Бојовници „друге Србије“ програмирано нападају режим и тако, намерно револтирајући грађане и побуђујући њихове емоције (које гуше критичку свест), заправо им шаљу „ружичасту поруку“ о власти: она је наводно реалпатриотска

Недавно је „Фонд за хуманитарно право“ оптужиo генерала Диковића да није достојан места начелника Генералштаба. Како тврди НВО Наташа Кандић, током службовања на Косову и Метохији, у време шиптарске побуне и НАТО агресије на Србију, он није учинио ништа да спречи, наводно, велики број злочина над цивилима који су се десили у зони његове одговорности. Убрзо је у државни врх, и то директно, а не преко војних структура, стрелу „одапела“ и (у погледу струке и србофобије) колегиница госпође Кандић. Соња Бисерко, председница ХОС-а (Хелсиншког одбора Србије), на страницама, по антисрпским ставовима познатог, сарајевског магазина „Дани“, ускликнула је: „Борис Тадић је марионета српских националиста“. Због тога је Весна Пешић, на сајту култне радио емисије српских национал-мазохиста („Пешчаник“), Тадићевом режиму запретила да ће „другосрбијанци“ против њега повести тотални рат.

РЕЖИРАНА ПРОПИТИВАЊА
Док се наведено дешавало, „јавни“ и други медији под контролом власти, али и њени представници лично, упињали су се да нам демонстрирају да се режим није уплашио „другосрбијанских“ јуришника. Примера ради, на „РТС“-у се даје велики простор и значај офанзиви антисрпске НВО фаланге, а њој се ту „лавовски“ супротстављају разни формални и неформални режимски службеници, били они државни секретари или квазипатриотски аналитичари којима су широм отворена врата Тадићеве ТВ Бастиље (погледати новија „издања“ емисија „Упитник“ и „Да. Можда. Не“). А и наш, евроатлантизму привржени, министар одбране, укључио се у ту битку „главом и брадом“.
Са свих ТВ фреквенција и на ударним страницама штампаних медија – оштро је, до јуче недодирљивој Н. Кандић, „подвикнуо“. Шутановац је рекао да оно што њена организација ради у вези са генералом Диковићем, не само да је непримерено, већ је у неким сегментима и монструозно. Уједно, исказао је своје очекивање да начелник Генералштаба затражи судску заштиту. Да о скорашњем „херојском“ обрачуну режима са Угричићем – који је претходно годинама пуштан да у најосетљивијој културно-идентитетској сфери несметано води отворено антинационалну политику – и не говорим. „Печат“ се тиме већ много бавио.
Укратко, „другосрбијанци“ су бацили рукавицу режиму у лице, а он им је узвратио оним што треба да изгледа као шамарчина. Тако је отпочела режирана туча коју ћемо, уз помоћ жутих и пожутелих медија, сигурно имати прилику да пратимо у предизборном периоду. Јер, ту власт, између осталог, види свој спас. Ствар је у томе да – како је још шездесетих година убедљиво доказивао амерички социолог Џ. Клепер (аутор књиге „Ефекти масовних комуникација“) – људи најлакше и најбрже усвајају садржаје који су у складу са њиховим раније дубоко укорењеним представама (макар и делимично потиснутим, а нетачним), и то било да се ради о идејама или о особама које их исказују. А када се вешто манипулише свешћу грађана, то се чини чак и упркос њихових актуелних политичких убеђења. Из њих проговори пробуђена прошлост, ма колико била у сукобу са реалношћу.

РУСКИ ИЗБОРНИ РУЛЕТ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Догађаји на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србији, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србији и Србима уопште, а оно што је виђено без сумње забрињава

Није требало више од месец дана, па да будемо начисто какву ће политику нова влада Хрватске да води према Србији. Као и ХДЗ? Не, гору од хадезеовске. Српска политика, још од времена стварања велике државе јужних Словена –  када су Карађорђевићи наивно пригрлили ратне губитнике, Хрвате и Словенце, верујући да грле браћу, а не највеће непријатеље – носи у себи необјашњиву инфантилност најбоље осликану кроз однос према Хрватској. То је одавно кроатофилија. Упркос свему што се догодило и што се догађа.

СРПСКА СТРАДАЊА
Политика Србије према Хрватској није политика, то је безумље, тумарање на простору омеђеном илузијама и суровом стварношћу. Шта год да направи службени Загреб према Србима и Србији, службени Београд ће реаговати супротно здравој памети, логици, међународном праву, традицији односа међу народима и државама. То, ваљда, најбоље илуструје чувени инцидент, забележен почетком јула 1968. године у Јасеновцу, а деценијама строго чуван, када је Стево Крајачић, човек од највећег поверења Јосипа Броза, на свечаности поводом откривања Маузолеја видевши масу окупљених Срба, људима из делегације Србије рекао: „Изгледа да смо вас овде премало побили“.
Убрзо потом, после Титове интервенције, Крајачић је поднео оставку на функцију председника Сабора. Али, суштински, ништа се није променило на хрватску штету. Напротив, уследио је Маспок, национални покрет Хрвата са циљем да се Хрватска потпуно осамостали, покрет који је у својој моторици имао, а шта би друго, мржњу према Србима, уобличену у тезу о српској доминацији и српском хегемонизму. Покрет бива поражен, али само на персоналном нивоу, сменом челних људи хрватског сепаратизма (Трипало и Савка Дапчевић), а све што су маспоковци тражили 1971. године унето је у Устав СФРЈ 1974. године који је федеративну Југославију претворио у конфедерацију, а Србију у инвалида чије су развој и свака активност били условљени ставом Приштине и Новог Сада. Креатори Устава били су Хрвати и Словенци, а подржали су га српски комунисти.
Било би неозбиљно, готово сулудо, за српска страдања у Титовој Југославији окривљивати само хрватску политику. Та политика, утемељена још у 19 веку, била је препознатљива, није се мењала већ прилагођавала новим околностима и заиста треба минимум политичке и сваке друге памети да се види куда води толерисање такве политике. То није, нажалост, видео (или није хтео да види) Александар Карађорђевић; такву политику подржавали су и проводили српски комунисти, што је разумљиво ако имамо у виду програм КПЈ из 1928. године (донет на Четвртом конгресу одржаном у Дрездену), али није разумљиво због чега досадашњи и данашњи службени Београд, овај досовски, све чини да се хрватска политика о којој је реч несметано проводи. Штавише, уз прећутну или отворену помоћ Београда.

ОДУЗЕТА ПРАВА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Део наше елите умишља да је освојио монопол на интернационалистичка осећања и убеђења, а да смо ми, који не певамо у том хору, лишени чула за свељудску солидарност. Интернационализам се код нас гради у отпору према националној припадности; он је сиромашке, полемичке природе. Истргнут из родног тла, лебди у празнини, надут од своје еманципованости. Биће, ипак, да разумевање света почиње од посебне пријемчивости за родно поднебље, за језик и судбину одређене народне заједнице

Од Светог Николе до Светог Саве година се отвори према надземаљском и оностраном. Студен учвршћује геометријску чистоту облика и преџивотну јаловост тла. Небо, изнутра осветљен костур грудног коша, дрхтури међу сазвежђима. Празници и крсне славе учине да се по кућама припитоми оно што је далеко и недокучиво. Наша памет, намучена питањем почетка и краја, за часак одахне од узалудних напора. Празнична храна и пиће одобровољују свест. Нездрава знатижеља нас је завела у беспуће; обреди нас враћају бољим могућностима разумевања и доживљавања, безболним решењима завештаним од предака. Ми живимо у мерљивом и видљивом; безмерје је сатанска подвала. „Свет је почео не у времену, него са временом.“ Не сећам се где сам то прочитао; памтим доживљено олакшање. Простор, време, и све остале димензије, изишли су из једног даха, једне речи, или, ако више волите, из Big Banga, и то се после разбило у планете и звезде, хидроцентрале и романе, у државе и нације, у концлогоре и финансијске кризе… Наша јадна памет би све то да домисли и надмаши, да похвата крајеве и конце; делић би да ликује над недогледном целином…Ум је узрочник и жртва загонетке коју је себи поставио, плод самомучилачког усмерења. Трзаји према недостижним врховима завршавају се ломовима и непрестаним падовима у празнину. Зимски благдани нас, привремено, претварају у децу. Постоји блаженство неразумевања.

*
Сваки народ (и сваки појединац) твори слику Бога према својој душевности и обличју. Потомци пагана, ми нашу везу са Творцем најлакше одржавамо  преко небеских заступника рођених на земљи. Кад се обраћамо Богородици и кућним свецима, осећамо да нас неко слуша.[с4]

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Повлачење „Ју-Ес-Стила“ из смедеревске железаре означио је и дефинитивни крах постпетооктобарског модела приватизације, и показао зашто је Србија остала дезиндустријализована привредна пустиња

И тако је влада Србије „купила“ од „Ју-Ес-Стила“ железару Смедерево за један долар. Можда би посленици који по улицама Београда краду сливнике и шахтове, ради продаје у старо гвожђе, били спремни да за Ју-Ес-Стил Сербија плате и сто пута више?
За дивно чудо, Влада се није претерано гласно хвалила оствареним пословним подвигом, иако је, пре неких осам-девет година, исту железару продала „Ју-Ес- Стилу“ за 23 милиона долара, плус 80 милиона долара које је америчка фирма морала да плати за отпремнину радницима који су били отпуштени. Продају је водио Немања Колесар, директно из Кабинета председника владе, уз подразумевајућу безрезервну подршку тадашњег министра приватизације А. Влаховића и директора „Агенције за приватизацију“ М. Цветковића. Није лоше сетити се ових имена, с обзиром на то да их нико не помиње данас, када се показало докле допиру домети стратешког партнерства, на које се ослонио модел приватизације из 2001. године.

МОДЕЛ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ    

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Што Србима иде боље, њеним домаћим мрзитељима је све горе. Кад би смели пљунули би на: ватерполисте, рукометаше, одбојкаше, одбојкашице и наравно, Нолета. Све што би они желели да пропадне – оно побеђује

Лекари из Србије су прегледали, колико је то било могуће, др Војислава Шешеља у ћелији Хашког казамата. Дијагноза је поразна. Здравствено стање је лоше. Горе је др Шешељу него што је било Слободану Милошевићу када је тражио лекарску помоћ. Слободан помоћ није добио и познато је како је завршио. Хоћеш ли државо Србијо и Владо државе Србије дозволити да и Војислав Шешељ, твој држављанин, на исти начин заврши?

Што Србима иде боље, њеним домаћим мрзитељима је све горе. Кад би смели пљунули би на: ватерполисте, рукометаше, одбојкаше, одбојкашице и наравно, Нолета. Ал’ не смеју. Немају храбрости. То их изједа изнутра. Није им лако. Све што би они желели да пропадне – оно побеђује. Њихов бол не може умањити национална пензија државе Србије, академски додатак, награда фондације „Карић“. Све су то већ добили, а Србију нису уништили. Покушавали јесу, ал’ успели нису. Сад се жале и кају.
Није ми их жао.

ОБМАНЕ МИНИСТРА ГЕНШЕРА

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Законска подршка идеји да „посланик буде власник свог мандата“, требало би да после парламентарних избора олакша актуелном режиму „куповину посланика“

Већ више година траје кампања слабљења и пацификовања Скупштине и опозиције у њој. Имали смо више таласа кампање против Скупштине у целини, против неефикасности или привилегија народних посланика. Поред таблоидне повике на посланичке плате и на јефтин мени у скупштинском ресторану, оно што је посебно забринуло је вишегодишња кампања да „посланик буде власник свог мандата“ која је довела прошле године и до измене Закона о избору народних посланика.

„НЕЗАВИСНИ“ ПОСЛАНИЦИ
Можемо наравно са правом да будемо незадовољни радом Скупштине и привилегијама посланика, али морамо и да се упитамо ко то има интерес да посланици имају ниже плате и да буду подложнији корупцији, са једне стране, и да не морају бити лојални странкама које су их кандидовале на изборима, са друге стране? Интерес, по нашем мишљењу, имају центри моћи који желе да и даље владају Србијом, па макар и мимо и против воље већине грађана. То су пре свега владајући кругови које подржавају страни амбасадори у намери да остану и опстану на власти и ако изгубе на изборима.
Челници владајуће коалиције су свесни да немају „са чим пред народ“, јер су обманули јавност предизборним обећањима од којих ниједно нису остварили, и да је како унутрашња, тако и спољашња политика доживела потпуни пораз. У Србији дана имамо само раст сиромаштва, незапослености, апатије и „одлива мозгова у иностранство“.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Колико је национална – национална пензија?

За пет година, колико се додељују, више од 400 грађана Србије добило је националне пензије за врхунски допринос националној култури. Али, од конкурса до конкурса, све су гласнији они који тврде да се добра намера претвара у лошу праксу. Контроверзе, гласна противљења, све до јавног прозивања чланова Комисије за доделу, нису мимоишла ни ову годину. Јер, за 43 додељене националне пензије, било је предложено девет пута више кандидата. Иначе, симптоматично је да многи „обични пензионери“ мисле да национална пензија, која износи 50.000 динара, само аутоматски замењује ону нижу редовну – а не знају да је „национални уметник“ добија као „бонус“ преко своје редовне пензије! А да ствар ове године буде непријатнија, српска јавност је, поводом сада већ завршеног „случаја Николаидис-Угричић“, испрва с неверицом, а потом са гнушањем сазнала да су проглас тзв. „Форума писаца“, којим се у име квазидемократске слободе стваралаштва индиректно подржава Николаидисов позив на убиство председника Србије, потписали и „редовни“ носиоци националних пензија, драматург Филип Давид и бивши уредник ТВ „Београд“ Ибрахим Хаџић.
Па, иако председник Комисије за доделу тог признања, др Петар Волк с правом сматра да је култура једино по чему се препознаје идентитет земље и каже да „има још око стотину личности које апсолутно заслужују својим делима да добију то национално признање“, несумњиво да потписивање оваквог „терористичког прогласа“ против државе Србије, од стране носиоца признања те исте државе, у критичној мери дисквалификује цео пројекат! Чак и министар културе Предраг Марковић оцењује да „то не може да се ради по сећању, по лобијима и по тренутним односима по удружењима, јер је природно да ће се учинити многе неправде“.

ПЕНЗИОНЕРИ ТЕРОРИСТИ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних мањина у њој

Хрватска је пред отвореним вратима Европске уније и већ следеће године граница те економско-политичке заједнице помериће се на исток, до обала Дунава и линија које данас, код Товарника и Бајакова, раздвајају Србију и Хрватску. Загреб је окончао посао који би, верују у главном граду Хрватске, морао да донесе бољитак. Одржан је и референдум о приступању Унији, резултат је позитиван, али проценат изашлих и оних који су подржали „одустајање од хрватског суверенитета“ не даје основа за причу о хрватском одушевљењу чињеницом да ће та земља ући у велику европску породицу. Одредницу „ЗА“ заокружило је милион и триста хиљада Хрвата. Хрватски евроскептици тврде да би референдум донео негативан резултат само да су они, противници Европске уније, имали приступ медијима.

НЕМАЧКИ ПРИЈАТЕЉИ

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

То што се после случаја Николаидис-Угричић српски властодршци и њихови трабанти међусобно гађају „фатвама“ као трулим парадајзом, говори о томе да су они заиста трули и да је њихова међусобна мржња добила невероватну патолошку димензију

Ко редовно или повремено чита моје колумне у „Печату“, зна да сам све само не „одушевљени присталица“ режима Бориса Тадића и политике Владе Србије. Али, садржај извештаја који је министар културе Предраг Марковић, а поводом питања смене директора „Народне библиотеке Србије“ Сретена Угричића, предочио „својим колегама“ – недвосмисленом иронијом, подсмешљивошћу и цинизмом, превазилази оно што већ јесам или што бих о политици те исте Владе написао. У историји српског парламентаризма није било владе која је толико мрзела саму себе, као што је то Влада Мирка Цветковића! Али, учинимо неколико корака уназад…

„ПЕСНИЧКЕ СЛОБОДЕ“

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Питате се, вероватно, какав је став страних саветодаваца о економској слободи у Србији? И вама се, као и мени, чини да за њу не маре баш много?

Недавно је у „Политици“ објављено  да је на листи држава, рангираних по степену економске слободе,  Србија заузела 98. место (од 184 земље). Листу је објавила фондација „Херитиџ“, у сарадњи са часописом  „Волстрит џорнал“. Као што се и очекивало, ниједног од српских лидера за ново доба ова вест није побудила на коментар, али је Горан Николић, утицајни економски аналитичар, на истој страници „Политике“ пожурио да упозори јавност да ово рангирање не треба узимати озбиљно, јер су „те листе често стереотипне и резултат самопотцењивања“. Овим неспретном исказом желео је да каже да су наведене ранг листе састављане на основу пристрасних оцена стручњака, који су и сами жртве распрострањених (спинованих) стереотипа о нама. Опет нас мрзе професори, па добијамо ниске оцене! Ипак, закључци из анализе су, нажалост, тачни.

ЧЕТИРИ СТУБА    

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike