Почетна / БРОЈ 487

БРОЈ 487

ПЕЧАТ МИЛОРАДА ВУЧЕЛИЋА

Љиљана Богдановић / главни и одговорни уредник Овај, 487. „Печат“ први је број од оснивања који као главни и одговорни уредник не потписује Милорад Вучелић, одскоро, како је већ познато, в. д. главног и одговорног …

Више

Чекајући октобар

Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији може да послужи председнику Србије Александру Вучићу као алиби за одлуку коју ће донети о Косову и Метохији. Што значи да је кључно питање какву ће одлуку он донети, …

Више

Беса на ћутање

Ни после две године и два нагла и форсирана мигрантска егзодуса косовских Албанаца према Западу – нема правог одговора зашто се то дешава. Пошто је зацртана маршрута њиховог кретања углавном преко Војводине, многи подозревају да …

Више

ЉУБАН КАРАН – НАТО више не сме да нас нападне

Фотографије Борислав станојевић Мислим да нас опредељење за војну неутралност води ка поновном увођењу војног рока, како бисмо били способни сами да се одбранимо. Мале, професионалне војске довољне су само онима који су своју безбедност …

Више

Печат недеље

Турски С-400 Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потврдио је да његова земља, досадашња окосница јужног крила НАТО-а с другом по величини војском у овом пакту, на изразито незадовољство својих савезника од Русије и дефинитивно купује …

Више

Др Александар Липковски – Урушавањем школе напада се суверенитет државе (2.део)

Ово што се у Србији око просвете дешава последњих двадес етак година део је глобалног процеса урушавања националних и државних система образовања у оквиру Н овог светског поретка. Проблеми које имамо ми са смањењем нивоа …

Више

Зашто не дамо Љубу?

Шта нам случај Основне школе „Светозар Милетић“ говори о друштву у коме живимо У дворишту Милетића, наше основне школе „Светозар Милетић“ у Земуну, срећем другаре које нисам видео годинама или се срећемо само повремено док …

Више

Арбитража, пречица за нове сукобе

Ситуација између Словеније и Хрватске погоршава се из дана у дан, нарочито откако је Словенија напрасно блокирала улазак Хрватске у ОЕЦД. Исти потез је повукла и Будимпешта, незадовољна јер Хрватска игнорише арбитражу у вези са …

Више

ИГРАТЕ ЛИ РУСКИ РУЛЕТ?

Србија и Срби стављени су поново на стуб срама јер се противе идеји да њихова деца у школским клупама седе с мигрантском децом. Страх који се представља као ирационалан и производ примитивности, можда и није …

Више

Европска пресуда мађарском суверенитету

Да ли ће Европска унија натерати Мађарску да прими мигранте које не жели? Европски суд (ЕС) у Луксембургу 6. септембра одбацио је жалбу мађарске и словачке владе против механизма расподеле азиланата између чланица Европске уније. …

Више

Кријумчарење историје

Како уз издашна улагања, стране менторе и стручњаке из Унеска, Европска унија брише темеље српског идентитета на Косову и Метохији На средњовековној тврђави у месту Ново Брдо поред Приштине у којој се у време цара …

Више

Путинов план за Украјину

Кремљ предлаже лако наоружану „локалну мисију УН“ на линији раздвајања у Донбасу, само ради чувања посматрача ОЕБС-а, а не да мири и посредује – и то након што Кијев испуни обавезе из Минског споразума Владимир …

Више

СИВИ ВУКОВИ – ТАЈНА НАТО АРМИЈА У ТУРСКОЈ

Када је постало јасно да „Сиви вукови“ ратују у Сирији, на страни побуњеника и против легалне власти, и да су руског пилота 24. новембра 2015. године убили управо њихови борци предвођени Алпарсланом Челиком, шира јавност …

Више

Рат за Европу

ГЕОПОЛИТИКА ЕНЕРГЕТИКЕ Обезбеђивање ресурса за сопствено становништво је приоритетни задатак сваке државе, њен conditio sine qua non. Борба сила за контролу над ресурсима – хране, воде, енергената, руда – одувек чини важну и неизоставну компоненту …

Више

РАЗговор

Иво Висковић АМЕРИКА НЕМА ПОЈМА Србија, у овом тренутку, није спремна на признање косовске независности нити на орочавање тог процеса у наредних годину и по до две дана, како се то предлаже у извештају Института …

Више

Српски уместо колонијалног културног система (2.део)

ЧЕМУ СТРАТЕГИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ? Пише Иван Негришорац До сада су разбијању српске културне самосвести и својеврсном културоциду отпор пружали појединци и изразити ствараоци, као и неке институције, али сада треба тај отпор претворити у што …

Више

Љубиша Самарџић 1936–2017 ПОЗДРАВ ОСМЕХУ ВЕЛИКОМ КАО ЧИТАВ СВЕТ

Недавни одлазак последњег великана бивше југословенске и потоње српске кинематографије, глумца, продуцента и режисера Љубише Самарџића Смокија с тугом је прихваћен не само овде већ и широм простора „ондашње“ државе у којој су он и …

Више

Бенедикт Велс – Не пишем за свакога

Успешни немачки млади писац, добитник значајних књижевних награда, чија су дела превођена и радо читана и код нас, појашњавајући страхове и наде своје генерације, и своју стваралачку и тематску „селективност“, закључује: „Сви ти људи се …

Више

Александар Вујић 1945–2017 Светски дух и дечје срце

Пише Весна Југовић Као своје најважније достигнуће издвајао је ораторијум „Голгота јасеновачка“, које је створио поводом годишњице пробоја јасеновачких логораша. Дириговао је извођење у Банским дворима пред пуном салом и комплетном владом Републике Српске Заувек …

Више

ТРГОВАЊЕ ГЕОПОЛИТИЧКИМ ПОЛОЖАЈЕМ

Зборник „Анатомија румунске политике“ На око сто страница ове књиге више аутора указује како је Румунија увелико закорачила у Србију: Одавно је на српској територији, румунизацијом Влаха, почела асимилација становништва Србије. Уз опробане методе и …

Више

ФИЛМ НИЈЕ ИКОНА

С оне стране видљивог на филмском платну Да ли је филм делатност (и уметност) којој је потребно (и) хришћанско преосмишљавање и промишљање? Владимир Коларић, писац књиге „Хришћанство и филм“ („Отачник“ и „Бернар“, Београд, 2017), одговара …

Више

Излог књиге

Часопис „Исток“, број 10, Књажевац, 2017 Нови, јубиларни број „Истока“ је са 220 страна до сада најобимнији. „Исток“ је не само најбоље књижевно и теоријско гласило Источне и Јужне Србије већ и један од најзначајнијих …

Више

Тривијализација уметности и угледа Мостре

74. Венецијански филмски фестивал Седамдесет четврта по реду филмска смотра у Венецији неће бити запамћена по освајачима награда. Филмови и аутори који су одабрани да их освоје више делују као добитници лутрије, а не заслужни …

Више

ЦРНА ГОРА ЈЕ ЗЕМЉА ЋИРИЛИЦЕ

Будванско културно лето За Печат из Будве Ранко Павићевић Наступом румунских писаца Лучијана Алексијуа и Славомира Гвозденовића, и бесједом проф. др Синише Јелушића поводом 170 година Горског вијенца, у Будви је након петодневног трајања завршена …

Више

Маргиналије маргиналца – Драинчев пример

Драинчев пример сам следио пре свега као животну поуку, као сапутништво у заједничкој осуди. Што се тиче уметности стиха, убрзо смо се разишли, али је његова смелост исповедања остала као трајан подстицај и узор. Једну …

Више

Датирање по ЦИА календару

Како је америчка обавештајна служба на свом сајту означила 1918. као годину настанка Србије, а како јој ми дајемо за право не помињући Законоправило Светог Саве или Закон о рудницима који је 6920/1412. године донео …

Више