Пише Јован Маринковић Благодарећи људима попут арт-кустоскиња из КЦБ ми смо тек део арт-глобализације, пуки идолопоклоници без трунке самопоштовања Пошто је прича о ситуацији у КЦБ једна од главних парадигми општег стања у ликовној култури, …
Више38 ЕМИЈА ЗА ЗЛО НА ПРЕСТОЛУ
После 68. доделе награде „Еми“ Пише Владислав Панов „Игра престола“, светски телевизијски феномен број један, рекордно је „пожњела“ овогодишње „Емије“ и тако постала светски рекордер у овој престижној мегаутакмици Шездесет осми пут је прошле недеље …
ВишеКРОЗ БЕОГРАДСКЕ ГАЛЕРИЈЕ: РАПОРТ ПЕЧАТОВОГ КРИТИЧАРА
Група ST.ART Ликовно најизазовнија изложба у граду је друго представљање уметничке групе ST.ART у Галерији општине Врачар. Група окупља четворо уметника – Петра Мошића, Ивана Миленковића, Јелену Вићентић и Предрага Ђукића, а у изражајном смислу …
ВишеА краја нема
Радослав Братић (1948–2016) У сусрет полугодишњици од пишчеве смрти Пише Рајко Петров Ного Зима у Херцеговини – то је ко куга у Декамерону. У страху од живота, од бјелине снијега и папира, уз нешто сујевјерја, …
ВишеНова поставка у Музеју Ван Гога у Амстердаму
Пише Владислав Панов Нека његове слике говоре, била је заповест организатора нове поставке у Музеју Ван Гога у Амстердаму, убеђених да су пронашли одговоре на нека од најважнијих питања и непознаница из последњих месеци живота …
Више„Дејан Ђорић или обрачунавање с чињеницама“
Деманти Културног центра Београда поводом текста Дејана Ђорића „Васкрсли титоизам или како се обрачунати с непријатељима“ објављеног у Печату, у броју 436 У тексту „Васкрсли титоизам или како се обрачунати с непријатељима“, објављеном у недељнику …
ВишеГЕНИЈЕ, ЦИНИК ИЛИ ПРЕВАРАНТ?
„Нова религија“ Дејмијана Херста у Музеју савремене уметности Војводине Пише Дејан Ђорић Да ли је овом изложбом најконтроверзнијег светског уметника Србија уписана на мапу уметнички битних центара или је једноставно реч о још једном унижењу …
ВишеИсповест разочараног римокатолика и маловарошки парадокси
Пише Дејан Перишић Протест групе уметника, на челу с бившим директором установе где се изложба одржава – није организован поводом аутора и његових дела већ због унутарварошке полемике о начину вођења културне политике Града који …
ВишеСахрана „слатког живота“
После 73. Венецијанског филмског фестивала Пише Владислав Панов Овогодишњи Венецијански филмски фестивал су најдубље обележила два филма. Један јер је добио главну награду, а други јер није а могао је, или, по некима, чак и …
ВишеДрама повратка заветној Шумадији
Пише Никола Маринковић Готово сви јунаци овог романа покушавају да премосте границу између потпуног предавања другоме у љубави и очувања властите слободе, што још од романа Ф. М. Достојевског захтева управо дијалошки вид приповедања Огледи …
ВишеВаскрсли титоизам или како се обрачунати с „непријатељима“
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И КАДРОВИ Пише Дејан Ђорић Немоћна да науди новоименованом министру културе Владану Вукосављевићу, клика псеудоуметника, разних безначајних експериментатора за чије се радове у јавности нико не занима, уз помоћ појединих критичара, подигла је …
ВишеПосвета великанима српске државотворне мисли
Пише др Драгана Стојановић Ово дело буди и емоције, највише због осећања посрамљености што се о многим важним личностима српске историје тако мало зна, како кроз школско образовање, тако и кроз личну (не)образованост или (не)обавештеност …
ВишеИзлог књиге
Александар Зечевић ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА – ПУТ ОД НАУКЕ ДО РЕЛИГИЈЕ „Службени гласник“ Однос између науке и религије не може се свести на просто избегавање контрадикција. Усклађивање верских учења с постојећим научним теоријама …
ВишеНА МЛЕЧНОМ ПУТУ БОДЕ НАС ТРЊЕ
Пише Владислав Панов Успех филма Емира Кустурице у трци за награду венецијанског фестивала, као и недавни одлични пријем новог остварења Милоша Радовића „Дневник машиновође“ на Фестивалу у Москви, где му је награду доделила публика, неминовно …
ВишеАрома и атмосфера далеке прошлости
Слике Слободанке Ракић Шефер у Галерији „Атријум“ Библиотеке града Београда Пише Дејан Ђорић Сликарка мање цитира чувене модерне уметнике, а више превреднује њихове одређене слике, поставља их у контекст свог сликарства, слика тако као да …
ВишеФилм „Новац Клинтонових“ – За долар продају све(т)
Пише Владислав Панов Политичарски амерички брачни пар Клинтон чија је, могуће је, женска половина сада на реду за Белу кућу, на жесток, уверљив и детаљан начин раскринкана је у документарном филму „Новац Клинтонових“ и то …
ВишеСветлости изнутра
Песник Живорад Недељковић, добитник „Жичке хрисовуље“ за 2016. годину Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Бол је, према песнику, права цена свега што вреди и тада су крупне речи некуда одаслате, а остају само ситне, речи што се …
ВишеКОМЕДИОГРАФ ИШЧАШЕНОГ ВРЕМЕНА
Поводом две деценије од смрти Александра Поповића Пише Рашко В. Јовановић Проницљив и духовит писац драма лишених фабула, али с рељефно профилисаним карактерима и инвентивно конструисаним заплетима, оставио је комедиографско сведочанство о нашим људима и …
ВишеИзлог књиге
Дирмид Костело и Џонатан Викери УМЕТНОСТ – КЉУЧНИ САВРЕМЕНИ МИСЛИОЦИ „Службени гласник“ Какви и који све модуси интерпретирања уметности постоје, и какве они различите концепте и теоријске оквире укључују? Како уметност комуницира, отелотворује или на …
ВишеМИРА СТУПИЦА – ГЛУМИЦА ЗА НЕЗАБОРАВ 1923–2016
Пише Рашко В. Јовановић Кад се она појави на позорници, без обзира у којој улози, на сцени се осете дамари истинског живота и публика је то увек умела да опази и доживи Мирослава Мира Ступица (рођена …
ВишеШаљиво-озбиљно штиво (само) за пажљиве читаоце
Како победити химеру мелодрамске љубави Пише Никола Маринковић Читалац који би стваралаштву Владана Матијевића приступио читајући роман Врло мало светлости (2010), а одмах затим и његов нови роман Сусрет под необичним околностима (2016) вероватно би …
ВишеИзлог књиге
Зоран Аврамовић КЊИЖЕВНА РАСКРШЋА: ИДЕНТИТЕТ, АНДРИЋ, ЦРЊАНСКИ „Лагуна“, Београд, 2016 Књига Књижевна раскршћа: идентитет, Андрић, Црњански полази од претпоставке да књижевност, поред митологије и православне вере, има кључну улогу у систему српске културе. Ова књига …
ВишеНови-стари корени скривеног зла
Пише Владислав Панов Римејк чувене серије „Корени“, тугаљива прича о борби робова за слободу, једино успева да истакне да расизам, наравно, постоји и то у свим правцима. У његовој наводној осуди неправедног друштва и његове …
ВишеПутовање од универзалне ка индивидуалној исповести
Пише Дејан Ђорић Најсветлија звезда на небу српске фигурације сада је млада Новосађанка Снежана Петровић коју зналци сврставају уз најбоље надреалисткиње попут Милене Павловић Барили, Ремедиос Варо, Доротеје Тенинг и Леоноре Карингтон У новијој српској …
ВишеОТИШАО ЈЕ ВЕЛИКАН, МАЈСТОР И АСКЕТА
Љубомир Љуба Поповић (Тузла, 1934 – Београд, 2016) Пише Дејан Ђорић Умро је последњи велики српски сликар и један од највећих француских у другој половини двадесетог века. Са Љубом у неизвесност историје (а она је …
ВишеГраничар и границе
Поводом зборника радова „Ђорђе Нешић, песник“ у издању краљевачке „Повеље“ Пише ДРАГАН ХАМОВИЋ Ако је савремена поезија, глобално и локално гледано, на постојаној маргини друштвеног занимања – којом тек речју можемо назвати положај једног српског …
ВишеАко историју нема ко да одболује…
Пише Милан Р. Симић Проза се увек приближавала филозофији кад год није имала другог излаза: роман и јесте нека врста пучке и пародијске филозофије, говорио је Киш, а како се ово уверење одразило у његовом …
ВишеПрасећа имигрантска неонацистичка криза (или тако нешто)
Игрице за мобилне уређаје као платформа за расистичку „причу“ Пише Владислав Панов Дугометражни анимирани филм „Љуте птице“ настао по истоименој, широм света раширеној игрици за мобилне уређаје, ново је погонско гориво стално присутног сукоба између …
ВишеПолитичко-забављачки циркус
Амерички председнички избори и игра интереса, лицемерја и ароганције Пише Владислав Панов Како се финале текуће председничке кампање у САД ближи завршници у тамошњим медијима и, последично, светским, све се више чују лицитације око тога …
ВишеПогодите – Чији је писац и чије је његово дело
О односу књижевности и идентитета Пише Никола Маринковић Проницљиви читалац долази до поражавајућег закључка да постоји одређени континуитет између оних чланова Ултиматума из 1914. године који се односе на просветну политику, скорашњих политички мотивисаних „истраживања“ …
ВишеКако понизити домаћине
После Палићког филмског фестивала Пише Владислав Панов Непријатно преовлађујуће игнорисање лауреата да се појаве пред овдашњом публиком у моменту уручења награда заједнички је „садржалац“ овогодишњег издања Палићког филмског фестивала, подједнако колико су то (из перспективе …
ВишеЛето – време за древне палате
Изазови позорница у амбијентима отворених простора Пише Рашко В. Јовановић Попут славних европских летњих позоришних смотри и у Србији су управо запламтеле фестивалске бакље и обасјале више сцена, најпре у Чортановцима, испред Виле „Станковић“, где …
ВишеМајстори чудовишних светова и фантастике
КРОЗ БЕОГРАДСКЕ ГАЛЕРИЈЕ – РАПОРТ „ПЕЧАТОВОГ“ КРИТИЧАРА Пише Дејан Ђорић Потпуно ненадано или можда управо због замора постконцептуалне уметности и нових медија, у доба форсирања визуелног уместо ликовног, у Београду и Србији појавили су се …
ВишеРобинзон и заточеник свог света
ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ДВОЈЕЗИЧНЕ МОНОГРАФИЈЕ О ДЕЛУ МИЛАНА МИЛЕТИЋА Пише Дејан Ђорић Без (било чега) шокантног, морбидног, па и фантастичног, сликар Милан Милетић је успео да се инициран у ликовне тајне отисне у једну од најузбудљивијих …
ВишеИзлог књиге
Умберто Еко О КЊИЖЕВНОСТИ „Вулкан издаваштво“, Београд, 2015 У овој збирци огледа који се баве функцијом књижевности, Еко за пример и предмет размишљања одабира ауторе који су дуго походили његове мисли, попут Нервала, Џојса, Борхеса …
ВишеМушко перо у женској руци
Књижевна уметност и родна равноправност: прилог дискусији Пише Лела Јовановић И данас су у српској књижевности неке изузетне књижевнице, готово, заборављене. Да није Награде „Биљана Јовановић“ да ли би се сећали ове даровите и самосвојне …
ВишеНасиљем по глави становника
Филм „Прочишћење: Изборна година“ Пише Владислав Панов Трећи додатак (за сада) трилогије о америчкој социјалној нирвани до које се долази најбруталнијим насиљем, колико год да је крцат манама и бременит најпре продукцијским недостацима, непримерено површан …
ВишеСве је исто и још горе!
„Игра престола“ – крај шесте сезоне Пише Владислав Панов Рекордни буџет додељен шестој сезони светског телевизијског феномена број један, серије „Игра престола“, омогућио је раскошни мизансцен бруталном, декадентном, па и отворено изопаченом садржају (огромних) социјално-политичких амбиција и …
ВишеИзлог књиге
Славе Ђорђо Димоски ЈЕЗИЧКИ ТРИПТИХОН „Архипелаг“, Београд, 2016 Песме које пише македонски песник и есејиста Славе Ђорђо Димоски садрже снажно осећање модерног тренутка у коме јединка, памтећи и сведочећи искуство историје и слојеве времена, увек …
ВишеШекспир уз рок музику
Глоб театар у Народном позоришту у Београду Пише Рашко В. Јовановић Рану Шекспирову комедију Два витеза из Вероне британски редитељ Ник Бегнал прочитао је пребацујући време дешавања радње у шездесете године прошлога века, што му …
ВишеЕнциклопедија детињства песника Моше Одаловића
Пише Јован Пејчић За њега велика реч Свет значи дакле Лепоту, и значи Ред. На том доживљају почива, из тог доживљаја извире све тематско обиље његове поезије Године 1924. књижарница Светислава Б. Цвијановића објавила је …
ВишеDIES ORGANORUM или Како смо заволели оргуље
Пише Смиљка Исаковић У Београду се од 30. јуна до 7. јула по шеснаести пут одржао Међународни фестивал оргуља у организацији Културног центра Београда, чија је редакција за музику носилац и идејни творац смотри за …
ВишеСлучај Солжењицин или: Одељење за одстрел класика
Пише Никола Маринковић Поводом узбуркане друштвене и књижевне сцене у Русији, где је у току жива и многозначна расправа о писцу „Архипелага Гулаг“, разматрамо могућа поређења ових идејних сучељавања и њихов значај за разумевање књижевне …
ВишеСамурај на стази ка звездама
Ретроспективна изложба слика Драгоша Калајића у Галерији РТС-а Пише Дејан Ђорић Овај јединствени стваралац Београд није сматрао само центром света већ и могућим средиштем будућег европског препорода сликарства, надајући се да ће се у њему …
ВишеИзлог књиге
Антон Холцер ЏЕЛАТОВ СМЕШАК „Прометеј“, Нови Сад, РТС, Београд, 2015 Сведочанство о мало познатим догађањима у Првом светском рату – на основу аутентичних фотографија. Прича о жртвама, о хиљадама недужних ликвидираних на истоку и на …
ВишеКако је убијен Ловац на јелене
Одлазак Мајкла Ћимина (1939–2016) Пише Владислав Панов Мајкл Ћимино, аутор чувеног епског антиратног спектакла „Ловац на јелене“, умро је недавно у Лос Анђелесу оставивши иза себе упечатљив допринос не само америчкој кинематографији већ и борби …
ВишеАлександре Исајевичу, ви нам данас недостајете
Битка за Солжењицина Приближавање великог јубилеја – стогодишњице рођења писца знаменитог „Архипелага Гулаг“, али и низа других култних уметничких дела руске књижевности – није само узбуркало немирне духове у Русији, већ је потврдило да је, …
ВишеТајна (ни)је у њој скривена
„Алиса у земљи чуда“ – књига скривених порука или не? Сто педесет година од када је непрестано у штампи „Алиса у земљи чуда“ представља штиво које не само да успешно пркоси времену већ и копка …
ВишеМајстори српске уметности и њихово Самопоштовање
„Рапорт” из царства ирационалног Срећнa галеријa СКЦ Ових дана је у Срећној галерији СКЦ приређена изложба изванредног иконописца, парадоксално и сликара фантастике Драгана Јовановића (1964), који је и особен цртач. Његове радове одликује органска форма …
ВишеПреци које често сањам
Срби имају свој пут, имају чему да се врате. Не морају да измишљају паметарницу, купују титуле, родослове, порекло… Пише Драгомир Антонић Час брзо, час лагано, све нам одговара, кажу наше плавокосе министарке. Са портфељом ил …
ВишеИницијације једног приповедача
Пише Владимир Димитријевић Поводом стодвадесетогодишњице рођења Станислава Кракова, у Крагујевцу је 2015. организован научни скуп о његовом стваралаштву, на коме се окупио низ млађих тумача, жељних да покажу ко нам се вратио из изгнанства изазваног …
ВишеИзлог књиге
„Исток“, часопис за уметност и баштину, троброј 7-8-9, Књажевац, 2016 Без дотација, у малом Књажевцу, покренут је „Исток“– изванредан часопис за књижевност, уметност и баштину, а „главни кривац“ за то је Обрен Ристић, главни и …
ВишеЈава и тајне Бахусовог врта
Изложба „Уметност и вино”у три галеријска простора Како су, у славу вина и славећи вино, поједини од водећих српских сликара и вајара пронашли свој ликовни подстрек, и шта се од тога публици представља овог лета …
ВишеКад се „точак историје“ заврти поред шанка!
Била је одлична идеја да се комад Томаса Бернхарда Театермахер игра у угоститељском локалу, будући да се драмска радња дела и дешава у таквом амбијенту Пише Рашко В. Јовановић Драма Томаса Бернхарда Театермахер припада тематском …
ВишеБарок поново међу нама
Фестивал ране музике се по једанаести пут одржао у Београду, као креативни одговор на све мање учешће барокне музике у музичкој понуди нашег главног града. Интерпретације на копијама историјских инструмената чине фестивал многоструко занимљивим, као …
ВишеСилеџија – с неба гледа, бомбардује и плаче!
Како „сажвакати“ иритантне ратне сапунице Најновији представник новог таласа ратно хушкачких филмова у којима су у центру пажње антитерористички борбени задаци такозваних беспилотних летелица, „Поглед са неба“, одлази за сада најдаље у иритирајуће извештаченом, наивном …
ВишеПОД ПЛАШТОМ ИРОНИЈЕ
За Печат из Париза Славица Батос Сликар Паул Кле је био један од главних теоретичара модерне уметности. Ретроспективна изложба у париском Центру Помпиду открива нам како је Кле у свом делу помирио научни дух и …
Више„Инстант класик“ за студије античке филозофије на српском језику
Кад Платон приповеда Пише Никола Танасић Због чега дело Ирине Деретић, Платонова филозофска терминологија с правом претендује на место класика српске хеленистике и историје филозофије уопште Иако је изашла још 2014. године и самим тим …
ВишеБратићева бајколика Херцеговина
Пише Гојко Ђого У приповестима о судбинама књижевних јунака Радослава Братића укњижена је и његова дубинска пројекција историје и традиције, чврсто ослоњена на слојевито колективно памћење, као и сасвим ововремено искуство Херцеговаца Само божја рука …
ВишеСветло на крају мрака у мраку
Успомени на Чедомира Мирковића Пише Селимир Радуловић Да ли ће оснивање Награде „Чедомир Мирковић“, и штампање зборника о његовом делу, што служи на част Удружењу књижевника Србије, означити, симболички, нови трен живота овог вековечитог сведока, …
ВишеБОЖИДАР ЏМЕРКОВИЋ: Потрага за зрнцем смисла
Изложба у Павиљону „Цвијета Зузорић“ Пише Матија Бећковић „Слике се могу тумачити, али не објаснити. Ако тајна не остаје тајна, све је бесмислено“, тврди овај сликар, настојећи да ближе појасни уверења да је уметност „изнад …
ВишеОткуд књижевност на насловницaма дневне штампе?
Муке поводом откупа Пише Никола Маринковић Актуелна драма са откупом књига за библиотеке Србије заправо је својеврсна порука овдашњег културног естаблишмента будућем министру културе да ни на који начин не сме да угрози идеолошки зацртан …
ВишеИзлог књиге
Дејвид Паркинсон ИСТОРИЈА ФИЛМА „Дерета“, Београд, 2014 У овој динамичној, поучној и савременој анализи седме уметности Дејвид Паркинсон приказује развој покретних слика од најранијих представа сенки до дигиталне кинематографије 21. века. Покривајући кључне елементе и …
ВишеПосле 61. Стеријиног позорја – Игра са добро измешаним картама
Пише Рашко В. Јовановић И овогодишње Позорје није изневерило стару добру видмаровску традицију према којој од београдских театара првенство вазда морају имати ЈДП и Атеље 212, и према којој је по сваку цену пожељно избећи …
ВишеРуски „сребрни” одговор
Пројекат „Србија са палете руских уметника“ Пише Дејан Ђорић У визуелно веома привлачној Галерији „Бранко Миљковић“ при огранку „Бранко Миљковић“ Библиотеке града Београда четврти пут своје радове приказује сликар Сергеј Алдушкин Изложба Сергеја Алдушкина која …
ВишеКућа од зла и монструми миљеници ТВ аудиторијума
ТВ серија „Кућа од карата“ Пише Владислав Панов Четворогодишњи тријумфални поход серије „Кућа од карата“ представља феномен нове америчке телевизијске продукције који широм отвара врата доминацији најгорих људских особина, деградацији морала и разарању основних принципа …
ВишеВРЕМЕ ЗАБОРАВА
ПОВОДОМ ДВОГОДИШЊЕГ ЋУТАЊА ЈАВНИХ ИНСТИТУЦИЈА О СМРТИ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА Академија „Иво Андрић“ организовала је 17. маја сусрет „Сећања на Добрицу Ћосића“ у просторијама Удружења књижевника Србије. Био је то први значајни скуп посвећен успомени на …
Више„Социјала“ на вашару таштине
Кански фестивал и стид због сиромаштва у Европи Пише Владислав Панов Победа времешног британског синеасте Кена Лоуча, чији је социјално ангажовани филм „Ја, Данијел Блејк“ освојио „Златну палму“ као најбољи у такмичарској селекцији, делује чудно …
ВишеШест поглавља о Чомском
Студија о једном од водећих умова данашњице Пише Др Драгана Стојановић Аутор монографије Ноам Чомски и савремено друштво (коју можемо сматрати и добрим водичем кроз домаћу социолошку и политиколошку мисао) детаљно пише о процесима индивидуализације, …
ВишеРатне колумне Џорџа Орвела
Пише Никола Маринковић Историјски контекст треба имати на уму приликом читања ових колумни, јер су многим својим деловима неодвојиве од претпоследње године Другог светског рата, када је британска јавност већ била свесна извесности нацистичког пораза, …
ВишеПовест и Повеља Југославије
Пише Јован П. Поповић Како је академик Владо Стругар својим делом Повест и Повеља Југославије коначно уобличио своје вишегодишње залагање да се на овим просторима наука и култура удруже и свим својим моћима делују на …
ВишеИма ли снаге за „велико спремање”?
Београдска позоришта на прагу лета: КРАЈ СЕЗОНЕ КОЈА ЈЕ ДОНЕЛА ПРИВИД ОБИЉА Пише Рашко В. Јовановић Приближава се календарски почетак лета, дани су се одужили, а београдска театарска сезона као да добија у замаху. Приређују се …
ВишеКЊИГЕ И ЖИВОТ
Марк Аронс и Џон Лофтус Тајни рат против Јевреја „Књиге Обрадовић“, Београд, 2015 Током протеклих 12 година Марк Аронс и Џон Лофтус су ступили у контакт са 500 бивших обавештајаца, са молбом да им говоре …
ВишеБарок у Београду
Пише Смиљка Исаковић Уочи мајских празника у Београду су изведени концерти барокне музике, иначе ретки у концертној понуди престонице Барокна музика могла се чути у Галерији „Артгет“ Културног центра Београда, Кући краља Петра и Скупштини …
ВишеЉуба у Галерији „Теса Еролд“
Изложба Љубе Поповића у Паризу Под насловом Омаж Ани Тронш, Љуба Поповић, славни српски сликар који живи у Паризу, ускоро ће своје радове представити публици француске престонице. Париска изложба нашег уметника биће отворена у четвртак …
ВишеИзлог књиге
Војислав Шикопарија Сећања српског официра (1900–1918) Завод за уџбенике, Београд, 2014 Пред читаоцем су мемоари српског официра, учесника балканских ратова и Првог светског рата Војислава Шикопарије, који је војну академију завршио у Москви. Занимљиво је …
ВишеУниверзални кључ за ликовне браве
Слике Милице Којчић у Галерији УЛУС Пише Дејан Ђорић Ова српско-француска уметница успела је да обједини поетику српске школе фантастике на заласку новом сликом, постмодерним сликарством и најновијим стремљењима у уметности Недавно је у београдској …
ВишеНи борбених узлета, ни поетских визија
Пише Рашко В. Јовановић Знатно скративши текст, редитељ Иван Вуковић хтео је да неоромантичну херојску комедију Ростанову како-тако доведе у сазвучје са нашим временом и стога се ослонио на нека искуства постмодерне Иако по књижевној …
ВишеСве за мене, ништа за друге!
Шта нам говори документарац „Реквијем за амерички сан“ Пише Владислав Панов Цитирајући суштинску мудрост о капитализму чувеног економисте Адама Смита изречену још пре два и по века, данашњи је бард међу интелектуалном елитом Запада, цењени амерички …
ВишеНаграђена Смиљка Исаковић
Једна од две најзначајније награде у области уметничке музике у Србији – Награда Удружења музичких уметника Србије добитници је додељена за концерт Пут Ћирила и Методија У четвртак 12. маја у Музеју Народног позоришта у …
ВишеTри романа Љиљане Хабјановић Ђуровић
Обновљена „Просветина“ Библиотека „Велики романи“ Tри дела Љиљане Хабјановић Ђуровић – „Женски родослов“, „Ана Марија ме није волела“ и „Наш отац“ – нашла су се у једној књизи, управо објављеној у оквиру „Просветине“ култне едиције …
ВишеХладно спаљивање Светог Саве
Пише ЈОВО БАЈИЋ Како је Босанско народно позориште Зеница, својим новим комадом „Свето С“, завршило представу о Светом Сави, прекинуту 31. маја 1990. на сцени Југословенског драмског позоришта Једна вест из сарајевског „Ослобођења“, објављена у …
ВишеСвето је у муке живјет
Каткада је оно што се у машти збило врједније од онога што се у стварности догодило. Ту негдје на тој међи почиње поезија. На ту међу је стигао и Марко Миљанов када је од витеза …
ВишеКо су делатници правог српског андерграунда?
Пише Дејан Ђорић Авангардни уметници, теоретичари, кустоси, критичари и остали диктатори наше ликовне сцене, у суманутости и искључивости свог постдемократског провинцијализма, потпуно превиђају да је реалистичко сликарство веома цењено у свету, нема бољег часописа и …
ВишеУ потрази за сновима и кошмарима
„Белдокс“ број 9 Пише Владислав Панов Идеално отварање, разрада проблематична, можда би то у најкраћем био одговарајући опис свега што овогодишњи, девети по реду, Међународни фестивал документарног филма нуди својој публици у обиљу од скоро …
ВишеО(бе)смишљавање Шекспира
Четири века од смрти Виљема Шекспира 2. део Пише Рашко В. Јовановић Млетачки трговац, Отело и Хамлет свакако иду у ред најрадије и најчешће извођених Шекспирових дела на београдским сценама. Зато су представе управо тих драма обично биле …
ВишеДа ли Eвропа заиста не постоји
Текстови Печатовог колумнисте – филозофа Дијега Фузара у издању куће Досије Пише Драган Мраовић Књига „Европа не постоји“ настала је од збирке интервјуа, есеја, чланака и говора објављиваних у „Печату“ почев од 2013, уз неколико …
ВишеИЗЛОГ КЊИГЕ
Жилија Каже СПАСАВАЊЕ МЕДИЈА,КАПИТАЛИЗАМ, ПАРТИЦИПАТИВНО ФИНАНСИРАЊЕ И ДЕМОКРАТИЈА „Академска књига“, Нови Сад, 2016 Медији су у кризи, не само класична штампа већ и телевизија и радио. У књизи Жилије Каже, француске економисткиње млађе генерације, предложен …
ВишеКо је „најслободнији човек Црне Горе“?
Поводом изложбе и монографије сликара Уроша Тошковића „Сердар Тошковић из Братоножића“ развио је своју заставу 1932. године, а његов барјак није ништа друго до чист бео папир на који деценијама испаљује салве туша. Некад су …
ВишеЗамислите, социјализам је ипак бољи за људе!
Пише Владислав Панов Ново остварење оскаровца Мајкла Мура које је он не са испразним цинизмом насловио „Где ћемо следеће у освајање“, пореди туробне благодети живљења савременог америчког сна са бајковитим капиталистичким социјализмом, у коме одушевљено …
ВишеДРАМАТИЧАР ЗА СВЕ ЕПОХЕ
Четири века од смрти Виљема Шекспира Пише Рашко В. Јовановић Шекспир није савременик само 21. века већ свеколике људске будућности, а обележавање четиристогодишњице његове смрти представља израз дужног поштовања према писцу чији ће имагинарни свет …
ВишеЛирска кућа Рајка Петрова Нога
Пише Никола Маринковић Рећи за неко књижевно дело да има „прецизну архитектонику“ одавно је само флоскула, међутим, у појединим случајевима ова овештала метафора и даље може бити носилац смисла. То је случај са новом збирком …
Више„Звук“ – ликовне етиде акварелом и пастелом
Поводом изложбе у београдској Малој галерији УЛУПУДС-а Пише Дејан Ђорић Нада Матијевић, сликарка и музичар, стваралачки се упитала – и наговестила неке одговоре – који је однос између слике и звука, знајући да се у …
ВишеИЗЛОГ КЊИГЕ
Владимир Ћосић – Војници државе илузије „West-East“, Београд, 2015 Ова књига је реалност и фикција, као и догађаји и ликови описани у њој. Ма колико се аутор трудио да догађаје и ликове приближи реалности, имајући пред …
ВишеИсток и Запад – без „губљења“ у преводу
Концерт Нинга Фенга у Коларчевој задужбини у Београду Пише Смиљка Исаковић Прошла су времена када се за музичаре са Далеког истока сматрало да не схватају западну уметничку музику, да свирају све ноте технички савршено, али …
ВишеРеволуција у чаши воде или у океану капитализма
Стрип, филм и Холивуд Пише Владислав Панов Оно што је у актуелној свакодневици одмаклог неолибералног западног друштва по стало најважније (једнакост свих са сваким, свеопшта расна, верска и свака друга љубав, снисходљиво покајање белог човека…), …
ВишеУбоги живот, ту поред нас
„Моје дете“: Премијера (награђене) драме из ромског живота Пише Рашко В. Јовановић Драма Стојана Срдића доноси специфичну слику ромског живота, њени главни актери не беже од исказивања властитих емоција нити се суздржавају у реаговању на …
ВишеУЛАНЧАНИ БЕОЧУГ
Поводом доделе годишњих награда КПЗ Србије Пише Рајко Петров Ного Традиција нам је, између осталог, потребна да бисмо могли да вреднујемо Вама је позната организована работа у данашњој српској култури. Прво се, рецимо, висока књижевност …
ВишеБесни Макс против Кустурице
Како се кроји и режира Кан 2016 Пише Владислав Панов Скандал са одбијањем новог филма Емира Кустурице од стране канских селектора и онај још већи звани „Панамски папири“, сваки на свој начин, већ су обележили …
ВишеСвет подређен њеном величанству – линији
Дела Бранислава Макеша у Галерији Графичког колектива Пише Дејан Ђорић Реч је о графичару који уме да артикулише своје медитације, и ликовно промишља природу медија, његову историју и поетику. На његово дело утичу различити ликовни …
ВишеЛепота „забрањеног воћа“
Голдони на репертоару Сцене „Академије 28“ Пише Рашко В. Јовановић Венеција 18. века у комедиографском огледалу Карла Голдонија и београдских театарских посленика Знаменити италијански комедиограф 18. столећа Карло Голдони, у предговору своје прве збирке комедија …
ВишеУ сенци Дучићевих јабланова
Пише Гојко Ђого Колико год је могао, Дучић се клонио фактографије, плићака свакодневице, нечистих улица и непосредног додира са животом. И своје је јаде држао на узди. Више је волео сенке и контрасте, слутње и …
ВишеОдговор на текст „О ћирилици и завери“ (објављен у прошлом броју „Печата“) – Ћирилица и сурови монтажери
Пише Александар Милановић Сваки пут када нешто што је део српског културног идентитета назовете „босанским“, „хрватским“ или неким другим територијалним или националним именом, мотивација за такав поступак мора бити јасно формулисана и објашњена припадницима српске …
ВишеУЛОГА ПРЕТВОРЕНА У ЖИВОТ
Брана Црнчевић (1933−2011) Из збирке прича Књига задушница – књиге кроз коју „промичу сени пишчевих познаника и пријатеља“, међу којима су и Борислав Михајловић Михиз, Слободан Пенезић Крцун, Зоран Радмиловић, Милош Црњански, Бранко Пешић, Душко …
ВишеСмех и наш тегобни егоизам
После 45. Дана комедије у Јагодини Пише Рашко В. Јовановић Од 20. до 27. марта, у Јагодини је изведено седам сценских остварења у избору Иване Вујић, која је настојала да се на овогодишњим Данима комедије …
ВишеРоман река није мртав!
Пише Наташа Анђелковић Норвешки писац Карл Уве Кнаусгор, за само три године, од 2009. до 2011, написао је аутобиографски роман у шест књига под називом Моја борба, и изазвао својеврсну читалачку грозницу, нестрпљиво ишчекивање сваког …
ВишеКада је 10.000 сати за мајстора мало
46. Међународно такмичење Музичке омладине у Београду Пише Смиљка Исаковић Легенда каже да се после 10.000 сати бављења било чиме, постаје врхунски стручњак. Вероватно свуда осим у класичној музици, где је овај импозантни број сати …
ВишеРадуловићеви извори светлости
Пише Никола Маринковић Писац Светла из очеве колибе књижевности и култури даје замашан значај, који превазилази индивидуалистичке границе, наметнуте духовном ситуацијом времена. Јер поменута подразумева да је духовни видик „Дехристијанизован, потом дехуманизован“, и да „човек …
Више„О ЋИРИЛИЦИ И ЗАВЕРИ”
(Одговор на текст објављен у „Печату” од 8.4.2016.) У „Печату“ од 8. 4. 2016. објављен је текст под насловом „Ћирилица у српским медијима и хрватским школама“, у којем професор Александар Милановић интерпретира телевизијски прилог чији …
ВишеЋирилица у хрватским школама и српским медијима
Пише Александар Милановић Како смо у пролеће 2016. дошли у ситуацију да нас више занима стање са ћирилицом у Хрватској него у Србији? Зашто је то тако? Како се тумаче културолошке тенденције у вези са …
Више„Досије икс“ – Истина више није „тамо негде“?
Пише Владислав Панов Недавно у свету приказани серијал од шест нових епизода чувене серије „Досије икс“ одушевљено је дочекан од милиона поклоника широм планете иако је његова концептуална вредност и доминантна улога – да буде …
ВишеПИСАЦ КОГ ЈЕ УБИО БРОЗ
У сусрет петој годишњици од смрти Бране Црнчевића Већ пет година је прошло од смрти Бране Црнчевића. Када је у то рано јутро, 14. априла 2011. године, преминуо у Београду, записали смо да је отишао …
ВишеH&M апокалипса
Пише Владислав Панов Због чега документарни филм младог лосанђелеског аутора Ендрјуа Моргана „Права цена“, који се бави свим аспектима погубног утицаја на људе, природу и нашу цивилизацију новог приступа у производњи и продаји одеће, представља …
ВишеНадигравање са са ништавилом
За „Печат“ из Париза Славица Батос Анселм Кифер, чија се изложба управо одржава у париском Центру Помпиду, незаобилазна је појава на савременој уметничкој сцени. Његово дело неодвојиво је од поетско-филозофских размишљања о колективном памћењу, о …
ВишеПесник без длаке на језику
Реч о поезији Рајка Петрова Нога Пише Владимир Димитријевић Описао је Ного како Срби умеју да примају смртну казну без страха и уздаха, с миром који ум превазилази, јер је њихов Бог – Бог правде …
ВишеСвако да пронађе злочинца у својој кући!
„Добра жена“ дело домаћег времешног редитељског дебитанта Пише Владислав Панов Галерији небројених филмских ликова српских примитиваца и злочинаца које сви воле да мрзе, док ми треба коначно да научимо да их се страшно стидимо и да …
ВишеВажан прилог књижевној логорологији
Пише Никола Маринковић С времена на време у српској књижевности појаве се дела која су готово консензусно оцењена одличним, али их мимоилазе награде и прикази. Управо то је случај са дебитантским романом Љубомира Кораћевића Лагер …
ВишеБеоградске изложбе
Пише Дејан Ђорић Свет осећајне пустоши Галеријa „Штаб“ Одржана изложба слика у Галерији „Штаб“ скренула је пажњу на изванредног аутора. Новије српско фигурално сликарство у духу реалистичке естетике, условљено стварносним, одредила је подела на уметнике …
ВишеКЊИГЕ И ЖИВОТ
Радован Караџић, Уводна реч пред МКСЈ у Хагу „Unwritten History Inc“, Њујорк, 2015 Верујући да је званични превод уводне речи др Радована Караџића направљен током процеса жалосно неадекватан и да вернија верзија Караџићеве самоодбране даје …
ВишеТопос чисте лирске поезије
Пише Никола Маринковић Томислав Маринковић је у критици већ препознат као тихи глас чији је квалитет обрнуто сразмеран чувењу. Можда је то и једина могућа позиција за савременог лиричара: близу захукталог света да би сведочио …
ВишеСамостaлнo!
Guitar Art Festival 2016 Пише Смиљка Исаковић Стално се развијајући, београдски Guitar Art Festival дaнaс уживa стaтус jeднoг oд пeт нajвeћих и нajистaкнутиjих интeрнaциoнaлних фeстивaлa клaсичнe гитaрe у свeту Пoд пaрoлoм Сaмoстaлнo (сaмo+стaлнo) у Београду …
ВишеКад јагањци умукну
Филм „Отаџбина” Пише Владислав Панов Нови, на недавно завршеном ФЕСТ-у приказани филм Олега Новковића „Отаџбина” завидни је допринос бујној заоставштини србомрзачког филмског ешeлона који потомцима дуготрајно и упорно оставља само најгоре призоре и људске сподобе …
ВишеДа, Дон Жуан је жив и у овом миленијуму!
Премијера на Малој сцени „Мадленианума“ Пише Рашко В. Јовановић Сетна комедија о сукобу Казанове и Дон Жуана приказује суочавање, односно сукоб њих двојице, што је заправо окршај два животна принципа: виталне страсти и вечите жудње …
ВишеЕнергетско исијавање
Поводом изложбе Милоша Шобајића у београдској Галерији „Атријум“ Пише Дејан Ђорић Фотографије Душан Зјалић Ако је Јозеф Бојс мислио да после концептуалне авангарде уметник више никада неће узети четкицу у руке (постмодерно сликарство и естетика „Нових …
ВишеПосле 44. ФЕСТ-а : Влажно померање граница
Пише Владислав Панов Друга година промена „новог-старог“ ФЕСТ-а, четрдесет четвртог у његовој историји, донела је рекордан број понуђених филмова, селекционих целина, места на којима су се филмови приказивали и награда којима су подмирене све могуће …
ВишеКЊИГЕ И ЖИВОТ
Веселин Чајкановић – Из српске религије, митологије и фолклора „Evro book“, Београд, 2015 Студије и чланци из старе српске религије, митологије и фолклора нашег првог историчара религије, академика и професора Веселина Чајкановића (1881–1946) већ деценијама представљају …
ВишеЦрно-бело у црно-белом
После доделе Оскара 2016 Пише Владислав Панов Холивуд држе бели расисти, сматрају они црни, који нису расисти. Да је (још увек) погрешно сексуално злостављање деце од стране свештеника, захваљујући чему је за најбољи филм проглашена …
Више„Буба у уху“ врх овогодишње сезоне
Пише Рашко В. Јовановић Премда врло широк репертоар београдских позоришта, начињен по правилима вишегодишње праксе према којој сви играју све, ипак не омогућује заинтересованим гледаоцима да на сцени виде најбоља дела светске и наше драме …
ВишеЗемунски маг и естетика будућности
Жељко Тоншић (1954–2014) Пише Дејан Ђорић Био је једини наш сликар на сталној узлазној путањи усавршавања другима недостижног мајсторства, па су га поштовали и (хипер)реалисти и сликари фантастике, а његова прва, постхумна изложба могла се …
ВишеУМБЕРТО ЕКО (1932–2016) – Еков одлазак у свет знакова
За већину својих читалаца, који су га превасходно заволели због Имена руже и Фукоовог клатна, Умберто Еко је био професорски, ерудитивни писац, чије мишљење су многи уважавали и поводом других области људске духовности, готово никада …
ВишеАдио, маестро
Италија се опрашта од свог великана За „Печат“ из Милана Марина Муштовић На последњи испраћај Умберта Ека нису дошле само ВИП особе по службеној дужности већ и хиљаде „обичних људи“. Многи од њих су тог …
ВишеВедро сведочанство о полетној епохи
Пише Дејан Ђорић Овом поставком и пратећим каталогом новосадској и сада престоничкој публици први пут се у већем обиму приказују живот и стваралаштво београдске сликарке Олге Богдановић (Београд, 1913–1993) У малој галерији Дома војске Србије …
ВишеПолитички срам „Хотела Европа“ у Берлину
После доделе награда Берлинала 2016 Пише Владислав Панов Две политичке одлуке жирија, који је на челу са најнаграђиванијом глумицом свих времена Мерил Стрип као председницом жирија, одлучио да главне награде додели документарном филму италијанског редитеља …
ВишеИзлог књиге
Карактер ратова за разбијање Југославије Нова књига професора др Радована Радиновића Пише Др Станислав СТОЈАНОВИЋ У издању „Београдског форума за свет равноправних“ управо се појавила нова књига професора Радована Радиновића: Карактер ратова за разбијање Југославије. …
ВишеЕстетика замене
Пише Весна Тријић Заменом технике пронађеног рукописа, једног од омиљених а до сада свакако већ и овешталих наративних поступака, крађом и прекопавањем по туђем таблету, ауторка је сажела сву драму савремене културе, доминацију слике над …
Више„Берлинале“ 2016 – У име великих идеала
Пише Владислав Панов Ново издање најпосећенијег филмског фестивала, популарног Берлинала, нуди публици преко четиристо филмова из 77 земаља, као и програм под вредносном етикетом у којој блистају начела о правима на слободу, живот, љубав, срећу, …
ВишеБоја згрушана у грудвице енергије
Опроштај од уметника – Милета Микарић (1956–2016) Пише Дејан Ђорић За време трајања своје велике изложбе која се до краја фебруара може видети у Српском културном центру у Београду преминуо је сликар Милета Микарић; међу поштоваоцима …
ВишеБудућност је њихова
Концерт циклусa Mлaди и успeшни и свeтскe прeмиjeрe на Коларцу Пише Смиљка Исаковић Творац премијерно изведене симфонијске фантазије Свемир Југослав Бошњак, као искусан радијски човек, зна колико пажњу публике држи савремена музика, те нас је …
ВишеСусрет два опречна света
Звездара театар: „Говорна мана“ Пише Рашко В. Јовановић Са сигурношћу се може рећи да ће овај комад Горана Марковића и данас имати повољну рецепцију у гледалишту Пре двадесетак година на Малој сцени Народног позоришта у …
ВишеТужна српска вертикала
Поводом доделе награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ и Змајеве награде Пише Драган Хамовић Данашњи родољубиви песник – а за таквог је изврстан пример Ђорђе Нешић, лирски граничар и лиричар граничних и подељених ситуација и односа – …
ВишеИзлог књиге
Умберто Еко – О књижевности „Вулкан издаваштво“, Београд, 2015 У овој збирци огледа који говоре о функцијама књижевности, Еко за пример и предмет размишљања одабира ауторе који су га дуго заокупљали, попут Нервала, Џојса, Борхеса (али …
ВишеMиљковићева Србија на истоку
Пише Драган Хамовић У средиште својих песничких замисли Миљковић је поставио тежњу за обликовањем модерних националних симбола, а о томе је сразмерно мало писано. Од првих оглашавања у јавности, говори о свом раду на збиркама …
ВишеПатологија зависности
Документарац о наличју америчког благостања: „Разбојници с рецептима“ Пише Владислав Панов У документарном филму „Разбојници с рецептима“ његови аутори без милости сецирају америчку друштвену атмосферу у којој су лекови постали не само саставни део живота …
ВишеАМЕРИЧКА СТРАТЕШКА КУЛТУРА И СПОЉНА ПОЛИТИКА
Пише ЛЕОНИД САВИН KATEHON.com Често се говори да свака нација има јединствен културни код и да ако непријатељ успе да га разбије, може лако да победи тај народ. У ствари, не постоји само духовни и …
ВишеЗлослутне прогнозе kaputt
КРИЗА КАО ИЗАЗОВ: Перспективе домаћег позоришта у 2016. години Пише Рашко В. Јовановић Домаћа позоришта испољила су необичну виталност и у тешким условима остварила приличан број премијера, што је изненадило све – гледаоце највише, али …
ВишеКЊИГЕ И ЖИВОТ
После 95 година Ратни дневник стигао до издавача Пише Светислав Тијанић Oд тројице синова познатог златиборског свештеника Јеврема Туцовића њих двојица – Владимир (1874–1947) и Стеван (1882–1933) били су активни официри. Обојица су двоструки носиоци …
ВишеШантић се поново рађа
Пише Владимир Димитријевић У овом тренутку српска песма има три снажна гласа која допиру са неба и крша Херцеговине док језде преко живих поља древнога, а гипкога језика: Рајка Петрова Нога, Гојка Ђога и Ђорђа …
ВишеБучно, весело и бурно
На Вeликој сцeни Кoлaрчeвe зaдужбинe обележена два јубилеја Пише Смиљка Исаковић На програму концeрта Нoвoг симфoниjскoг oркeстрa Maкрис (oдржaн је 30. јануара под управом оснивaча Прeдрaга Гoсте) била су дела Моцарта и Хендла, миљеника београдске …
ВишеИмам оружје, дакле постојим
Демистификација америчког сна: Филм „Под оружјем“ Пише Владислав Панов Нови документарни филм женске верзије Мајкла Мура, режисерке Стефани Шустиг „Под оружјем“, један од хитова минулог Санденс фестивала, отвара иначе увек чврсто закована врата америчког сна …
ВишеПозив на читање тајни Природе
Поводом изложбе у Галерији УЛУПУДС-а Пише Дејан Ђорић Ликовно стварање Саше Монтиља одличан је контрапример честом случају да се уметници по завршетку студија тек тада нађу на стваралачком почетку, многи неспособни да формирају најважније у …
Више