Управљај језиком и управљаћеш туђим мислима

Поводом употребе родно осетљивог језика прописане новим Законом

Недавним усвајањем Закона о родној равноправности који има одељак у коме се детаљно прописује употреба „родно осетљивог језика“ увеле су се апсурдне, граматички немогуће и погрешне речи зарад наводне политичке коректности и чаробне свеопште једнакости у друштву. Као што смо већ писали и скренули пажњу, разлози су сасвим другачији. Као и последице које творци овог закона желе да произведу

Психолошкиња сматра, да пилоткиња није успоставила добру комуникацију са архитекткињом те се њих две нису споразумеле око добре пословне комуникације. Комуниколошкиња се сложила са психолошкињом да је она у праву за војникињу и њену лошу комуникацију… Ово је један духовити пример из коментара на вест о усвајању Закон о родној равноправности у оквиру којег је и одељак о Употреби родно осетљивог језика којим се драстично сакати српска граматика и заправо изводи руглу све оно што ју је чинило. Наш језик је под атаком са свих страна. Као да није довољно осакаћен незграпним и рогобатним новим упливом англицизама који су се појавили последњих година силеџијским и неуким дословним транскрипцијама енглеске компјутерске терминологије или оне која се упражњава на такозваним социјалним мрежама у којима се и на енглеском језику комуницира на нивоу ретардираних особа које су још и толико лење да нису у стању да пишу или говоре целе речи већ користе за сваку прилику измишљене скраћенице и акрониме. И док то можда некако и може да поднесе енглески језик у нашем је убацивање таквих речи рогобатно, смешно и граматички неисправно. Али ко уопште мари (зна) за граматику. То управо доказује недавно усвајање поменутог Закона о родној равноправности који има одељак у коме се детаљно прописује употреба „родно осетљивог језика“. Захваљујући њему ће малоумне реченице из шале духовитог коментатора нових прописа постати свеприсутне и насилно граматички ако не тачне, а оно прихватљиве. Акценат је на насилној примени тог фамозног родно осетљивог језика који, наравно, стиже са дегенерисаног запада чије су орвелијанске норме из свих области живота у пуној офанзиви на свим светским фронтовима.

Мењање језика је мењање појединачног и друштвеног идентитета

Зарад наводно поштовања права угрожених, посебно онда када нису угрожени, а што свакако није био случај са нашом граматиком, послушни имплементатори новог светског поретка уводе будалаштине као обавезу у наше животе, нашу културу и њено једино средство којим се изражава – језик. Струка која се у другим областима користи као изговор за увођење разних тортура над нашим животима и укидање најосновнијих људских права у овом случају уопште није консултована. Тако бар тврде из Матице српске који су са Одбором за стандардизацију српског језика, а поводом доношења Закона о родној равноправности са оваквим одредбама око употребе родно осетљивог језика издали саопштење у коме се између осталог каже:
„Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета..“ То све, наравно, звучи тачно и прилично јако. Да помислите да ће се све ово некако избећи, чак, на наводно тражење поменутих наших институција, „језичке струке“, све обуставити, чак и да ће се закон повући. То, уосталом, и траже из матице. А неће се повући. Наравно. Ко заправо уопште и поштује Матицу српску. Једни и то оправдано, нападају инертност њених чланова који су ту и из политичких разлога и потребе, а други им уз читав низ замерки око питања минулог рада негирају било какву сврху. Ипак, овога пута су негирани и прескочени чак и формално од оних који уз моћ да доносе законе и са њима свакојаке обавезујуће промене у нашим животима имају и обавезу да се консултују са стручним телима и појединцима из области у којој уводе промене. Тако би рад законодаваца, макар и само формално, односно идеалистички наивно гледано, требало да буде. Из табора оних које се убише да законима (уместо правилним образовањем и вишегодишњим акцијама без принуде и силе) донесу ред у наше животе, да измене заостале обичаје, да нам „побољшају“ језик и напредно глобализују културу, српски језик, рекоше, „има право да се развија“!? Зар? Откад то језик има право? И откад се правом уводе језичка правила и „развијања“? Зар за то не служи граматика? Да не улазимо у питање како то рогобатни и имбецилни изрази, односно, како то као папагаји (папагајке?) научише из надлежног министарства, „моциони суфикси“ могу параграфима да крше граматику нашег језика уводећи политичко насиље код горе поменуте творбе речи с којима се до сада, када је то било могуће, из такозваних мотивних речи са значењем мушког рода вршила деривација (слагање) именица женског рода.
Сама граматика, њена правила и заправо постојање у пракси је за деведесет посто људи „шпанско село“, али ће и такви, које приучени министри сматрају неписменим ретардима којима је могуће наређивати и како ће да говоре, приметити „да нешто није у реду“ када буду морали да упражњавају равноправности новоговора. Још ће им мање бити у реду ако их закон буде кажњавао, јер закон се уводи и штити казнама, када буду чинили вербалне деликте непоштујући нове (не)правописне прописе. Занимљиво је да из Матице српске поручују да Правилник о родно неутралном језику у Европском парламенту прописује да се употреба родно осетљивог језика препоручује и то у оној мери у којој се не нарушава структура датог језик. Дакле, по њима наређење није стигло из ЕУ коминтерне. Али овдашњи јастребови њихову су препоруку схватили обавезујућом и појурили су да се похвале да су је применили, а можда напросто нису имали појма да се увођењем „равноправног новоговора“ и те како нарушава структура нашег језика. У наставку истог саопштења из Матице српске рекоше и ово:
„Именички род у српском језику не заснива се као категорија на облицима за род, него је он класификациона категорија – неке именице су просто мушког, друге женског, треће средњег рода и не мењају се по родовима. Буквализам наметнут Законом могао би дубински променити српски језик“…

Да се дубински промени и оштети наш језик

Па ваљда је баш то намера „законодавца“. Да се дубински промени и оштети наш језик. У саопштењу Матице српске се каже да се Законом о родној равноправности уводи „нејезик“! Ништа тачније. Другим законима, присилама, „иницијативама“, „пројектима“, отвореним и подмукло прикривеним уценама се уводе и некултура, немедицина, недруштвеност, непородица, неисторија, нерелигија, незнање… Корак по корак, параграф по параграф, закон по закон, наредба по наредба, батина по батина, казна по казна и ето увешће – неживот! Џорџ Орвел је у својој чувеној дистопији „1984“ управо језик сматрао као најважније средство помоћу кога тоталитарна држава ефикасно стиче и спроводи насиље над поданицима. Из кога чак и црпе своју неограничену моћ. Из језика! И тако је Партија из Орвеловог света створила своје најмоћније оружје – новоговор. Тај у суштини антијезик (односно нејезик, како рекоше из Матице српске) „представља главно средство у ућуткивању супротних ставова и мишљења од важећих и то тако што се ти ставови потпуно избацују као семантички концепт у језику“ (цитат једног од бројних стручних објашњавања Орвеловог писања). Како прикладно данашњим политички коректним „европејским стандардима“ у изградњи напредног, модерног и праведног друштва. Ти стандарди, као да су копије Орвелових упустава о изградњи тоталитарног друштва у коме се управо новоговором уводи нови смисао у неке речи или се оне политичким захтевима извитоперују до апсурда и самим тим постају политички памфлети, део политичке агенде и, коначно, средство да се људима наметне жељени ментални став. Мењањем језика, дакле, врши се мењање наших менталних ставова, наше колективне и појединачне особености. „Управљај језиком и управљаћеш туђим мислима!“ – рекао је Орвел.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *