Почетна / Документи (Странице 3)

Документи

СУМРАК ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

EКСКЛУЗИВНО ЗА „Печат“ пише Енди Вилкоксон Како „процурели“ телеграми Стејт департмента разоткривају лицемерје Међународног трибунала за бившу Југославију појашњава анализа из пера Ендија Вилкоксона, сарадника „Историјског пројекта Сребреница“ из Сједињених Америчких Држава; објављујемо превод овог …

Више

IN MEMORIAM – Небојша Стојановић (1948 – 2013)

Пише Дарко Танасковић Све до коначног гашења мотора није повлачио ручну. Вечити Београђанин, Европљанин и светски човек, непоправљиви Србин, Небојша Стојановић није дозволио да га смрт изненади и порази. Надгорњавао се с њом као с …

Више

Додик брани достојанство Срба

Академик Добрица Ћосић, у предговору за књигу “Додик-Истина”, изнео је своје виђење судбине Републике Српске и утицај њеног лидера на опстанак државе „Очување Републике Српске је прворазредно српско, европско и светско питање, коме је Додик …

Више

Одломци из Дневника – Ми и свет, И

Пише Милован Данојлић Бајку о пријатељским, да не речем љубавним  односима са целим светом, посебно са онима који су  нас давили санкцијама и засипали бомбама, обичан  свет нерадо слуша, али је политичари и даље подгревају …

Више

Одломци из Дневника – ПИСАЦ И ТЕХНИЧКИ ПРОГРЕС

Са појавом Интернета мој положај у свету је постао врло неудобан: нашао сам се по страни од планетарне мреже општења и споразумевања, са свих страна опкољен, а одбачен и неукључен. Суманути развој технике је, наједном, …

Више

ГАВРИЛО ПРИНЦИП – Хитац о којем је сањао Балкан

Пише Наташа Јовановић Нико и никада неће моћи да оспори да је млади и слабашни Принцип урадио оно што су вековима народи на Балкану сањали. Величини тог чина не би требало ништа додавати, а за …

Више

Црњански о Војводини

Пише Зоран Аврамовић Велики писац пише као припадник једне генерације српских интелектуалаца која је у прилици да одреди свој однос према предању, да интерпретира национално културно наслеђе које није увек културолошко већ често у функцији …

Више

Срби: „геноцидни“, а правдољубиви

Пише Миливоје Иванишевић Како је могуће да народ, проглашен за геноцидан, својим сународницима за кривична дела почињена над поданицима других верских и етничких  заједница током оружаних сукоба, према непотпуним сазнањима, покрене толико процеса и изрекне …

Више

Одломци из Дневника: ЗВОНО КОЈЕ ЗВОНИ

Садашњи непомирљиви сукоб између патриотизма и космополитизма зачео се у површним главама, у условима провинцијалне изопштености. Њега подстичу спољашњи политички мештри, који се, у сопственој средини, на тако нешто никад не би усудили Ако је …

Више

Хајка

Пише Милан Ћосић Да ли је излагање Горице Мојовић за говорницом у републичкој Скупштини потврда да се припрема или је већ у току обнова политичке цензуре над науком На заседању Скупштине Републике Србије 2. 9. …

Више

О непријатељском деловању и негативним појавама на Космету

Архив Србије, ф. ЦК СКС 1956-1972, Извештај је за потребе ИК ЦКС припремио Војин Лукић, републички секретар за унутрашње послове Србије (без датума на документу, али је по свему судећи реч о 1962. када је …

Више

Повампирени Брионски пленум

Пише МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ Да је „Печат“ био у праву када је у први план ставио проблеме Космета и укидање Устава из 1963, а у вези са политичком ликвидацијом Ранковића, јасно је показала реакција Хелсиншког одбора  …

Више

Заточник живота, побратим смрти

Поводом два века од погибије хајдук Вељка Петровића Пише Владимир Димитријевић Због чега у скорије време, а можда и никада неће бити снимљен филм који је посвећен витезу над витезовима, јунаку који није само „седео …

Више

Глобално здравље и приватни интерес

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН Књига Џона Листера  „Глобално здравље наспрам приватног профита“, помаже у разумевању позадине реформи тврдњом да су искључиво маркетиншки профилисане с циљем: сливање профита у приватне руке У трансформацији и урушавању система …

Више

Одломци из Дневника – НАЛИЧЈА ИДИЛЕ

Пише Милован Данојлић Нема повратка у сеоску идилу (ње, право говорећи, никад није ни било), а напред не знају куда, ни како. Запало у историјски сан сељаштво се, можда, кроз садашњу смрт преображава, али добар …

Више

Одломци из Дневника – Све те похвале…

Пише Милован Данојлић Наша еврофилија је жалосна провинцијална утопија. Она прославља годишњицу Миланског едикта у име једне Европе која није имала храбрости да се у свом уставу позове на две хиљадугодишњу хришћанску прошлост Извесни успеси …

Више

ДА ЛИ ЋЕМО ИСТОРИЈУ МОРАТИ ДА БРАНИМО ОД ИСТОРИЧАРА

Пише Др Мирослав Перишић Питање начина обележавања Првог светског рата за Србију је питање идентитета, моралног историјског капитала српског народа и његове будућности. Однос према држави гради се преко односа према прошлости Документ није историја, …

Више

Како је киднапован Слободан Милошевић (2) – Хеликоптерска маска МУП-а Србије

Пише истраживачки тим „Печата“ Нови детаљи о изручењу Слободана Милошевића Хашком трибуналу, на Видовдан 28. јуна 2001. године Истраживање „Печата“ о начину на који је Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, на Видовдан …

Више

Ћеле кула путује у Цариград

Пише САША ХАЏИ ТАНЧИЋ Немар и време полако, али сигурно скрнаве историју: још само педесетак лобања глава српских јунака, а било их је двадесетак пута више. Ћуте слепе очи иза застакљених рамова, у редовима преосталих лобања. …

Више

Француска би требало да напусти НАТО – Лаж о западној породици

Пише Режис Дебре, приредио Милош Јовановић „Печат“ је, у броју 275, објавио први део отвореног писма француског писца и филозофа Режиса Дебреа, упућеног бившем министру спољних послова Иберу Ведрину поводом његовог званичног извештаја о „Последицама …

Више

Одломци из Дневника – У ЗНАКУ ГРУБОСТИ

Код нас се, у последње време, однос према народном припадништву, расцепио у две крајности. На једној страни влада старински романтичарски усхит, а на другој хистерична самомржња,  што значи да се, у оба случаја, прибегава грубом …

Више

Уметници са  нашег Тахрира 

Пише Срба Игњатовић Ако пажљивије размотримо индивидуалне ставове и колективни „профил“ културних бунтовника, ласно је увидети да међу њима доминирају имена годинама свикла на бенефите („бонусе“) дељене пре но што је културни сегмент буџета спао …

Више

Отворено писмо г. Иберу Ведрину – Француска би требало да напусти НАТО

Пише Режис Дебре Господин Ибер Ведрин, кога је председник Франсоа Оланд задужио да састави биланс о повратку Француске у интегрисану команду Северноатлантског пакта (НАТО), закључио је да поништавање одлуке коју је 2009. донео г. Никола …

Више

Вапај за изгубљеном величином

Пише Милош Јовановић, потпредседник ДСС-а Паралела између Француске и Србије: једно размишљање уз текст Режиса Дебреа Господине председавајући, онима који се са стрепњом питају када и како ћемо се препустити рату, хтео бих да кажем да …

Више

Предстоје нам дуге године тихе окупације

Пише Мило Ломпар У околностима у којима је донета скупштинска декларација, историјски ритам самопорицања – ако ствари сагледавамо у њиховој међузависности – подразумева три момента: општи контекст у којем се одвијају историјски и културни процеси …

Више

Сребреница у Бачкој 2013. године

Пише Јован Пејин Декларација изгласана у Скупштини Србије могла би се преименовати и у „Декларацију о Сребреници у Бачкој“, будући да она подржава ставове савремене политике Мађарске и њене националистичке владе, странака Фидес, Јобик или …

Више

ПРИБИРАЊЕ У САМОЋИ

Пише Милован Данојлић Моја усамљеничка сеоска доколица, испуњена пријатним неважностима – удисањем чистог ваздуха, ослушкивањем птичјих песама, записивањем успутних утисака и читањем старих књига – наједном је прекинута. Требало би да наступим на књижевној приредби, …

Више

Документ морално и политички сумњив

Пише проф. др Миодраг Зечевић Историја је скуп узрока и последица о једном времену постојања државе. Раздвајање последице од узрока или узрока од последице је мењање целине истине и свесно или несвесно неразумевање, фалсификовање историје. …

Више

Споменици жртвама Новосадске рације

Подсећајући на злочинe које су у Новом Саду и селима Шајкашке области мађарски фашисти извршили над цивилима, пре свега српске националности јануара 1942. године, поново објављујемо податке (сакупио их је и први објавио „bloger nenad.bds“) …

Више

Како је киднапован Слободан Милошевић

Пише истраживачки тим „Печата“ Бивши председник Србије и СРЈ хеликоптерима је уз надзор британског агента Монктона пребачен из Београда у Тузлу, а одатле у Хаг британским транспортним авионом типа Ц-130 Dана 28. јуна 2001. године, …

Више

Србија као НАТО колонија

Пише Владимир Умељић Документовано је још пре 13, односно 15 година: Запад не жели Србију као равноправну чланицу своје евроатлантске заједнице. Зашто владајући политичари и бројне политичке странке Србије крију истину од народа? Та истина …

Више

ЊЕГОШ И ЊЕГОВА МИСИЈА У НАШЕМ СВЕТУ

Пише проф. др Владан Петров О  УСТАВНОСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ У ДОБА ЊЕГОША И О ЊЕГОШЕВИМ ВЛАДАЛАЧКИМ ОСОБИНАМА У ДОБА МОДЕРНЕ УСТАВНОСТИ Петар Други Петровић Његош, као и све ретке појаве у историји једног народа, …

Више

Житије Светог Митрополита Петра Другог – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца

На Цетињу је 19. маја свечаним литургијским уношењем у Цетињски манастир иконе Светог Митрополита Петра Другог – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца, установљен датум празновањa Митрополита Петра Другог Петровића Његоша за светитеља Цркве Божије на …

Више

ПОРУГАНИ ОЛТАР ЈАЗИЧЕСТВОМ

Пише Веселин Матовић Све док камење Његошеве капеле буде лежало у жбуњу на Ивановим коритима, у блату и сраму лежаће и Црна Гора, немирне савјести, разарајући и распињући саму себе у свом „малајском лудилу“ Његошеву …

Више

ВЛАСТ И НАША ЦРКВА

Пише Милорад Вучелић Од времена у којима је „отац наше демократије“ јахао попа није било горег односа власти према Српској православној цркви и њеним великодостојницима. Већ месецима се води жестока кампања против наше Цркве. У …

Више

Одломци из Дневника: ОБИЧНА НЕДЕЉА

Пише Милован Данојлић Кућа у којој живим – као и све градске стамбене зграде – подсећа на болесника кога вештачки одржавају у животу: кисеоник, храну, крв и снагу добија кроз сплет изукрштаних цеви, каблова и …

Више

Ни правде, ни помирења

Пише Дајана Џонстон У дискусији на „тематској дебати“ у оквиру Генералне скупштине Уједињених нација – нису сви учествовали. Америка је бојкотовала догађај. Зашто? Да ли међународни судови доприносе помирењу између учесника у оружаном сукобу? Овај проблем …

Више

Није готово, народ се пита

Прихватањем споразума са албанским сепаратистима власт је потпуно изневерила српски народ и до краја укинула државу Србију на Косову и Метохији. Српски народ није дао, нити би икад могао дати, мандат било коме да изда …

Више

Печат времена

Награда „Печат времена“ за науку и друштвену теорију за 2012. годину Према одлуци жирија у ширем избору дела у конкуренцији за награду су: (редослед објављујемо према азбучном реду имена аутора) Милан Брдар Хроника разорене Троје, …

Више

Изгубљена вештина мирења

Пише Џон Локланд Говор на тематској дебати „Улога међународних кривичних судова у помирењу“, Генерална скупштина Уједињених нација, Њујорк, 10. април 2013. године Као председник Генералне скупштине Вук Јеремић је у поздравном говору рекао да се …

Више

Срж обмане и мук о обмани

Пише Стефан Каргановић Да ли српско новинарство данас тавори у Вавилонском ропству које је у толикој мери тоталитарно да више чак ни између редова нема ништа да понуди, и да ли је „извештавање“ са недавног …

Више

Одломци из Дневника: ОД ЛАЖИ ДО ИСТИНЕ

Пише Милован Данојлић една мала издавачка кућа из Гренобла („Elya Editions“) објављује, овог пролећа, књигу Фабриса Гарнирона „Кад је Le Monde…“ Тачкице би се могле заменити речима „писао сасвим друкчије о бившој Југославији и положају …

Више

Господари олуја

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН Америчка влада је тајну примену Теслиног концепта загревања јоносфере продала јавности као „глобално загревање“ или „климатске промене“, иако су промене настале као резултат тајних геоинжењериг експеримената Захваљујући упорности бројних европских покрета, …

Више

За истину – Моша Пијаде није био србождерац

Пише Јаша Алмули Поводом разговора са др Србољубом Живановићем, објављеног под насловом „Геноцид је злочин Хрвата, не само усташа” у 260. броју „Печата“ Да одмах кажем, лажна је тврдња да је Моша Пијаде, дугогодишњи робијаш …

Више

Наша је дужност да се боримо за истину и правду

Из излагања председника Србије Томислава Николића на дебати о раду Хашког трибунала У Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку протекле среде одржана је расправа о раду Хашког трибунала и осталих судова за ратне злочине, коју …

Више

Богољуб Бјелица (1956-2013)

Пише Влада Кршљанин Председник Удружења „Слобода“ током Милошевићеве хашке епопеје остао је запамћен као један од најдоследнијих и најбескомпромиснијих заступника „тврде“ патриотске линије у СПС-у Богољуб Бјелица, један од најближих сарадника Слободана Милошевића и председник …

Више

Курцио Малапарте између ратовања и легенде

За „Печат“ из Фиренце Снежана Симић Крајем марта 1941,славни Италијан стигао је у Југославију, где је био једини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. …

Више

Печат времена

„Печат“ расписује конкурс за годишње награде „Печат времена“ за књижевност и за науку и друштвену теорију које ће у мају 2013. бити додељене трећи пут заредом Награда „Печат времена“ за књижевност Награда се додељује аутору …

Више

Уздрмани темељи слике рата у СФРЈ – Драматична промена  кадра 

Пише Стефан Каргановић Да ли неуобичајена количина нових података, који се у последње време обелодањују пред империјалним судовима, наговештава нову процену догађаја у вези са распадом СФРЈ и сукобима који су уследили? Лукави енглески државник, …

Више

Одломци из Дневника – ТРОВАЊЕ ВЛАШЋУ

Пише Милован Данојлић Сама замисао бескрајног напредовања почива на нездравим, излуђујућим погодбама. Од пре четири године, Њ.В. Прогрес  је ударио главом у зид, и свет се успаничио. О Кризи се говори као о неразумљивој, демонској …

Више

Сећање на март 2004. – Гледали смо како гори Косово

Пише РЕДАКЦИЈА „ПЕЧАТА“ Фото Зоран Влашковић Девет година после најсмртоноснијег искушења за косметске Србе у овом веку, погром који су спровеле подивљале масе од преко 60.000 Шиптара делује малтене заборављен, а протераним Србима се не …

Више

Одломци из Дневника: ДЕЧЈИ ПОГЛЕД

Пише Милован Данојлић Заташкавао  сам своје сељачко порекло, трудио сам се да се, говором  и одевањем, уклопим у средину, све док нисам схватио да ја нисам ни сељак, ни радник, ни  грађанин, него појединац изван …

Више

Ратни успеси или велика срамота? (други део)

Виђено очима победника: Есеј о муслиманским војним победама  током рата у бих 1992-1995. Пише Миливоје Иванишевић Да ли су муслиманске власти погрешиле што грађанима српске националности нису одузеле држављанство (као што су то учинили Словенци), и …

Више

Слободан Милошевић: Обраћање грађанима 2. октобра 2000. године

Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате, пуну деценију трају напори …

Више

Виђено очима победника – Есеј о муслиманским војним победама током рата у БиХ 1992-1995. (први део)

Пише Миливоје Иванишевић Да бисмо дошли до битних, довољно поузданих чињеница о ратном путу и, посебно, победама јединица Армије БиХ, прегледали смо више десетина различитих публикација које су нам биле на располагању. Најисцрпније, а сматрамо …

Више

ЛОШИ ЂАЦИ СТРОГЕ УЧИТЕЉИЦЕ

Пише Милован Данојлић Да су Јевреји поштовали „реалност  Јерусалима“ и завичајног поднебља, одавно би им  се изгубио сваки траг на планети а недавно преминулим жичким владиком Хризостомом упознали су ме, једног лета, на црквеној слави …

Више

Србија – крива јер је била жива

Пише Слободан Јанковић Уочи стоте годишњице избијања Првог светског рата, у западној јавности је вишеструко појачано одраније присутно кривотворење историје, према којем на Србе пада највећа или чак искључива кривица за крвопролиће, па и за …

Више

Хроника Сарајевског пакла

Пише Милана Бабић Списак имена 8.504 Срба убијених у Сарајеву од 1992. до 1995. године направио је Страхиња Живак, савјетник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку; толиком броју жртава се знају имена и …

Више

УСТАШЕ У БЕОГРАДУ!О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Пише Владимир Димитријевић У књизи о Недићу Милан Борковић каже:„У Београду је већ од првих дана окупације био успостављен конзулат НДХ, који је практично био обавештајни биро Владе НДХ. Више се бавио прикупљањем података о …

Више

Век од јуриша на Скадар

Пише Борис Милосављевић „Четврти батаљон 11. пешадијског пука Карађорђа, Шумадијске дивизије, љуто је пострадао, јер су се и официри и војници борили до последњег човека да не осрамоте име пука оца Србије, хероја тополскога, Карађорђа“ …

Више

Правна анализа – Удар на уставни и правни поредак Србије

Демократска странка Србије сачинила је правну анализу рада Уставног суда Србије поводом иницијативе ове странке за оцену уставности уредби Владе Србије донетих ради спровођења „бриселских договора“ Борка Стефановића и Едите Тахири Најава да ће Уставни …

Више

Претучени Харадинај

Српски народни покрет Наши поклања премијеру Србије Ивици Дачићу фотографију једног од водећих „политичара“ тзв. независног Косова Рамуша Харадинаја како би му показали који је једини начин „преговора“ са терористима. Ивице Дачићу уместо што прогоните …

Више

Дрска и срамна ревизија историје

Пише Владимир Умељић „У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овој апсурдној тврдњи настоји да прибави „легитимитет“ дисертација немачког историчара Александера Корба, награђена недавно највишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер …

Више

Културни живот Србије у време Балканских ратова – УСПОН И ХОД ЕВРОПЕИЗАЦИЈЕ

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Жива драмска и оперска сцена Народног позоришта у Београду, појава значајних књижевних дела, уз почетак европеизације позоришног и уопште  сценског живота –  део су импресивних догађања, атмосфере и духа у српској …

Више

Архиви брана насиљу над прошлошћу

Пише Василије Ђ. Крестић На потребу да учесталије говоримо и као друштво се делотворније односимо према тако значајним установама какве су архиви, упућује нас не само стање у којем су данас архиви Србије, већ и …

Више

Први балкански рат – Војска за сва времена – Други Гвоздени пук ,,Књаз Михаило“

Пише Владислав Јовановић Легендарни пук као парадигма родољубља и инспирација за данашње и будуће генерације Обележавајући велике јубилеје: ,,Век од ослобођења Старе Србије и Век славе Другог пешадијског Гвозденог пука и његовог учешћа у Ослободилачким …

Више

Први балкански рат – Драма цивилизације која траје

Пише проф. др Љубодраг Димић У временском распону од 130 година албанске политичке елите су упорно трагале за „кредитором“ који би подржао идеју о „великој Албанији“, налазећи га у почетку у Османском царству, Хабзбуршкој монархији, Великој …

Више

Српска политика и албанско питање – Неко вам је подметнуо

Шта је познати француски писац, филозоф и политичар Андре Малро говорио пре више од четврт века о статусу Косова и Метохије Преносимо текст који је у рубрици „Култура, уметност, наука“, под истим насловом, објављен у …

Више

Први балкански рат – Љубомир и Владета Ковачевић, отац и син у вихору велике српске епопеје

Пише Јован Пејчић „Зар сте читали у повести Римљана и Грка потресније и ве­ли­чанственије што од говора г. Љубе Ковачевића, академи­ка, над гробом свога погинулог јединца, по којем је стари историчар крепким гласом, док се …

Више

Први балкански рат – Етос слободе између поезије и историјског чина

Пише Иван Негришорац Срби су у Први балкански рат ушли са косовском заветном мишљу у срцима и са етосом слободе који је вековима чуван у песништву да би своју енергетску снагу показао „кад одсудни куцне …

Више

Први балкански рат – Први прелазак преко Албаније 1912. године

Пише Борис Милосављевић Социјалистички прваци из Србије, Димитрије Туцовић, Триша Кацлеровић, Коста Новаковић, сматрају да је борба за ослобођење и уједињење српског народа у Балканским ратовима, у ствари, увлачење народа од стране српске буржоазије у …

Више

Стварност и пропагандне легенде – трећи део

Пише др Миле Бјелајац Ако би у једној реченици желели да резимирамо шта су биле највише намере према становништву ослобођених територија, а посебно према Албанцима и муслиманима, онда можемо да утврдимо да никакав план за …

Више

Балкански ратови – Нова балканска криза (други део)

Пише др Миле Бјелајац Oживљавање антисрпске пропаганде из 1913. године Ко је аутор инструментализованог ишчитавања историје Балканских ратова, те зашто се десио први позив на покретање „хуманитарне интервенције“ против Србије 1913. године Још је 1996. …

Више

Балкански ратови – Заборављене тековине (први део)

Пише др Миле Бјелајац Најјача полуга српске политике 1912/1913. O српској дипломатији и њеној узданици – народној војсци или како ниједна политика у којој се на крају мора апеловати на употребу силе, војску, не може …

Више

Балкански ратови – Војска од које свет није видео бољу

Пише Борис Милосављевић Слободан Јовановић у једном писму сведочи: „Ја сам пред сам рат готово сасвим изгубио веру у нашу будућност; сада ми изгледа да смо се преварили сви ми који смо постали сувише песимисти. …

Више

Смисао Крлежиног повратка – Крлежина енциклопедијска арбитража /4.део

Пише Мило Ломпар У садашњој идеологији секуларног свештенства видан је напор да се Крлежа – као еминентно хрватски писац – претвори у мост и симбол регионалне сарадње.  Тако титоистичко југословенство добија политички привилегован вид и …

Више

Балкански ратови – Поглед из Турске

Пише Зоран Милошевић Према насловима у турској штампи, али и пригодним државним и научним манифестацијама, поуздано се може извести закључак да актуелна исламистичка власт премијера Ердогана сматра да обележавање Балканских ратова означава и „обележавање Стогодишњице …

Више

Милан Ракић 1912. – Песник и дипломата, добровољац у Првом балканском рату

Пише  Јован Пејчић Хиљаду деветсто дванаесте године Милан Ракић, као четник у чети Војводе Вука, прелази границу на Мердарима. Бивши конзул у Приштини, са реденицима прекрштеним преко кожуха и шубаром на глави, улази на челу …

Више

Варијације на југословенске теме – Крлежина енциклопедијска арбитража /3.део

Пише Мило Ломпар Анализирајући српску културну и грађанску традицију представљену као начин мишљења и систем, Мирослав Крлежа је анимализује и у „Маргиналијама“ oн дословно каже: „У том систему било је логике. Та логика кретала се …

Више

Варијације на српске теме

Пише Мило Ломпар Крлежина енциклопедијска арбитража /2.део У духу свог самосвојног симетризма, Крлежа потпуно исте историјске чињенице тумачи различито: док је за Тита битно што је „био уцијењен са сто хиљада златних марака“, дотле не постоји …

Више

Црна Гора – Од Балканских ратова до европских интеграција

Пише Наташа Јовановић Само 100 година раније неки други Црногорци и нека друга Црна Гора направили су херојско дело без преседана и ставили све на коцку  како би заједничким прегнућем са Србијом и балканским савезницама …

Више

Нова офанзива „Четвртог Рајха“

Пише Јаша Алмули За последњих сто година Немачка је четири пута жестоко навалила на Србију Пошто је српска војска 1914. године поразила аустријско-угарске нападаче и одбацила их преко Дрине, Немци су послали своју војску на …

Више

Слободан Милошевић: „Оптужујем“

Пише Мира Марковић Бранећи територијалну и сваку другу самосталност своје земље, Слободан Милошевић је био дуго упоран и успешан, и као такав инспиративан, охрабрујући пример за друге, не само мале, већ и за велике земље …

Више

Светозар Глигорић (1923-2012): Одлазак шаховског витеза

Пише Златко Богатиновски Био је краљ романтичног математичког времена пре појаве компјутера. Освојио је 12 медаља на шаховским олимпијадама и исто толико пута био првак Југославије.  Најуспешнији је наш спортиста и један од највећих амбасадора …

Више

Кадија те тужи, кадија ти суди, кадија те краде

Пише Миодраг Зарковић Најобимније штампано издање Тужилаштва за ратне злочине, књига „Речи и недела“, спорна је не само у моралном и етичком смислу, због предвидивог против српског тона, већ и због чудноватих појединости у изради …

Више

Религије о Армагедону: Биће скоро пропаст света… (део други)

Пише Владимир Димитријевић Све религије углавном се слажу да историја има смисла само док је у њој могуће наћи вечност, и док у њој има оних који траже Бога и живот непролазни. Кад тога не …

Више

Религије о Армагедону: Ново доба и свеопшти покољ (део први)

Пише Владимир Димитријевић На Блиском истоку, где се срећу три велике монотеистичке религије, од којих свака има свој поглед на апокалиптичке битке уочи Судњег дана и своја виђења есхатолошких збивања   Oдавно су мислећи људи …

Више

Зоран Аврамовић: „Демократија и бомбардовање“

Пише Владимир Димитријевић Демократија, која је могућа само у оквирима националне државе засноване на владавини права, али и на заједничким духовним коренима, у доба глобализације претвара се у своју супротност и користи се као средство …

Више

Српска прича, бојовнички родослов

Пише Јово Бајић Због чега су поруке драмског пројекта „Зоран Ђинђић“ Оливера Фрљића, који се изводи у „Атељеу 212“, својеврсно понављање Туђманове ратне пропаганде усмерене против Срба, а осмишљене и добрим делом реализоване почетком деведесетих …

Више

Одговор Никитовића Зечевићу

Пише Александар Никитовић Овим прилогом завршавамо полемику поводом рехабилитације Драгослава Михаиловића Председник СУБНОР-а М. Зечевић је у наставку полемике у први план истакао агресију НАТО-а на Србију 1999. године. Користећи бујицу оштрих речи, он је …

Више

Козара 1942: Споменик памћења

Пише Угљеша Мрдић Седамдесет година од славне Битке на Козари подсећа нас на дотад невиђено јединство народа и његове војске, и чини нас поносним у искреном опредељењу да будемо и останемо достојни синови и кћери …

Више

Случај Дража: Зечевићев одговор А. Никитовићу

Пише проф др Миодраг Зечевић Наставак полемике са Александром Никитовићем поводом рехабилитације генерала Драгослава Михаиловића Обичан човек окупиран животом може да не разуме велике идеје које одабрани изводе из „чињеничне стварности“. Али, Никитовић мора да …

Више

Случај Дража: Одговор Никитовића Зечевићу

Пише Александар Никитовић Комунизам је мртав и живот иде даље. Поступно ће корак по корак доћи и до пуног националног помирења у српском народу. Рехабилитација генерала Михаиловића биће свакако велики и важан чин у српском …

Више

Случај Дража: Зечевићево писмо А. Никитовићу

Пише проф. др Миодраг Зечевић Поводом текста Александра Никитовића „Дража Михаиловић и српско питање“, објављеног у броју 220, од 8. јуна 2012. године   Због немогућности младих нараштаја да се упознају са свим догађањима ратних …

Више

Јован Христић (1933-2002): Ретка мера

Пише Драган Хамовић Духовно проистекао из свога века, подржан знањима много старијим, успео је Јован Христић да своју епоху надрасте, успео је да пише песме истинито, јасно, а дубоко, окружен збрканим светом и површним или …

Више

Ного о Дамјановићем разговору са Ћопићем

Пише Рајко Петров Ного На крсну славу Дамјановића, на Ђурин рођендан, на Ђурђевдан, у порти цркве – где је Пантелија своме брату Ђури подигао леп споменик – после опела, уручују ми награду „Ђуро Дамјановић“. Како …

Више

Шаховска дипломатија

Пишу мр Јово Марковић и мр Горан Буџак О књизи Владислава Јовановића „Дипломатија и шах – ни конфротација ни капитулација“ („Службени гласник“, Београд 2011)   Књига „Дипломатија и шах – ни конфронтација ни капитулација“ аутора …

Више

Усправна реч Чедомира Попова (1936-2012)

Пише  Иван Негришорац Поводом смрти једног од најугледнијих српских историчара нашег доба   Из нашег јавног живота отишао је академик Чедомир Попов. Отишао је почасни председник „Матице српске“, доскорашњи њен председник (2008-2012), који је мудрошћу …

Више

Дража Михаиловић и српско питање

Пише Александар Никитовић Зашто је случај генерала Драгољуба Михаиловића и данас актуелан, и на који начин он задире у садашње политичке прилике у Србији, као и у српско питање уопште?   Недавно је Фонд „Слободан …

Више

Миломир Степић: Косово и Метохија – постмодерни геополитички експеримент

Пише др Небојша Вуковић Књига проф. Миломира Степића представља збирку геополитичких студија о „косовском проблему“ које је аутор минуциозно састављао од 1994. године   Термин експертиза означава вештачење или помоћ судији стручног лица са специфичним …

Више

Омаж Вишњи Вукотић (1939-2011)

Прва годишњица смрти угледне српске новинарке Вишње Вукотић (1939-2011) обележена је у Београду свечаним представљањем књиге – зборника њених текстова, посебно интервјуа, серија и репортажа, насталих у времену од четири деценије професионалне каријере започете у …

Више

Миломир Марић: Запад не прашта срчаност београдских разбојника (део први)

Разговарала Наташа Јовановић Ко су били лоши момци који су Париз шездесетих година бацили на колена, зашто је Ален Делон до обожавања волео Мишка Милошевића, а био означен као убица његовог најбољег пријатеља Стевице Марковића, …

Више

Писмо академику Хајдину

Пише Часлав Оцић Да ли су корумпирани политичари, тајкуни и мафијаши, псеудонаучници („експерти“) спречили оснивање Института економских наука?   Предмет: Интензивирање (противзаконитих) покушаја да се поништи Одлука Годишње скупштине о оснивању Института економских наука САНУ …

Више

„Тузланска колона“ (1992-2012): Злочинци још увек некажњени

Поводом двадесет година од злочиначке акције у Сарајеву (напад на војни конвој ЈНА у Добровољачкој) преносимо исповест Душка Питмана, Земунца, кога су муслимански припадници МУП-а Босне и Херцеговине и Патриотска лига осудили на смрт   …

Више

Постизборне белешке: Знаци времена и знаци наде

Пише Владимир Димитријевић Да ли су неки Срби на ивици да уживају у самопонижавању, самосакаћењу, самосатирању, (не)свесни да ће Империја и даље да се труди да нас уклони са Балкана?   После свега што је …

Више

Свети Василије Острошки: Ореолска завештања роду

Приредила Биљана Живковић О духовној и националној мисији Светог Василија Острошког Чудотворца   Место рођења чудотворца са Острога је село Мркоњићи, а шири завичај Попово Поље, водоплавно у кршевитој старој Херцеговини. Стојан Јовановић, односно Свети …

Више

Мстислав Ростропович (1927-2007): Грумен енергије и патриотизма

Пише Снежана Симић И поред отвореног неслагања са некадашњим совјетским режимом, великан светске и руске музике безгранично је волео своју отаџбину, а колико је волео и српски народ сазнало се када је у јуну 1999, …

Више

Бело-црни албум једне епохе

Приредила Љиљана Богдановић Фотографије Бранко Белић У велику баштину фотографских портрета код Срба свакако ће бити увршћена и дела из обимне и раскошно приређене фотомонографије „Лица“, у издању „Службеног гласника“ и „Независних издања Слободана Машића“ …

Више

Непобеђени Слобо

Пише Виктор Гибачов Превела Ксенија Трајковић Књига „Непобеђен“ о председнику Југославије Слободану Милошевићу, штампана на руском језику и промовисана прошле недеље у Москви, осим политичке биографије садржи и текстове познатих руских политичара, књижевника и песника …

Више

Боби Фишер: Киднаповање шаховског генија (део други)

Пише Златко Богатиновски Боби је умро 2008. године од непознате болести. Чудно, као и много тога везано за Фишера. Узрок смрти никад није био објављен, а судбина Бобија Фишера је постала тамна пројекција глобалистичког света …

Више

Планета панике

Пише Биљана  Ђоровић Да ли је у случају недавног масакра у Тулузу реч о наставку програма „Гладио“, серије терористичких операција срачунатих на подизање тензија, ширење страха и мржње у западним „демократијама“?   Мохамед Мерах, двадесет …

Више

Киднаповање Бобиja Фишерa (део први)

Пише Златко Богатиновски Исказујући свој лични, па и политички став и протест против санкција СР Југославији, Борис Спаски и Боби Фишер су у нашој земљи, тачно пре 20 година играли реванш „меча столећа“   Ухапшен …

Више

Мадам Жис: Медицинска мафија

Разговарао Александар Радојковић Фармацеутске компаније плаћају за медицинска истраживања, што има за циљ да се покаже ефикасност и безбедност њихових производа. Али, те исте компаније дају велике доприносе политичким кампањама и инвестирају огромна средства у …

Више

Др Радомир Ковачевић: НАТО геноцид

Разговарала  Биљана Живковић Извештај Европске комисије „Даља подршка коришћењу земљишта“, завршен у јануару ове године, обухватио је истраживање загађености пољопривредног земљишта под надзором професора Волфганга Спира. У извештају пише да конзумирање воћа, поврћа, меса или …

Више

Балкански холокауст: Када су живи завидели мртвима

Пише Наташа Јовановић У будућност, са мрачним теретом прошлости, неће нико ићи. Ни Хрвати, ни Срби. Хрвати док не прогнају и последњу усташку реплику и док не прихвате шта је у Јасеновцу урађено, а Срби …

Више

Сенка сумгаитског злочина на Ташмајдану

Пише Јово Бајић На каквим је темељима постављен споменик Гејдару Ализару Оглу Алијеву у Београду?   Када се у Совјетском Савезу, а посебно у Јерменији 1989. године почело гласно говорити о страшном злочину који су …

Више

Косовски завет и фуснота

Пише Владимир Димитријевић Да бисмо знали зашто остајемо на путу непристајања на издају, подсетимо се шта су о Косову и Метохији и о Европи и Западу сведочили владика Николај и отац Јустин По учењу Православне …

Више

Исповести из сарајевских казамата: Покољ у Чемерну

Приредила Биљана Живковић Исповест Петра Рашевића (43), рођеног у Илијашу,  заснована је на основу саслушања пред истражним судијом Братиславом Чукићем на Илиџи 7. новембра 1995. године, као сведок покоља српског живља у Чемерну. Уочи самог …

Више

Да ли је владика Николај био мрзитељ Јевреја?

Пише Владимир Димитријевић Николај је ризикујући свој живот спасао две Јеврејке! Очито: Николај није био никакав расиста који мрзи Јевреје. У конкретном животу био је спреман да то и докаже. У интелектуалном, богословском сазирању ствари, …

Више

Протекли и предстојећи „Бој у Дрлупи“

Пише Драгомир Анђелковић Зашто је наша актуелна владајућа „елита“ недостојна предака са почетка 19. века?     Двадесет и четвртог фебруар 1804. године дошло је до прве праве битке између српских устаничких снага и Турака. …

Више

Исповести из сарајевских казамата: Ужаси муслиманских логора

Приредила Биљана Живковић Ратка Ерић из Соколца (1952) је радила у главном граду БиХ у „Радио-телевизији Сарајево“, у Пословодном бироу, све до краја априла 1992. године. Већина Срба који су били запослени у РТВ „Сарајево“ …

Више

Британија и балканско питање

Пише др Славенко Терзић, научни саветник, Историјски институт САНУ, Београд Књига Александра Растовића „Велика Британија и македонско питање 1903-1908. године“ показује како се и после више од једног века Македонија и Балкан врте у зачараном …

Више

О егзистенцијалној корупцији

Пише Драгомир Анђелковић Књига Александра (Саше) Гајића „Духовне основе кризе“ („Конрас“, Београд 2011.) је свеобухватно дело научног карактера које у петнаестак поглавља у економском, филозофском, социолошком, религијском, културолошком, психолошком кључу анализира светску кризу   У …

Више

Исповести из сарајевских казамата

Приредила Биљана Живковић   Много је потресних, ужасавајућих прича наших Срба страдалника у недавном рату на просторима Босне и Херцеговине, поготово људи и жена који су прошли језиве дане, месеце, године у муслиманским сарајевским логорима. …

Више

Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

Приредио Павле М. Бабац Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у …

Више

Амбасадори

Пише Александар Дунђерин Зашто српски савремени писци амбасадори не могу да следе примере наших некадашњих књижевних великана ангажованих у дипломатији?   Да ли ангажман српских писаца у дипломатији представља наставак, иначе изузетно успешне праксе, поготово …

Више

70 година Новосадске рације

Како би нашу јавност подсетили и суочили са злочинима које су у Новом Саду и селима Шајкашке области мађарски фашисти извршили јануара 1942. године над недужним цивилима, пре свега српске националности, преносимо део података које …

Више

Немачко-бугарска подметачина

Пише Угљеша Мрдић „Операцију потковица“ некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић је на суђењу у Хашком трибуналу окарактерисао као „фабриковање немачког Министарства одбране“     Сведоци смо још једне преваре западних моћника у координацији са …

Више

Мило Ломпар: Раичковић и Црњански

Пише Мило Ломпар У посредној и запретаној вези са Црњанским, Раичковићеви дневнички стихови се појављују као прецизни – јер су готово прозни, испрекидани прозним реченицама, расути – и у камену клесани трагови основног искуства   …

Више

Догодине у Призрену

Пише Владимир Димитријевић Ову, 2012. годину, тачно сто година после славног ослобођења Косова и Метохије (1912), дочекујемо са луменима који у Турској виде савезника, и уживајући у милим нам турским серијама због чега се јунаци …

Више

Џералд Селенте: Видећемо рат који ће се водити међу класама

Разговарала Биљана Ђоровић Западни Нострадамус ексклузивно за „Печат“ предвиђа шта ће нам се дешавати 2012. године   „Када би Нострадамус данас био жив, тешко би могао да одржи корак са Џералдом Селентеом, NY Post оснивачем …

Више

Рођење Христово, Божић Бата и крвави пир

Пише Драгомир Антонић При крају 19. века, отварање Србије према „Европи“, тј. Аустроугарској царевини, учинило је да благородни, простодушни, сиромашни, незлобиви Божић Бата изгуби примат пред појавом римокатоличког Вертепа. Једноставно, Божић Бата је проглашен старомодним …

Више

Бољи свет нам није суђен

Пише Љиљана Богдановић Да ли управо потписани билатерални Споразум САД-а и „државе“ Косово о заштити културног наслеђа упозорава како заборав, пропусти и превиди, уз често бесмислену кооперативност наше државе, па и цркве, могу једног дана …

Више

Теологија Европске уније

Пише Александар Дунђерин Како се „Хришћански културни центар“ Радована Биговића укључио у ЕУ пропаганду у Србији?   Готово сва истраживања показују, а скоро сви медији преносе да број евроскептика у Србији из месеца у месец …

Више

Војсилав Коштуница: Викиликс о стратегији отимања Косова

Пише Војислав Коштуница Главна тема Врзићеве књиге „Викиликс: тајне београдских депеша“ јесте Косово, односно преговори о будућем статусу Косова које су водеће западне земље завршиле грубим прекидом без икаквог објашњења, а затим и противправним и …

Више

Љиљана Смајловић: Разголитити тајну

Пише Љиљана Смајловић У Викиликсу постоји депеша из раног децембра 2009. године у којој се детаљно препричава како је Ангела Меркел још у новембру 2009. године рекла Борису Тадићу – немате још шансе да постанете …

Више

Милован Данојлић: Русија, наша далека мајка

Пише Милован Данојлић Рачунамо с Русијом, и тај нам се рачун чини природан и саморазумљив; а може ли она рачунати на нас? Докле ће садашње осећање топле наклоности према њој трајати?3акључили смо, одједном, да на …

Више

Слободан Јовановић и књижевност

Пише Мило Ломпар Књижевност није само подручје духа на којем се он лако и успешно кретао него је књижевност и конститутивно својство његовог духа, она припада природи његове рефлексије и у случајевима када је Слободан …

Више

Убрзање историје и тачка омега

Пише Владимир Димитријевић Ми у убрзању историје видимо нешто противприродно, демонско. Човек није створен да живи на тај начин. И заиста, 20. век, век највећег прогреса (убрзања историје за које се оптимистички веровало да ће …

Више

Михаило Ђурић (1925–2011) Мисао и част као судбина

Пише Часлав Д. Копривица Није случајно што за њим остају и велико дјело и узоран живот, јер он се вазда трудио око онога трајнога, остајућега. Зато је његово писано дјело произлазило из његовог животног дјела, …

Више

Врло сажети рапорт о банолности зла

Пише Биљана Ђоровић     Пред нама се управо сада воде ратови програмирани у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост, као и претварању планете …

Више

Михаило Ђурић: Смишљене смутње

Због овог излагања поводом расправе о уставним амандманима у марту 1971. године, професор Ђурић је одстрањен са Правног факултета и пресудом Окружног суда у Београду, 17. јула 1972. године, осуђен на казну строгог затвора у …

Више

Љуба Поповић о Живојину Павловићу

Разговарала Драгана Марковић Поводом годишњице од смрти Живојина Павловића (29. новембра 1998) објављујемо разговор са Љубом Поповићем, у којем наш прослављени сликар говори о сарадњи и пријатељству са најзначајнијим српским редитељем црног таласа у југословенској …

Више

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ Глас вапијућег у пустињи

Разговарала Зорица Зец Поводом годишњице од упокојења Његове светости патријарха српског господина Павла, 15. новембра 2009. године, објављујемо разговор са оцем Вукашиновићем, једним од приређивачем „Сабраних дела патријарха Павла“   Издавачки фонд „Архиепископије београдско-карловачке“ је, …

Више