Мотика се не рачуна у оружје

Светионик

А сељак гледа у ону своју мотику, која се не рачуна у оружје, па се пита није ли вријеме устанку? Јер, издан, баш као и обесправљен радник, више нема коме да се обрати. У Скупштини га не заступа нико. Политичари су конвертовали народна надања за властите интересе, унутар махом владајуће политичке секте

Gледана с јадранске обале, Србија је земља обећана још само за вакцинисане пензосе који прате ружичасте и срећне ТВ канале. Остали се у чуду питају, загледани у напредак Рио Тинта, пожар у Винчи, све афере – од фантома из Савамале, преко Весићевих јадних малих обрнутих коцки којима дно на врху стоји, па до ћевапа од људског меса – зашто, аман, опозиција не искористи макар неку од тих лопти добачених с неба на волеј?

Биће да нережимска опозиција ћути зато што је опазила да миг западног ока значи ово: ћутите, ако мислите да један од вас постанете калиф на мјесто калифа.
Па нејаки Уроши ћуте, умјесто да уста не затварају.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *