Почетна / БРОЈ 377

БРОЈ 377

НАТО Србија

Пише Никола Врзић Скупштина Србије је овог уторка, без иједног гласа против, НАТО војскама дозволила да се Србијом крећу као по НАТО територији Војно неутралну Србију  – која се иначе слаже око мало чега али …

Више

Њет које је шокирало Лондон

Пише Филип Родић Пре око месец дана, када је Лондон први пут званично изашао са својим предлогом резолуције о Сребреници, као главни циљ нaведенo je да се нe допринесе „суштинском помирењу“. На крају своје епопеје, …

Више

Грчко „ДА“ Путину

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић Поред грчког народа који је храбро узео суверенитет и слободу у своје руке, прави победник референдума у овој земљи је Русија, јер њу Грци препознају као алтернативу Америци и …

Више

„Сребренички масакр“ пуни 20 година (3. део) Геноцид кроз калкулације

Пишу Едвард Херман и Дејвид Питерсон са Сребреничком истраживачком групом (SrebrenicaResearch Group) Како су Србија и Срби постали званични непријатељ западних  медија главног тока Бројку од 8 000 први је званично изнео Међународни комитет Црвеног …

Више

Ко се боји Grexit-а још?

ГРЧКИ РЕФЕРЕНДУМ И ПОСЛЕДИЦЕ  За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос Грчком народу више није страна помисао о враћању на драхму и кризи која би се могла произвести изласком земље из еврозоне Грчки народ је поносно …

Више

ОХI!

ГРЧКИ РЕФЕРЕНДУМ И ПОСЛЕДИЦЕ Пише Никола Врзић Какве су економске, политичке и геополитичке последице грчког референдума, и зашто је његов резултат користан за Србију Пошто је прошле недеље Грчка рекла историјско ОХИ зеленашком устројству Европске …

Више

Марш „гладних“ за туђи рачун

Репортер „Печата“ на западнобалканском мигрантском правцу Текст и фотографије Милан Тимотић „Мигрантима из земаља Африке и Азије неко даје новац којим финансирају свој боравак у Србији и даљи пут према Мађарској. Многи имају и нове …

Више

Грчка драма Ангеле Ме ркел

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић Храбро (иако рискантно) грчко НЕ претворило се у политички пораз немачке канцеларке: њен „рецепт“ немилосрдне штедње и рефинансирања старих дугова новим (и енормним) задужењима доживела је дефинитивно крах а …

Више

Новчић поделе

Мирис барута са Ватерлоа – двеста година после Пише Милош Милојевић Ових дана и недеља копља у Европској унији ломе се око огромних количина новца. Да ли ће Грчка постићи договор са својим кредиторима или …

Више

Пут до „отоманског раја“

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић Упркос фактима, истински кривци за балканску конфлаграцију и даље, двадесeт година после, покушавају да оперу нечисту савест за почињени злочин против мира у некада просперитетној Југославији Британска резолуција о …

Више

Дан после

Милорад Вучелић / главни уредник Права је радост и задовољство, и то не треба крити, када британска политика доживи катастрофалан пораз и понижење и то на отвореној светској сцени. Седам мрачних и антисрпских резолуција о …

Више

Грађа за речник 4 – Сан о помирењу

пише Милован Данојлић Помирење је рационалан подухват, подвиг чистог и слободног ума. Оно укључује претрпљено зло, да би се на њему, као на тврдом тлу, градило скупо плаћено добро. Не можемо се одрећи сећања и осећања, …

Више

Којештарије

Драгомир Антонић  Кад се моћни спрдају са слабијим, тешко их је спречити. Није добро кад се слаби сами са собом спрдају верујући да ће моћне одобровољити. Неће У Речнику Матице српске за реч спрдати пише …

Више

проф. др Драган Раденовић – Филозофијом је завладала гробна тишина

Разговарао Јово Радуловић „Демократија као аргумент постмодерне организовала је плурализам партија на нивоу психологије стаје, у којој партократска диктатура представља највишу вредност и мерило вредности. У тим стајама  -партијама влада принцип чопора – алфа мужјак …

Више

„Жица“ (не) квари односе

Заједничка седница влада Мађарске и Србије у Будимпешти Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић На црвеном тепиху испред грандиозног здања државног парламента на Тргу Лајоша Кошута у Будимпешти, Александра Вучића званично је дочекао премијер Мађарске …

Више

Грчки покер: пркос, бес и доминација

Драгомир Анђелковић  Предстоји нам занимљива (гео)политичко-економска игра током које ће Берлин настојати да дисциплинује Атину а Вашингтон да обузда Берлин. Питање је само колико ће у свему томе бити дизања прашине и лома, те колико …

Више

Разоткривање секташке пирамиде зла

Документарац  „Да појаснимо: сајентологија и  заточеници вере“ /ПРВИ ДЕО/ Пише Владислав Панов Нови документарни рад најуспешнијег синеасте овог жанра, аме ричког оскаровца Алекса Гибнија, а у продукцији ХБО, који се бави Сајентолошком црквом, изазвао је …

Више

Печат недеље

Меркелова у Београду Немачка канцеларка Ангела Меркел допутовала је у среду у Београд где ју је, уз највише државне и војне почасти, дочекао премијер Александар Вучић. Меркеловој је приређен свечани дочек уз почасну гарду, црвени …

Више

Пет варијација о судбини

ЗА ВАСПОСТАВЉАЊЕ ИДЕНТИТЕТА КАО ДИЈАЛОГА С БИЋЕМ Пише Дарко Танасковић Нови квалитет сазнајних увида до којих Жељко Симић у својим студијама најбољих писаца српске модерне досеже, или их уверљиво наслућује, произлази и из чињенице да …

Више

Отров међу корицама

Прекрајање историје Пише Ранко Гојковић Каква упутства добијају професори историје на семинарима које организује Министарство просвете Србије? Смердјаковски либерални дух, чини се, нико боље није објаснио од великог руског генија Ф. М. Достојевског: Наш руски …

Више

Љубав, етичност, кривица…

Пише Наташа Анђелковић Бернхард Шлинк Жена на степеницама „Плато“, 2015. Није чест случај да београдска публика толико заволи неког немачког писца и остане му одана и посвећена у распону дужем од десет година. Када се појавио Читач …

Више

Излог књиге

Књижевно дело Милана Р. Симића-  Слава читању –  Театар „Витомир Стефановић Вита“, Велика Плана, 2015. Избор радова Милана Р. Симића, у нашој књижевности познатог критичара, писца, прозаисте, драматичара и главног уредника часописа „Наш траг“, као …

Више

Јефимијин а сузна бистрина

Пише Гојко Ђого Ми можемо само претпоставити како су читана Јефимијина везена и рукописана „приношенија“, молитве, похвале и плачеви, ако их је било још, поред ових што су као артефакти допрли до нас? Наше средњовековно …

Више