Негативни повод

УСТОЛИЧЕЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА

Како је догађај који би требало да је нешто најнормалније у животу једне православне цркве, њених верника и државе претворен у инцидент у најави и „провокацију“.

Премијеру Црне Горе Здравку Кривокапићу није било негативно да се пре неколико месеци „непристојно пијан“ (како су посведочили неки од присутних) у глуво доба ноћи појави у Патријаршији Српске православне цркве и најбруталније се умеша у рад њеног Светог архијерејског сабора покушавајући да по својој вољи и нахођењу кадрира. Није му било негативно ни да, како је сам то навео, „Његовој светости пренесе поздраве вјерног народа и његову вољу да на трону Светог Петра Цетињског виде владику Јоаникија“. Још мање негативно му је било да се у Подгорицу врати не обавивши посао због којег је уопште био примљен у Патријаршији, јер да је рекао зашто стварно долази, само би „пољубио врата“, да потпише Темељни уговор са СПЦ. Није му било негативно ни када му је сам, тада владика, а данас митрополит Јоаникије, јасно и недвосмислено поручио: „Ја сам од премијера Црне Горе, захтијевао да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита црногорско – приморског, што је у искључивој надлежности Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Такође је апсурдан предлог господина Кривокапића да се Темељни уговор потпише 30. октобра, што је својеврстан политички маневар и не може се подвести под добронамеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је решавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе.“ Није Кривокапићу било негативно и непријатно што је тада изневерио не само очекивања народа који га је изабрао, него и сопствена обећања, односно дату реч. Баш као што му није било негативно и непријатно ни изгласавање Резолуције о Сребреници, честитања „Косову“ и остало. Можда му непријатност мањом чини то што о њој размишља возећи се у удобном владином „мајбаху“ којег је обећао да ће продати чим дође на власт.
Ништа од овога премијеру Црне Горе није било негативно, али би му негативно било да као премијер буде представник државе Црне Горе (када већ председник то неће, али о томе мало касније) на устоличењу митрополита Јоаникија на трон Светог Петра Цетињског (где је толико желео да га види, да се због тога у пола ноћи упутио у Београд да интервенише). Тако је за свега неколико недеља од „ја вам тврдим доћи ћу на Цетиње без обезбеђења“ стигао до „нећу да идем на Цетиње, не да не желим и да немам повода, него не желим присуством дати негативан повод било чему“, што би, ето, представљало озбиљну непријатност.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *