Преминуо Мирослав Лазански

Српски амбасадор у Русији Мирослав Лазански преминуо је данас у 71. години. Лазански је преминуо у 23 сата у свом дому у Београду.
Мирослав Лазански српски је писац, новинар и војнополитички коментатор.
Рођен 1950. у Карловцу. Дипломирао на Правном факултету у Загребу, где је и започео новинарску каријеру, прво у „Полет“-у, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данас“-у, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“ (1996-2001). Године 1991. Лазански прелази у „Политику“.
Лазански је био и дугогодишњи сарадник Спутњика где је био аутор емсије “На нишану Лазанског”.
Извештавао из Сирије, Сомалије, са Крима, такође извештавао о ратовима у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији…
 
Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије. Једини југословенски новинар који је пловио у атомској подморници, америчкој „Таутог”, летео у авиону Ф-14, био на носачу авиона „Џон Ф. Кенеди” и летео у Мигу 29.
Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније… Имао је редовну колумну у грчком листу „Катимерини”, јапанском „Секуритариан” и „The Diamond weekly”.
Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала. Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.
Од 2016. до 2019. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. На функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији именован је средином 2019. године.

Један коментар

  1. Božidar Anđelković

    Мирослав Лазански је био један од ретких новинара који се одржао у медијима а да није био члан Сорошових “независних” синдиката, насталих у Србији почеком деведесетих. После недемократских промена 5. октобра 2000. извршена је “сеча кнезова” у редакцијама широм Србије. Читавој плејади најбољих новинара забрањено је да пишу, многи су и отпуштени. Они који су некако сачували радно место а нису били “демократски оријентисани” по Сорошовом моделу, све време су вређани, углавном по аустроугарском начину сатанизације Срба за време Првог светског рата. Комесари деска забрањивали су редакцији да се легендама српског новинарства обраћају са “колега”, иако код њих ни почетници нису могли да буду. Мирослав Лазански је био исувише велики да би се Сорошови кадрови усудили да нешто озбиљније против њега предузму.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *