Почетна / БРОЈ 381

БРОЈ 381

Олуја – два погледа

Пише Филип Родић Обележавање 20. година од „Олује“ у Хрватској и Србији још једном је показало колико је дубок и, изгледа, непремостив јаз између две државе и два народа. Док је у Загребу парадирала војска, …

Више

ДАНИЛО НИКОЛИЋ – Писање је лов у којем ловац прима поготке у срце

Разговарала Мила Милосављевић Све значајне књижевне награде добио сам за време владавине Слободана Милошевића, против кога сам јавно и гласао. Мислио сам да је обичан титоиста. А био је патриота до сржи. Бриљантан бранилац свога …

Више

Велики мајстор малих тема

Поводом изложбе Јована Сивачког у Галерији  РТС Пише Дејан Ђорић Неспреман на издају слике, на постмодерни номадизам сваштарења и духовног тезгарења, незаинтересован за интелектуалистичка иживљавања, овај велики уметник остао је оно што је био на …

Више

КЛОВНОВИ ПОЛИТИЧКЕ (НЕ)КОРЕКТНОСТИ

Пише Љиљана Богдановић Уочљиво је како се поједине другосрбијанске иконе намах преобразе у карикатуре – чим се лате „дубоког“ промишљања своје опсесивне теме: судбине, историје и идентитетског психограма Срба Када председница Хелсиншког одбора Србије, Соња …

Више

Милан Кркобабић – Тамо где је Пошта ту је и Србија

Разговарала Наташа Јовановић Пошта направи четири пута више финансијских трансакција него све банке заједно, и оно најважније, све провизије су значајно повољније. Пошта постоји и тамо одакле су други одавно отишли за профитом. У 16 …

Више

ЗОНА ЕВРОПСКОГ ИДИОТИЗМА

Пише Момир Булатовић Без обзира на све претходне спознаје и (могућа) идеолошка предубјеђења, многи су били затечени поразним сазнањем о количини идиотизма коју су европски лидери испољили на примјеру Грчке. У суштини, „споразум“ Грчке са …

Више

Повратак у загрљај Мајчице Русије

Бурна историја руских Немаца Пише Зоран Милошевић Бројни етнички Немци који су генерацијама живели у Русији и напустили је деведесетих година прошлог века почели су да се враћају у ову земљу. Најчешћи мотив за ту …

Више

Култура сећања

Милорад Вучелић / главни уредник Опростити можемо, али заборавити нећемо и не смемо. Ваља напоменути да је праштање превасходно лични чин онога над којим је злочин почињен. Не може се праштати у туђе име. Жртви …

Више

Прича о шљиви

Драгомир Антонић  Некад је Србија била позната по „маџарки“ или „пожегачи“. То је практично иста врста шљиве, али како се она највише извозила у ондашњу Аустроугарску, прозвали су је маџарка. Ко каже да се у …

Више

Паклена добродошлица избеглицама

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић Жање се оно што је посејано: у избегличком „цунамију“, који погађа посебно Немачку, Европа плаћа туђе, америчке цехове сулудих и разарајућих ратних похода, у којима је и сама, вољно …

Више

Брисел 2 и чланство Косова у УН

Пише Виктор Матић Намера Косова да постане чланица УНЕСКО и тако и над српском православном баштином заокружи своју квазидржавност могла би бити само показна вежба за наредни потез Бриселa – нови правнообавезујући споразум који чека …

Више

Једна од најуспешније вођених компанија у Србији

ЈП Електромрежа Србије У све учесталијим описима атмосфере општег безнађа у Србији, јавна предузећа заузимају значајно место. Често су послужила аналитичарима, „економским убицама“ и њиховим људима на терену као прилог разради теза о некаквим криминогеним …

Више

Милан Стаматовић – Чекамо доказе о пропасти пакленог плана

Разговарала Невенка Стојчевић  У овом спору, који је потресао домаћу јавност, министар правде Никола Селаковић стао је у заштиту угроженог државног интереса; извесно је и то – да је овај опаки план, који је неко …

Више

Владимир уједињује Русију и Украјину

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић Обележавање хиљадугодишњице упокојења кнеза Владимира симбол је цивилизацијске и духовне повезаности три православне државе у којој живи исти народ – Русије, Украјине и Белорусије Враћањем Крима у свој састав …

Више

Реадмисија као кукавичје јаје

Пише Филип Родић Садашња криза са мигрантима што су преплавили Србију открила је опасност која није била очигледна приликом потписивања споразума са Европском унијом зарад сврставања на „белу шенгенску листу“. Једносмерна употреба ових споразума доводи …

Више

Грађа за речник 5 – Дивоте вулања

Пише Милован Данојлић Глагол вулати се, у веку надзвучних брзина и Интернета, сасвим је испао из  употребе. Његово значење је: вући се, луњати споро и бесциљно, вуцарати се, врзмати се. У Речнику МС означен је …

Више

Предизборни поен десници

Уставни суд Хрватске укинуо пресуду Санадеру у „случају Ина – Мол“ За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ Иво Санадер сада више није осуђеник, него „само“ оптуженик у загребачком истражном затвору Реметинац због случаја „Фими“ Уставни …

Више

Чије су наше цркве

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија Косовски Албанци и њихове вође, након масовних физичких уништавања 1999. и 2004, као и спорадичних у годинама између, прешли су на фазу фалсификовања историје Још једном су српске власти …

Више

Пирангејт: Хрватска (зло) употреба српских медија

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић -Мекина Да ли је Србија увучена у спор између Словеније и Хрватске као активни савезник Хрватске? Односи између службене Љубљане и Загреба погоршавају се муњевитом брзином откако је избила …

Више

Србија са четири прста

Држава и њено власништво на мети неолибералне интернационале Пише Никола Мартић Данас се јасније него икада види да је идеолошка догма да „приватизација нема алтернативу“ Србију одвела директно у књижевну фикцију Миодрага Булатовића у роману …

Више

Излог књиге

Марко Алексић, Личност и време Краљевића Марка „Лагуна“, Београд, 2015. Национални херој Срба, али и свих Јужних Словена од Алпа до Црног мора, епски великан опеван у стотинама песама и легенди, израстао је у најславнију средњовековну личност …

Више

Климатски инжењеринг – коме да верујемо?

Пише Мара Кнежевић Керн Намера промотoра климатског инжењеринга да запрашују Планету тешким металима и наночестицама – у циљу „расхлађивања“ ‒ први пут је недавно јавно изложена, али нам нико није дао одговор на питања: ко …

Више

Велики успех српских средњошколаца

Млади математичари и хемичари из Србије на најпрестижнијим међународним такмичењима освојили су по четири медаље Млади математичари и хемичари из Србије са међународних олимпијада на Тајланду и Азербејџану донели су по четири медаље. Млади математичари …

Више