Европа нема алтернативу за НАТО

О формирању европских оружаних снага јавно говоре званичници Француске и Немачке, али није главни проблем Европе то што нема своју самосталну војску већ то што нема своју самосталну политику

Европа и НАТО, односно САД улазе у нову фазу међусобних односа. Рекло би се да је период, условно речено, романтизма у овим односима сада дефинитивно иза нас, чиме су потврђене најаве да узроци трансатлантских проблема нису били искључиво везани за победу на председничким изборима Доналда Трампа 2016. године, већ да је његов долазак на власт у САД брже-боље искоришћен у Европи да искажу своје фрустрације у релацијама с Америком – а да то не буде у форми антиамериканизма, већ на први поглед мање болног и политички коректнијег „антитрампизма“. Показало се, међутим, после смене у Белој кући и уласка у њу Џозефа Бајдена, да незадовољство није нестало. Али да, за разлику од периода пре Трампа, када се критика Вашингтона сматрала за опаку јерес, сада већ постоји одређена уходана рутина која отвара широко врата и за нови „антибајденизам“. Не још, додуше, тако снажан као у случају његовог претходника, али председник Бајден се сада суочава с критиком лишеном увијања у „трамповске обланде“; реч је о укупном незадовољству односима међу савезницима. Напросто, о многим питањима европски и амерички путеви се све даље разилазе и то се не може лако сакрити. А најважније је питање – да ли ЕУ може да функционише самостално, или јој је неопходан тутор из Вашингтона.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *