ПРОВИНЦИЈАЛИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ

ЕУ КАО ПЕРИФЕРИЈА ПЕРИФЕРИЈЕ

Ова година, 2021, била је по много чему и у многим аспектима посебна за Европску унију. Најпре, у погледу пандемије ковида: „Очигледно посртање у главним мерама против пандемије било је тужно и за гледање“, констатује Сепо Ниеми у чланку Quo Vadis, Europa?, на веб-страници Односи између великих сила (Great Power Relations), посвећеном у потпуности овој теми

Осим пандемије, после брегзита, моћни двојац ЕУ – Немачка и Француска – „суочиће се с турбулентним временима у наредних неколико година“. Немачку очекују први парламентарни избори без „Мути“ (маме) – Ангеле Меркел. Француска ће се с истим проблемом сусрести наредне године: „Ови избори са собом носе велике политичке ризике, а европска путања ће бити неодређена управо у периоду када би требало да има снажно вођство.“
Што се тиче односа ЕУ према великим силама, са ЕУ су се догодили „неки веома важни догађаји и процеси“. Свима њима је заједничко да ЕУ није њихов субјекат него објекат. Ствари се, већ неко време, углавном одвијају мимо ње. Односно ником више није заиста важно шта говори председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен или њен високи представник за иностране послове Жозеп Борељ. Криза, на коју су пре десетак и више година упозоравали поједини аналитичари, сада је ту, и то у свом пуном замаху. Европски званичници су је тада жестоко порицали; сваку критику су одбацивали као злонамерни „евроскептицизам“. Ништа необично, јер су бриселске елите и тада, баш као и сада, навикле да живе у сопственој „ниши“, у „сопственом балону, од којег је спољни свет удаљен и само повремено додирује његов савршен живот“. Темељне војнополитичке промене, сличне тектонским, па чак и стварни шокови, који ће се догодити широм света у наредним годинама, могу али не морају додирнути овај ЕУ мехур.
Први пример за то су односи према Русији, који се данас описују као „високотоксични“. Узајамне санкције смањиле су привредни раст на обе стране и проузроковале штете које се већ мере у износима од стотине милијарди евра. Уз једну разлику: то оцртава „мрачну будућност Европе“ (не само у погледу енергетике), док „Русија има супериорну алтернативу иза својих леђа: Кину и читаву Азију“. ЕУ је уништила комплетну архитектуру односа који су постојали с Русијом, приметио је недавно руски министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *