Сва чуда Пандорине кутије

Западни медији и финансије

Пандорини папири су највећи пакет тајних финансијских докумената који је до сада процурио. Панамски су процурили 2016, а 2017. и рајски папири који су скренули пажњу светске јавности на необичну и потпуно изненађујућу појаву да богаташи покушавају, па често и успевају, да не плате порез и да паре инвестирају у сумњиве послове. Два претходна цурења докумената су нам указала на Британска Девичанска острва и Панаму као погодне локације за офшор-шпекулације. Пандора нам сада указује и на неке америчке државе које су нашле своје место на овом списку

Грчки песник Хесиод (савременик Хомера) у поеми Послови и дани писао је о дару који је божанство Зевс поклонио људима. Била је то кутија. Никада не примај дарове од божанстава, лепо је говорио Прометеј, јер су у тој кутији била сва зла овог света. И то би још некако било у реду да није дошла прва жена, радознала Пандора да кутију отвори и тако у свет пусти завист, похлепу, бол, болест, глад, сиромаштво, рат и смрт. Пандора се уплашила и брзо затворила поклопац заробивши у кутији једино – наду.
У Пандорином цурењу папира се сада ради о укупно 12 милиона докумената који пружају увид у тајне финансијске трансакције неких богатих и моћних људи света. Папире је у јавност пустио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (International Consortium of Investigative Journalists – ICIJ) који је предводио тим састављен од више од 600 новинара из више од 150 светских медијских кућа којима је требало две године да нађу и анализирају ове материјале, наводи се на сајту овог конзорцијума.
С истог сајта сазнајемо и да се ради о тајним пословима 35 садашњих и бивших светских лидера, 330 политичара и јавних личности из 91 земље, као и једне лепе и сасвим међународне колекције бегунаца, превараната и убица. Налазе се ту и детаљи финансијских трансакција више од 130 милијардера из Русије, Сједињених Држава, Турске и других земаља. Пише баш тим редоследом, те морамо да претпоставимо да је редослед условљен бројем милијардера који су се нашли на листи. Који би други критеријум могао да буде примењен? С обзиром на то да у Русији има 99 милијардера, у Америци 614, а у Кини, на пример, 388, лако је, чисто статистички, доћи до закључка да су руски милијардери најзаступљенији у Пандориним папирима, те стога и далеко најнепоштенији или барем најнаивнији и најнеопрезнији. Да подсетимо, Светска организација за сарадњу и развој, са седиштем у Паризу, 2020. проценила је да на офшор-рачунима у свету има око 11 билиона долара (11.000 милијарди). Ради поређења, буџет Сједињених Америчких Држава за 2022. годину је шест билиона долара. Доста се тога крије од очију јавности, рекло би се.

[restrict]

ЈЕДНОСТАВНИ ВОДИЧИ Вест о Пандори и добар део садржаја су пренеле перјанице светске медијске сцене попут Њујорк тајмса и Вашингтон поста у Америци, британских Гардијана и Телеграфа, те највеће телевизијске мреже као што су Би-Би-Си, Си-Ен-Ен и све најзначајније светске информативне агенције попут Асошијетед преса, Ројтерса и Франс преса.
Ево само неких наслова на ову тему: Пандорини документи: највећа провала офшор-података у историји разоткрила финансијске тајне богатих и моћних (Гардијан), Пандорини документи су финансијска бомба с политичким реперкусијама (Њујорк тајмс), Пандорини документи: Тони и Шери Блер уштедели 312.000 фунти пореза куповином имовине преко офшор-фирме (Телеграф).
Перјаница Би-Би-Сијеве новинарске истраживачке продукције, програм Панорама „открива финансијске тајне неких од најмоћнијих људи на планети“. Новинар Ричард Билтон разоткрива тајне офшор-манипулације председника и краљева. Биб иде још и даље у маниру који је усвојио у последње време, третира читаоце као малу децу: „Пандорини папири: једноставни водич кроз документацију“. Значи, нема дубље анализе и смислених питања, импликација и слично. Једноставни водич је сасвим довољан, публика ионако чита само наслове.
Занимљив је тај нови манир новинара и политичара. Аустралијска министарка здравља Кери Чант се пре неколико недеља прославила апелом (претњом?) становништву да уопште не разговарају са суседима и у самопослузи никако са случајним пролазницима. Све у склопу заштите од короне, наравно. Новозеландска премијерка Џасинда Ардерн је тој проблематици приступила на креативнији начин, па је обавестила рају да све информације које су им потребне могу наћи на сајту владе и да је то једина могућа истина. Једина могућа и једина пожељна с њеног гледишта. Ни Стаљин ни Мао Цедунг, па чак ни Пол Пот се тога нису сетили.
Но да се вратимо на Пандорину кутију. Си-Ен-Ен је, на пример, направио лепу репортажу о дотичним документима. Наслов је јасан и упућује да се ради о најзанимљивијим подацима који се могу наћи у тим папирима: „Ево пет највећих занимљивости из Пандорине документације“. Па онда именују следећих пет угледних појединаца чија се имена појављују: премијер Пакистана Имран Кан, јордански краљ Абдулах Други, председник Кеније Ухуру Кенијата, чешки премијер Андреј Бабиш, бивши британски премијер Тони Блер.
Британска штампа је у тој гомили запазила и бившег министра Џонатана Ејткена, који је, наводи се, примио 166.000 фунти да напише биографију председника Казахстана Нурсултана Назарбајева. Помињу се узгред и имена богаташа и политичара из Чилеа, Бразила, Индије, Еквадора, Азербејџана, Обале Слоноваче… Помиње се и српски министар Синиша Мали у вези са 24 стана у Бугарској. Очигледно све сам врх врха међународног џет-сета и глобалних финансијских хохштаплера.
Но хајде да се сад вратимо, присетимо да су нам у поднаслову обећали податке о финансијским малверзацијама најбогатијих и најмоћнијих људи на планети, те председника и краљева. Добро, неколико премијера на овој листи има. Има и бар један краљ. Понеки бивши политичар… А ми смо сви таман помислили да ће највећа провала тајних података у историји да нам потврди барем неку од великих теорија завере. Ако не баш ко је убио Џона Кенедија, а оно где су и шта раде паре Била Гејтса, Џефа Безоса, Илона Маска, Ворена Бафета, династија Рокфелер, Ротшилд, Виндзора из Бакингемске и других палата, америчких породица Буш или Клинтон… Но. Ништа од свега тога. Тони Блер утајио 300.000 фунти. То никога не занима. Бивши министар примио 166.000, тек то никога не занима. Краљ Абдулах, Имран Кан и Бабиш… симпатично. Ту су и колумбијска певачица Шакира, немачки супермодел Клаудија Шифер, као и италијански мафијоза (напуљска Камора, да будемо прецизни) Рафаеле Амато!

ИСКОПАВАЊЕ ПУТИНА Врло је симптоматично и симпатично како је чувени Лук Хардинг, Гардијанов стручњак за питања Русије и постсовјетског простора (од балета до хиперсоничних ракета), успео да крајњим напорима ишчепрка податке како би нам понудио на увид чланак с Путиновим именом у наслову. Владимир Владимирович му не да мира и мора да се ова „новинарска“ активност лепо и плаћа. Виспрени Лук се тако из далеког нам Монака јавља овим насловом: „Пандорини папири нам откривају скривено благо Путинових блиских сарадника“. Да видимо шта каже.
Вели да је 2003. године у Монаку непознато лице купило стан на четвртом спрату с припадајућа два паркинг места, оставом, и приступом базену у Монте Карло Стар комплексу. Цена три милиона фунти. Захваљујући Пандори, саопштава нам Лук, ми смо сада сазнали име тог купца. То је, наиме, Рускиња Светлана Кривоногих. Постоје индиције, даље пише истраживачки новинар Гардијана, да је крајем 1990-их година Светлана познавала Путина. Изгледа да су једном били на истом лету авиона, неко је приметио. Изгледа, можда, могуће је, чини се… истражује човек.
Сам сајт истраживачких новинара (ICIJ) доноси врло обиман чланак на тему процурелих података о финансијском малверзацијама извесног Константина Ернста – човека који је створио Путинов имиџ, ништа мање. И овде се спомиње Монако, станови, Светлана и тако даље. Директних веза с Путином нема. Спекулација има сасвим довољно да се напуне новински ступци и ставе провокативни наслови – „Улога творца Путиновог имиџа у филмском послу вредном милијарде“!
Но ко је у ствари пустио ове документе у оптицај? Оних 600 с почетка приче су удруженим напорима то урадили? Тешко је у то поверовати. Количина документације се чини огромном, а компромитујућих докумената по заиста важне светске играче на теренима финансија и политике – нема.
Можда нам помогне сазнање да је ICIJ у ствари специјални пројекат Центра за јавни интегритет (The Center for Public Integrity), непрофитне организације коју је основала група сасвим доброћудних и несебичних милијардера. Смисао деловања ове организације је, наводи се на њиховом сајту, да кроз истраживачко извештавање инспирише промене које ће водити ка друштву с више једнакости. Џорџ Сорош, један од спонзора, и његове колеге милијардери се боре за равноправност. Наравно. Они се исто тако никада нису, нити би, нити ће се бавити финансијским малверзацијама. Па да се баве и њихова би се имена нашла у документима из Пандоре, зар не? Свакако. Тајне службе попут ЦИА или МИ6 које све то прислушкују, надгледају па помало и координирају свакако би се постарале да правда победи и малверзације, било чије, буду обелодањене. Па зар није наше врхунско начело да нико није изнад закона?
То све подсећа на ону исконску истину да се овце плаше вука само да би их на крају пастир појео.
Пандорини папири су политичка играчка одређених структура и интереса који се кроз своје медије обрачунавају с геополитички и финансијски мање важним појединцима, вршећи притисак на неке друге како би од трећих извукли одређене уступке. Шансе да нам дотични истраживачки новинари обелодане тај ниво операција су готово непостојеће. Не заборавимо да је највећи прави истраживачки новинар Џулијан Асанж још у затвору и да ни један једини од тих медија који се сада утркују у објављивању детаља из Пандорине кутије није стао у његову одбрану. Ни једним јединим текстом. Никада.

ФЕЈСБУК УЗБУЊИВАЊЕ Док пратимо драму око ових папира, пажњу нам привлачи и случај узбуњивачице из Фејсбука Френсис Хауген, која се појавила пред америчким сенатом да сведочи о томе како је менаџменту те глобалне компаније више стало до зараде и пара него до здравља и безбедности корисника ове друштвене мреже. Још један потпуно невероватан и шокантан налаз! Ко би се томе само надао? Марк Закерберг – зеленаш коме је само стало до пара. Потпуно поразно и страшно. Нисмо га тако замишљали. Сва срећа што се појавила Френсис да сенату и нама укаже на ову опасни појаву. Све се то наравно догађа на дан када је Фејсбук, између осталих, нестао с интернета на неколико сати. Тотална драма.
На сву (нашу, ваљда) срећу, ова храбра и промућурна госпођа је понудила и нека решења за дотичне проблеме. На пример, држава Америка би требало да промени законе и да заштити грађане од педофилије, дроге, расне и полне дискриминације, увреда, малтретирања, као и домаћег и страног тероризма. Домаћег тероризма, рече? А шта ли нам је сад то? То су, на пример, у Америци они што су се 6. јануара ове године шетали Капитолом. Један је био обучен у бизона и огрнут заставом. Други би могли, рецимо, да буду грађани који не жели да приме вакцине. Они се самим тим супротстављају одлукама владе, донетим у најбољем интересу по њихово здравље. Такве одлуке немају никакве везе с лобирањем фармацеутске индустрије, као што сви знамо, и свако ко се њима противи је, сасвим јасно, терориста. Домаћи. А према терористима, то смо научили из Бушовог рата с терором, треба се обрачунати употребом војне силе. Па, рат је то. Повукли смо војску из Авганистана, ускоро ћемо и из Ирака, на пример, како бисмо је поређали по улицама Чикага, Лос Анђелеса и Вашингтона. Ево овде у Британији војска већ помаже око дистрибуције бензина. Сутра ће можда помагати око дистрибуције хране. Могли би мало да помогну и полицији, зар не? А могли би помоћи и око дистрибуције вакцина?
Френсис се, дакле, јавила да обелодани похлепу велике компаније и одмах је примљена у сенат и дата јој је могућност да каже све што има да каже и да чак предложи неке врло корисне и очигледно нужне законске промене. Узбуњивач износи податке о једној од најбогатијих светских компанија и одмах добија прилику да прича шта и колико хоће пред сенатом. Као и Грета Тунберг у Уједињеним нацијама или у Давосу. Предлог за холивудски филм с таквим сценаријем никада не би добио паре за снимање. Превише невероватно звучи. Но ми то све гледамо на телевизији, live, уживо. Сасвим озбиљно.
Јасно je куда ово води – ка законском ограничавању слободе говора у јавном простору. Сетимо се само да је то почело с председником Трампом који је скинут с Твитера и ТВ екрана како не би ширио лажне вести. Поставило се и питање о чему ли је он то говорио с Путином без присуства „службе“? Онда су довели Џоа Бајдена, који није у стању да говори ни са самим собом. Амерички председник, дакле, уопште не мора да говори било шта нити било коме. То све у његово име могу да обаве „службе“ преко пријатељски настројених (горепоменутих) новинских агенција, новина и телевизије, те друштвених мрежа.
У међувремену је процурила још једна драматична вест. ЦИА је у неком тренутку намеравала да отме/убије новинара и уредника Викиликса Џулијана Асанжа. Шокантно откриће. Просто невероватно! Тадашњи директор ЦИА Мајк Помпео је 2017. Викиликс окарактерисао као „недржавну непријатељску информативну агенцију“. Тако да је Асанж добио статус Осаме бин Ладена или иранског генерала Касема Сулејманија кога су убили ракетом у Ираку. Не заборавимо да се Викиликс првенствено бави управо цурењем информација и узбуњивањем.
Како се свет само променио. Мора бити набоље. До јуче су Асанжа хтели да убију а данас већ слободни истраживачи новинари из још слободнијег света разоткривају најпрљавије детаље финансијских трансакција најмоћнијих људи света. Дивота!
Обратимо само пажњу на ове мађионичарске трикове, димне завесе, ефекте постигнуте закривљеним огледалима, поређаним речима и сликама, документима, новинским насловима, видео-записима и извртањем медијског и менталног простора – Џулијана Асанжа УБИЈАЈУ! Нису они одустали ни од чега, можда су само променили тактику, одабир оружја и методе, али је стратегија остала иста. Раде то управо сад, док ово пишемо и читамо, у Белмарш затвору, тихо, далеко од очију јавности. Из те кафкијанске тврђаве неће ништа процурити нити ће неко о томе прозвиждати. Нити би то било објављено. Завеса је спуштена у Белмаршу. Спушта се и на остатак света.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *