Дан слободе и два дана окупације

Посета Ангеле Меркел, Дан заставе и нови Прајд

Београдом су се претходне недеље вијориле три различите заставе које симболизују наше тренутно стање. Почело је немачком заставом у понедељак, која је дочекала одлазећу канцеларку Ангелу Меркел. Наставило се у среду величанственом прославом Дана заставе и националног јединства, а завршило у суботу заставама дугиних боја као мали подсетник да „не таласамо“ превише и да увек знамо где се и у каквој ситуацији налазимо. Шта се може закључити из овог вијорења три различите заставе у Београду и како је то минијатурна парадигма нашег општег стања?

Симбол постаје мој господар и непогрешиви командант – пише Карл Г. Јунг у својој „Црвеној књизи“. У складу с тим, симбол којим је почела претходна недеља у Београду био је јасан показатељ ко је наш господар и непогрешиви командант. Они вреднији Београђани који су рано ујутро одлазили на посао могли су широм града видети истакнуте немачке заставе у знак почасти због посете одлазеће немачке канцеларке и незваничне господарице глобалистичке Европе. И ништа у том чину не би било спорно да су нормалне околности, као што нису, и да та посета сама по себи није индикативна, као и да је дан који је изабран за њен долазак случајно изабран, као што врло вероватно није. Најпре, уз дуго најављивано повлачење Меркелове с немачке, европске и светске политичке сцене, које траје већ годинама, одмах се надовезује прича о њеном наслеђу које је тобоже епохално ако питате било кога из делокруга њених обожавалаца, а крајње поражавајуће ако питате било кога изван тог зачараног круга лажи и самозаваравања. Истина, Ангела Меркел је владала дуго и имала значајног утицаја на европска и светска збивања, само, је ли тај утицај користила за добробит првенствено њеног народа, а потом и других народа, или пак за остваривање партикуларних интереса далеко мањег и далеко богатијег и утицајнијег броја људи? Јер и историјски негативно перципиране личности се могу подвести под термин „великих државника“ пошто велика и епохална историјска дела нису нужно и добра дела. Примери 20. века и десетина диктатора, тирана и осталих непојамника то најбоље потврђују. Нека свако за себе одговори на то питање.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Poseta Angele Merkel, Dan Zastave i nacionalnog jedinstva, novi Prajd

    POSETA odlazeće kancelarke Nemačke sa političke scene Beogradu, prvenstveno susret sa predsednikom Vučićem – predstavlja zahvalnost Vučića u ime Srbije za sve što je Merkelova i Nemačka učinila za Srbiju po pitanju demokratske evrointegracije, promene svesti u srpskom narodu da se preda KiM albanskim muslimanima Briselskim sporazumom (za njihove i američke globalističke ciljeve.
    DAN ZASTAVE Istorijsko značenje za Vučića, kasno se setio. Odavno je trebala Srbija da proslavlja Dan Srpske Zastave – simvol srpskog nacionalnog identiteta i slobode. Ja sam odrastao u mešovitoj sredini sa šiptarima-albancima: oni su od 60-70-80-tih godina počeli na kapijama-portama da crtaju albansku zastavu dvoglavog orla, da je veličaju i proslavljaju – koja ih je nacionalno, verski, muslimanski ujedinjavala, na žalost i politički indoktrinirala za političku i teritorijalnu ekspanziju da otmu Srbiji KiM, da se šire po Makedoniji za stvaranje Velike Albanije.
    DAN NACIONALNOG JEDINSTVA Kako se to preko noći stvorilo nacionalno jedinstvo? To nac. jedinstvo je trebalo stvarati na duže staze u koordinaciji sa svim relevantnim faktorima u Srbiji: SP Crkvom, dijasporom, patriotskom opozicijom, narodnim predstavnicima Srba iz svih krajeva Srbije – da to bude pretočeno u “državni stav” i Dan proslave Srpskog nacionalnog jedinstva, kao osnovno cilj: STUB ODBRANE teritorijalnog suvereniteta, integriteta Srbije, i nacionalnog, verskog identiteta. Ovako iznenadno proglašavanje jedinstva zvuči kao lično promovisanje ideja i Vučićeve popularnosti. Pitanje koje traži odgovor je: Gde je to jedinstvo Srba na KiM izmedju Srpske na liste na severu KiM podržavane od Beograda i Vučića, i ostatka Srba koji se ne slažu sa Briselskim sporazumom (predaji KiM), koji se tretiraju da su izdajnici za nezavisno Kosovo? Nema jedinstva ni u skupštini Srbije izmedju poslanika vlasti i opozicije (kontrolora vlasti), gde se debatuje bez opozicionih poslanika-stranaka? Utisak je da vlada jednopartijski sistem. Nema jedinstva ni u srpskom narodu: jedan deo su za EU (sa predajom KiM Briselskim sporazumom), drugi deo su protiv. Dok se “stvarno” jedinstvo ne uspostavi, sadašnje “nac. jedinstvo” stvara mogućnost za ugrožavanje srpskog suvereniteta i nacionalnog identiteta. Široka je tema da se sve obrazloži.
    NOVI PRAJD Srbija danas uvozi sa zapada i Amerike nakaradne “Prajdove-ponose” koje će brodubiti biološki opstanak-belu kugu u srpakom narodu, unazaditi-iskvariti srpske porodične vrednosti, nacionalno, verski, duhovno i kulturno ugrožavati srpski nacionalni identitet. Te izopaćenosti nesmeju da se nameću muslimanima – samo se hrišćanima, katolicima i pravoslavnima nameću globalističkom politikom! Takve destruktivne projekte treba hitno odbaciti da može država Srbija normalno da funkcioniše i osigura neograničen opstanak. da ne dužim, hvala na objavi. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *