Почетна / БРОЈ 374

БРОЈ 374

Зелене стране – Тврђава за привилеговане

Пише Мара Кнежевић Керн Како изгледају „паметна“ архитектонско -урбанистичка решења за контролу популације, тријумфално представљена као „паметан град“ Почетак 21. века карактерише убрзано раслојавање друштва на сиромашне житеље Планете (чији број геометријском прогресијом расте) и …

Више

Политичка вредност мезарја у Поточарима

Пише Никола Врзић Хоћемо ли изгубити Републику Српску и своју децу морати да лажемо да припадају геноцидном народу, или ћемо Русију и Кину позвати у помоћ у одбрани против подлих намера наших евроатлантских партнера и …

Више

Империја се не извињ ава

Британци и геноцид, или прилог за британске уџбенике из историје Пише Филип Родић Британци, који својим предлогом резолуције о Сребреници поред осталог захтевају да овај догађај уђе у светске уџбенике као пример геноцида, починили су …

Више

Може ли Европа постати боливарска?

САМИТ EU – CELAC Пише Филип Родић Европска унија је великодушна. Таквом би, барем, желела да се представи. Таква је желела да испадне и на другом по реду самиту са земљама Заједнице латиноамеричких и карипских …

Више

Ко је геополитички наручилац злочина?

Пише Александар Дугин Иза међунационалних сукоба, иза међуверских сукоба увек стоји трећа сила која их користи за своје циљеве и за своје интересе. Тако је било и у Сребреници. Исто тако било је и у …

Више

Медијске пудлице за промену свести

СРПСКО СТАНОВИШТЕ КАО ЈАВНИ ИНТЕРЕС У СРПСКИМ ГЛАСИЛИМА Пише Проф. др Радивоје Петровић Уместо хомогенизације на основама заједничког националног програма, систематски се ствара хомогенизована усамљена маса по мери туђих, а не јавног интереса Нема дана …

Више

Пукни зоро над Европом

Зa „Печат“ из Милана Марина Муштовић У организацији „нових револуционара“ из „Покрета пет звездица“ у Риму је недавно одржана Међународна конференција „Зора за нову Европу“ на којој су се први пут окупили представници „сиромашних и …

Више

Словеначка лекција за српски Телеком

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина Како је Словенија одлучила да не прода свој Телеком, и тиме уштедела десетине и стотине милиона евра И за куповину српског, као и словеначког Телекома, у игри су више-мање …

Више

Догма о богатству – светиња неолиберала

ЕКОНОМИЈА ПОСТМОДЕРНЕ И СЛАБЉЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА  други део У фокусу будућих политичких битака Пише Јован Б. Душанић Дубинске силе капитализма воде огромном расту неједнакости и концентрацији богатства на врху социјалне пирамиде чиме се враћамо не …

Више

Европски пуцањ у сопствену ногу

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос Грци су свесни опасности изласка из еврозоне, али велики број њих спремно пристаје и на повратак драхме само да се ослободи туђег јарма. Извесно је, кажу, да Европа након …

Више

ИМА ДА ВАС НЕМА

Милорад Вучелић / главни уредник Ако преживим овај рат основаћу на Београдском универзитету катедру за мржњу према Енглезима.“ Има мноштво ратова и данас, има их и у припреми на Балкану, и није лако, нити ће …

Више

Грађа за речник 2 – Европа у сну и на јави

Пише Милован Данојлић На  јави, Европа је данас жалосна послушница Великог капитала и Великог брата, шкрта и зимогрожљива старица, проширена на Исток против своје воље, уплашена од румунских Рома и пољских водоинсталатера, закочена, уморна, неспособна да …

Више

Мали филм с великом провокацијом

Интернационални филмски Зомбиленд шири своје границе Пише Владислав Панов Због чега је „Дете 44“, дело из продукције чувеног Ридлија Скота, смештено у хладноратовску еру стаљинистичког Совјетског Савеза, коју је Запад одувек обожавао да мрзи, изазвало …

Више

НАТО сенке на руском небу

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић Американци више и не постављају питање да ли је Русија непријатељ, већ се активно припремају за рат, улажући огромна средства и пребацујући масовно тенкове и војну технику на руске …

Више

Неолиберализам не решава проблеме, продубљује беду

У Бриселу одржан Народни самит Латинске Америке и Европе Пише Никола Мартић Учесници скупа су изнели своје чврсто уверење да се човечанство суочава са потребом ургентног преобликовања друштва које ће се темељити на принципима социјалне …

Више

Колапс Берлинског зида – геополитичка трагедија!

Специјално за „Печат“ из Милана Дијего Фузаро  Гори свет од оног подељеног Берлинским зидом могао је бити само оно што је дошло касније, односно наш свет неспорног тријумфа капиталистичке спреге власти, флексибилне радне снаге, привременог рада …

Више

Мостови мајстора сете и снова

Пише Дејан Ђорић Годинама, посредовањем и ангажманом госпође Мирјане Стојановић, Београду и Србији долазе у „радну“ посету истакнути савремени сликари Русије Савремени српски политичари скоро су потпуно заборавили да је у време Краљевине Југославије па …

Више

Зашто Матицу српску треба уништити

Пише Драган Станић Какав је то културни концепт који руинирање централне српске културне установе не само прижељкује него и спремно ради на његовој реализацији? Ако је то мудролија Ивана Тасовца, на чему је он темељи? …

Више

Деморалисана књижевност

НОВЕ КЊИГЕ: Вуле Журић, Тајна црвеног замка, „Лагуна“, 2015. Пише Весна Тријић Има ли међу српским писцима (и критичарима) интелектуалног поштења или је све, па и то, само ефекат маркетинга? Ето питања око којих се …

Више

Број избеглица у свету највећи од Другог светског рата

Извештај Амнести интернешенела Глобална ситуација са избеглицама тренутно је најтежа од краја Другог светског рата, наводи се у извештају Амнести интернешенела. Овај извештај пружа одличан увид у катастрофу коју су изазвали глобални капитализам и империјалистичке …

Више

Печат недеље

Поповић и Пушков – Велики потенцијал за унапређење сарадње Председник Српске народне партије Ненад Поповић састао се у Београду са Алексејем Пушковим, председником Спољнополитичког одбора Државне думе Руске Федерације. Током радног ручка Поповић и Пушков сложили …

Више

Алексеј Пушков – председник Спољнополитичког одбора Државне думе

Ауторизовани интервју Председника Одбора за међународне послове Државне Думе Руске Федерације Алексеја Пушкова часопису „Печат“: Пројекат ,,Јужни ток“ који је изазвао у Србији јасно разочарање није отказан због Русије. То желим да истакнем посебно, како …

Више