Почетна / БРОЈ 353

БРОЈ 353

Првомилионери

Милорад Вучелић / главни уредник Снаге бившег режима или, прецизније, жутог картела крећу у „опсежну акцију“. У свом покушају да се претворе у политичку опозицију они у потрази за инвеститорима прво крећу у иностранство и …

Више

Жути картон

Пише Никола Врзић Откуд сада сукоб у Српској напредној странци, кад странка чврсто држи све полуге власти у својим рукама, и да ли је тај сукоб сада окончан само тактичким примирјем? Одговор је код Зоране …

Више

Европска резолуција рата

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић Да ли Москва може да спречи светски оружани сукоб, који се незаустављиво приближава после антируских резолуција америчког Конгреса и Европског парламента? Европска унија је изненађена плановима Русије да транзитни …

Више

Колико коштају независни страни агенти?

Пише Филип Родић Амерички истраживачки новинар Роберт Пери открио је у Председничкој библиотеци Роналда Регана документа која недвосмислено доказују да су две највеће америчке „независне“ институције које се залажу за ширење идеја „демократије“ и „слободе“ …

Више

Успешне куће отпора

Најбоље од виђеног у српским галеријама у 2014. Пише Дејан Ђорић Најзначајније изложбе у прошлој години догодиле су се у институцијама које систематски дају отпор разулареној псеудоавангарди у служби (не)владиних организација. Спорадични успеси нису толико …

Више

Религија као последња сметња апсолутном капитализму

Специјално За „Печат“ из Милана Дијего Фузаро  Није ваљда да слобода изражавања важи само за неке људе и неке идеје, што би се могло помислити ако се преклопе приче о „Шарли ебдоу“ и Дједонеу?Да ли ће …

Више

Пореске олакшице – мамац за гласаче

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос Сви учесници у предизборној трци имају много тога да замере својим политичким противницима, али већини је једна мисао иста, а она гласи – Само да не дође до другог …

Више

Ајатолах проф. др Алиреза Арафи – Иран бира своје пријатеље

Разговарао Јово Бајић Камо среће да су народи и земље на Балкану могли да буду рационалнији, да се сами сједине па да онда, као једна моћна унија, буду незаобилазни фактор од великог значаја у међународним …

Више

Напади у Паризу демонстрирају лицемерје Запада

Пише НОАМ ЧОМСКИ Да ли је тероризам увек тероризам, или је то само када такав приступ одговара Вашингтону, а у другим случајевима је одбрана цивилизацијских вредности? Да исто може бити и различито показују случајеви напада …

Више

Некада се од долапчића кретало…

Драгомир Антонић  „Демократију“ смо добили. Село и сељака изгубили. Ко је на добитку?  Седи сељак. Пуши. Упро поглед ка ливади више старе куће. Не мрда. Путем наиђе човек из града и приђе сељаку. Сељак се …

Више

Опсенар духом и маштом на позоришној сцени

Пише РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Стогодишњица рођења Бранка Ћопића повод је да се поново на нашим сценама појави неки његов лик и да нас поново засмеје ведрим и духовитим опаскама и доскочицама типичним за дела овог …

Више

Политички и идеолошки поредак „закуцан” романом

Да ли НИН-ова награда заиста награђује најбољи роман? Пише Никола Маринковић Јасно је да у 60 година постојања ове награде није било суштинске промене њеног контекста. Она је и даље део механизма који каналише уметничку …

Више

Блештавило холивудске белине

 Номинације за Оскара 2015. Пише Владислав Панов Политички обојене теме филмова који су номиновани за Оскара, провокативност неких од њихових аутора, доминација белих аутора, неке су од кључних карактеристика овогодишње трке за најпрестижнију филмску награду …

Више

Цисана Мурусидзе – Како су се помирили СПЦ и Народно позориште

Разговарала Наташа Јовановић  Читајући први пут књигу Антонија Ђурића „Солунци говоре“, иако тада нисам знала много о историји тог периода, кроз сузе сам препознала тај слободарски дух, ту чежњу за слободом, рукопис уткан у само …

Више

Говори ли ислам немачки

за „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић Рискантно политичко маневрисање између два фронта и два разарајућа страха, фанатичног (исламског) тероризма и експлозивне исламофобије: зашто је Меркелова напрасно „рехабилитовала“ изјаву бившег шефа државе да ислам, у истој равни …

Више

ШВАЈЦАРСКА – ИЗГУБЉЕНА НЕУТРАЛНОСТ

Пише Момир Булатовић Предсједник Швајцарске националне банке (СНБ) објавио је одлуку о напуштању подршке политике очувања односа између франка и евра. Иако многи нису разумјели њен садржај, па јој нису ни придали значај, посљедице које …

Више

Фирер за Украјину

Пише Зоран МИЛОШЕВИЋ Да ли је Андреј Билецки – будући руководилац нацистичке Украјине? Аналитичари из Украјине и Русије су сагласни да постојећа власт у Кијеву неће бити дугог века, те да јој Американци већ траже …

Више

Хрватско отимање Војводине

Пише Василије Ђ. Крестић Третирајући Војводину као засебну територију, председница Хрватске представила се као веран следбеник вековне великохрватске тежње према Војводини Зато што је новоизабрана председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић својом изјавом да ће се …

Више

Зашто се у Кини није десио бејби-бум?

Пише Владанка Раковић Одлука кинеских власти да ублаже политику о планирању породице, која прописује могућност имања само једног детета, није имала очекивани резултат – скок наталитета Када је кинески државни врх у новембру 2013. године …

Више

Печат недеље

Нити Трепча ради, нити се шта гради Незадовољни одлуком косовске владе да одустане од намере да „Трепчу“ претвори у јавно предузеће, више од двеста рудара албанске националности, којима су се придружили и пензионисани рудари у …

Више

Лола Санчез Калдентеј, посланица „Подемоса“ – Плаше се да ћемо победити

Разговарао Александар Вуксановић Суштина нашег успеха била је у томе што смо разбили осовину левица − десница, јер је криза показала да таква разлика више не постоји и да дуализам повлашћени − обесправљени много више …

Више

ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ ЗА ЦАРА

Проф. др Оливер Антић Етиопски цар Хајле Селасије одржао je историјско предавање пред светском заједницом и свету подарио текст за сва времена Историја се понавља двапут, како је то лепо запазио Маркс, први пут као …

Више

Вишемедијска уметност – реалност, а не утопија

Пише Владан Радовановић Поводом исказа Дејана Ђорића, објављених у Печату, у бројевима 233/2012. и 351/2015. Читаоцима бих се кратко представио као уметник који ствара у више области − музици, сликарству, књижевности и вишемедијској уметности, као …

Више

Излог књиге

Алексеј Тимофејев, Црвени и бели, руски утицај на догађаје 1941–1945, „Укронија“, Београд, 2014. Како је нестала руска емиграција у Србији? Колико се грађана СССР и бивше Руске империје борило против партизана на тлу Југославије? Ко …

Више