју Орсе, обележава двестогодишњица смрти Mаркиза де Сада, пред нас се још једанпут поставља питање о односу између креације и мрачних …

Више

Уметност против публике

Пише Дејан Ђорић Одлазити у београдске галерије (ван престонице је мало боље стање) постало је вид контраиницијације, ход по мукама, неподопштина која би била комична да није трагична. Са једне стране су мање познати критичари, …

Више

Филмско нигде или шта хоће раја

Пише Владислав Панов Европска филмска академија је 7. децембра у Берлину по двадесет шести пут одговорила на питање шта је у протеклој филмској години било вредно пажње. За ову годину, међу мноштвом номинованих у чак …

Више

Трагом „духа времена“

Пише Никола Маринковић Година за нама била је увид у будућност српске културе. Уколико се овако настави, издаваштво ће већином бити препуштено неразвијеном и ограниченом тржишту, са опадајућим бројем читалаца, у чијим потребама ће, ерозијом …

Више

Загледање у срце парадокса – Маргиналије

Пише Мило Ломпар Шта је истина? Да су Срби и Хрвати два народа раздвојена истим језиком. Зашто је пропао комунизам? Зато што је на мапи свог идеала – не унутар своје историјске реалности – рачунао …

Више

Сусрет са женом и смрћу

Поводом изложбе у Модерној галерији Ваљево Пише Дејан Ђорић На Љубиним сликама сенке лутају по пределима и градовима али мајстор целу сцену преосвештава, натапа бојом и светлошћу. Нововековни маниризам је био критика црквене превласти, слутња …

Више

Иронија и историја, хумор и адреналин

Пише Јован Попов Кад читамо текстове Милорада Вучелића унутар једних корица, слика наше стварности застрашује још више. Посебно зато што се мења споро и то нагоре. Симптоматично је то што је писац, који се у …

Више

Издавачка 2014. – Наслови године

Шта је најзанимљивије и највредније што је у књижевном стваралаштву, али и у укупној издавачкој продукцији објављено током минуле године? Да ли је Васа Павковић, књижевни критичар, писац и уредник периодике, у праву када закључује: …

Више

Право и православље

Пише Наталија Јовановић Уткавши своје „вјерују“ у казивање о царским законима православне вере, писац предано и са страшћу упознаје читаоца с правним наслеђем једног света високе културе и дубоке религиозности Уочи овогодишњег Сајма књига, Издавачка …

Више

Пером као скалпелом: засецање у центар оболелости

Пише Рајко Петров Ного Најшире узев, аутор књиге „Има ли овде Срба” пише – феноменологију свакодневице. Сваког петка у седмици, он мора бити јавно паметан, духовит, надахнут, критички изоштрен, директан, храбар, ироничан кад и морално …

Више

Графика са позлатом

Поводом изложби у београдским галеријама УЛУС-а и Коларчеве задужбине Пише Дејан Ђорић Уметност графике – на другој страни од „јефтиних, допадљивих али и краткотрајних визуелних сензација“ комерцијализоване савремености Недавно су у београдским галеријама УЛУС-а и Коларчеве …

Више

ЈУБИЛЕЈИ: 90 година српског радија

Пише Смиљка Исаковић Поводом ове годишњице, Музиколошки институт Српске академије наука и уметности организовао је тродневни научни скуп Радио као стуб развоја српске и југословенске музичке културе и уметности Никола Тесла је постхумно, после дугогодишње …

Више

„Три класе и госпођа Нушић” поводом јубилеја

Омаж великом комедиографу: Премијера у БДП Пише Рашко В. Јовановић Живот нашег великог писца, свакако најзначајнијег комедиографа у српској драмској књижевности, Бранислава Нушића, пребогат је многим збивањима и променама, искушењима и неспоразумима, стваралачким подвизима и …

Више

Добри дани за уметност

Међународна ликовна колонија „Балкане мој“ Пише Дејан Ђорић Током трајања Колоније, у Пожаревцу се отворено и критички говорило о уметности и култури данас, о амбијенту и њеним корисницима, као и о потреби за увођењем високих …

Више

Винаверови ратни другови

Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Обично се књига песама „Ратни другови“ (1939) третира као извесно скретање с главног, широко образлаганог поетичког пута аутора „Манифеста експресионистичке школе“, једног од најречитијих поборника преврата првог таласа српске авангарде Привлачи пажњу …

Више

Од ајкула за ајкуле

„Ноћно шуњало“ помера етичке стандарде Пише Владислав Панов Један од филмова који би по важећим прогнозама требало да буде у конкуренцији за сва признања којима холивудска индустрија забаве и медији испраћају годину јесте и „Ноћно …

Више

Српске пејзаже уписала у вечност

Пише Рашко В. Јовановић Потресна представа у прави час, представа коју треба видети не само да би се било у току са обележавањем стогодишњице Великога рата већ да би се сагледао родољубиви ангажман велике српске …

Више

Жене и лице света…

Пише Васа Павковић Посао књижевног критичара пре свега је посао читача, онога који се свакодневно дружи са писцима и књигама. Са књигама добрим и лошим, важним и сувишним, славним и неприметним… Потом, то је и посао …

Више

Излог књиге

Иван Иљин и Васкрс Русије  – Између Чеке и Гестапоа „Catena Мundi“, Београд, 2014. Ове 2014, 4. децембра, Владимир Путин је, у свом годишњем обраћању Федералној скупштини, цитирао само једног руског мислиоца, Ивана Иљина: „Ко воли …

Више

Окупација пацовских биоскопа (без размишљања о постојању)

Пише Владислав Панов Јубиларно издање Фестивала ауторског филма у Београду било је обележено једном малом окупацијом, посредно сасвим спонтаним антикапиталистичким револуционарним гестом, што она суштински представља, али и врло јаким филмским насловима који су, иако …

Више

El sistema у српском систему

Пише Смиљка Исаковић Идеја Ђурђе Папазоглу је да се Систем, кроз наставу дувачких инструмената, шири од провинције ка престоници, да се ради са домским штићеницима, децом без родитеља и другим „маргиналним“ групацијама. На страну што …

Више

Слобода је српско становиште

Пише Данило Н. Баста Две су болести од којих се Србија још није сасвим излечила. То су идеја југословенства и комунистичка идеологија. Иако су старије од њега, њихов заједнички именитељ, због страшног и погубног печата …

Више

Бранко Ћопић на мети КПЈ

Пише Никола Маринковић Проблем са Партијом Ћопићу нису стварале само сатире већ и роман Глуви барут, који тематизује „крвави терор“ партизана, до тада табу тему у комунистичкој Југославији. Забелешке о овом роману, уз потанко описивање …

Више

ДРИНКА

Пише Дејан Ђорић Ма како вредновали њену скулптуру, она никада није доживела нагли нити постепени естетски пад, увек је то што јесте, уметница није абдицирала нити мигрирала у потпуно нове, непознате светове, остала је чврсто у реалности не бежећи …

Више

Љубав је страшна сила космоса

 „Интерстелар“ – филм о коjeм се говори Пише Владислав Панов Много пре него што је нови филмски рад до необјашњивог и никако сасвим оправданог обожавања прихватаног енглеског синеасте Кристофера Нолана, СФ „Интерстелар“ (свуда, укључујући и …

Више

Oктобарац Сорошу по вољи

Пише Невенка Стојчевић „Извршена је крађа идентитета Октобарског салона,  без сагласности већине ликовних и примењених уметника Србије. Вољом појединаца – углавном произвођача магле и често интернационалних игнораната, уз свесрдну помоћ Културног центра Београда, Салон је преточен у свој …

Више

Излог књиге

Жељко Симић, Огледи из антропологије српске књижевности, „Прометеј“, Нови Сад, 2014. „Трагајући за онтолошки архетипским у уметности писаца којима је посветио своје дело, Жељко Симић је“, како пише др Дарко Танасковић, „поред доказивања своје основне тезе …

Више

Метафизика „Ничијег детета“ Вука Ршумовића – Изван кадра историје

Пише Драган Мраовић Средиште филма је проблем идентитета: људског, друштвеног и етничког. У средишту „Ничијег детета“ није сукоб између природе и културе, већ између природног идентитета и етничког идентитета, између бујне дивљине и дивљине жаришта …

Више

Мајстор Васа Доловачки

Пише Дејан Ђорић Овај изузетни посвећеник у ликовне тајне, као уметник сигуран у себе, наследник је великих војвођанских сликара, на трагу пречанских реалиста од Катарине Ивановић, Константина Данила до Паје Јовановића, Уроша Предића… Сликар и …

Више

Довитљиви сваштар Марсел Дишан

За „Печат“ из Париза Славица Батос Пре него што је прогласио уметничким делом један најобичнији писоар и тим чином задао смртни ударац сликарству, Марсел Дишан је и сам био сликар. Какав сликар – можемо просудити …

Више

Октобарске ликовне трансвестије

Пише Невенка Стојчевић Где су потрошена огромна средства годинама издвајана за Октобарски салон, где су вредна уметничка дела са протеклих Салона и шта је малобројна публика, осим наметнутих политичких порука, још могла да види на …

Више

Куда иде српски филм после „Малог Буде“

Пише Владислав Панов Иако делује да је препрека превише, домаћих филмова ће бити и сутра. Али да ли је то добра вест, уколико сви буду личили на најкомерцијалнији филм у другом делу године, „Мали Будо“, …

Више

Црногорске Калајџије

Пише Гојко Ђого Калајева национална и културна политика у Црној Гори Последњих десетак година учестале су расправе о српском језику и писму, посебно у Црној Гори. Знамо и зашто. Властодршци својим законима, а почесто и …

Више

САЛОН БЕДЕ И БЕДА САЛОНА

Пише Дејан Ђорић Поводом усијане атмосфере и негодовања које у делу јавности прати одлуке о бијеналном одржавању Октобарског салона и разрешењу вршиоца дужности Културног центра Београда, иначе  „упоришне тачке”  актуелног „духа” и концепта Октобарца,  еминентни …

Више

Рат за лепши образ Немачке

Пише Владислав Панов Филмовима као што су „Берлинска жена“, „Лоре“, „Генерацијски рат“ и актуелни „Феникс“, који се сваки на свој начин, врло снажно, другачије него икада и потресније него што би многи желели баве Другим …

Више

Слике са Сајма књига

ПО ЗАТВАРАЊУ 59. МЕЂУНАРОДНЕ ИЗДАВАЧКЕ СМОТРЕ У БЕОГРАДУ Пише Васа Павковић  О домаћем писцу стварну бригу су показали „Геопоетика“, „Агора“ и „Архипелаг“, а о нашој поезији, као што се и очекивало, Библиотека „Стефан Првовенчани“ из …

Више

46. Бемус упркос свему

Пише Смиљка Исаковић Наши руски пријатељи су се одазвали као и увек. Руски хор „Глинка“, један од најбољих на свету, долазио је годинама у Београд, чак и у време бомбардовања. На свечаном отварању 20. октобра …

Више

Излог књиге

Предраг Тодоровић: „Антологија дадаизма“, „Службени гласник“ Одмах да кажем: за мене је ово најзначајнија књига коју сам купио на Сајму. У изврсно опремљеном издању похрањен је избор из српске авангардне књижевности са дадаистичким одликама. Песме, …

Више

„Опасна” прича о љубави

Пише Рашко В. Јовановић У години обележавања столећа и по од рођења нашег књижевног великана, позориште „Славија“ приредило је Нушићев фестивал у оквиру којег је приказало и праизведбу ове заборављене комедије Под каквим околностима и …

Више

Сјај нових наслова – избор „Печатових“ критичара

Никола Маринковић препоручује Јанко Вујиновић, Књига о храсту /Филип Вишњић, 2014/ Међу многим књигама објављеним ове године на тему Првог светског рата, нови роман Јанка Вујиновића издваја се уметнички обликованим приповедањем које задире у митско, …

Више

Године које су уздрмале Србију

Пише Војислав Коштуница Први програмски уводник Вучелић је објавио на Сретење 2008, два дана пре него што су привремене косовске институције једнострано и противправно прогласиле независност Косова, чему су се затим придружиле водеће западне силе, …

Више

Антихеројско јуначење младог адвоката

Поводом премијере филма „БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ” Пише Владислав Панов Филмско остварење Срђана Кољевића једини је домаћи филм који се у години обележавања века од почетка Првог светског рата макар посредно бави овим ратом ; …

Више

Ко се боји Ивана Иљина?

ВЛАДИМИР ПУТИН И ИВАН ИЉИН: ЈЕДНА ПРИЧА О РУСКИМ РОДОЉУБИМА Пише Владимир Димитријевић Како се мисао овог великог руског филозофа наслућује и у тврдњи западних аналитичара који упозоравају: „Да бисте раз­у­ме­ли зашто је Путин узео …

Више

У имену записана судбина

ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА СРБОЉУБА КОЈАДИНОВИЋА Пише Дејан Ђорић Слободно и смело, са наивношћу која нестаје у данашњој испрофесионализованој уметности, ово сликарство је испред савремене отупеле, досадне и техничке постконцептуалне авангарде Београдску ликовну сцену увек су …

Више

Излог књиге – Сећање као ослонац приче

Пише Васа Павковић За свих седам прича најновије приповедачке књиге Драга Кекановића важна су три или четири топоса, мада се, као последица трагичних историјских збивања у деведесетим, живот његових протагониста и епизодиста често дисперзно и нејасно …

Више

Патрик Модијано

Пише Весна Тријић Чињеница је да ће Нобелова награда заувек променити контекст у којем се разумева опус овог аутора. Код нас је он превођен још у доба Југославије, а „Стубови културе“ су, до 2010. године, …

Више

Нова читања поезије Новице Тадића

Пише Никола Маринковић Пошто је основна намена овог зборника била да потврди и учврсти Тадићев статус класика, с намером да га уврсти међу школске писце, јасно је да он није могао бити потпуно и искључиво …

Више

Драма као предсказање судбине

Премијера у част Нушићевог јубилеја Пише Рашко В. Јовановић Међу драмским делима што их је Нушић написао у Сарајеву, где је од 1925. до 1928. године био управник Народног позоришта, посебно место заузима „Књига друга“ …

Више

Књига које потреса, узнемирава и подстиче

Пише Милош Ковић Савезници су у Првом светском рату Србији нудили „Велику Србију“. Њихови планови подразумевали су поделу Славоније, Босне и Далмације и пресељавање становништва. Србија је то одбила да би створила Југославију. То је …

Више

Saxperience у нашем граду

Пише Смиљка Исаковић Није примећено присуство челника Факултета музичке уметности у Београду, где не постоји класични саксофон као предмет, али је зато отворен Џез одсек. То је као да пекара ради без брашна Први мeђунaрoдни …

Више

Пoсле 48. Битефа: Нове тенденције? Затурене!

Велики рат је био тематска окосница ове – некада у Београду најпопуларније позоришне манифестације, али на фестивалу нових позоришних тенденција виђено je мало новог, а и мало добрих остварења, што је, последично, само увећало значајну …

Више

Ватра без пепела

Песме Николе Вујчића, добитника „Заплањског Орфеја“ за 2014. годину, представљају право чистилиште језика од баналности и небитности. По томе је рођак са симболистичким песничким подвижницима, међу којима је Миљковић један од важних његових претеча Пише …

Више

Слике тешких дана: Нушићева сценска дела о Великом рату /ДРУГИ ДЕО/

Пише Рашко В. Јовановић После Великог рата, велики комедиограф се нашао у новим, знатно измењеним друштвеним условима и то је описао у фељтону „Пре и после рата“ у свом опробаном стилу Бен-Акибе, зажаливши за предратним …

Више

…Зато што се рођендан слави међу пријатељима

Светска премијера филма „Сунчаница“ у Београду Пише Мила Милосављевић Како је могло да дође до страшне чињенице да браћа почну да убијају један другог? На ово питање − најважније питање у сваком грађанском рату − …

Више

Михалков на трагу Ивана Буњина

Пише Владимир Димитријевић Ко је био књижевник по чијим књижевним мотивима је снимљен  филм „Сунчаница“? Због чега филм „Сунчаница“ Никите Михалкова јесте дело које доказује тезу Берђајева да хришћанин не живи као тужилац, него као …

Више

Баук са Истока и даље хара

Нови-стари Хладни рат на малим екранима Пише Владислав Панов Деловало је, после пада Берлинског зида, да је Хладном рату дошао крај. Ни у политичкој стварности ни у машти забавне индустрије, међутим, није било тако. Најновији …

Више

Десет драгоцених наслова о Великом рату

Пише Милош Милојевић Приређивачи су у десет књига укључили историографска дела од класичне политичке и дипломатске историје до савремених истраживачких тенденција у друштвеној историји и историји тзв. обичног човека и илустроване хронике српске историје у …

Више

Туга и опомене

Пише Васа Павковић Милица Мићић Димовска После мене „Дневник“,  Нови Сад, 2014. Пре годину дана, 5. октобра 2013. у Суботици је преминула прозаисткиња Милица Мићић Димовска. У часу своје смрти, она је, уз тада живу Светлану Велмар …

Више

Слике тешких дана: Нушићева сценска дела о Великом рату (први део)

Пише Рашко В. Јовановић „Велика недеља“, „Туђинче“ и „Светски рат“ драме су за које се велики писац инспирисао последицама рата, а комедије „Опасна игра“ и „Не очајавајте никад!“ писао је у избеглиштву у Француској са …

Више

Oктобарски салон 2014.

Пише Дејан Ђорић Салон више није изложба српске уметности, већ вид грађанског финансирања безвредних страних уметника. Осим у два примера, на изложби нема слика а и оне изложене су бескрвне па је у потпуности у …

Више

Дуго путовање у геј сутра

Улога забавне индустрије у геј револуцији Све је нормално што није нормално – кључни је и свеприсутни канон новог либерализма који морамо да преузмемо са Запада. Једна од диктираних и подразумевајућих ствари је свеобухватни преображај …

Више

У опсадном стању Почасница Мокрањцу

Пише Смиљка Исаковић Музички викенд посвећен обележавању сто година од смрти великог српског композитора није одјекнуо у медијима као што је требало У опсадном стању одвијао се други дан обележавања сто година од смрти великог …

Више

Добрица и СКЗ

Пише Владимир Кецмановић Говор прочитан на скупу посвећеном Добрици Ћосићу у „Српској књижевној задрузи“ Оно што сам записао и што ћу сада изговорити делом је неуобичајено у приликама као што је ова, али је, чврсто …

Више

ИЗЛОГ КЊИГЕ

Владан Матијевић “Пристаништа” „Агора“, 2014. Пише ВЕСНА ТРИЈИЋ На први поглед, ове приче се могу читати као реалистичко-психолошка проза: идентитети јунака су утврђени пореклом, професијом и друштвеним положајем, а унутрашњи конфликти су убедљиво дочарани; у …

Више

Помало тајанствена вајарка

Јубилеј двадесет пет година рада Љиљане Антић није само повод да се промисли њено обимно дело већ и да се постави у историјски контекст постмедиалне сцене којој припада Пише Дејан Ђорић Mного тога у нашој …

Више

Један заборављени споменик

Борба за Београд била је само једна од многих битака, али фелдмаршал Макензен ју је учинио јединственом у историји Првог светског рата, рата који није знао за витештво – Макензен је одлучио да подигне споменик …

Више

Песничке ватре златиборске: Рођендан Љермонтова на Шуматном брду

Логорску ватру крај споменика стрељаним партизанским рањеницима 1941. упалио је Љермонтовљев потомак, др Михаил Јурјевич Љермонтов Забележио Светислав Тијанић Песници из 22 земље (Азербејџана, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Ирана, Италије, Канаде, Македоније, Немачке, Пољске, …

Више

Српски филм у овом тренутку: Ничија деца српског филма

Иако неке од награда на светским фестивалима поједине наше филмове и даље не мимоилазе, стање у домаћој кинематографији је једнако црно и безнадежно као што су и теме које нови и стари аутори упорно бирају …

Више

Запис из Сребренице: И би Црква

Поводом освештања темеља и звона православне богомоље у Дугом Пољу, 14. септембра 2014. Пише Љиљана Булатовић Медић Снагом вере и племените намере српски народ из сребреничког подручја, упркос силним и свакојаким подметањима, препрекама, најмрачнијим оптужбама, …

Више

„ Два часа“ која су потресла просветаре

На недавни покушај смањења броја часова Српског језика и књижевности у средњим школама, односно „ свођења школовања на стручне курсеве”, оштро су одреаговали Катедра за српски језик и Катедра за српску књижевност Филолошког факултета у …

Више

Ђавоље платно туге и очаја

Неки од ударних филмова минулог Венецијанског фестивала, укључујући и победнички, буде наду да филм коначно опет постаје средство за отварање очију, а не за њихово затварање уз помоћ безумне забаве. „99 домова“ америчког Иранца Рамина …

Више

Беседе владике Игнатија

Да нам брзо дође Господ Епархија браничевска, Пожаревац, 2014. Пише Милан Р. Симић Како осетити благости неба а да не негирамо очевидност и стварност, „вријеме земно и судбину људску“? Најпре нам ваља да се (из)боримо, …

Више

Синдром Толстојевски

Проблем Запада у приступу Русији није толико у недостатку воље за разумевањем колико у вишку воље за незнањем… Остарели свет и његови лоше васпитани одметници грле се очајнички преко празног мора и одбијају да изван …

Више

Са критичарске траке: Бицикл и љубав

Посао књижевног критичара пре свега је посао читача, онога који се свакодневно дружи са писцима и књигама. Са књигама добрим и лошим, важним и сувишним, славним и неприметним… Потом, то је и посао писца, скоро …

Више

Другови, јесмо ли сви ми магарци!

КАКО ЈЕ МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ОТКУПИЛО УМЕТНИЧКА ДЕЛА ЗА МУЗЕЈСКЕ ЗБИРКЕ Скоро да нема ставке у овом откупу која није спорна. Критеријуми конкурса нису уважени, а упућени тврде да је уместо прокламованих принципа и жељених благодети …

Више

ФЕСТИВАЛСКИ ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ: Није мачка у џаку, али…

У постфестивалским размишљањима на измаку лета, питамо се и због чега је за наше прилике „чиста фантастика” (и незамислива) пракса фестивала у свету – да већ на завршетку програма посетиоцима нуде листу уметника које ће …

Више

Зрнца о Матији

Неочекивано и ненајављено, Матија се – сав од фигура усмености – приклонио језику електронске, компјутерске цивилизације, а данас је то моћно средство за „јединство неписмених“,  како је Душко Трифуновић, јуче, говорио за музику.  Приклонио се …

Више

ХЕРЦЕГ НОВИ: МЕСЕЦ ТРГА ОД ЋИРИЛИЦЕ: Наше Богом дано писмо

Леп колико и потресан, назив манифестације „Трг од ћирилице“ подсетио је да су до јуче цела Црна Гора и сви простори српског језика били трг од ћирилице. Данас су наши тргови, улице, па и градови …

Више

Велика илузија на таласима Дунава

На овогодишњем Дунав фесту који се одржава под мотом из наслова славног филмског дела Жана Реноара из 1937. године – у девет дана – развучена су два концерта, промоција књиге и пројекција филма Пише Смиљка …

Више

Са критичарске траке: О годинама „америчког сна”

Посао књижевног критичара пре свега је посао читача, онога који се свакодневно дружи са писцима и књигама. Са књигама добрим и лошим, важним и сувишним, славним и неприметним… Потом, то је и посао писца, скоро …

Више