Мали украјински Наполеони

Трајни мир, економска, политичка и безбедносна сарадња с братском Русијом једини су рецепт спаса за оно што је још преостало од Украјине, некада најразвијеније земље Совјетског Савеза

Дан уочи „историјског“ сусрета у Вашингтону украјинског председника Володимира Зеленског са својим америчким колегом Џозефом Бајденом, од амбасадора НАТО-а у Кијеву Александра Виникова стигао је чудан сигнал. Војна дејстава у Донбасу не сметају Украјини да ступи у НАТО, нагласио је овлашћени представник западне војне алијансе. Многи радикални Украјинци, жељни било каквог знака пажње „вољеног Запада“ после седам година битисања на маргинама америчких и европских интереса, одмах су ову изјаву протумачили онако како се њима уснило да чују. „Западни савезници“ нас неће оставити на цедилу, храбрили су сами себе и оне који верују у приче браће Грим, без обзира на то што су слике из Авганистана биле довољно убедљиве саме по себи: опасно је бити непријатељ Америке, али бити њихов „пријатељ“ може бити још горе. Суноврат без падобрана с хиљаду метара висине делује отрежњујуће – посебно ако нисте ви тај који виси на крилу војног транспортног авиона. А управо таквом статусу се, можда и не сасвим свесно, изгледа у Кијеву највише радују они који зазивају сукоб с Русијом, очекујући „значајну помоћ“ Вашингтона.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Шљивић

    Запад је 90 милијарди оружја из Авганистана пренео у штекове украјинских фашиста.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *