ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: Корисни идиоти и „европске вредности“

Евроелита ће нам средити да у историји изгледамо као егземплар – useful idiots: зову те у савез а онда те вуку за уши, пљују ти у лице, презиру тебе и твоје, пљачкају те озбиљно а теби дају кредите које зову донације, што ти не доживљаваш као њихов посао него као свој добитак

Дошло је време да се и Горан Свилановић забрине за европске интеграције. Сећате се те српске копије Андреја Козирјева: истицао се у антиратним акцијама, па водио нешто што се звало Грађански савез Србије – те после 5. октобра заслужио да буде и министар иностраних послова СР Југославија и оног хибрида Државна заједница СЦГ. „Иако је рођен на Косову и Метохији, Горан Свилановић се од 2004. залаже за независност ове покрајине“, навешће Википедија његово најважније политичко достигнуће.
„Међународна заједница“ је знала да цени овог посленика, те је бивао на „важним местима“ за припремање Србије и региона за улазак у ЕУ. Последње – саветује Здравка Кривокапића. У мају је објаснио да то није „ништа необично“ јер је „Црна Гора најдаље одмакла у европским интеграцијама“.

[restrict]

СТРАТЕГИЈЕ БЕЗ СМИСЛА Али док Црна Гора одмиче, „лошији је текст (о придруживању) у 2021. години, него у 2003“, уочава чак и овај еврољуб. И брине: „Станите у ципеле Зорана Заева, који је променио устав и две године нема датум, онда у ципеле Александра Вучића који онда каже ’а зашто бих се ја онда, мајке ти, договарао о Косову’“ иако је та власт „била у стању да направи тако велики корак као што је то био Бриселски споразум 2013. године“.
Да вам сузе пођу због зле среће бића чији је „сан да Србија уђе у ЕУ, а гледа како 20 година тај сан стоји“. Бол „која никад неће стати“. И из нормалног човека изашао би нормалан закључак – доста је! Ево, бар седам-осам хиљада година увида у људску историју показује да је бивало живота и без Европске уније.
Али лидер мртвог ГСС-а није будала па да га избаце са свих „саветничких места“ на Балкану. Те ће мудрица рећи: „Колико год да сам критичан сада, нема друге политике ни за нас, ни за наше суседе.“ Па намигне Бриселу: еј, људи, разумете, морамо мало данас да зезамо ове блесане! А сутра, идемо даље. И лаконско објашњење: „Очигледно не могу да се договоре. Имате групу земаља која стално говори да би требало да нас приме… и групу која каже да им не пада на памет.“ И шта ћеш… ’Ајмо у Подгорицу, ту Европе има више него у Бриселу! Ево, они су признали Косово!
Евроелита ће нам средити да у историји изгледамо као егземплар – useful idiots: зову те у савез а онда те вуку за уши, пљују ти у лице, презиру тебе и твоје, пљачкају те озбиљно а теби дају кредите које зову донације, што ти не доживљаваш као њихов посао него као свој добитак… Плус, одушевљено вичеш „ово нема алтернативу“. Или политички: ЕУ је наше стратегијско опредељење. А ваљало би да се сете бар Винстона Черчила, који се у те ствари разумео: „Ма како дивно изгледала стратегија, повремено мораш погледати и на њене резултате.“
У ствари, већ дуго смо пред питањем шта би они требало да кажу па да ови наши схвате. Марш! Свакако не би збунило ни Дритана Абазовића ни Синишу Малог! А „Марш, стоко!“ објашњавали би као ЕУ-духовитост.

СРБИЈА ТИНЕЈЏЕР КОЈИ ТРАЖИ ТАТУ Само у свету купљених диплома и лажних доктората могу да парадирају зналци да на „путу у ЕУ“ не треба да се држимо датума као пијан плота – биће 2050, 2100, кад-тад; Унија је то, брате, ето Бугари су чекали пет година да им преведу законе с енглеског. А и „нама“ добро иде! Тачно, иде „им“ и преко пореских рајева. Без Уније би то било сумњиво. Овако је законито. А ми? Ми да се боримо за „европске вредности“. До истребљења!
Кад смо били деца, обећавали су нам „шарену лажу“. Сад „европске вредности“. Мислите да знате шта је то? Има ко зна.
Једна глумица филозофкиња је својевремено, полазећи са тачке да је „Европа колевка интелекта, цивилизације и рација“, у заносу развијала теорију која ће ући у све антологије „приступања“ кад дође тренутак да се оне пишу: „Србија је тинејџер, а Европа одрастао човек. Србија има све квалитете и мане једне четрнаестогодишње или петнаестогодишње особе. Има потенцијала, али тражећи свој идентитет често брља, прави глупости, отима се, проба на разноразне начине да истера некакву своју вољу, не поштујући старије и ауторитете. Србији треба времена да одрасте и треба јој пуно да научи, да би се једног дана придружила друштву одраслих људи.“
Економисти, политиколози, менаџеристи фаворизују друго: слобода кретања људи, роба, капитала и услуга. На страну што је ова слобода, у ствари, корисно допуштање Брисела, Берлина, Париза, и Вашингтона обавезно, али и она је зачас променљива – ево, пример: кад је Виктор Орбан подизао ограде пред слободним кретачима који се зову мигранти, љубитељи „слободе кретања“ су претили ликвидацијом; ево годиницу касније иза Орбана ступају – Аустрија, Бугарска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Грчка, Литванија, Летонија, Пољска и Словачка јер су се, пази сад, „физичке баријере показале као ефикасна заштита границе која служи интересима целе ЕУ“, те да би на границама ваљало подићи зидове и ограде које би ЕУ требало приоритетно да финансира. ЕУ и зидови? Ко би још ово могао да потпише? Ко не би!

КАРИКАТУРА ОД СЛОБОДЕ ШТАМПЕ Добро, нико није савршен. Историја је зезнута. Онај Берлински зид је таква подвала. Сигурно Путинова. Он се мувао тамо.
Али ево – слобода штампе! Хорде европолусвета јашу светом и прете због (не)слободе медија. И – колико су труда уложиле перјанице „слободног новинарства“, Би-Би-Си и „Ројтерс“, да би унапредиле независно новинарство! Независно од државе. Кад, пре две године, они у програму Форин офиса за „промену става према Русији“. Задужбина „Томсон Ројтерс“ и Медијска акција Би-Би-Сија… делују преко полутајног одељења енглеског министарства под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама!? Онда избије на видело и да је „Ројтерс“ шездесетих и седамдесетих година тајно добијао новац од британске владе за антисовјетску пропагандну организацију коју је водио MИ6. Представник за штампу „Ројтерса“ сад вели да „договор из 1969. са MИ6 није био у складу с нашим Начелима поверења. Данас то не бисмо учинили.“ Не би, али ипак чине. Је л’ ово сцена из „Мућки“?
Истоветна, само сликовитија је прича Уда Улфкотеа, дугогодишњег новинара „Франкфуртер алгемајне цајтунга“, о везама медија и БНД. Како је објавио књигу, одбацују га демократска држава, независни медији, слободни новинари. Причати такве ствари о ЦИА и БНД! Нечувено! То се пише о КГБ-у, Удби итд. И у 57. години га издало срце. Иако је причао само оно што је лично доживљавао, био је теоретичар завере. А Репортери без граница настављају да рангирају, као да се ништа није догодило.
„Ако слобода ишта значи, онда је то право да кажеш оно што се не жели чути“, говорио је Џорџ Орвел, али у доба „Гугла“ и „Твитера“ је „Животињска фарма“ непотребна – ко ће се стидети кад говори шта је од користи власницима и њиховој екипи: па они могу да забране да говори и од народа изабрани председник САД! Читав живот као Stand-Up Comedy! Могу да одаберу „свог експерта“ (на примеру корона операције), а све друге да прогласе лажовима и незналицама. Па ако су и добитници Нобелове награде. Ко им је крив, нису читали Марка Твена: „Слобода говора може да доведе до економске пропасти човека, да проузрокује губитак пријатеља, да га изложи јавној порузи и насиљу, осуди његову породицу на искључење из друштва и учини од његове куће пусто место, које сви презиру и избегавају.“

ШТА ЋЕ НАРОДУ ПРАВДА Али, ево, владавина права је европска вредност. И то каква! Живела „владавина права“, смрт Правди! То смо апсолвирали и пред вратима Европске уније. Потписујеш уговор (пази, уговор) а европском банком: она има право да у уговор стави шта год, а ти право да потпишеш, у супротном нећеш добити плату, и шта све још не.
Сви закони донесени у последњих тридесет година су – против народа. Јер коме народ може да користи. Корпорацији, банци, народном посланику…
Погледајте шта смо добили. Владавина права нам је даровала приватне извршиоце. Генијално. Кад неки бедник узме кредит од пљачкашке банке па не може да врати, одузме му се и кућа. Кад нема шта да једе, шта ће му где да спава. Па, нотаре. Издавачи потврда за стања за која не одговарају. Па, заштићене пљачкаше који се зову инвеститори. Не може се дозволити да ништаци коче оне који имају предузетничку способност!? Посебно ако су „странци“. Даћемо им и субвенције од народних пара. Ко год да су. И наши „странци“ с Кајманских острва.
И коначно ћемо растеретити судове. Досад је наш народ „парничарски“ јурио на суд, као у цркву. Веровао је да су судије ту да деле Правду. Е, доста. Европа доноси да имате право да учествујете у судским споровима против сваког, али ако можете да од својих бедних 300 евра плаћате адвокатске услуге и судске трошкове. Не можете! Ко вам је крив! Није Правда ракија па да ће је бити за свакога. Много слободе зачас оде у анархију. Мали ли је то наук?

МЛАДИ НЕЋЕ ЕВРОВРЕДНОСТИ Тражим по интернету шта су то „европске вредности“ и гледам како слободна Радио Слободна Европа то супериорно објашњава на дан 25. март/ожујак 2007. Испада да они који то најчешће бацају по нашим главама не умеју да рекну о чему се ради. Цитирају ауторитет: „Управо безбедност, управо сигурност, владавина права и поштовање људских права јесте водиља, а много мање је то само простор бољег живота.“ Закључак је узет од директорке владине Канцеларије за придруживање ЕУ, која се у оно доба „баш радовала што све више младих људи управо европске вредности посматра као кључни елемент за њихово опредељивање за Србију ка ЕУ“.
Рекло би се да је највиша и једина „европска вредност“, ипак, само „придруживање“. Они млади људи су се већ „придружили“ средњој генерацији, где год да су. Србији то не смета. Она се „придружује“ и даље. Што нас је мање и што смо старији, то смо више Европљани.
„Ко нема у глави, он мисли да има више него сви други“, говорио је наш просветитељ Доситеј Обрадовић (1742–1811). Значи, није нам први пут. Проћи ће?

[/restrict]