Интервју

Razgovarao Zoran Milošević U ekskluzivnom razgovoru za „Pečat“ magistar Novog svetskog poretka objašnjava kako je 27 godina radio u Pentagonu na tajnom projektu Ronalda Regana „Rat zvezda“, te kako je učestvovao u „misiji“ stvaranja sveta …

Razgovarala Mira Popović „Naša književnost je bogata,  imamo jako veliki fond prevoda na francuski jezik, ono što retko ko u Srbiji zna od ljudi koji se bave kulturnom politikom Srbija na francuskom jeziku poseduje fond …

Razgovarala Ana Stamenkovska Stefanović O  političkom zataškavanju skandala u radu Hitne pomoći i njegovoj lavovskoj borbi sa opasnim kriminalom, razgovaramo sa nekadašnjim direktorom ove službe, magistrom kardiologije Dr Borko Josifovski je 31 godinu lekar, od …

Razgovarao Uglješa Mrdić Da je Gebels znao za Tijanićev RTS, gde su o Mladiću svedočile ubice Srba Ejup Ganić i Ramiz Dreković, nikada ne bi bombardovao Britaniju, niti rizikovao sa „Barbarosom“ Posle godinu i po …

Razgovarala Biljana Đorović Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se u medijima Mladić predstavlja kao veoma loš čovek, jeste taj što je neophodno obnoviti ideju o vojnim intervencijama kao humanim intervencijama Profesor Edvard Herman, emeritus …

Razgovarala Biljana Đorović Ne mislim da se povratak časti Srbije postiže izručenjem jednog od njenih građana sudu koji je već proglasio njegovu krivicu Analize Džona Loklanda redovno se objavljuju u časopisima „The Guardian“, „The Mail …

Razgovarao Uglješa Mrdić Mi smo jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja, koja je svoj kompletni politički i vojni vrh isporučila sudu čiji je osnovni zadatak da opravda politiku sile koju su velike države …

Razgovorala Biljana Đorović Nastojanje da se čak i postavljanje kritičkih pitanja proglasi za krivično delo najpouzdaniji je signal o tome u kakvom se rasulu zvanična srebrenička priča nalazi danas. Bez primene represivnih mera protiv različitih …

Razgovarao Vitalij Filajev Poznati ruski naučnik i javni delatnik govori o problemima razvoja i primene zastrašujućeg oružja za masovno uništenje Radarski kompleks HAARP na Aljasci radi punim kapacitetom. Prema mišljenju niza stručnjaka ispitivanja američkog sistema …

Razgovarala Mara Knežević Kern „Težina lanaca“, drugo filmsko ostvarenje ovog mladog umetnika,  posle međunarodne promocije sa  velikim uspehom  je prikazan i Beograđanima, a u filmu prisutna doza ironije i crnog humora, tako karakteristična za dela …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u ekskluzivnom intervjuu za „Pečat“ govori o sudbini RS, Srbije, SPC, NATO-u, EU, saradnji sa Rusijom, regionalnim odnosima, zločinima nad Srbima, vezi Beograda i Banjaluke i Dejtonskom …

Razgovarala Biljana Živković O trenutnim okolnostima u zemlji i ostavci u SANU-u razgovaramo sa našim istoričarem i akademikom Bez obzira na politička uverenja, stranačku ili vanstranačku pripadnost i opredeljenost, svaki objektivni posmatrač stanja u našoj …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Ko izdrži da svira u praznoj dvorani, da piše knjigu koju niko ne objavljuje, da slkika a nema čime da kupi platno i boje, da u pedesetoj godini čeka prvo zaposlenje, da …

Razgovarao Milorad Vučelić Ova mi je nagrada danas tako došla kao ohrabrenje samom sebi da sam još živ, kao onom antičkom glumcu koji je na grobu ostavio epitaf „Mnogo sam puta umirao, ali nikad ovako“ …

Sačinili ste publikaciju, predočivši činjenice o užasnom položaju Srba u ratnom, ali i poratnom Sarajevu? Kako ste došli do podataka? To je obimna knjiga u kojoj su dati precizni podaci ne samo o srpskim žrtvama, već i adrese logora u kojima su zatvarani i ubijani Srbi, jedno poglavlje sam posvetio zloupotrebi civilnih objekata u vojne svrhe, potom tokom rata prećutkivanim snajperskim i artiljerijskim dejstvima muslimanskih oružanih formacija po srpskim delovima grada, masovnim ubistvima našeg stanovništva na užem gradskom, a još više na seoskom području. U knjizi nisu izostavljene ni rezolucije Saveta bezbednosti koje su se odnosile na zbivanja u Sarajevu, ali ni pisma stranim državnicima predsednika RS dr Radovana Karadžića. Tvrdite da su Srbi u Sarajevu jedna od naših najvećih i neispitanih savremenih ratnih tragedija? Krivci zločinci, razume se da ćute, ali zašto Srbija i RS ćute? Oni što su zločin izvršili, a mnogi su i danas na vlasti, sve čine da izbrišu tragove i razotkrivanje stravično sramnog zlodela. Zločinci se nikada nisu plašili Boga, oni se jedino plaše kazne. Ratni vlastodršci Sarajeva strahuju da će se otkriti njihova nedela i zločini, a mrtvi Srbi su najubedljiviji svedoci istine. Njihova se tela mogu sakriti, ali tragove njihovog boravka i prisustva u Sarajevu ni posle toliko godina nije moguće prikriti. Ljudi se sećaju svojih rođaka, komšija i kolega i pitaju se šta je sa njima, gde su. A mi, zajedno sa njihovim rođacima, komšijama i kolegama pokušavamo to da saznamo. Republici Srpskoj su vezane ruke. Stalnim izmenama Dejtonskog sporazuma izmenjene su i odredbe o pravosuđu u BiH. Banjaluci su oduzeta ta prava i preneta u Sarajevo. Sada Srbima u dobroj meri sude oni koji su ih ubijali tokom rata! Jedan od sudija koji je nedavno u Sarajevu sudio generalu Đukiću i osudio ga na 25 godina zatvora, za vreme rata bio je komandant muslimanske vojne jedinice u Zenici. Ukazujete da se jezivi položaj Srba u ratnom vihoru u Sarajevu može s punim pravom porediti sa položajem i mučenjima Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. Sarajevo je bez sumnje još uvek jedno od najvećih, dobro čuvanih i od javnosti još bolje skrivanih srpskih stratišta. Život Srba u muslimanskom delu grada po mnogo čemu je podsećao na život i progon Jevreja u Berlinu u Drugom svetskom ratu. Ubistva, silovanja, hapšenja, zatvori i logori, otimačina i pljačke, bili su tragična svakodnevica potpuno bespomoćnih naših sunarodnika. Međutim, mržnja prema Srbima u Sarajevu uskoro je preneta i na ostalo pravoslavno stanovništvo u gradu. Poistovećeni sa Srbima, ubijani su Makedonci, Ukrajinci, Rusi, Bugari, Crnogorci. Bezočni džihad zverski se borio protiv pravoslavlja. Zločini počinjeni nad Srbima Sarajeva zauzimali su značajno mesto u tužbi SR Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine koja je nerazumno povučena. Odnos prema Srbima u ovom gradu je i moralna katastrofa međunarodnih humanitarnih organizacija. U tom smislu, nikada im neće biti čista savet. Zločini nad Srbima su se svakodnevno dešavali u njihovom susedstvu i pred njihovim očima, a oni su okretali glavu. Humanitarna pomoć, hrana, sanitetski i higijenski materijal, nisu stizali do izmučenih, gladnih srpskih porodica. To je karakteristika odnosa tzv. „Međunarodne zajednice“ prema srpskom stanovništvu. Šta ste sve bili u prilici da rasvetlite sakupljajući građu za knjigu. Koliko je realno pobijeno naših sunarodnika? Prema spiskovima koji su dati u knjizi na području grada Sarajeva je tokom rata od 1992. do 1995. godine ubijeno između 7.451 i 8.305 lica srpske nacionalnosti. Međutim, ako se tom broju doda i 56 neidentifikovanih pokojnika i 29 neposredno posle rata od zlostavljanja i usled povreda nastalih u ratu, privremen broj stradalih Srba u ovom gradu dostiže 8.390 lica. Najniža ili donja granica pouzdanosti podataka koje saopštavamo o srpskim žrtvama Sarajeva je 97-98 odsto. Dozvoljavamo mogućnost da broj žrtava po ovim spiskovima bude manji do najviše tri odsto, ali povećan za još nepredvidljiv procenat. Pred sam intervju saznali smo da je u Sarajevu, opština Hadžići, kasarna Krupanjska Rijeka, maja meseca 1992. godine, ubijen Georgice (Petar) Meda, rođen 1972. godine u Vladimirovcu, opština Alibunar. Tako se, ponovo, menja i povećava broj ukupnih žrtava muslimanskih zločina u ovom gradu. Da li je u Sarajevu bilo ikako moguće izbeći tragediju? Do borbi i stradanja civila u ovom gradu, bez obzira na pretenzije i ambicije sukobljenih strana, ne bi došlo da su muslimani prihvatili više puta ponovljen predlog dr Radovana Karadžića da Sarajevo bude proglašeno za otvoren grad. To bi sprečilo oružana dejstva iz grada i po gradu. Međutim, muslimani i njihov predvodnik Izetbegović nisu hteli da Sarajevo bude pošteđeno. Po njihovoj javno iskazanoj želji je došlo do neizbežnog stradanja stanovništva, razaranja civilnih i kulturnih objekata. Da nije bilo tolike ratobornosti muslimanskog rukovodstva danas bi više hiljada ljudi bilo u životu. Sa ratobornim stavom muslimana bez sumnje su bile saglasne i države koje su podržavale secesiju BiH. Da su Francuzi, Nemci ili Amerikanci tražili od muslimana da Sarajevo dobije status otvorenog grada, to bi se i dogodilo. Međutim, i njima je odgovaralo krvoproliće koje je potom usledilo. U takvoj situaciji Srbima je jedino preostalo da brane ono što je njihovo. Zatim su usledile iskonstruisane optužbe da su Srbi blokirali Sarajevo. Danas se može postaviti pitanje, zar stav država koje su podržavale muslimansku politiku rata nije istovremeno bio zločin protiv mira u BiH? Sada, kao i tokom celog rata, upotrebom veoma snažne propagandne mašinerije kojom raspolažu krivci nastoje da prevare javnost i svoju odgovornost prebace na drugu, u ovom slučaju nedužnu, srpsku stranu. Napominjete da je mnogo sela satrto! Na području Sarajeva mnoga srpska sela ili srpski zaseoci mešovitih sela, do temelja su uništeni i, po svemu sudeći, zauvek opusteli. Na hiljade meštana srpske nacionalnosti u tim selima je ubijeno. Još više je onih koji su ostali bez najmilijih, deca bez roditelja i roditelji bez dece. Preživeli meštani iz tih sela danas su u izbeglištvu, bez kuće i kućišta. Napadi na srpska sela sve vreme rata su od strane muslimana, ali i svetske zajednice, lažno prikazivani kao pokušaji navodne deblokade Sarajeva. Time su prikrivani stravični pokolji Srba na seoskom području. U tim akcijama nisu pošteđena čak ni srpska naselja koja su, uglavnom ne dobrovoljno, bila lojalna muslimanskim vlastima. Naprotiv, ta mesta su se našla prva na udaru i njihova sudbina je neuporedivo tragičnija od sudbine sela u kojima su meštani pružili oružani otpor. I na području Sarajeva, kao i u BiH samo oružani otpor davao je uslove za odbranu i opstanak srpskih naselja. Pa ipak stradanje seoskog stanovništva samo je deo, možda i manji deo, srpskog stradanja u glavnom gradu nekadašnje Jugoslovenske Republike. Za agresiju je proglašen svaki pokušaj Srba da sačuvaju svoja sela, porodicu i imovinu. U samom gradu pod muslimanskom upravom nestao je veliki broj srpskih porodica. Za neke od njih se zna i kada su i kako su stradale, ali je veliki broj i onih o kojima još nema nikakvih saznanja. Mnoge danas još uvek skrivene grobnice, pojedinačne i masovne, poznate su samo muslimanskim vlastima i egzekutorima. Ta mesta i njihove žrtve se već više od deceniju i po prikrivaju. Jedino je nesporna činjenica da nema ni ljudi, ni njihovih tela. Neka srpska stratišta i grobnice su pretvoreni u zelene površine i šetališta. Od vremena okončanja oružanih sukoba do danas razne međunarodne i domaće i strane humanitarne i nevladine organizacije, pa čak i pojedini gradovi, među kojima evo, i Beograd, pribavili su dovoljna sredstva da uklone minska polja i naprave šetališta po Trebeviću i ispod Trebevića, ali nisu mogli da obezbede sredstva i za traženje i otkopavanje nijedne od brojnih tajnih grobnica, tajno i javno pobijenih Srba!To ne čini svom pobijenom narodu nijedna država na svetu! Da li ste bili u prilici da razgovarate sa preživelim žrtvama plaćenih mudžahedina ili sa svedocima zločina vojske Izetbegovića? Koliko je za vreme rata bilo logora u okolini i samom Sarajevu i gde su se nalazili? Raspolažemo izjavama nekoliko hiljada Srba koji su tokom rata, ali i kasnije izbegli iz Sarajeva. To je svojevremeno bio naš osnovni izvor podataka. Od njih smo saznali o užasnim zločinima, logorima, o zloupotrebama civilnih objekata, dečjih vrtića, škola, stambenih i poslovnih zgrada, u vojne svrhe. Od njih smo dobili prve informacije o lokalnim muslimanima i Hrvatima odgovornim za zločine nad meštanima srpske nacionalnosti. Danas je u toj evidenciji registrovano skoro 4.000 imena lica koja su direktno ili indirektno tokom rata učestvovala u ubistvima i zlostavljanju nesrećnika srpske nacionalnosti. Trebalo bi imati u vidu i samog Mirsada Tokaču koji se danas predstavlja kao „objektivan istraživač“ i vodi Informativno dokumentacioni centar u Sarajevu gde su, pored ostalog, evidentirane i srpske žrtve. A isti je tokom rata pripadao policijskim službama, direktno odgovornim za stradanje Srba u Sarajevu. U tragičnoj sudbini Srba u muslimanskom delu Sarajeva posebno nečovečnu i veoma surovu ulogu su imali zatvori i logori kojih je bilo između 123 – 126, a prema obnarodovanim podacima i adresaru od strane Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Mnoge kuće i stanovi su bili mučilišta i stratišta, kao i logori. Srpske porodice, roditelji i deca, majke i kćerke, su svakodnevno i nemilosrdno u svojim kućama i stanovima bili podvrgnuti nezamislivim oblicima duhovne i fizičke torture, žene silovane, živi stanari su sa visokih spratova solitera izbacivani kroz prozore. Ubijani su, kao i u logorima, svim sredstvima i na sve načine. Time su srpske kuće i stanovi pretvoreni u ispostave, isturena mesta ili filijale, državnih i privatnih gradskih logora i mučilišta. Prema slobodnim procenama kroz logore i zatvore Sarajeva su prošli ili boravili kraće ili duže vreme, tokom tri i po godine dugog ratnog razdoblja, bezmalo svi Srbi koji su se sticajem nevoljnih okolnosti ili iz puke nužde zatekli kao etnički taoci u muslimanskom delu grada. Istraživanja o ukupnom broju zatvaranih Srba u muslimanskom delu Sarajeva još traju sa malim izgledima da uspešno budu privedena kraju. To se odnosi i na imena zatvorenika ubijenih u logorima ili imenima lica koja su usled torture i nedostatka medicinske zaštite ostala invalidi, silovanim ženama... I dok su u Savetu bezbednosti OUN, zahvaljujući američkoj i NATO diplomatiji, cvetale muslimanske obmane o silovanim muslimankama, u sarajevskim logorima su nad Srbima orgijali njihovi mučitelji. Tome nije bilo kraja čak ni nekoliko meseci posle Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja mira. Koji su zločini prema pravoslavnim Srbima u Sarajevu najzverskiji, a koji najmasovniji? Prvi zločin muslimana u ovom ratu počinjen nad Srbima u Sarajevu dogodio se 1. marta 1992. godine, kada je ispred stare Pravoslavne crkve životinjski ubijen sveštenik Nikola Gardović. To je prvo individualno ubistvo. A prvi masovan zločin dogodio se posle nepuna dva meseca ili uskoro pošto je BiH stekla međunarodno priznanje, čime su muslimani, prema vlastitom shvatanju i ponašanju, dobili odrešene ruke za pohod i za zločine nad srpskim stanovništvom. U posebnom poglavlju knjige naveo sam dosad utvrđenih 56 masovnih zločina nad Srbima, ali tu nije kraj. Pomenuću samo nekoliko poznatih slučajeva za koje su svojevremeno podnete i krivične prijave: kao što je surovo ubistvo profesora Medicinskog fakulteta dr Milutina Najdanovića; klanje bračnog para Ane i Sergeja Lavrov u po zlu čuvenoj jami Kazani; masakr u Velešićima porodice Ristović ili pokolji i ubistva u Grahovištu porodica Vladušić i Sikiraš; u Kasatićima porodice Milošević, i dr; u Trebečaju porodica Knežević i Vlaški; Ledićima više članova porodica Tešanović, Vasić, i dr; u Lisovićima porodice Ivanović; u Hotonju pomor Pajdakovića; u Čemernom porodica Bunjevac, Damjanović, Trifković, i dr; Gornjoj Prijesnici srpskom selu od 35 stanovnika ubistva preko dvadeset meštana od koji su mnogi iz porodica Šehovac, Kravljača, Cvijetić; u Krtinama petoro Srba porodice Rosuljaš; na brdskom prevoju Rogoj muslimani su krajem jula i početkom avgusta 1992. godine u zasedama sačekivali Srbe koji su bežali iz sarajevske opštine Trnovo prema Kalinoviku i izvršili ubistva preko sto putnika izbeglica. U Trnovu su za motorno vozilo vezali stari bračni par Bosu (1927) i Vasu Bjelica i vukli ih bez milosti ulicama dok nisu izdahnuli. Jedanaestog marta 1995. godine oko 15.30 časova sa zgrade „Loris“, na Trgu Pere Kosorića, muslimanski snajperisti su pucali na srpske devojčice koje su se igrale . U ulici Rave Janković ispred br. 59 ubijene su Milica (Ranko) Lalović ( 1984) i Nataša (Nedeljko) Učur (1986). Devojčice su imale jedanaest i devet godina. Izostavio sam već poznate slučajeve: ubistva pripadnika JNA krajem aprila ili 2. i 3. maja, u napadima na Dom JNA, u Dobrovoljačkoj ulici i dr. Koliko je po vašem saznanju u BiH, a koliko u Sarajevu bilo Srba pre rata 1992-1995, a koliko ih je danas? Statistički podaci za BiH po popisu 1991. godine su poznati; područje grada Sarajeva ima 10 opština i 340 naselja, muslimanskih 59, srpskih 105 i 176 mešovitih naselja. Prema pomenutom popisu u Sarajevu je živelo 526.000 stanovnika, Srba 158.000 (30 odsto), Jugoslovena 56.000 (10,6 odsto), Hrvata 35.000 (6,7 odsto), ostalih 18.500 (3,5 odsto), muslimana 258.000 (49,2 odsto). Od nekadašnje ukupne srpske populacije, a to podrazumeva i veliki broj Jugoslovena, procenjene na više od 190.000 lica, danas u muslimanskom delu grada je ostalo oko 10 odsto, uglavnom starijih osoba i meštana iz mešovitih brakova. Izgon Srba iz Sarajeva dogodio se u dva navrata: prvi 1992, a poslednji 1995. godine posle Dejtonskog sporazuma. Brojke potvrđuju da je izvedeno veoma temeljno etničko čišćenje. Ako je Sarajevo bilo u blokadi, onda su bili u blokadi svi delovi grada, bez obzira na to ko je bio na vlasti i imao kontrolu nad nekim kvartom ili delom grada. U okruženju su bile i jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske u istoj meri koliko i jedinice Prvog korpusa Armije Bosne i Hercegovine. Dužina linija razdvajanja, odnosno granice ili fronta, na unutrašnjem sarajevskom ratištu iznosila je negde oko 250 km.1 Toliko je i područje zloupotrebe civilnih objekata za potrebe muslimanskih oružanih snaga. U Sarajevu su, jasno je, srpski civili munjevito nestajali bez traga, bivali kasapljeni, mučeni, bacani u jame, podrume, uzidani u brda. U isto vreme soldateska Alije Izetbegovića, delom i Tuđmanova vojska, potmulo su koristili za vojne ciljeve protiv Srba isključivo civilne objekte „željno iščekujući“ iznuđenu srpsku odbranu. Trebalo je, dakle, satanizovani Srbe, onaj isti narod koji su usred grada ubijali bez milosti! U razdoblju od 1992. do 1995. godine jedinice, komande i stručne službe Vojske RS otkrile su i registrovale preko pet hiljada civilnih lokacija koje su, povremeno ili trajno, korišćene za potrebe muslimanske vojske. Time su sve te lokacije postale legitimni ciljevi za dejstva srpskih oružanih formacija. U to vreme srpski deo grada je granatiran na stotine puta, a mnoge od tih akcija su izvedene iz pomenutih objekata. Srpska artiljerija je posle granatiranja nekoliko naših naselja, vodovoda, trafostanica i bolnice uzvratnom vatrom dejstvovala, pored ostalih ciljeva, i na komandno mesto Drugog bataljona Druge brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH koje se nalazilo u zgradi dečjeg obdaništa „Pčelica“, u ulici Svetozara Markovića, na Koševskom brdu. Obdanište nije u osnovnoj upotrebi i tu nije bilo dece od prvih dana rata. Navešću još nekoliko takvih primera. Komandno mesto Prve motorizovane brigade Armije BiH, znači i legitiman cilj srpskih oružanih snaga, bilo je u zgradi „Bosnalijeka“, u ulici Blagoja Parovića. Komandno mesto Prvog bataljona 102. motorizovane brigade smešteno je u zgradi Osnovne škole „Pavle Goranin“. Komanda Trećeg bataljona Desete motorizovane brigade nalazila se u Osnovnoj školi „Petar Đokić“, a komandno mesto Četvrtog bataljona 104. motorizovane brigade u Domu kulture u Butmiru. Zgrada Zubotehničke srednje škole (Stomatološki fakultet) u ulici Meše Selimovića upotrebljena je za komandno mesto Drugog samostalnog bataljona iz sastava Prvog korpusa. U zgradi bioskopa „Đuro Đaković“ nalazio se jedan od mnogih snajperskih položaja. Operativni centar Prvog korpusa dugo je bio smešten u diskoteci „LSG“ Danila Ozme br. 7, a komanda Druge brdske brigade u školi za strane jezike, Vase Miskina 17. Komanda Devete brdske brigade u osnovnoj školi „Ivan Cankar“. U Stomatološkoj klinici na trećem spratu nalazila su se tri snajperska „gnezda“. U zgradi DIF-a komanda artiljerije Prvog korpusa, centra iz kojeg su planirana i naređivana sva artiljerijska dejstva po srpskom delu grada. Komanda Treće bojne brigada Hrvatskog vijeća obrane (HVO) „Kralj Tvrtko“ nalazila se u nekadašnjoj knjižari „Naprijed“ na Alipašinom polju, a komanda specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova BiH izabrala je za smeštaj komande i spavaonice hotela „Beograd“. Hrvatske oružane formacije su takođe imale više svojih punktova raspoređenih po civilnim objektima. Jedan od stacionara nalazio se u Osnovnoj školi „Alija Alijagić“ u ulici Blagoja Parovića, a kod autoperionice „Slon“ u Jovana Cvijića br. 5 nalazio se deo komande Glavnog stožera Hrvatskog vijeća obrane (HVO) za grad Sarajevo. Odred islamskih ratnika „El Fati“ smestio se u Osnovnoj školi „Moris Moco Šalom“ u ulici Nurije Pozderca br. 3. Mediji i bezmalo svi predstavnici tzv. „Međunarodne zajednice“ skoro u horu, panično, javljaju da Srbi artiljerijom gađaju „dečje obdanište”. Njihovo ponašanje bi se moglo razumeti i opravdati da nisu ne samo upoznati sa zloupotrebom dečjeg obdaništa u ratne ciljeve, već su to isto obdanište više put i obilazili. Pili kafu sa muslimanskim bojovnicima i gostili se sedeći u klupicama za decu predškolskog uzrasta. Korišćenje civilnih objekata nije retkost, a ponekad je i iznuđeno u građanskom ratu. Pogotovo u uličnim borbama, kakvih je bilo tokom rata mnogo u Sarajevu. Ali, i u takvim uslovima oružane snage su dužne da štite civile. Bezočnu zloupotrebu stambenih, kulturnih, crkvenih i ostalih civilnih objekata po pravilu čini ona strana koju, s obzirom na druge i više interese, ne zanimaju civilne žrtve. Ti „viši“ interesi za muslimane su bili samostalna i međunarodno priznata, islamska, država Bosna i Hercegovina. Zbog toga su u Sarajevu žrtvovali civile. I ne samo u Sarajevu! Navodite i strane izvore kao nedvosmislen dokaz bestijalnih muslimanskih postupaka i podlih optužbi protiv srpske strane. Takve slučajeve počinilac obično karakteriše kao ratno lukavstvo. Time su se protiv JNA i Srba obilato koristili i Slovenci i Hrvati. Međutim, u Sarajevu je bilo i previše slučajeva takvog „ratnog lukavstva“. Sedamnaestog jula 1992. godine, prilikom posete Daglasa Herda, britanskog ministra inostranih poslova, došlo je do eksplozija minobacačkih projektila ispred zgrade Predsedništva BiH. Zavređuje pažnju opis tog događaja koji je dao tada komandant UNPROFOR-a u BiH, kanadski general Luis Mekenzi. On je to u svojoj knjizi ovako opisao: „Kada je Daglas Herd stigao, bilo je prisutno deset do petnaest pripadnika Teritorijalne odbrane sa svake strane ulaza u zgradu, kao neka vrsta počasne straže. Čim je prošao glavna vrata na ulazu, grupa pripadnika Teritorijalne odbrane sa desne strane ulaza pridružila se svojim kolegama na levoj strani, i svi su krenuli ka zapadnoj strani zgrade i stali u zaklon. Trideset sekundi kasnije, deset minobacačkih projektila je palo odmah prekoputa Predsedništva, i sedam nevinih građana je poginulo ili bilo ozbiljno osakaćeno. Nekoliko već pripremljenih ambulantnih kola i kamerman lokalne televizije jurnuli su s istočne strane zgrade na mesto nesreće, pokupili i snimili poginule i ranjene i odvezli se u pravcu bolnice Kosovo.“ (U pitanju je štamparske greška, budući da je naziv sarajevske bolnice Koševo.)2 To lažno granatiranje sedišta predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine Izetbegovića izvedeno je da bi impresioniralo britanskog ministra inostranih poslova i prikazalo pod kakvim „srpskim terorom i opasnostima“ živi i upravlja državom njihov „miroljubivi“ domaćin Izetbegović. Uz to, prikazana je i „efikasnost“ zdravstvenih radnika i hitne pomoći koji su na mesto eksplozije stigli za samo nekoliko sekundi, kao i „požrtvovani” TV snimatelji i novinari. Ali, ni Izetbegović, ni ostali učesnici ove obmane nisu se uznemiravali što je taj njihov izum prouzrokovao stradanje sedam nedužnih građana Sarajeva. Normalno, za taj gnusni muslimanski postupak i stradanje nedužnih ljudi i pred Daglasom Herdom i pred javnošću optužena je i ovom prilikom ni kriva, ni dužna srpska artiljerija. Posle svega, pitam se, kakvu to godišnjicu blokade u Sarajevu i u ime koga obeležavaju ovde u Beogradu, a Srbi sarajevski masovno proterani, mučeni ili poubijani! Antrfile Cena zaborava! Nismo očekivali da će nas ponovo napasti saradnici okupatora iz vremena Drugog svetskog rata, stvaraoci i podanici Pavelićeve nekadašnje NDH. Ni sada, kao ni tada, a mislimo na 1941, nismo se snašli. Kao da nismo verovali u ono što nam se događalo, posebno u Hrvatskoj i BiH, ali ne treba zanemariti ni zločine nad našim sunarodnicima u Sloveniji ili, pogotovo, na Kosmetu. Postali smo žrtve svojih komšija, školskih drugova, kolega sa posla, iz vojske, sportskih klubova... Oni su svoje države, nekada NDH, a sada Hrvatsku i BiH, stvarali pokoljem Srba. Možda bi u tome trebalo tražiti odgovor !

Razgovarao Zoran Milošević Mogućnost da se arapski svet konačno oslobodi zapadne dominacije koja traje skoro 100 godina predstavlja opasan izazov zapadnoj strategiji. Zato je ubrzo stigao novi zapadni plan čiji su ciljevi korišćenje promena u …

Razgovarao Dejan Đorić Kod nas je uvek postojao sukob između kreacije koja nastaje na našem tlu i trendova uvezenih iz inostranstva. Ali danas se ide dotle da se u okviru velikih umetničkih manifestacija, i to …

Razgovarale Ana Vučelić i Nataša Jovanović Zašto Albanci vikendicama opkoljavaju Štrpce, teče li proces integracije prosvete, zdravstva i drugih srpskih institucija u one vlade tzv. „Republike Kosovo“, s kojim problemima se suočavaju meštani, te jesu …

Razgovarao i priredio Željko Tarbuk Cijela naša istorija je pitanje časti, izuzimajući komunistički vijek u kojem se niko nije proslavio. Istina, da čast je sila kod pravih, prvih hrišćana, a mi smo, ako me pamet …

Razgovarali Vera Žerdeva i Tatjana Stojanović Čovečanstvo je preživelo ne samo zemljotrese i industrijska zagađenja, već i „kvarenje“ bića u dubljem smislu Ideja da intervjuišemo Radovana Karadžića pojavila se pošto je u jednom od ruskih …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Srpske napredne stranke govori o predstojećem velikom mitingu opozicije, vanrednim parlamentarnim izborima, evropskim integracijama, borbi protiv kriminala i korupcije, potencijalnim koalicijama… Srpska napredna stranka je zakazala miting za 16. april na …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin Pola veka čekam da Srbi nauče da budu potomci. I, evo još nisam dočekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na prošlost. Neutešan sam. Nadam se da neću doživeti dan …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Matice iseljenika Srbije Radivoj Dabić u intervju za nedeljnik „Pečat“ govori o odnosu zvaničnog Beograda prema iseljenicima i objašnjava kako jedna poštena državna politika prema srpskoj dijaspori može Srbiji doneti mnogo …

Razgovarao Zoran  Milošević Odnosi naše dve zemlje odoleli su testu istorije i trajni su: Srbija i Kina su teritorijalno udaljene zemlja koje se u pogledu istorije i kulture, modela razvoja, društvenog sistema i drugih oblasti …

Razgovarala Mara Knežević-Kern Dok cela planeta sa strahom očekuje rasplet katastrofe na Fukušima reaktorima, nuklearni lobi u panici spasava što se spasiti može, proglašavajući poraz za pobedu, a međunarodnu tragediju za trijumf tehnologije Od černobiljske …

Razgovarala Ana Radmilović Koštunica i DSS su nečista savest ne samo ove katastrofalne vlasti nego i dobrog dela javne scene. Da nije Koštunice možda bi i svaka želja da se odbrani Kosovo bila proglašena fašizmom, …

Razgovarala Biljana Živković Muhamed Alsakit iz pokreta „Gadafi“ govori o situaciji u Libiji i političkoj pozadini nereda u arapskim državama Inženjer Muhamed Alsakit, magistar tehničkih nauka, jedan od veoma bliskih ljudi libijskog vođe Muamera el …

Razgovarala Nataša Jovanović O realpolitičkim interesima zapadnih demokratija, našoj zemlji kao žrtvi hipokrizije i američkog poslovičnog cinizma, pregovorima sa Prištinom, zagovaranju ulaska Srbije u Atlantski pakt, te putovanju ka EU bez Kosova i Metohije Dok …

Razgovarao Uglješa Mrdić Vrlo je nekorektan stav naših državnih zvaničnika u vezi sa dešavanjima u Libiji, i stavljanje na stranu protivnika te države, jer ne smemo zaboraviti da je isto zlo u vidu NATO agresije …

Razgovarala Milica Ostojić Članovi Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića uputili su kancelariji OUN u Beču peticiju, u kojoj su zatražili zatvaranje Haškog tribunala, oslobađanje Srba optuženih za zločine, i objektivnu i nezavisnu istragu o …

Razgovarala Nataša Jovanović O cenzuri i autocenzuri, gaženju slobode reči, nekadašnjoj kaznenoj psihijatriji i savremenoj medijskoj hajci, pre svega na DSS i njenog lidera Vojislava Koštunicu govori akademik prof dr Kosta Čavoški „Jedan od mojih …

Razgovarala Biljana Živković Sada kada Šiptari nemaju više ni novca, ni perspektive, Srbija treba da bude ta koja će zbog „boljeg života“ na Kosmetu da im pomogne i odradi pregovore po diktatu. Nama Srbima takvi …

Razgovarao Dragan Mraović Neprihvatljivo je da cena za ulazak Srbije u Evropu bude gubitak trećine njene teritorije, gubitak kulturnog identiteta, brisanje istorije. Zato je rešenje vratiti se političkoj, pravnoj, institucionalnoj raspravi o statusu autonomnog regiona …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Nove Srbije za „Pečat“ govori o razlozima za hitne promene u Srbiji i o novom velikom opozicionom mitingu koji će  u subotu 19. marta 2011. godine biti održan u Čačku, u …

Razgovarala Biljana Đorović Kako je strategija primenjena u slučaju nedavne zabrane ulaska našeg sagovornika u  Kanadu otkrila vodeći zapadni neoliberalni obrazac, kojim onoga koga lišavaš prava i pravde proglašavaš krivim po orvelijanskoj matrici „politike genocida“ …

Razgovarala Mara Knežević Kern Srbi na Kosovu su tu ostali, neobjašnjivo, iracionalno, kao junaci neke antičke drame, sa mešavinom dostojanstva i ludila. Tu vrstu ljudi Evropa ne može da razume, oni su za nju opasni. …

Razgovarala Nataša Jovanović Koji su pravi razlozi za napuštanje SNS i povratka radikalima, sa kojom kritičkom municijom Tomislav Nikolić izlazi na izbore, da li je koalicija naprednjaka sa DS više od pretpostavke, te ko pravi …

Razgovarala Ana Radmilović Nismo mi ni besni, ni tužni, ni apatični, mi smo „opustošeni“ i prevareni kao pojedinci, kao narod i kao država. Ko danas može da radi svoj posao, može li da preživi trudeći …

Razgovarale Biljana Đorović i Mara Knežević-Kern Kada sam 1999. godine posle bombardovanja došao u Srbiju tragao sam za ljudima koji se bave antropozofijom i na svoje veliko iznenađenje otkrio da je ovde duh Getea i …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović „Pravi inspiratori beskrupuloznog medijsko-političkog linča usmerenog na Književnu zajednicu „Borisav Stanković“, Borinu nedelju i mene lično, počinju da gube nerve, da izlaze iz zemunica, da upiru prstom, prete i zapomažu istovremeno. Već …

Razgovarala Ana Radmilović Da je Šojić samo sitni vašarski prevarant ne bi bio tragedija nacije i njegove prevare i trikovi imali bi samo vašarski domet. Šojić je personifikacija srpskog naroda, ali najviše onoga dela koji …

Razgovarao Zoran Milošević Bliski istok je najosetljiviji region sveta. Sve glavne religije sveta ovde su nastale i najvažniji božji poslanici odavde su. Ovde žive različiti narodi i obitavaju različite kulture. Najvažniji problem Bliskog istoka je …

Razgovarala Nataša Jovanović O genezi slučaja koji je krenuo pravljenjem katastrofalnih rezova u strategiji vođenja poljoprivrede, a rezultirao zatvaranjem farmi, pomorom stoke i deficitom mleka na srpskom tržištu pričamo sa direktorom farme BD Agro, Ljubišom …

Razgovarao Uglješa Mrdić Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić u intervjuu za nedeljnik „Pečat“ govori o predstojećem mitingu opozicije, vanrednim parlamentarnim izborima, spašavanju srpske privrede, jačanju državnih institucija i šansama za Srbiju „Pozivamo sve …

Razgovarala Nataša Jovanović Čitava Katolička crkva – a Sveta stolica je to izrazila na više načina – očekuje od svetosavlja jasan i transparentan doprinos novoj sintezi Istoka i Zapada Kako je Katolička crkva gledala u …

Razgovarala Biljana Đorović Čovečanstvo poseduje različite kreativne kapacitete, a osećaj optimizma, za koji mislim da postoji razlog, zapravo dolazi iz istorije. Ne iz egzistencije ovih kapaciteta, već iz činjenice da su tokom istorije ljudi vodili …

Razgovarao Nikola Vrzić „Crvena linija“ je nešto kao oznaka firme EU: „Radovi na putu“. Ta oznaka Srbiju svako malo sa glavnog puta baca na zamršene sporedne puteve po kojima Srbija beznadežno luta. Povratak na glavni …

Razgovarala Mara Knežević-Kern Ko je nalogodavac uvoza GMO, zašto se o toj činjenici uporno ćuti, da li će Srbija pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa standardima EU prihvatiti sva čuda novog svetskog poretka, te koliko …

Razgovarala Biljana Đorović Pritisak za širenje patentiranog GMO semena jedan je od najopasnijih trendova u ljudskoj istoriji. On obezbeđuje poziciju za tri giganta agrobiznisa SAD, i potencijalni monopol na svetsko biljno seme preko patenata za …

Razgovarala Mira Popović Jezik nas obavezuje na duhovnu solidarnost s narodom koji ga je stvorio, u prošlosti, i u tekućem istorijskom trenutku. To je najveći dar koji pisac dobija od svog roda, i pisanje je …

Razgovarala Nataša Jovanović Na čemu „Dunav kompanija“ temelji ekskluzivitet, šta za njeno poslovanje znači kupovina banke, koje su sve vrste osiguranja u ponudi, te šta za državu znači zadržavanje u svom vlasništvu jedne vitalne institucije, …

Razgovarali Milorad Vučelić i Ljiljana Bogdanović Dok američki stratezi budu muku mučili sa pitanjem kako da unište virus zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za njih od gerilskog rata – u nekom novom sukobu …

Razgovarala Biljana Đorović Kako su sredstva kojima raspolaže propaganda postajala sve sofisticiranija, priroda rata se razvijala u neku vrstu elektronskog bojnog polja u kome novinari predstavljaju ključne igrače a civili su glavne žrtve – od …

Razgovarala Ana Radmilović Srbi bi trebalo da iz ožiljaka zadobijenih kroz vjekove naprave neki koncept koji bi garantovao barem minimum jedinstva, ali nažalost to je praktično nemoguće, jer istorija ovde ne postoji, a i kad …

Razgovarala Nataša Jovanović Zašto je budžet za 2011. godinu „budžet na kredit“, koliko godišnje Srbija daje na otplatu kamata, a koliko na realna ulaganja u privredu, te kako se desilo da Vlada za vreme mandata …

Razgovarala Biljana  Đorović Naša sagovornica razotkriva ustrojstvo, skriveno iza implementacije Kodeksa alimentarijusa (Codex Alimentarius), kao i propagandnih pandemijskih globalizacionih promocija kojima se hrane neutaživi apetiti farmaceutskih kompanija i sa njima umreženih moćnih interesa. Važnost njenih …

Razgovarao Dragomir Anđelković Karadžić i Krajišnik su poučan primjer odvažne politike koja je i u ekstremno nepovoljnim međunarodnim okolnostima ipak uspjela da izvuče korist za svoj narod. Inspirisana takvim primjerima, SDS treba da odigra važnu …

Razgovarala  Milica Ostojić Nedavno je „Kraj partije“ Semjuela Beketa, proglašen za najbolju italijansku predstavu 2010. godine. Glavna uloga u ovoj predstavi bila je poverena našem glumcu, koji već više od petnaest godina uspešno radi u …

Razgoavarala Nataša Jovanović Srbija je zemlja koja  ide ka priključenju EU, zanemarujući činjenicu da je agrarna politika u  Evropi, a onda za njom i mlečna industrija najkompleksnija grana i, kao najvažnija,  zauzima prvo ili tek …

Razgovarao Uglješa Mrdić Kada se donese neka presuda, a ne odgovara pojedincima u vlasti, napravi se medijska hajka protiv sudije koji je sudio u tom predmetu, štampani i elektronski mediji počinju da vode novu istragu, …

Razgovarao Milan Timotić Prevod Beba Borojević i Srđa Trifković Strateški položaj omogućuje vašoj zemlji da bude ključna zemlja na Zapadnom Balkanu i ojača svoj nacionalni interes, a da istovremeno bude most između Istoka i Zapada. …

Razgoavarala Biljana Đorović U toku je stvaranje novog globalnog poretka, zapravo totalitarizma trećeg milenijuma koji se ustoličuje u isto vreme kada je na delu i potčinjavanje Evrope Sjedinjenim Američkim Državama, pomoću NATO-a. Završna deklaracija, usvojena …

Razgovarala Ana Radmilović Srbin sa Kosova je morao da bude slikan za televiziju u glibu i gumenim čizmama. Niko nikad nije otišao da slika zubare. Uvek glib…Ali ja nikad nisam video da neko ore po …

Razgovarala Biljana Živković; Prevela Sava Rosić Situacija u Srbiji ovih dana podseća na nimalo jednostavnu situaciju, u koju je Rusija dospela devedesetih godina prošlog veka. Očigledno je da su vašoj zemlji potrebne promene. To priznaju …

Razgovarala Biljana Đorović Srpski lideri izvinjavaju se svuda okolo, oni puze, dok bi, u stvari, Srbiji trebalo da budu isplaćene ogromne reparacije od strane NATO, SAD i Evropske unije, zato što je počinjen strašan zločin …

Razgovarala Nataša Jovanović Da li je pravoslavlje na iskušenju, u kojoj meri je posle Jasenovca moguć dijalog sa rimokatolicima, koja je uloga u tom procesu poverena Carigradskoj patrijaršiji, te kako se pravoslavni narod u Rusiji …

Da li je posle „srpske oktobarske revolucije“ ekonomska tranzicija, u kašnjenju od jedne decenije u odnosu na druge postsocijalističke države, ponovila iste zablude ili je srpsko lutanje kroz tranziciju donelo nove nepopravljive greške „Srpska oktobarska …

Razgovarala Biljana Đorović Zapadne demokratije su prostor u kojem su se razvili nejdelotvorniji propagandni mehanizmi: neuporedivo sofsticiraniji, manipulativniji i delotvorniji u odnosu na Hitlerovu Nemačku i staljinističku Rusiju. Korporativna propaganda je nastajala i razvijala se …

Razgovarala Nataša Jovanović O ruskoj inteligenciji koja staje u odbranu pravoslavlja, odnosu prema islamskom svetu, spoljnoj politici Vatikana, te vezi između naša dva naroda, govori za „Pečat“  ruski istoričar Anatolij Dimitrijevič Stepanov Samo dva naroda …

Razgovarao Uglješa Mrdić Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka za telekomunikacije u intervjuu za „Pečat“ govori o pozadini prodaje „Telekoma Srbije“ u režiji režima, kao i o potrebi šire društvene akcije putem koje bi se sprečilo prodavanje …

Piše Nikola Vrzić Poslednji američki ambasador u Jugoslaviji za „Pečat“ govori o 5. oktobru, Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici, američkoj obmani u Ujedinjenim nacijama, uticaju Legije i Dušana Spasojevića na srpsku demokratsku tranziciju… Ne događa …

Razgovarala Ana Radmilović Mi ćemo od EU dobiti upitnik. Jedno od pitanja u tom upitniku jeste lična karta Srbije, u kojoj treba da kažemo koliko kvadratnih kilometara teritorije imamo i gde su nam granice. Ako …

Razgovarao Miodrag Zarković Sebe ne doživljavamo niti kao muzičare, niti kao mesije ili, pak, ogorčene, besne ljude. Mi smo obični momci koji su se samo rodili u neobično vreme, na prelasku između dva veka kada …

Razgovarala Biljana Đorović Uterivanje zemalja u dužničko ropstvo omogućavao je sistem koji funkcioniše po sledećoj šemi: najpre nastupaju ekonomske plaćene ubice; ukoliko mi ne uspemo da zavrbujemo šefove vlada ili predsednike država za naše ciljeve, …

Razgovarala Milica Ostojić Čitav sistem na Kosovu se degeneriše, i neko čeka da se tamo sve kompletno uruši kako bi potom mogao da zada jedan novi udarac, da stavi Međunarodnu zajednicu pred svršen čin. Ja …

Razgovarala Nataša Jovanović Da li je Kosovo druga Hirošima, zašto se ćuti o epidemiji karcinoma, da li je izveštaj lekara iz naše Južne pokrajine zvanična potvrda da je NATO izvršio biološki genocid nad srpskim narodom …

Razgovarala Biljana Đorović Alfred Kinsi je tvrdio da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima …

Razgovarao Uglješa Mrdić Optužen je za pisanje nekoliko Ustava, mnogih zakona, za članstvo u SPS-u za prekid pregovora u Rambujeu, za gubitak Kosova i Metohije, za svedočenje u Hagu, za „seljačku pamet“, za neučestvovanje u …

Razgovarao Nikola Živković Kada Vam neprestano neko govori da pripadate „narodu ubica“, tada ćete Vi da jednog dana kažete, „dobro, ja više ne želim da budem Nemac“, ili ćete da se pobunite protiv takve vrste …

Razgovarao Uglješa Mrdić Kada jedna država javno obznani da je njena politika da EU nama alternativu, onda je ta država unapred saopštila da je spremna da sve žrtvuje zarad tog cilja. I tu kraja nema, …

Priredio Uglješa Mrdić „Pečat“ prenosi jedan od poslednjih intervjua ubijenog premijera dr Zorana Đinđića, emitovanog na TV Galaksija u emisiji „Raskršće“, u kojem je predsednik Vlade, 20 dana pre atentata, govorio o borbi za očuvanje …

Razgovarao Miodrag Zarković Kako će se eventualna odluka o zabrani odraziti na postojanje i delovanje Obraza? Obraz je registrovan kao udruženje građana. Državni organi mogu da donesu odluke koje se odnose na nas u formalno-pravnom …

Razgovarao Miodrag Zarković Ne tako davno, Srpski narodni pokret 1389 je javnim saopštenjem podsetio Tužilaštvo da se protiv njega vodi postupak zabrane i praktično ih pozvao da završe taj proces. Da li je to bila …

Razgovarala Ana Radmilović Nedavno se „SNP 1389“ ujedinio sa „Našima“. Da li ovo ujedinjenje predstavlja početak grupisanja svih većih patriotskih organizacija u jedan front? Mi smo još ranije uputili poziv svim patriotskim organizacijama da se …

Razgovarao Svetislav Tijanić Naša sagovornica, jedan od autora projekta „Staro selo“ u Sirogojnu, govori o poraznom stanju srpskih pravoslavnih grobalja kod nas i susednim zemljama i pojašnjava kako su širom Srbije nastali kameni spomenici poznati …

Razgovarala Biljana Živković „Uveren sam da će se Kosmet vratiti u okrilje Srbije, onda kada međunarodni žandarm bude povukao svoje vojne trupe i baze. A to će se dogoditi mnogo brže nego što mislimo“, kaže …

Razgovarao Uglješa Mrdić „Ni u dnevnoj politici ni u kulturnoj atmosferi ne postoji osovina koja bi očuvala tradiciju državnosti do koje je srpski narod sam došao kroz viševekovnu borbu i velike žrtve“, ističe u intervjuu …

Razgovarao Goran Igić Jermenski književnik u intervjuu za „Pečat“ govori o jermensko-srpskim vezama, o jermenskim istorijskim oblastima, Karabahu i Nahičevanu, o srpskom Kosovu i Metohiju, a takođe i o zajedničkoj sudbini i zajedničkoj krvavoj istoriji …

Razgovarala Mara Knežević Kern Proslavljeni prvak Beogradske opere svedoči o proteklom veku, o saputnicima i idealima njegove generacije, Krcunu i Titu, ali komentariše i aktuelna događanja u srpskom društvu i kulturi, upozoravajući na malverzacije u …

Razgovarala Biljana Živković Prevodilac Sava Rosić „Mislim da treba spremati mrežnu armiju novog pokolenja – pravoslavnu, slovensku, srpsku, rusku. Rusija dolazi sebi isuviše sporo. Nedopustivo sporo! Rusija mora da bude velesila, inače je neće biti“, …

Razgovarao Uglješa Mrdić Član Predsedništva SNS-a u intervjuu za „Pečat“ govori o razlozima medijskog obračuna sa DS-om i predsednikom Borisom Tadićem kada je u pitanju razvoj energetskog sektora, i navodna promena trase gasovoda Južni tok, …

Razgovarao Uglješa Mrdić „Zvanični Beograd, Skupština Srbije i srpska javnost mora da shvate da je jedan od najvažnijih srpskih interesa odbrana Kosova i Metohije i očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, kaže u intervjuu za …

Razgovarala Biljana Đorović Bezvredne su žrtve koje su stradale od genocida koji je izvršio SAD ili njegovi klijenti. Vredne žrtve su one koje su ubili naši neprijatelji i mete. Zato su stradali Muslimani žrtve genocida, …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Znajući da se ova vlast rukovodi politikom obmana, ona može i da krene takvim putem da u Generalnoj skupštini UN sama Srbija predloži takav zaključak kojim bi se otvorio dijalog o dobrosusedskim …

Razgovarao Uglješa Mrdić Zbog čega su poslanici Vaše stranke glasali za Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji, koju su predložile stranke vladajuće koalicije? Kada je u pitanju odluka vezana za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde …

Razgovarao Uglješa Mrdić Zbog čega su poslanici Vaše stranke glasali za Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji, koju su predložile stranke vladajuće koalicije? Kao i poslanici Nove Srbije i SRS-a, i kao što smo uvek …

Razgovarao Uglješa Mrdić Zbog čega su poslanici Vaše stranke glasali za Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji, koju su predložile stranke vladajuće koalicije? Zbog toga što smatram da oko ključnih državnih i nacionalnih interesa narodna …

Razgovarao Uglješa Mrdić Nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović u intervjuu za „Pečat“ govori o aktuelnom spoljnopolitičkom i geostrateškom položaju Srbije, kao i o drugim problemima koji potresaju našu državu, a tiču se …

Razgovarao Uglješa Mrdić Zašto bi se socijalna pravda i ispoljavanje nacionalnog isključivali? Levica u svom pogledu na svet nudi zaokružen koncept ljudskog društva. Konačni cilj takvog učenja je sreća pojedinca. Da bi čovek bio srećan …

Razgovarala Nataša Jovanović Šta je prethodilo neobičnom smenjivanju sa mesta gradonačelnika Kraljeva, kako se u Srbiji današnjeg vremena desilo legalno dvovlašće, te o čemu govori činjenica da su izbornoj volji građana pretpostavljene policijske palice, govori …

Razgovorala Biljana Živković Direktor Instituta za istraživanja srpskih stradanja u 20. veku, Milivoje Ivanišević za „Pečat“ govori o Srebrenici posle 15 godina, o ratu u BiH, o svetskim podvalama i domaćem udvorništvu Žrtve koje su …

Razgovarala Mara Knežević Kern U obimnom elaboratu kojim raspolaže naša sagovornica nalaze se dokumenti, brižljivo skriveni od javnosti, koji svedoče o nečasnim radnjama gradskih vlasti u oblasti arhitekture i urbanizma Beograd je, posle bombardovanja 1999. …

Razgovarao Uglješa Mrdić Branko Kostić, nekadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ (1992) i kandidat za predsednika Crne Gore (1993), nakon referenduma za nezavisnost Crne Gore, potpuno se povukao iz političkog života i nastavio da se bavi isključivo …

Razgovarao Uglješa Mrdić Narod u Srbiji želi promene i bolji život, ali svestan je da uz to ide nova vlast, borba sa kriminalom i korupcijom, rešeno pitanje nezaposlenosti, kraj ekonomske krize i očuvanje državnih i …

Razgovarao Jovo Bajić Danas je sve zbrkano i pometeno. Sistematski se razaraju sve nacionalne i tradicionalne vrednosti da bi se mladi postideli što su Srbi. Na sceni je autošovinizam Radoslav Bratić ne spada u književnike …

Razgovarala Biljana Živković Zapad i danas, nažalost, elegantno okreće glavu od stravičnih zločina, najstrašnijeg genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu, u vreme zloglasne NDH, istovremeno uporno insistirajući na „slučaju Srebrenica“. Zaista se teško može …

Razgovarao Uglješa Mrdić Utisak je da je rukovodstvo Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova poslednjih nedelja malo utihnulo kada je u pitanju borba za opstanak Kosmeta u sastavu naše države. Da li i Vi imate …

Razgovarali Nataša Jovanović i Uglješa Mrdić Predsednički ste kandidat ujedinjene opozicije Republike Srpske. Kako u okolnostima političkih turbulencija praćenih snažnim angažovanjem stranih sila na stvaranju unitarne BiH vidite mogućnost povratka nacionalne opcije na vlast? Uveren …

Razgovarala Mara Knežević Kern Sa ćerkom čuvenog svetskog revolucionara Ernesta Če Gevare, Aleidom Gevarom Marč, susreli smo se u Sofiji, na skupu podrške Kubi i petorici kubanskih građana, zatočenih u američkim zatvorima, pokrenute da bi …

Razgovarala Nataša Jovanović Možda deluje malo čudno kada u socijalizmu počinjete kao kapitalista, a u kapitalizam ulazite kao potpuno socijalno opredeljeni; i to je bio nesklad između unutrašnjih poriva i kapitalističkih odnosa koji su trebali …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Kako se Srbija, posle dramatične i tragične završnice dvadesetog veka, tokom kojeg je inače – ponekad i u decenijskom kontinuitetu – gubila i devastirala ljudske i materijalne resurse, ideale i energiju, danas …

Razgovarala Nataša Jovanović Nekada su kao učenici i duhovni sinovi Ava Justina, u manastiru Ćelije boravili sada umirovljeni vladika raško-prizrenski Artemije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, umirovljeni zahumsko-hercegovački vladika Atanasije i vladika bački Irinej. Učenici Justinovi smatrani …

Razgovarao Uglješa Mrdić Za loše stanje u srpskom pravosuđu krivi su svi oni koji su bili glavne arhitekte reformi u pravosudnom sistemu Srbije. Većina nas koja se bavi sudstvom i advokaturom po nekoliko decenija smatramo …

Razgovarao Uglješa Mrdić „Pobedili smo. Svaka čast za naše zlatne momke, koji su se plasirali među četiri najbolja evropska kluba. Bravo za srpsku košarku, bravo za Partizan i Srbiju. Među najboljima smo u Evropi. Ima …

Razgovarao Aleksandar Nikitović Povodom smrti profesora Svetozara Stojanovića  jednog od naših najzanačajnjih savremenih mislilaca objavljujemo intervju sa ovim filozofom koji je vođen 1998. godine, a do sada nije objavljen. U ovom razgovoru Stojanović razmatra temeljna …

Razgovarala Nataša Jovanović Kosara Gavrilović, ćerka predratnog ministra i diplomate, dobrovoljca iz 1912. godine Milana Gavrilovića priča za „Pečat“ o političkoj emigraciji, godinama lutanja, radu u Svetskoj banci, Stejt Departmentu i, Srbiji, srpstvu te vremenu …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić u intervjuu za „Pečat“ govori o razlozima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ekonomskoj krizi, sudbini Kosmeta i Republike Srpske, razlozima zbog kojih Srbija ne treba da …

Razgovarali Milorad Vučelić i Uglješa Mrdić Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije Konstantin Kosačov u intervjuu za „Pečat“ govori o političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj saradnji Rusije i Srbije, o NATO-u, o novom evropskom konceptu …

Razgovarao Uglješa Mrdić Dr Aleksandra Smiljanić, ministar telekomunikacija u drugoj Vladi dr Vojislava Koštunice (2007-2008), u intervjuu za „Pečat“ objašnjava razloge zbog kojih nikako ne bi trebalo prodati jedno od strateški najvažnijih javnih preduzeća u …

Razgovarala Biljana Živković „Otvorena je sonda veličine 6×2,5 m označena bušenjem kao grobna jama br. 112 B na zemljištu ‘Čalinka’, zemljište Vukič (uz nasip). Pet radnika je radilo na iskopavanju. U dubini od 20 cm …

Razgovarala Milica Ostojić Više od šezdeset godina agenti izraelske specijalne službe Mosad, čija je baza na Apeninskom poluostrvu, isplanirali su i izveli veliki broj akcija, kako širom Italije, tako i van njene teritorije. To su …

Piše Nataša Jovanović Pitanje restitucije i povraćaj imovine manastirima SPC u Crnoj Gori smišljeno se relativizuje, pa se, nonsens, političari iz vladajuće garniture pozivaju na odnose Crkve i države u vreme Kraljevine Crne Gore kada …

Razgovarala Biljana Živković Ako bismo pokušali da opišemo život sedamdesetčetvorogodišnje Zagorke Skiba iz Koprivne, prve reči glasile bi – živi svedok užasa dva najcrnja stratišta Srba, Jasenovca i logora za srpsku decu, Jastrebarskog. Zorka, tada …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin Zahvaljujući Zoltanu Daniju, penzionisanom pukovniku protiv-vazdušne odbrane Vojske Jugoslavije koji je komandovao 3. divizionom 250. raketne brigade PVO, američka vojna industrija 27. marta 1999. godine zavijena je u crno. Tada je, naime, …

Razgovarao Đorđe Barović U ekskluzivnom intervjuu za „Pečat“ nekadašnji direktor VBA govori o genezi albanskog separatizma, ali i o svim dosad, nepoznatim detaljima koji su doprineli NATO bombardovanju Jugoslavije Srbija je i ovog 24. marta, …

Razgovarao Uglješa Mrdić „Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju je nepravedan (osvajački) rat u svakom pogledu asimetričan, izveden po konceptu vazdušno-kosmičke operacije udarima sa distance, bez upotrebe kopnenih snaga uz stalnu pretnju da će do iste …

Razgovarala Mara Knežević Kern O ekocidu koji se vrši u Beogradu, i Srbiji, razgovarali smo sa biologom dr Miroslavom Demajom. Dr Miroslav Demajo je predstavnik generacije koja se „nadisala“, mogao bi spokojno da posmatra nove …

Razgovorala Mara Knežević Kern Povodom kasapljenja platana u Beogradu i nameri vlasti da krenu u uništavanje Zvezdarske šume, odnosno da nastave ekocid u Srbiji, obratili smo se i Feđi Dimoviću, pravniku i članu grupe „Beogradski …

Prestižni američki Univerzitet Indijana (Maurer School of law) u Blumingtonu organizovao je od 18. do 21. februara naučni skup koji je imao ambiciju da odgovori na niz tema u vezi sa prošlošću i budućnošću Srbije. Na samom skupu raspravljalo se i o suđenju Slobodanu Miloševiću i međunarodnoj krivičnoj pravdi, kao i o političkim i istorijskim aspektima događaja na Balkanu

Aleksandar Dunđerin i Uglješa Mrdić Prenosimo intervju koji je naš književnik, slikar i novinar, član Međunarodnog odbora za istinu o dr Radovanu Karadžiću, Momo Kapor, dao za naš list u avgustu 2008. godine. U razgovoru …

Razgovarala Mara Knežević Kern Da li se posle svih nacionalnih (samo)poniženja kojima je Beograd bio izložen u želji da se približi Briselu, može i dalje biti patriota a istovremeno zagovarati priklanjanje evropskom sistemu vrednosti, ili …

Razgovarala Mara Knežević Kern Impresivna biografija Mercedes Martinez Valdes, kubanske ambasadorke u Beogradu, govori o tome koliko dug put mora da se pređe na Kubi pre nego što se steknu kvalifikacije za ambasadora svoje zemlje. …

Razgovarala Biljana Živković U vreme kada je život i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji zadobio obrise tragedije, dešavanja u Raško-prizrenskoj eparhiji, koja polako prerastaju u agoniju, mogla bi biti i fatalna za srpski narod …

Razgovarao Aleksandar Vulin Može li Srbija bez levice? Srbija može bez levice onako kako može da živi čovek bez levog oka, leve ruke i leve noge. To znači, ne može da sagleda perspektivu, ne može …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Dok, čitajući ovih dana novinske crne hronike, javnost razmišlja kako su – „odmah tu pored nas“ – ljudi kao što su braća Šarić kreirali svoju „čudesno sunčanu stranu sveta“, a samo ponegde …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Teme etnopsihologije i istraživanje problema nacionalnog karaktera i mentaliteta, posle svojevrsne oseke, skoro tabua, u davnom poratnom vremenu i ustrojstvu titoizma, danas postaju   predmet bezmalo opsesivnog i strasnog interesovanja u savremenih  Srba. …

Razgovarali Aleksandar Dunđerin Ljiljana Bogdanović Ove godine akademik i pesnik Matija Bećković obeležio je dva jubileja – 70 godina života i 50 godina književnog rada. Kao svedočanstvo vrednosti njegovog pevanja i mišljenja kroz pola veka …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Diplomirao je na likovnoj akademiji u Beogradu, a od 1972. živi i radi u Parizu. Danas je dekan i profesor slikarstva na fakultetu za umetnost i dizajn „Megatrend“, takođe i vanredni profesor u …

Razgovarala Lara Golubović Nekada jedna od najlepših jugoslovenskih glumica, zvezda koja je očaravala filmske kritičare i publiku širom sveta, Eva Ras, već godinama najuspešnije uloge prepušta junacima i junakinjama svojih romana, od kojih je poslednji, …

Razgovarala Mara Knežević Kern Rođena je u Minesoti. Posle studija ruskog jezika doktorirala je na francuskoj književnosti i neko vreme radila kao univerzitetski profesor u rodnom gradu. Univerzitetsku karijeru prekinula je zbog aktivnog učestvovanja u …

Razgovarala Nataša Jovanović „Svaki matori pisac mašta o tome da nekim pouzdanim novinama da svoj poslednji intervju – i zaćuti. Toga se, prirodno, niko ne drži. Do sada sam dao desetak poslednjih itervjua. Verujem da …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin „Možda je prilika da danas, kada najradosniji praznik čovečanstva proslavljamo u senci ekonomske krize, koja je zahvatila ceo svet, dublje i istinskije doživimo i shvatimo tajnu Krsta Hristovog, Raspeća i Vaskrsenja. Vrhunac …

Razgovarao Milorad Vučelić Vaše Preosveštenstvo, bili ste u Moskvi na sahrani Patrijarha moskovskog i sve Rusije. Kakve utiske nosite iz te zemlje, u kojoj trenutno provejava mišljenje da je smrću Aleksija II završena jedna epoha …

Razgovarao Jovo Bajić Priča o nedavnoj poseti turskog predsednika Abdulaha Gula Srbiji, i njegovi razgovori sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, pored medijski razglašene, ima i drugu, skrivenu dimenziju. Na osnovu protokolarnih vesti o ovom događaju, …

Razgovarala Mila Milosavljević Ljiljana Habjanović Đurović slovi za najčitanijeg savremenog srpskog pisca, što poslednjih godina potvrđuju bestseler liste i rasprodati tiraži njenih romana: „Zapis duše“, „Igra anđela“, „Svih žalosnih radost“, „Petkana“… Sudbinu prethodnih knjiga, po …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin U biografiji Miroslava Toholja (Ljubinje, 1957) nezaobilazno mesto predstavlja nekoliko, mahom široj javnosti poznatih činjenica: da je on jedan od nagrađivanijih pisaca u srpskoj književnosti (gotovo da ne postoji knjiga koja nije …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin    Sukobi unutar islamske zajednice u našoj zemlji postoje već duže vreme, ali su, posle posete reisa-l-uleme Mustafe Cerića Tutinu, odnosno optužbi jednog dela muslimanskih verskih vođa da se u Srbiji krše …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin „Napoleonov dugogodišnji ministar policije Žozef Fuše, tvrdio je – a praksa je pokazala osnovano – da u trenucima kada na bojištima stvari ne idu dobro, ili se zemlja suoči sa drugim velikim …

Razgovarao Ljiljana Bogdanović Srpska prestonica zatrpana je problemima koje urbanistička elita ne želi da razume, a Beograd nema investicioni potencijal da ih rešava, smatra vodeći srpski urbanista, arhitekta Branko Bojović. Revoltiran lošim kontinuitetom od prvog …

Razgovarao Aleksandar Dunđerin Sudija i pisac. Naizgled oksimoronski spoj iza kojeg se krije scenarista naših najgledanijih televizijskih serija i filmova u proteklih skoro četiri decenije, autor čiji je rad podjednako cenjen u različitim fazama kroz …