Мотика се не рачуна у оружје

Светионик

А сељак гледа у ону своју мотику, која се не рачуна у оружје, па се пита није ли вријеме устанку? Јер, издан, баш као и обесправљен радник, више нема коме да се обрати. У Скупштини га не заступа нико. Политичари су конвертовали народна надања за властите интересе, унутар махом владајуће политичке секте

Gледана с јадранске обале, Србија је земља обећана још само за вакцинисане пензосе који прате ружичасте и срећне ТВ канале. Остали се у чуду питају, загледани у напредак Рио Тинта, пожар у Винчи, све афере – од фантома из Савамале, преко Весићевих јадних малих обрнутих коцки којима дно на врху стоји, па до ћевапа од људског меса – зашто, аман, опозиција не искористи макар неку од тих лопти добачених с неба на волеј?

Биће да нережимска опозиција ћути зато што је опазила да миг западног ока значи ово: ћутите, ако мислите да један од вас постанете калиф на мјесто калифа.
Па нејаки Уроши ћуте, умјесто да уста не затварају.

[restrict]

А сељак гледа у ону своју мотику, која се не рачуна у оружје, па се пита није ли вријеме устанку? Јер, издан, баш као и обесправљен радник, више нема коме да се обрати. У Скупштини га не заступа нико. Политичари су конвертовали народна надања за властите интересе, унутар махом владајуће политичке секте.
Политичке су странке, или партије свеједно, постале канцер српског друштва. Странчарење је распарчало племенита тијела школства, здравства, судства. Умјесто да само слога Србина спаси, странке су разјединиле и отровале наше друштво.

Нема дана када се на насловним странама дневних новина не хушка ближњи на ближњег, нема дана без генерисаних афера, нема дана без довођења у исту раван онога што заиста јесте вијест и гузице неке звезде лета, нема дана без излуђивања умова корона наративом који је до те мјере дискредитован, са све китом етички унижених епидемиолога и имунолога, да се сваки дан без бенседина, марихуане, алкохола, секса ради секса, или комбинације ових порока, не да лако окончати.
Посебно не љети.

Љети се, пословично, доносе одлуке из пакета нових неслобода, као нпр. она да се потпуно затвори милионска Камбера, због једног обољелог. У Аустралији је на сцени огољени фашизам, о коме нико не прича. Што видиш код другог, себи се надај, каже пословица.

Љети се пипа мњење, да се не би чачкала јесења политичка мечка, љети се најављује шта ће бити, колико ће нови сој бити терибиле, љети се штампају наслови болдом који уносе нов страх, и труднице нагоне у тор за цијепљење. Док још многи љетују, док су Срби из Србије и из Српске спасли Србе на Бокељском приморју, гори Грчка, пале се еколошке и политичке ватре широм Европе, док се бесомучно штампају долари и еври, док још сасвим не опажамо колико у процентима расту цијене хране – све нас хипнотише телевизијска кутија која казује: вакциниши се, данас је боље у односу на исти дан прошле године, вакциниши се, дипломирај и пали, вакциниши се, срећан прајд домаћине, вакциниши се, премијер је стручњакиња, вакциниши се, Неша из Београда је доктор, вакциниши се, НИН-ова награда је награда на најбољи српски роман, вакциниши се…

У Црној се Гори у прах расула енергија потекла ода литија… Имаће томе година откако је на изборима побијеђен Ђукановићев ДПС, али Ђукановић не само да, као актуелни предсједник, није детронизован већ показује снагу пужа приљепка, кога је руком немогуће одвојити од стијене коју је запосио.
Да би се одвојио од стијене коју је запосио, потребно је неко оруђе.

Паралелни остаци режима хушкају на грађанске сукобе 4. септембра, приликом планираног устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу. Црногорске усташе неометано позивају присталице на „протест против чина покоравања Црне Горе обезличењем њеног идентитета и суверености, у Цетињском манастиру, који је окупиран и на превару отет црногорској историји, држави и црногорским православним вјерницима“.

Да ли је актуелни премијер Кривокапић био све вријеме тзв. спавач, није ли, ломе се копља, али је чињеница да то није више онај исти човјек кога је пок. митрополит Амфилохије привио на груди, те казао: Благо мени!

Иако се упокојавао дуго, митрополит није дочекао владу којој не би био склон.

Контра Кривокапића данас отворено наступа коалициони (!) Демократски фронт, политичка химера састављена од Вучићевих Срба, гинисовских политичких губитника, и једног декларисаног Црногорца, лидера џепне странке, који је гласао за увођење тзв. црногорског језика.

Демократски фронт пријети да ће, ако ове године не буде пописа (и на попису важног питања у вези с националном припадношћу и језиком), бојкотовати рад парламента. Пописа ове године мора бити по закону, јер га у следећој, изборној години, не може бити. Али пописа бити неће. Демократски ће се фронт, под овим или оним изговором, дебото вратити у парламент. Тамо ће још дуго радити контра интереса Срба, тако што ће све радити осредње и лоше, док ће остали, као марљиве упослене пчеле, намицати воде на своје националне и интересне воденице. С друге пак стране, онај силан народ из литија, то море црногорских и приморских Срба, раздијелило је гласове на изборима 30. августа прошле године грађанским партијама, и увећао тиме моћ ситних провинцијалних политикуна којима стране амбасаде рибају под.

[/restrict]