Зашто се од АФД-а прави бабарога?

У сусрет немачким изборима

У недељу, 26. септембра, одржавају се избори у Немачкој који ће готово сигурно резултирати променом владајуће гарнитуре и створити нову Владу, формирану око (вероватно) постизборне коалиције СПД–Зелених–Левице–ФПД. Међутим, овде није реч о томе него о наративу око партије ван овог блока – Алтернативе за Немачку (АФД), која се поново у домаћим и иностраним медијима приказује као баук и опасност за Немачку, али и читаву Европу

Од Алтернативе за Немачку прави се баук превасходно из два разлога. Зато што је за мејнстрим ЕУ леволибералну јавност сваки облик патриотског/конзервативног деловања „радикалан“, али и из незнања, јер се појмови бркају, не познају се елементарне идеолошке разлике и ситнице које много значе, а које би заправо дале праву слику о неком политичком субјекту.
Алтернатива је на прошлим изборима (2017) освојила 12,6 процената, односно близу шест милиона гласова. Највише гласова и највеће упориште нашли су на истоку Немачке, с акцентом на Дрезден и друге градове истока који су се показали као својеврсне тврђаве немачког конзервативног духа, за разлику од западног дела земље, где је, чини се, пробој анационалног глобалистичког наратива одавно „одрадио“ своје.
Управо у том периоду појавили су се, међутим, и први озбиљни проблеми за АФД. Фрауке Петри, до тада најпознатије лице странке, одлучује да напусти Алтернативу, због неслагања са „сувише десним скретањем“ партијског програма, те формира своју Плаву партију (Die blaue Partei) која опстаје свега две године (2017–2019), иако се у први мах чинило да ће успети да „поцепа“ АФД и да умереније функционере, активисте и гласаче привуче себи.
Након тога Алтернатива за Немачку наставља са запаженим резултатима на регионалним изборима, где се издвајају Бранденбург (23,5%), Мекленбург (20,8%), Саксонија (27,5%), Тирингија (23,4%) и остали. На изборима који су пред нама предвиђа им се мање-више исти учинак као на претходним, између 5,5 и 6 милиона гласова, што је више него успешно – с обзиром на то да пуне четири године пролазе кроз бруталне медијске нападе, оптужбе и сатанизацију. Шта је проблем с АФД-ом код немачких и страних медија, и зашто их се толико боје? Зашто их називају „немачким радикалним националистима“, „екстремним десничарима“ – ако то заиста нису?

[restrict]

НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ ЗА ЕСТАБЛИШМЕНТ У Немачкој, истина, постоји партија класичног немачког национализма НПД (Националдемократска партија Немачке), која је на дубокој маргини годинама (последњи иоле озбиљан резултат био је из 2014, када су на изборима за ЕУ парламент освојили око 300.000 гласова, и добили једно посланичко место), али они леволибералне медије више малтене и не занимају, јер су свесни да опасност од њих не прети, него од оних који суштински леже на идеолошким темељима класичног конзервативизма, захваљујући једном човеку – Александеру Гауланду, идеологу АФД-а.
Непосредно пред претходне изборе у Немачкој 2017. године у књижарама широм земље се појавило реиздање Гауландеове књиге из 2002. под насловом „Упутство за конзервативце“, у којој је до детаља изложио своје политичке ставове, заокружио своју идеолошку мисао коју је касније унео у темеље новоформиране Алтернативе. Гауланд је јасно показао да стоји на темељима пре свега британске традиције конзервативизма, и учењу лика и дела Едмунда Берка. С друге стране, изузетно је био скептичан и опрезан према немачком концепту и искуству те идеје, па се на самом старту види да узоре и прилике тражи не у домаћем конзервативизму него у иностраном, а најмање у некаквом немачком национализму о коме нема ни говора. Уједно, Гауланд прилично храбро и помало шкакљиво указује на слабости и мане немачког идентитета у поређењу с француским и енглеским, те наводи да немачко друштво за разлику од два поменута нема јасно укорењену националну свест.
На основу даље написаних ставова види се колико су оптужбе о „национализму“ Гауланда и АФД-а неосноване, посебно када аутор спомиње изгубљене територије и наводи да су с разлогом изгубљене. Александер Гауланд је, дакле, англофил, хришћанин, класичан конзервативац и тренутно можда најумнија глава немачке „десне политичке сцене“, што указују и његови говори, који често знају да уздрмају немачку јавност. С више од 40 година искуства и деловања у ЦДУ, унео је довољно умерености у Алтернативу како не би постала „радикално десно страшило“, али је и с емпиријским искуством једног класичног конзервативца унео и довољно оштрине, за изузетно прецизне анализе свих искушења и проблема с којима се суочава немачко друштво данас, према којима се Алтернатива за Немачку јасно одређује.
Парадокс је да Гауланд са својих 80 година представља можда и највећу опасност по немачки естаблишмент, јер и без јасних „националистичких“ позиција његов конзервативизам, у којем су традиција и идентитет изузетно битни елементи, борба против илегалних миграција и страног уплитања Немачке широм света – представљају озбиљан проблем по глобалистичке елите у Немачкој.

ИДЕОЛОШКИ КВАЛИТЕТ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У вези с надолазећим изборима занимљив је несумњив „идеолошки квалитет“ немачке политичке сцене. Партије углавном наступају са око 100 страница јасно написаног програма за конкретан изборни процес, који у великој мери занимају бирачко тело, и према њему се јасно опредељују.
Алтернатива je на партијском конгресу у Дрездену представила манифест „За нормалну Немачку“ у којем до детаља излаже намере у случају победе на изборима. Залагање за реформу НАТО-а, војно реаговање искључиво када је то у немачком националном интересу, затим оштро противљење стварању „Европске војске“ само су неки ставови програма о војнобезбедносном аспекту.
Референдум о евру, залагање за концепт „Европе нација“, тежња за очувањем немачке културе, традиције и идентитета и прилично негативан став према „агресивним родним идеологијама“, борба против илегалних миграција, заузимају такође велики део њиховог манифеста. Осим тога, АФД је прилично јасно пружила решења и у темама као што су пандемија, заштита климе, социјална правда, дигитализација… Иако се у јавности намеће став да су то проблеми над којима „леви центар има монопол“.
Недељни избори евидентно неће донети изненађење као што је то било 2017. године, када је у питању Алтернатива за Немачку. Према последњим истраживањима агенција „Kantar“, INSA и „Ipsos“, АФД ће освојити између 11% и 12% гласова, чиме ће додатно учврстити своју позицију у Бундестагу и освојити између 85 и 95 од укупно 709 посланичких места, створити додатни легитимитет својих политичких начела (које тзв. елите оспоравају), и наставити да јача своју партијску инфраструктуру.
Веома је значајна и чињеница да АФД и кроз опозиционо деловање успешно намеће разне теме у јавном дискурсу, које су до пре неколико година биле табу за немачку јавност. Тиме константно охрабрују обичне грађане да устану и боре се за своја (угрожена) права, без страха од осуде немачких квазиелита и оптужби за иступање ван шаблона „политичке коректности“.
Немачку формално чека нова ера након одласка Ангеле Меркел, али ће се континуитет унутрашње и спољне политике у великој мери задржати, без обзира што ће декларативни „десни центар“ ЦДУ заменити све популарније зелене, левоцентристичке странке.
Суверенистичка Европа ће још дуго чекати да се у Немачкој десе крупније промене, али је изузетно важно што у мејнстрим јавности најснажније земље Европе постоје људи попут Александера Гауланда и странке као што је АФД који разбијају ту мондијалистичку колотечину, и уносе зраке и знаке живота. На крају али не и најмање битно, АФД је изразито просрпска странка, која у својим редовима има бројне Србе који живе и раде у Немачкој, и она неретко доводи у питање сецесију јужне српске покрајине, те однос званичне Немачке према Србији 90-их година прошлог века.

[/restrict]