ВЛАДИКО, СОКОЛЕ!

УСТОЛИЧЕЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА

Ако нас Српска православна црква својим понашањем и деловањем враћа у „мрачни средњи век“ (иако средњи век на простору Србије и Византије није био нимало мрачан), како то тврде непријатељи Цркве и српства, онда нас „еманциповане“ и „либералне“ снаге окупљене ових дана на Цетињу враћају у камено доба, ако не и даље у праисторију. Неизмеран јаз створен између такозваних „литијаша“ и још такозванијих „комита“ у Црној Гори никада није био уочљивији него у недељу, 5. септембра, када су се сударили небо и подземље

Да дамо теолошко објашњење онима који, евентуално, не виде и не разумеју. Ко је ово на слици? На слици су двојица храбрих мужева, двојица слугу Божјих, које је Бог довео тамо где треба да буду. Ко су ови људи около? То су ангелофаније – јављање анђела у лику људском, да људи могу да их виде. Двојицу мужева Христових води командант Небеске војске – Архистратиг Михаило, у пратњи своје Небеске војске. А шта је ово што анђели држе око Светих мужева? То је омофор Пресвете Богородице, који их штити од стрела нечастивог. Сцена за Житија Светих. Ово су речи којима монаси манастира Јовања код Ваљева описују фотографију изнад почетка овог текста. И заиста, иако овај опис може деловати претерано маштовито, он јесте заснован на реалности, али реалности која није заснована само на рационализму овога света, него реалности оних који виде непрестана чуда Божја која се дешавају у Цркви и око ње. У домен коинциденција, у које ваш аутор не верује, спада и чињеница да су десетине хиљада људи окупљених у суботу испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици митрополиту црногорско-приморском Јоаникију клицале „Владико, соколе“, чиме су му практично прорекле да ће овај великодостојник до места свог устоличења, Цетињског манастира, допутовати небом. У време када су то почели да му кличу никако нису могли знати да ће до свог новог дома митрополит доћи с неба.
У осталом, другог пута до опкољене светиње, осим оног небеског, не би било и без разуларене руље која је покушавала да спречи долазак патријарха Српске православне цркве Порфирија и митрополита Јоаникија, али на овај је начин и захваљујући њиховој помоћи доказано и буквално да се човек до трона Светог Петра Цетињског може попети једино путем неба.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Симпатичан и правдољубив текст, али сада следи да се широко и темељно завири у стварност наше вере. Да се дотакнемо свих непријатних чињеница и исправимо много шта због чега смо константно инфериорни. Имено, шта се ово догађа са православљем да ту нико нема достојанства ни елементарног осеђања припадања истом. Погледајмо На Украину, Грузију, Румунију. . . све до Бугарске па и Грчке на челу са Фанаром. Да није достојанства Руске православне цркве, који појам би сажео суштину осталих ? И онда природно служимо као екстензивно ловиште католицизму и исламу. Ми конкретно ни данас се не стидимо оног чланколиштва “љубичици белој”. Толико да је бесмислено питати се где нам је била свест у време кад су нас представљале магарчине попут Ранковића, Минића, Драже Марковића . . . Уваженом професору Степићу није ни било тешко да прогнозира који део нашег етничког простора Запад планира да “откачи” неком следећом приликом. . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *