Русија и НАТО – тачка апсолутног замрзавања

Сценарио изолације Русије није реалан, али може се десити да Европа изолује себе, што се видело протеклих недеља када је ЕУ остала без гаса, јер се Москва одавно окренула азијским тржиштима

И то се десило – после 80 година Немачка прети Русији оружјем! Тачније, кроз изјаву министарке одбране Анегрет Крамп Каренбауер, Берлин позива НАТО „да покаже Русији спремност да употреби оружје у случају потребе“. И није ту био неопходан њен руски колега Сергеј Шојгу да подсети Немачку шта бива када Берлин потегне оружје на Москву, и како се то заврши. Додуше, руски министар одбране био је више него јасан када је – реагујући на изјаву сада већ бивше наследнице Ангеле Меркел у фотељи лидера Хришћанско-демократске уније – упозорио да управо НАТО довлачи војску на границе Русије, са жељом да је обуздава војним путем. Па шта је, ако не то, „показивање спремности за употребу оружја“ НАТО-а? Да ли та спремност треба да се доказује и тиме што ће оружје заиста бити употребљено? И да ли нас то онда све заједно враћа у 1941. годину? А можда НАТО само жели Русију да држи у војном обручу? У том случају, обруч ће морати да буде заиста велики. И много скуп. А платиће га, наравно, Немци и сви други који у томе учествују. [restrict]

ТАЧКА АПСОЛУТНОГ ЗАМРЗАВАЊА Ово је, очигледно, био само један од разлога за прошлонедељну драматичну изјаву другог руског Сергеја, шефа дипломатије Лаврова, да обзнани да Москва од 1. новембра прекида дипломатске односе с НАТО-ом. То је крај „сарадње“ са западном војном алијансом коју је успоставио Борис Јељцин током 1990-их година, а која је Западу послужила да маскира и бар донекле легализује агресивне акције у Југославији, Ираку, Либији… Увек је Русија, која се противила овим акцијама, стављана пред свршен чин „због виших циљева“ и сарадње са „западним пријатељима“. И увек је неко, после годину или две захлађења, процењивао да односе не треба прекидати, с вером у њихово будуће побољшање и изградњу пуноправног партнерства. А сада је проценио да побољшања у догледно време неће бити и да је време да се односи Русије и НАТО-а сведу на нулу. Тачку апсолутног замрзавања. То је терен на ком се Руси најбоље сналазе.

Москва од 1. новембра прекида дипломатске односе с НАТО-ом: Сергеј Лавров

„Као одговор на акције НАТО-а, ми обустављамо рад свог сталног представништва при НАТО-у, укључујући и рад главног војног представника“, саопштио је руски министар иностраних послова. То је био одговор на недавно натовско ускраћивање акредитације за осам сарадника руског сталног представништва при НАТО-у, чиме је њихов број смањен на свега десет. Према речима Лаврова, НАТО није дао образложење зашто су руским дипломатама ускраћене акредитације и то само потврђује да Алијанса није заинтересована за дијалог. „Ако је тако, ми онда не видимо разлог да наставимо да се правимо да су некакве промене могуће у догледној будућности, јер је НАТО суштински изјавио да такве промене нису могуће“, нагласио је руски шеф дипломатије.

Тиме је обустављен и рад информативног бироа Алијансе у Москви, саопштио је Лавров и нагласио – за контакте с Русијом, НАТО од сада треба да се обраћа руском амбасадору у Белгији, тј. у Бриселу, граду где је и седиште западне војне алијансе, као и ЕУ. То што је, како су исправно приметили западни аналитичари, руска амбасада у Белгији задужена за билатералне односе две земље, а не и за комуникацију са ЕУ и НАТО-ом, чија су средишта у Бриселу – то више није руски проблем. За сада остаје активна руска амбасада при ЕУ, са Владимиром Чижовим на челу. Док и он не оде. Од сада, ако желе да пишу писма и заказују сусрете с руским амбасадором у Белгији Александром Токовињином, или аташеом за одбрану Игором Колодином, нека НАТО чиновници то чине. Русија ионако више нема о чему да пише НАТО-у, поготово преко ресора којим руководи Лавров. А Шојгуова писма биће достављана Алијанси преко других курира. За то посебан амбасадор више неће бити потребан. За, евентуалне, „важне консултације“ с Алијансом, Москва ће се обраћати директно Вашингтону, јер се НАТО одлуке тамо и доносе.

„ОДБРАМБЕНИ КАРАКТЕР“ НА НАТО НАЧИН Само неколико дана после ове одлуке, немачка министарка Крамп Каренбауер нагласила је да НАТО треба Русији да „покаже спремност да употреби оружје у случају потребе“. „Нико не би требало да разматра могућност напада на партнере Алијансе у балтичким земљама и на Црном мору“, истакла је несуђена немачка канцеларка, подвукавши да Русија „систематски нарушава ваздушни простор“ ових држава, али и да изводи сталне сајбер-нападе и подстиче мигрантску кризу на граници Белорусије и ЕУ. Наравно, ни за ове тврдње нису изнесени никакви докази, а заиста не постоји пример да су руски борбени авиони икада упали у ваздушни простор било које државе, не само када је реч о чланици НАТО-а или њиховим „партнерима“ већ ни на било ком месту.

Министарка одбране Анегрет Крамп Каренбауер позива НАТО „да покаже Русији спремност да употреби оружје у случају потребе“

Пажњу привлачи још нешто: немачка министарка и функционери НАТО-а истичу „одбрамбени карактер“ Алијансе, али при томе често говоре о заштити „партнера“, који могу бити било где у свету, а не самих чланица. То се тешко може назвати одбрамбеном стратегијом, на шта је указао и руски сенатор Алексеј Пушков, подсетивши на „одбрамбени карактер“ напада на Србију, Либију и Ирак – државе које нису угрозиле ниједну НАТО чланицу. Реагујући на поруку генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, да „Русија не треба да се плаши уласка Русије у НАТО, јер он има одбрамбени карактер“, Пушков је поручио да уласка Кијева у састав Алијансе треба да се плаше пре свега саме чланице. „Разлог је то што ће Украјина, предвођена садашњом агресивно-неодговорном влашћу, учинити све да увуче НАТО у оружани сукоб с Русијом, чак упркос вољи низа земаља чланица“, указао је сенатор.

Шојгу је подсетио Крамп Каренбауерову да „Немачка треба да се сети како се завршило довлачење снага на границе наше земље у прошлости“ и нагласио да Европа не сме да угрожава интересе Русије када размишља о својој безбедности. „На равноправан дијалог о овом питању данас није спреман управо НАТО“, указао је Шојгу и подсетио да проблеме које је НАТО оставио у Авганистану данас мора да решава читав свет. Осим Шогјуа, на речи немачке политичарке осврнуо се и Леонид Слуцки, председник Комитета за међународне послове Државне думе: „Изјаве министра одбране Немачке више личе на антируску хистерију коју не бих узимао превише озбиљно, имајући у виду да сви чланови кабинета Ангеле Меркел од 26. октобра имају решења о отказу и почиње процес формирања новог кабинета СР Немачке.“

У БЕРЛИНУ ГРАДЕ НА ПОГРЕШНОМ ТЕМЕЉУ Тешко је не приметити да Русија ничим никада у новијој историји није угрозила интересе Немачке. Напротив, Москва сматра Берлин потенцијалним савезником и сарадником у многим областима, о чему сведоче развијене економске и друге везе две државе, поготово у периоду пре 2014. и међусобног увођења санкција – што такође нису Руси први започели. Међутим, ако неко у Берлину сматра Москву „млађим партнером“ у било којој области, онда је то погрешан темељ за изградњу односа у будућности. Тако нешто никада није било и неће бити. И када је реч о Немачкој, и било којој држави света. Како је и сам Лавров рекао, говорећи о НАТО-у, односе с Русијом могуће је градити само на равноправним основама. То је поновио и Шојгу, говорећи о релацијама с Берлином и западном алијансом.

А када је реч о онима који данас дестабилизују ситуацију у свету, речи руског министра одбране осликавају реалност – акције САД и НАТО-а у Авганистану уздрмали су стабилност централне Азије, а таласи миграната поново стижу у Европу. Да ли због тога Русија и друге земље које су погођене овом нестабилношћу треба да „запрете оружјем“ и САД и НАТО-у, као и Европској унији која то све подржава – остаје у овом тренутку реторичко питање. А да ли је у питању само неодговорност Вашингтона и других западних престоница које су напросто отишле из Авганистана и оставиле ову земљу и своје савезнике на цедилу, или је можда реч о прорачунатом плану за изазивање хаоса у Евроазији, о томе ће се тек расправљати. И одговор ће једног дана бити дат.

Функционер Државне думе Леонид Слуцки упутио је још једно упозорење. „Сигуран сам да су у Немачкој свесни да примена оружја против Русије води директном војном сукобу с водећом нуклеарном државом. Не мислим да су на Западу реално спремни за овај сценарио“, поручио је утицајни депутат. Наравно да нико на Западу не жели да осети нуклеарну моћ Русије, већ, како је то и Шојгу указао, да војно стеже и обуздава Москву, са циљем њене изолације и постепеног слабљења. Ни овај сценарио нема никакву шансу за успех. У поређењу с неким ранијим временима, Москва није усамљена на светској арени. Уз њу је пре свега Народна Република Кина, као и Шангајска организација за сарадњу, окупљена око Москве и Пекинга, која покрива скоро читаву Азију.

Стога сценарио изолације Русије није реалан. Напротив, може се десити обрнуто – да Европа изолује себе. То се најбоље видело последњих недеља, током енергетске кризе на Западу. Након увођења западних санкција Русији 2014, Москва се окренула перспективним азијским тржиштима енергената – али све време указујући европским партнерима да последице могу бити озбиљне и да још није касно да се постигну договори. Нико из Европе на ове руске позиве није одговорио. И онда се десила јесен 2021. године, када је Европа остала без гаса, а цене су одлетеле у небо. Сада би одједном сви поново хтели да се договарају, али под старим условима, од пре пет година. И да, уз то, прете Русији оружјем. Одговор Москве на такве замисли за сада је суздржан: прекинула је односе само с НАТО-ом. Али не треба заборавити да је Лавров још пре неколико месеци упозорио да је Русија спремна и на „потпуни прекид односа с ЕУ“. Уколико се ситуација буде развијала по досадашњем сценарију – нека се нико не изненади ако то буде један од следећих потеза. [/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *