Говор мржње

Зашто ниједном заштитнику људских права не смета што је код Цетињског манастира био угрожен живот патријарха српског Порфирија и митрополита црногорско-приморског Јоаникија

Митрополит Амфилохије волео је да, својим меким али чврстим гласом, из своје бесмртне душе, отпева песму „Јечам жњела Косовка Девојка“ у облику који је сам забележио. Па су можда њему у част, а сигурно и зато што знају да једном тако мора бити, монаси у Цетињском манастиру, у недељу, 5. септембра, чекајући да патријарх српски Порфирије устоличи нашег митрополита Јоаникија, углас певали да је Косовка Девојка, мајчице, јечму говорила, а витешки га коњи позобали / врани коњи славне српске војске / кад се војска на Косово врати / и пред цркву Самодрежу дође / и пројезди про Газиместана / и дојезди до славних Дечана / и до царске лавре Грачанице / и до пећке пресвете краснице, и Призрена града царевога, Подгорице града Немањина, и до Бара светог Владимира, мајчице, све у славу Бога великога…
Ови су планови у очигледној супротности с евроатлантским поретком нашег региона. И зашто се онда чудимо ономе што се догодило на Цетињу. Али како да се не чудимо, и да се не питамо шта се то, срећом или Божјом вољом, није догодило тог дана.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *