Светионик – Сторија о стријелама

У случају извијесног пада система имало би смисла посједовати учинковиту праћку, лук и стријелу, или пак самострел. Да не кажем што друго…

Kао дијете сам правио лукове од ловоровог дрвета, и стријеле од трске. Остала су дјеца по комшилуку такође била инспирисана стреличарством, јер смо 70-их година минулог вијека били фасцинирани антифашистичким сценама из тадашње слободарске хит серије са Славком Штимцем у главној улози – „Салаш у Малом Риту“.
Читаоци средњих година ће знати на што мислим кад кажем да „студент није запалио жито“, но се свеједно, у серији, на веома битном мјесту – појављује доиста квалитетан handmade лук са стријелом. Та ће стријела ем да запали жито и да изазове море проблема, ем да просије идеолошко слободољубиво жито од квислиншког кукоља…
Ми смо клинци тада мислили да такође можемо у стријелу од трске да уметнемо жицу од расходоване лумбреле, на врх да ставимо комад крпе, натопимо је петруљем – запалимо, и одапнемо.
Све нам је то пошло за руком. Но за разлику од наших јунака из серије, нисмо живјели под окупацијом, већ у слободи социјалистичког типа. Да смо коме по слободарском комшилуку штогод запалили, добро бисмо фасовали. Није било прилике за диверзију, јер се тада, примјерице, нису по морнаричким арсеналима мотали, као 90-их година 20. вијека, официри Натоа, па да одапнемо стријелу и све издајнике дигнемо у ваздух.
Стријеле су, немојмо се заваравати, из руку одапете муње.

Дрвеним самострелом, купљеним за свега 2,5 € код Кинеза у Херцег Новом, могуће је уловити рибу, фото: Н.М.

Многима је једна од првих асоцијација на стреличарство лик бајковитог Робина Худа, човјека познатог по томе што је стријелом располутио стријелу већ забијену у центар мете. При томе је шјор Худ био активни заштитник сиротиње, хајде да поновимо и другу страну добро нам знаног острвског мита.
Стријела полетјела у серији „Салаш у Малом Риту“ одапета је из руку родољубивог роба. Немогуће је стреличарство (на страну лов) одвојити од изворно борбене његове природе, јер тежи кодексу, кодекс правди, а правда борби за поредак утемељен на истини.
У том духу ваља ријеч казати и о једном од првих нам знаних стреличара, о Филоктету. Њега је у „Илијади“ родио Хомер. Легендарна Троја није могла да буде освојена од стране Ахајаца ни након десет година опсаде – без употребе Филоктетових стријела. Тако су хтјели богови са Олимпа. Пошто лукавости није било без Одисеја, он је дошао до Филоктета, коме је на једном острву рана толико заударала да се све живо разбјежало, па му је Уликс на фору узео стријеле, пласирао их гдје треба, и Троја је пала.
У средњем вијеку Котор производи оружје за одбрану државе. Которски мачеви, штитови и стријеле војују 1389. на Косову.
Стреличарство је на Приморју дакле у складу с традицијом. Ко се дохвати лука и стријеле, у први мах не тежи да овлада историјом вјештине, а ваљало би, јер од те вјештине цивилизацијски канда нема старије. Баратање историјом вјештине неће много помоћи у досезању врха, олимпијског, рецимо, али хоће у образовном и етичком смислу. Спортиста није ко има лакозапаљиву сламу у глави него онај ко зна да успијех није лак. Спортиста тежи да буде комплетна, физички здрава, морално чиста и образована личност.
С обзиром на то да не живимо у географијама гдје се ватрено оружје купује очас и лако – ваља размислити о легалној, може и преко интернета, куповини хладног оружја, злу не требало.
У случају извијесног пада система имало би смисла посједовати лук и стријелу, самострел, или учинковиту праћку за лов.
За лов чега?
Јебеммумиша. Свега сем људи.

Програмски формат Светионика јесте да бље ска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *