Агенда 2030 по мери WWF и браће Рокфелер

Поводом седамдесет година од оснивања УН, 2015. одржана је седница Генералне скупштине на којој је усвојена Агенда одрживог развоја за период 2015–2030. године. Агенда 2030 је најављена као „логични наставак миленијумских циљева“, али је наглашено да за испуњење обавеза недостаје новац

Око новца се несумњиво врти цео миленијумски пројекат, па не чуди закључак УН да „треба хитно увећати фондове“. Џина Макарти из ЕПА (Environmental Protection Agency) отворено признаје да се све врти око новца: „Ми гледамо на климатске промене као на прилику да повећамо број радних места и унапредимо економију“, што у преводу значи да је посусталом капитализму неопходан допинг. За „хитно увећање фондова“ послужиће и озлоглашена Србија, којој је указана част да партиципира у прикупљању харача.
Добровољним националним извештајем Србија се обавезала на широки спектар прилагођавања и усаглашавања, уз значајно издвајање средстава чија се висина не може сагледати, с обзиром на то да се ради о „флуидном“ процесу који тече до 2050. године. Анализом Споразума не може се утврдити шта Србија добија заузврат, поготово се то не види из његовог поднаслова – „Ка једнакости одрживих могућности за свакога и свуда у Србији прерастањем у одрживост“.
Споразум нам је донео и нове термине, као што је Хаб локалних заједница (Local communitu-led hub), замишљен као „заметак нових принципа спровођених под патронатом Сталне конференције градова и општина СКГО (Савез градова и општина Србије)“. Ту је и термин „друштвена инклузивност“, а напори које у том правцу свесно и добровољно предузимамо показаће „колико смо стварно привржени стварању нових прилика за доступне одрживе могућности бољих животних избора“. Немуштим језиком је најављена и дигитална платформа ЦОР – замишљена као „подлога заснивању национално инклузивне, потпуно партиципативне делиберације…“ Овај колоплет речи и реченица неодољиво подсећа на ону дечију: Коларићу Панићу, плетемо се самићу, али овде се не ради о игри већ о устоличењу култа 2030, с паством која обећава беспоговорну послушност: „Успех оваквог усклађеног деловања на одговорном спровођењу Агенде 2030 гарантују цела влада и цело друштво Србије, привржено вредностима и принципима Агенде 21… Србија ће неустрашивим, амбициозним чињењима прерастања у одрживост стварно постићи ново поглавље одрживог развоја… уз обећање да ниједна препрека никога не обесхрабрује у постојаном опредељењу за одрживи развој.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *