Богати у порез не верују

Пандора папири

Да ли је повремено „цурење“ података о избегавању пореза, пословним малверзацијама и прању новца преко офшор-зона само „коска“ за замајавање сиротиње док они најбогатији остају недодирнути и још богатији?

Никада намиривање обавеза према држави није примано с одушевљењем, па самим тим ни појава неплаћања пореза није новост. Стара је колико и само опорезивање. Да би томе доскочиле, многе државе покушавају пореским олакшицама или укидањем пореза да повећају своју конкурентност на светском тржишту, стварајући „пореске рајеве“.

ОФШОР-ЗОНЕ Један од најпопуларнијих пореских рајева јесу Британска Девичанска острва на којима се налази 113.000 офшор-компанија. На другом месту је Панама са 48.000 компанија, па Бахами с око 16.000 компанија. Иако је у овим офшор-зонама пословање легално, богаташи их често користе за скривање правих власника имовине, спровођење тајних новчаних трансакција, избегавање плаћања пореза и прање новца.
Није то ништа ново, али тек с економским кризама ове офшор-зоне долазе у жижу јавности, уз нагласак да богати не подносе главни терет тешкоћа већ да преко ових „рајева“ избегавају своје пореске обавезе.
И данас, када је најновија економска криза пала у сенку пандемије вируса корона, наново је утврђено да су богати све богатији, док је она друга страна све сиромашнија, утолико више што је, поред економских тешкоћа, угрожено и здравље људи, њихово кретање и могућност за рад.

[restrict]

ПАНАМА, РАЈ И ПАНДОРА С времена на време јавност запљусну подаци који наводно „процуре“ и у милионима папира и докумената хрупе у јавност а да ми, у ствари, не знамо ко их је дотурио и да ли је правио њихову селекцију и тако сачувао појединце, можда и најбогатије. Тек, суду јавности, пореским органима и правим судовима препуштени су мање значајни ликови, што не значи да и они нису „скидали кајмак“ мимо пореских и других органа.
Праву сензацију је пре пет година изазвало масовно „цурење“ 11 милиона докумената из Панаме када се показало да је панамска адвокатска фирма „Мосак Фонсека“ 40 година помагала својим клијентима, односно 210.000 компанија, да перу новац и избегавају плаћање пореза. Као последица, уследило је неколико смена и ником ништа. Штавише, новинарка Дафне Каруана Галиција, која је повела истрагу „Панама папира“, убијена је у експлозији бомбе постављене на њен ауто у близини њене куће на Малти.
Последње у низу великих „цурења“ података, после „Панама папира“ 2016. и „Рајских папира“ из 2017. године, догодило се ових дана под називом „Пандора папири“, које је уједно и најобимније до сада, а на њима је радио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) са око 600 новинара који су у документима пронашли имена око 35 актуелних и бивших лидера земаља, као и више стотина званичника, попут судија, министара, градоначелника. Новинари су проучили око 11,9 милиона докумената из 14 компанија за финансијске услуге у земљама попут Британских Девичанских острва, Панаме, Белизеа, Кипра, Уједињених Арапских Емирата, Сингапура и Швајцарске. У њима се налазе и имена више од 100 милијардера, али и славних личности. Није познато како су документа дошла до њих.
Документа, која укључују мејлове и друге дописе, пружају редак увид у тајни свет офшор-финансија и откривају финансијске тајне неких од најбогатијих људи света, попут чешког премијера Андреја Бабиша, азербејџанске владајуће породице Алијев, краља Јордана Абдулаха II, украјинског председника Володимира Зеленског, председника Кеније Ухуру Кенијате, бившег британског премијера Тонија Блера и његове супруге, бившег директора Међународног монетарног фонда Доминика Строс-Кана… Сви они су покушали да сакрију своја богатства или послове. Било да се ради о некретнинама у виду баснословно скупих вила или фиктивних фирми преко којих би се заметнуо или „опрао“ непријављени новац.
Интересантно је да истражитељи који су „чешљали“ „Пандора папире“ наглашавају да у овим документима нема имена председника Русије Владимира Путина, за којег САД сумњају да има тајно богатство, али појављују се имена његових бројих сарадника, преко којих се, у ствари, „пуца“ на самог Путина.

ЂУКАНОВИЋ, СИН И ЋЕРКЕ ФИРМЕ За нас су најзанимљивији ликови с овог поднебља, па тако у први план пада председник Црне Горе Мило Ђукановић и његов син Блажо, који су, како показују ови папири, 2012. године склопили тајне уговоре о управљању имовином скривајући се иза мреже компанија из Велике Британије, Швајцарске, Британских Девичанских Острва, Панаме и Гибралтара. Како се даље наводи, син председника Црне Горе је искористио структуру да формира и две скривене компаније са ћеркама фирмама у Лондону и Црној Гори.
Из кабинета председника Ђукановића су брзо демантовали наводе о новчаним и пореским малверзацијама преко офшор-дестинација, не поричући формирање наведених компанија, али истичу да је то било 2012, у периоду када он није био јавни функционер.

СТАНОВИ У БУГАРСКОЈ У документима се појављују и познати ликови из Србије, а у оквиру међународног пројекта „Пандорини папири“ предочили су их новинари КРИК-а, домаће мреже за истраживање криминала и корупције која се финансира из САД. У њима се поново тврди да је министар финансија Синиша Мали био власник 24 луксузна апартмана на бугарском приморју. Мали је као власник две офшор-компаније с Британских Девичанских Острва наводно купио 23 стана, а још један је купио на своје име. Нова документа у пројекту „Пандорини папири“, сертификати о власништву над фирмама, тобоже откривају да је Мали ипак био и власник ових компанија, што је он својевремено демантовао.
Још током прве појаве афере, Агенција за борбу против корупције и Управа за спречавање прања новца указале су на више проблематичних новчаних трансакција Синише Малог. Међутим, Више тужилаштво је обуставило поступак, наводећи да није пронашло доказе за криминалне радње.
Овог уторка и сам Синиша Мали поново је оповргао тврдње КРИК-а: „Замолио бих оне који се баве том темом да престану да лажу. Тако могу да кажу да имам 240 или 2.400 станова. Нема никакве разлике. Имам један стан који сам уредно пријавио и тамо идем с децом на летовање. Ја нисам ни Драган Ђилас, нити сам Гојко Ђилас… Тема је како скренути пажњу са Драгана Ђиласа, са његових офшор-компанија, са Гојка Ђиласа. Није проблем њима да мени измисле 24 стана, тема је где су рачуни Вучића којих наравно нема.“

СВЕТСКИ ПОРЕЗ Да би, ваљда, донекле доскочили овим „пореским рајевима“, на овогодишњем састанку министара финансија Групе седам најразвијенијих земаља (Г7) одлучено је да се уведе такозвани „светски порез“, односно да се фискална обавеза од најмање 15 одсто наплаћује у земљи где се одвија активност компаније а не као до сада у њеном седишту, обично лоцираном у некој земљи с ниском пореском стопом.
Економисти су једногласни да овај порески споразум неће бити успешан уколико га не подрже земље које се сматрају пореским рајевима, попут Ирске, Луксембурга, Холандије…, чија економија цвета од прилива милијарди долара инвестиција мултинационалних компанија управо због нижих пореза које те земље имају.
Уосталом, треба подсетити да се у глобалном систему опорезивања промене не дешавају тако често. Напротив. Прва одлука која је до данас на снази, да се порез плаћа у земљи где је седиште фирме, а не где послује, донета је пре сто година, после Првог светског рата, у Лиги народа. А о томе углавном одлучују они који су ту меру и донели, односно они који су и формирали офшор-зоне и за себе створили „пореске рајеве“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *