Правна сигурност

фото: Филип Краинчанић/nova.rs

Ако банке (наравно) раде за сопствену корист, и ако наша држава (мора да) ради у њихову корист, значи ли то да је читав систем непогрешиво устројен на нашу штету? И какве везе све то има с Врховним касационим судом, с америчким дипломатом Стробом Талботом, Млађаном Динкићем и Божидаром Ђелићем, и с агресијом на нашу земљу 1999. године

Кружи ових дана извесним групама на виберу факсимил писма које су Америчка привредна комора у Србији и Савет страних инвеститора 26. фебруара ове године насловили на председника Србије Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић, цц: Јоргованка Табаковић, гувернер, Народна банка Србије, цц: Синиша Мали, министар, Министарство финансија – „ПРЕДМЕТ: Умањење правног ризика од различитих тумачења законитости поступања у случају наплаћивања накнаде за обраду кредита и наплаћивање премије НКОСК“ – написано „поводом проблема са којима се у овом случају сусрећу банке, али који представља опасан преседан који генерише повећани ризик за све учеснике у правном промету…“.

ПОВОЉНА ИНВЕСТИЦИОНА КЛИМА Реч је о „споровима који се тичу накнаде за обраду кредита, и однедавно, трошкова за осигурање кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), уз покретање масовних спорова“ који „угрожавају правну сигурност као једну од најбитнијих одлика повољне инвестиционе климе сваке земље, креирају притисак на правосуђе, чиме додатно одлажу приступ правди за друге спорове“.
Испод тога и потписи Зорана Петровића, председника Америчке привредне коморе у Србији, и Мајка Мишела, председника Савета страних инвеститора. У најкраћем, тамо, у основи, пише да они сматрају да су овлашћенији од судова да тумаче наше законе у своју корист. Слободно протумачено а толико је слободе још ваљда преостало пред суровом економском реалношћу, у име споменуте „повољне инвестиционе климе“ и „правне сигурности“ они од власти захтевају да се умеша у рад правосуђа и заустави „покретање масовних спорова“ против банака.
Аутентичност цитираног писма није потврђена, но остало је забележено да је Међународни монетарни фонд (ММФ) 23. априла ове године и јавно затражио то исто у Завршној изјави мисије поводом Консултација по члану IV за 2021. годину: „Проналажење брзог решења за све већи број судских поступака против банака у којима се оспорава законитост накнада за обраду кредита и за осигурање стамбених кредита ојачало би финансијски сектор и побољшало пословну климу.“
Или је реч о непојмљивој случајности, или је одавде уследио низ догађаја који ће нас ових дана довести до одлуке Врховног касационог суда у корист (иностраних) банака због које адвокати широм Србије протестују јер је против интереса њихових клијената и, последично, њих самих.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *