Јахачи психотронске Апокалипсе

ХАВАНСКИ СИНДРОМ: ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Медијски мегахит Хавански синдром отворио је поклопац Пандорине кутије из које су нагрнули проблеми епохе с којима још нисмо спремни да се суочимо. У вези с Хаванским синдромом сумњу изазива не питање да ли војни арсенали поседују ово оружје, ни да ли се изводе експерименти над људима – већ због чега се баш у овом тренутку тема ставља на велика медијска звона?

Чињеница да је неко из Централе дао зелено светло за медијски спектакл под именом Хавански синдром, којим се оптужује Русија за даљинско „узнемиравање“ америчких дипломата и шпијуна, не значи да је војска САД спремна да призна с каквим оружјем и сама експериментише и барата.
Омиљена играчка америчке војске је технологија развијана по узору на Теслин штит – електромагнетно оружје које би „деловањем снопа на електронске честице заштитило територију од пројектила“.
Из расположиве патентне документације види се да се ради о „експерименталном систему за усавршавање супермоћног оружја, на бази радиоталасне технологије, које делује на јоносферу електромагнетним таласима, бомбардујући горње слојеве атмосфере усмереним и контролисаним електромагнетним зрацима, који се враћају на земљу као смртоносно оружје са несагледивим ефектима“. То је у ствари напредни модел „јоносферског грејача“.
Где је Тесла стао богови рата продужише, а о каквој опасности се ради, може се закључити из говора Владимира Путина одржаног септембра 2000. године. Том приликом руски председник је упозорио да ово оружје представља претњу Руској Федерацији, нагласивши да оно „угрожава сферу духовног живота, циљајући појединце и групе зарад разарања социјалне свести“. Путин је потврдио да се на овај начин може деловати на политичке и културне обрасце у свести људи, изазивајући дезоријентацију у самоидентификацији појединаца.

[restrict]

ДЕЛОВАЊЕМ ТАЛАСА ДО ЕФЕКТА ХИПНОЗЕ Руска владина информациона агенција ФАПСИ је упоредила ефекте психотронског рата с ефектима нуклеарног оружја, позивајући се на извештај „Информационо оружје – претња националној безбедности Русије“. Руска Дума је послала писмо УН, ОЕБС-у и Европском савету, предлажући да се путем међународне конвенције забрани развој и употреба овог оружја. УН су овај предлог ставиле на дискусију у марту 1998, али се предлогу, у међувремену, изгубио траг.
Руски научници Владимир Суганков и Владимир Лопатин у књизи „Психотронско оружје и безбедност Русије“ међу могуће методе деловања овог оружја наводе „генераторе физичког поља“, што је било предмет испитивања ЦИА и КГБ-а, а посебан изазов представља могућност да се деловањем таласа постигне ефекат хипнозе. Руски генерал Алексеј Савин подсећа на Теслину тврдњу да су људска бића својеврстан информациони и електрични систем, на који се може деловати споља, што ово оружје чини веома опасним с непредвидљивим последицама.
Микроталасним оружјем експериментише се од 1960, кад су први пут евидентирани напади на особље амбасада, да би током наредних година био забележен читав низ сличних напада, све док се није подигла медијска бука због „узнемиравања“ особља америчке и канадске амбасаде на Куби, по чему су ментални и физички поремећаји здравственог стања жртава названи Хавански синдром.
Ратне игре невидљивим оружјем датирају из времена Хладног рата, а САД су 1975. изашле пред јавност с оптужбом да је особље њихове амбасаде у Москви изложено деловању микроталаса, што је проузроковало озбиљне здравствене сметње. Ово је био окидач за трку у наоружању, како би и конкуренција развила перформансе за захтевну технологију, која задовољава чак и узансе „зелене“ Агенде: не производи CO2, не прави буку, не захтева покретање армије нити оставља спржену земљу – такорећи еко-френдли.
Напади на цивиле широм света, изведени у експерименталне сврхе, нису предмет погодан за медијску обраду. Све се одвија у тишини, жртве не знају шта их је снашло пре него што их медицинари сместе у завод за ментално здравље. Главобоље, губитак оријентације, слушне халуцинације, губитак памћења… Психијатри умрежени у заверу против пацијената бришу трагове злочина дијагнозом: ментално поремећен.
Кад су западне дипломате у питању, ствар се диже на ниво „угрожене националне безбедности“, а пажња јавности подгрева до усијања, не би ли се кривац – Русија или Кина – изложио медијском линчу.
У вези с Хаванским синдромом сумњу изазива не питање да ли војни арсенали поседују ово оружје, ни да ли се изводе експерименти над људима – већ због чега се баш у овом тренутку тема ставља на велика медијска звона.
Искуство с улогом 9/11 у покретању још једног освајачког рата, као и онај наш мали локални перформанс „тровања албанске деце“ на Косову покрећу низ питања о томе ко ће из овога извући корист. Да ли можда „жртве“ – стварне или одглумљене – треба да дају ветар у леђа новом ратном циклусу, у ком циљ оправдава средства. Војни естаблишмент опстаје захваљујући најави о „угроженој националној безбедности“, што омогућава убирање неограничених средстава за развој „одбрамбеног“ оружја. Можда је дошао тренутак да признају „благотворну“ улогу ХААРП система, и затраже од УН легализацију забрањених геоинжењеринг активности, које се одвијају широм планете. Више неће морати да нас замајавају тврдњама да нам се беле пруге на небу причињавају, већ ће коначно признати да се аероактивности над нашим главама одвијају „у име народа и светског мира“. Наночестице тешких метала и иних супстанци на нашим пољима и у плућима морамо прихватити као колатералну штету.

КАКО СУ БУЈАЛЕ ХААРП-ИНСТАЛАЦИЈЕ Коначно ће, након промоције „спасоносног оружја“, колекција патената на бази Теслиног принципа резонанце, у власништву тексашког научника Бернарда Истлунда, бити доступна широј јавности. Истлунд је, у време Хладног рата, предлагао Пентагону изградњу антене – довољно велике да може да делује на јоносферу. Требало је у том циљу направити штит изнад Канаде преко САД и читавог НАТО света, како руски пројектили не би могли да га пробију.
Од патента до производње оружја није се дуго чекало: ХААРП инсталација на Аљасци представљала је први корак ка реализацији пакленог Истлундовог плана којим би се НАТО земље „заштитиле“ од непријатељских активности.
У јануару 1999, непосредно пред НАТО напад на Југославију, ЕУ је изразила бригу због неконтролисаног повећања броја ХААРП инсталација, означивши их глобалном претњом. У овом документу се експлицитно тражи формирање међународног независног тела, које би испитало правне, еколошке и етичке импликације, пре било каквог даљег истраживања и тестирања. САД су, као и обично, игнорисале упозорења Европљана – имали су преча посла: напад на Србију је био идеална прилика да се поиграју рата звезда.
Америчка војска је, у међувремену, 2015. године предала ХААРП Универзитету Фербанкс на Аљасци, што познаваоце начина на који послују универзитети није преварило. Универзитети су места на којима се, за новац, одвијају најпроблематичнији послови: лабораторија Лос Аламос је током Другог светског рата деловала на Калифорнијском универзитету, развијајући Менхетн пројекат који је омогућио производњу атомске бомбе. На Универзитету Окланд је развијан пројекат Печат којим је развијана технологија за производњу цунами бомбе… Познато је да многи експерименти крену погрешним путем, па им се омакне неки земљотрес или циклон – као што је био циклон Идаи који је погодио Мозамбик и Зимбабве. Овај циклон је био проузрокован електромагнетним експериментом који се измакао контроли.

УПОЗОРЕЊА СУ ИЗРЕЧЕНА У Бриселу је 2014. одржана Конференција против тајног узнемиравања, којој је председавала финска лекарка др Рауни Лене Луканен Килде. Она је годинама указивала на опасност од експеримената с психотронским оружјем, наводећи примере његове злоупотребе. До које мере је ова лекарка својим активизмом „узнемирила јавност“ може се закључити из реакције тајних служби: покушали су да је отрују, да би касније променили тактику употребивши оружје што не оставља траг. Након неколико електронских напада др Килде је 2015. преминула, под крајње сумњивим околностима. Др Килде се показала као неугодан сведок; путовала је и ширила истину о природи болести, повезујући нити мреже у коју су уплетени и лекари из психијатријских клиника, који су жртвама са симптомима као што су главобоље, гласови, малаксалост… давали седативе, не би ли прикрили последице психотронских напада. Често је цитирала речи Била Гејтса: „У будућности ће бити места само за елиту, техничко особље и робове.“ Веровала је да је овај опасан човек и сам под контролом сила које га држе на узди.
Следећа међународна Конференција против тајног узнемиравања одржана у Берлину, 1. октобра 2015, посвећена је др Рауни Килде. Организатори су затражили „забрану бандитских напада електронским оружјем“, оптужујући налогодавце за државни тероризам. Конференцији су присуствовали бројни сведоци – жртве напада невидљивим оружјем, који су због својих симптома послати на психијатријско лечење, не би ли се прикрила права природа болести. С обзиром на то да зраци имају моћ да зауставе рад срца, не остављајући трага, убиства активиста су се показала као ефикасан вид политичке борбе.
Нажалост, лекаре нико није учио како да препознају симптоме деловања програма контроле ума, а многи не знају да ово оружје постоји и делује. Иако је Институт за истраживања посвећена разоружању у Женеви, који ради под окриљем УН, још 2002. године дефинисао контролу ума као „оружје за масовну деструкцију у равни са атомском бомбом“, многи још увек негирају његово постојање.

08

ИГРАЧКЕ СЕ МОГУ ОТЕТИ КОНТРОЛИ Берлинској конференцији одржаној 2015. године присуствовао је и чешки научник Момир Бабачек. Он је изнео детаље о експериментима над људима који се спроводе у Чешкој. За сада је њихов број мали, па јавност не узима за озбиљно њихове апеле, што омогућава неометан развој програма контрола ума. Бабчек је цитирао део из Војне доктрине САД – „Пројекат за нови амерички век“, у ком стратези најављују развој и употребу новог оружја, пошто је све друго већ застарело.
У раду Конференције учествовао је и др Ник Бегиш, аутор књиге „Контрола ума“ и сарадник Џејн Менинг – аутора књиге „Анђели не свирају ту харфу (HAARP)“. Износећи доказе о улози ХААРП антенског система у мењању климе, ушло се у траг патентима с упутствима за изградњу система којим се може утицати на свест, контролисати понашање и „побољшати“ људски перформанси. Бегиш је дошао до патентне документације (у поседу Бернарда Истлунда) у којој пише да се овим изумом „може послати у атмосферу огромна количина енергије, на жељену стратешку локацију и одржати ниво усмерене снаге“. Бегиш и Менинг годинама упозоравају да би се „ХААРП играчка у рукама великих дечака“ могла отети контроли. „У том случају сунце би нас спржило гама зрачењем, рендгенским зрацима и краћим таласним дужинама ултраљубичастог светла.“
Али оружје којег су се докопали не испушта се лако из руку. Ко би се одрекао могућности да „применом ове технологије може да поремети лет авиона и ракета са софистицираним системом навођења. Могу се изазвати сметње у комуникацијским системима – на земљи и у ваздуху – а при томе систем има способност да искористи комуникацијску мрежу и кад су остале комуникационе мреже прекинуте. Сем тога, могуће је утицати на измену климе, мењањем горње атмосфере и преусмеравањем ветрова, уз формирање атмосферских честица које ће се понашати као сочиво или фокусирајући уређај…“
Бегиш је дошао и до 11 других патената у поседу АПТИ-а, који омогућавају експлозију нуклеарне снаге без зрачења, као и многе трикове из „Ратова звезда“, са детаљним упутствима о њиховој примени. Ту су и ваздухопловна документа, у којима се говори о систему за манипулацију и узнемиравање људских менталних процеса, путем пулсирања „радиофреквенцијског“ зрачења (уз помоћ антенских система), с могућношћу примене на великим географским пространствима.

[/restrict]

У наредном броју: ХААРП игра главну улогу у овом трилеру