МЕДИЈСКЕ ОТОМАНСКЕ СТРАНПУТИЦЕ

Нација која поштује себе и чува своје националне интересе пази кога назива пријатељом и савезником

У наше постмодерно доба, и у домену међународних односа могуће је оно што је некада било неспојиво. Малтене да топло и хладно могу да се нађу у истој шољи. Тако и државе у вези с неким важним интересима готово да доспеју на границу ратног сукоба, а истовремено су на другим пољима скоро па у савезничким везама.

ИГРЕ (НЕ)ПРИЈАТЕЉСТВА Све то видимо на примеру Русије и Турске. У Сирији су непријатељи а у области енергетике или сектора наоружања – уз заједничко опонирање другим силама – првокласни су партнери. Стога, не треба да нас револтира што и ми развијамо плодоносну сарадњу у разним областима с државама које у исто време у неким другим сферама брутално раде против нас. Проблем је када тај важан сегмент занемарујемо ради сарадње тамо где је она могућа, и не постављамо се национално посвећено и достојанствено.
Једно је у десној руци држати мач, а у левој своју робу која се нуди на продају. Друго је када се мач замени цвећем, док друга страна држи буздован. А ми, бар у делу информативних структура, поступамо тако. Као да смо поверовали да нам је стварно пријатељ онај ко нам је непријатељ с којим упоредо имамо и простора за, рецимо, успешну пословну сарадњу. И ништа више од тога, осим за опако робовање илузијама.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *