Зечевизија – Демократска цензура

Како се над оним што називају Западни Балкан поново надвила авет политичке цензуре за коју смо веровали да је одавно предата забораву и да припада минулим временима безумља, и како је све постало још озбиљније када се зна да је документ о спречавању приказивања једног кинематографског дела донео носилац тек инсталиране изборне листе, која се и даље представља као „Демократска Црна Гора“

Забрана филмова на простору бивше Југославије више није забрањена. За то се постарало општинско поглаварство у Котору отказавши 23. јуна 2021. године јавну пројекцију документарног филма Црна Гора – подељена земља аутора Бориса Малагурског, која је требало да буде одржана у тамошњем Културном центру „Никола Ђурковић“. Акт о забрани потписао је председник општине Владимир Јокић с образложењем које улази у антологију врхунских политичких глупости. Тако се над оним што називају Западни Балкан поново надвила авет политичке цензуре за коју смо веровали да је одавно предата забораву и да припада минулим временима безумља. Ствар постаје још озбиљнија када се зна да је овај документ о спречавању приказивања једног кинематографског дела донео носилац тек инсталиране изборне листе, која се и даље представља као „Демократска Црна Гора“. Овај облик грубе државне присиле могао би се назвати демократском цензуром што је занимљив феномен, с обзиром на зачудну антиномију, тачније оксиморон илити спој противречних појмова, који боде очи (нпр. пролазна вечност). Истини за вољу, имала је ова бесмислица своје претходнике у Приштини прошле године (једном управо поводом забране пројекције филма истог тог Малагурског), али то овде не узимамо у обзир, будући да је на територијама под привременом управом шиптарског фактора демократија непозната појава, а јавно приказивање филмова у надлежности локалног башибозука. Сада се исто то догађа у средини која себе сматра високоразвијеном, призива своју иначе неспорну културу и позива се на највише демократске стандарде при чему не преза од идеолошке и политичке манипулације карактеристичне за глуво доба наше историје. Ако се против овога не дигне цела културна јавност, систем политичке цензуре сматраће се трајно уведеним у друштвену праксу.

[restrict]

НОВА ГЛОБАЛНА ИДЕОЛОГИЈА „Данас, 31. годину од пада зликовачког комунистичког система који је побио на десетине милиона људи само зато што су имали другачије политичко мишљење и нијесу се слагали са идејом једноумља и диктатуре, поново се обнавља злочиначки дух братомржње, братоубистава, забрана, цензура и прогона“, пише у саопштењу Покрета за промјене Црне Горе његов председник Небојша Медојевић, 24. јуна текуће године, поводом овог догађаја. „Устав ове земље гарантује слободу говора и мишљења и слободу јавног изношења својих ставова, вриједносних судова. Прво иду цензуре, па диктатуре. Данас су се опет и на глобалној а и на локалној сцени повампирили духови једноумља. Некад се звао комунизам и комунистичка интернационала, а данас се зове политичка коректност и глобализација. Идеја је иста. Уска група моћних људи има идеју да њихов систем вриједности наметну читавом свијету. No borders, no nations. Нема граница, нема нација. Из тог новог Централног комитета стиже нова глобална идеологија. Нема граница, нема нација, нема религија, нема суверених држава, нема националних економија, нема породица, нема бракова, нема традиције, нема историје.“ У својој продорној, луцидној анализи,(која не без разлога надилази овај конкретни повод), Медојевић даље каже: „Глобални експеримент са пандемијом била је показна вјежба како управљати свијетом уз помоћ биотехнологија, медија и интернета. Прилично сам сигуран да колеге из Демократске Црне Горе нијесу довољно размислиле када су пристале да буду дио ове опасне мреже која ће нашим грађанима у Црној Гори донијети хаос и нестанак. Зато се ја и моје колеге из Демократског фронта, изнад свега, боримо за слободу. То је идеал који је изнад политичких идеологија, програма, партија, функција. Зато дижем глас против забрана филмова, књига, трибина, интервјуа. Против забране мишљења и говора. Колеге Демократе, размислите мало у какву сте се секту и опасну глобалну мрежу упутили. Сјетите се мудрих порука Светог Петра Цетињског: ’Ви радите што знате, али не знате што радите’… Већи смо вам ми ’пећински националисти’ из ДФ-а пријатељи него разни трећеразредни шпијуни из страних амбасада, института, НВО, think-tank-ова. Они на Црну Гору гледају као на плијен и још једну колонију, а ми из ДФ-а као на нашу отаџбину и заједничку будућност…
Слобода за филм Бориса Малагурског. Слобода или ништа.“

ПО СТАРОМ, ТОТАЛИТАРНОМ КАЛУПУ Да је позадина ове забране 200% политичка и да нема везе с Јокићевим „разлозима“ потврђују не само тон и садржај Медојевићевог саопштења него и чињеница да се филм Црна Гора – подељена земља показао потпуно истинитим већ током самог догађаја. Котор се, наиме, дубоко поделио између ботова старе/нове власти на једној страни против оних који подржавају директора Културног центра Владимира Бујишића, који је одлучио да филм прикаже упркос диктату из Подгорице и тиме показао „демократски капацитет и борбу против сваког вида цензуре“, како се наводи у јавном протесту Которана. Директива владе стигла је још 16. јуна из Бечићевог це ка и била стављена на дневни ред по старој, злогласној комунистичкој процедури „остваривања друштвеног утицаја преко савета оснивача“, али је одбачена у име основних демократских начела. Затим је градоначелник самоуправно забранио филм, опет по истом тоталитарном калупу. Нашао је негде следећи безвезни алиби и испоручио га у виду, који коначно ваља цитирати: „Цјелокупна јавност мора бити упозната да је премијера филма била планирана за вечерас у 21 час, док је у 19.30 у Старом граду планиран дефиле више стотина полуматураната и њихових породица. Знајући све то захтијевали смо информације од надлежних органа о потенцијалним безбиједносним ризицима, а који су процијенили да се пројекцијом филма додатно усложњава и отежава заштита личне и имовинске сигурности грађана. Кад сам позван да бирам између пројекције ма ког филма или ма ког другог догађаја и безбједности и сигурности стотина дјеце и стотина гостију нашег града, будите увјерени, сваки пут ћу бирати сигурност дјеце, родитеља, грађана, а на крају интегритет и слику нашег града.“
С муком суздржавајући смех, сузе, бес и страх од режања овог стармалог тоталитарног демагога у другој деценији XXI века (увек у име исте оне имагинарне безбједности дјеце којој смо жртвовали пет деценија заједничког живота у титоизму), ми заједно с Которанима јавно звонимо на аларм због гажења не само загарантованих уставних права него и елементарних људских слобода, чиме се кити „Демократска Црна Гора“! У каквој су вези пројекција једног филма с дефилеом полуматураната, њихових родитеља и гостију? Какав фатални безбедносни ризик носи пројекција једног филма по интегритет Котора, на основу чега су ноторни Милови пандури процијенили да се пројекцијом филма додатно усложњава и отежава заштита личне и имовинске сигурности грађана? (слушајте само овај идиотски новоговор политичке коректности старих/нових батинаша!). Није ли филм Малагурског већ јавно приказан у Подгорици, Никшићу, Будви, Херцег Новом, Берану и другим местима без иједног инцидента и икаквог безбједносног, те било каквог другог ризика? Које су законске одредбе и друштвене норме нарушиле те покретне слике да би овако безочно биле удаљене из јавног живота? Размишљају ли подгорички „демократи“ о контраефектима описане репресије?
Знају ли они да је париски префект Шјап 1929. исто овако забранио пројекцију Ејзенштејнове Оклопњаче Потемкин на Сорбони, што је одмах изазвало ланац протеста и окупљања у Граду светлости? Већ сутрадан цео Париз тражио је да види филм иначе сасвим непознатог руског редитеља, а за њим Берлин, Лондон, Њујорк и Холивуд! Потемкин је за мање од месец дана постао култни симбол целог демократског света и то остао до данас. Тако је сирома Шјап повукао окидач глобалних промена. Чак и револуција. Не знамо хоће ли филм Малагурског, са све Јокићем, доживети ишта од ове судбине, али је сигурно да и онај ко о овом делу појма није имао сада зна да нова демократска влада у Црној Гори нешто дебело крије и лажира. „Ипак је срамота“ пише свом префекту једна огорчена Которанка.
Дефиле полуматураната је био и прошао.
Кад је заказана нова пројекција филма?

[/restrict]