Кривична пријава

Зашто је питање (не)учешћа америчког ФБИ-а у истрази клана Вељка Беливука необично важно за разумевање ове криминално- -обавештајно-политичке афере

Због наводних противзаконитих веза с криминалном групом Вељка Веље Невоље Беливука поднете су кривичне пријаве против Александра Вучића, председника Србије, и министра унутрашњих послова Србије Александра Вулина.

ДРУГОВИ ИЗ ПАРТИЈЕ Пријаве су поднели њихови партијски другови Милош Вучевић, потпредседник Српске напредне странке и градоначелник Новог Сада, и посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски, уз Вучевићев захтев да „надлежно тужилаштво утврди све чињенице и јавност добије одговор какав заслужује“, и појашњење да се без те кривичне пријаве „све своди на могућност спекулација и различитих тумачења“.
Уосталом, управо је све то претходно најавио и Вучић, и при томе подсетио да је истоветни маневар био предузет у случају „Јовањица“ приликом подношења пријаве против његовог брата Андреја и њега самог, после чега је тужилаштво утврдило да браћа Вучић с овом афером немају ништа.
Тако да је потпуно јасно да је и сада, по истој матрици, пријава против Вучића и Вулина поднета само да би била одбачена. То јест да би тим својим поступком – одбацивањем поднете пријаве – надлежно тужилаштво доказало њихову невиност у односу на исказане сумње да су били у противзаконитим и очигледно недопустивим везама с Беливуком и његовим криминалним друштвом.
Те је утолико интересантније што оваквим правосудним поступком за ослобађање од сумњи није био обухваћен и актуелни министар одбране и бивши министар полиције Небојша Стефановић. Тим пре што је „Српски телеграф“ само неколико дана раније на својој насловној страни на Стефановића бацио тешку сумњу да је путем „скај“ телефона био на вези с мафијом.
А можда, кад смо већ код тога, није згорег подсетити и да је Милош Вучевић у мају, када је Небојша Стефановић смењиван с места шефа Градског одбора СНС-а у Београду, тражио још и више од тога – „Да сам сада на месту Небојше Стефановића, понудио бих оставку на све функције“, дакле, и на место министра одбране – и да је нешто пре тога Вучевић, очигледно, као Вучићев човек од великог поверења, јавно потврдио да међу умешанима у случај има „и министара, и директора, и других страначких функционера“, и уз то, као што смо на овим страницама већ приметили, занемарио прилику да стане у заштиту свог страначког колеге Небојше Стефановића. Већ је, на директно питање о његовој могућој кривици, рекао: „То је питање за тужилаштво и судске органе. Нико не сме бити аболиран одговорности, уколико се утврди његова кривица.“
И стога је, имајући све ово у виду, нарочито интересантно што се после свега тога прозвани Небојша Стефановић сетио да сумњу са себе покуша да отклони тако што ће се позвати на амерички Федерални истражни биро, ФБИ.
А још је интересантније што ће на то Владимир Ђукановић, Стефановићев страначки колега, премда не баш и друг, реаговати врло елоквентним „фуј“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Ta farsa sa tuzbama, sudovima, poligrafima . . . najbolje govori o obrazovanju i svesti presudne mase glasaca ovde. Stvar potvrdjuje sibicarsko delenje para pred svake izbore. Amerikanaca sto se tice, najbolje bi bilo da se zapitamo kako to da oni svuda ruse rezime koji ne praktikuju demokratinu osim u Saudijskoj Arabiji i Srbiji ?! A Belivuk? Ko ga je zasadio i zalivao sve vreme ? Kuku nama sa ovom pamecu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *