Замке Колумбијског модела

Вашингтонски споразум и Газиводе

Да ли амерички предлог решења за заједничко управљање језером Газиводе собом носи и политичке „подводне мине“ које у крајњем исходу, по аналогији, воде и до поделе суверенитета и признања и независности Косова?

Ако би се судило по америчком предлогу за решење проблема језера Газиводе по принципу подељеног суверенитета, могло би се наслутити да САД такав модел, вероватно, виде и за укупно политичко решење између Београда и Приштине. Управо тачка о Газиводама из Вашингтонског споразума је најзначајнија и као таква могла би бити репер и за даље преговоре, јер се ради о стратешком ресурсу који знатно утиче на све животне, економске и енергетске токове на Косову и Метохији. Међутим, као у низу досадашњих, што јавних што тајних решења, и у овом случају постоји фамозно али. Али пођимо редом.
Газиводе су акумулационо језеро које се налази на северозападном делу Косова, настало преграђивањем реке Ибар крајем седамдесетих година прошлог века. Дужина језера је око 24 километра, најшири део је око 1,3 километар, а дубина је 107 метара. Око три четвртине језера (9,2 км2) налази се у општини Зубин Поток на северу КиМ с већински српским становништвом, док мањи део припада општини Тутин у Србији (2,7 км2). Брана Газиводе којом је преграђено језеро једна је од највећих земљаних брана у Европи.
Језеро представља 69 процената целокупне акумулиране воде на Косову и главни је извор воде градовима попут Косовске Митровице и Грачанице, али и Приштине и Вучитрна. Поређења ради, Радонић – највеће вештачко језеро на југу Косова – садржи само 20 процената од укупних акумулација.
Изградњом језера Газиводе потопљена су српска села а његове дубине крију значајне споменике српске средњовековне културе, попут остатака двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, куле звонаре из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола. Уз то потопљени су многобројни економски објекти и пољопривредно земљиште у Зубином Потоку, што је већину становника ове општине навело да се одсели у централну Србију. Уместо просперитета, изградња језера је довела до стагнације, нарочито због чињенице да се профит од коришћења овог ресурса задржава у Приштини, док се корист локалне средине огледа једино у десетак радних места на одржавању и чувању система, што је безначајно.
С доласком међународних снага и управе на КиМ, водопривредни систем око језера Газиводе функционише, како би стручњаци рекли, као олигополни систем где ЈП Ибар, као предузеће којим управљају Срби, реализује производњу енергије, испоручује воду и одржава објекте, а приштинско предузеће Ибар-Лепенац дистрибуира воду потрошачима. Иако се узајамно не признају и не постоји никаква званична међусобна комуникација, вода се неометано испоручује у захтеваним количинама, а производња енергије је синхронизована са системом на Косову. При томе, предузеће Ибар-Лепенац је једина страна која приходује, а ЈП Ибар послује искључиво уз подршку Србије.

[restrict]

КАД РЕКА ПОСТАНЕ МЕЂУНАРОДНА Кључ и проблема и решења је река Ибар која извире у Црној Гори код Рожаја, а затим тече правцем запад-исток до Косовске Митровице. Одатле Ибар прима своју десну притоку реку Ситницу и мења ток правцем југ-север до улива у Западну Мораву код Краљева. Дезинтеграција бивше СФРЈ је тако некада домицилну реку учинила међународном, а њен слив постао је прекогранични и у међународним односима носи специфичне изазове, што ће Американци у свом решењу и те како користити.
Експерти су уочили да је Ибар једина значајна река која утиче на „Косово“, али након обимног коришћења, индустријског и другог загађења, река с „Косова“ истиче у општину Рашка, те Србија у односу на Косово по погледу контроле реке Ибар и језера Газиводе држи „виши терен“ у буквалном и пренесеном значењу.
Док се вода Газивода налази у Зубином Потоку, у коме већински живе Срби, фабрика за прераду воде налази се у Јужној Митровици, где живе Албанци. Већ су се појавиле тврдње да српске локалне власти на северу граде фабрику воде и систем снабдевања на северу и тако покушавају да елиминишу зависност од фабрике коју води Приштина.
У међународном извештају из 2007. године оцењено је да би, ако би српско руководство затворило водоводне цеви Газивода, „Косово“ имало електричне енергије за снабдевање само кључних институција, попут болница. Вода из језера хлади турбине електране „Обилић“ које без њега не би радиле, а такође регулише снабдевање „Косова“ струјом.
Власништво над системом је спорно из разлога што се он градио из кредита Светске банке који је отплаћивала (и даље отплаћује) Србија. На српској страни је и техничка могућност преусмеравања реке Ибар којом се напаја језеро Газиводе, чиме би се оно исушило и тиме би се „Косово“ оставило без преко потребне воде.
Што се тиче контроле и безбедности, све у својим рукама држи Кфор, међународне мировне снаге под вођством НАТО-а, и без његове дозволе косовске безбедносне снаге немају приступа северу покрајине. Па ипак, 2018. године косовске специјалне јединице РОСУ извршиле су прави десант на Газиводе, а Хашим Тачи, тадашњи председник назовидржаве Косово, провозао чамцем по језеру , како би и на тај начин показао „суверенитет“ над Газиводама. Кфор је дао немушто објашњење, тврдећи да приликом посете Газиводама Тачија нису пратиле специјалне снаге.
Овакве провокације и подизање тензија најчешће су биле уочи наставка преговора у Бриселу и најављивања неког могућег решења, нарочито ако није одговарало Албанцима и властима у Приштини.
И Вашингтонски споразум, потписан 4. септембра 2020. године, био је упитан после Бајденовог преузимања Беле куће од Доналда Трампа, нарочито у виду понашања и очекивања власти у Приштини с новим премијером Аљбином Куртијем на челу. Његова тврда позиција и одбијање било чега у преговорима што уједно не подразумева и признање самопроглашене републике Косово требало је да послужи као репер чиме ће се водити и нова америчка администрација, јер су Куртијеви претходници на разговорима у Вашингтону направили више важних уступака.
Један од најважнијих био је одустајање од инсистирања да међусобно признање буде главна тема и да неће потписивати ништа ако тога не буде. Такође, Приштина је пристала на мини Шенген, због ког су раније чак ушли у сукоб с Тираном, која је поред Србије и Северне Македоније стала иза тог пројекта. Изузетно је важан и пристанак на прецизирање да ће Америка помоћи двема странама да се договоре око поделе прихода и ресурса, иако је њен тврд став био да јој припада све што се налази на територији КиМ и да Србија нема права да управља тамошњим ресурсима.
У седмој од 16 тачака потписаног документа се, наиме, наводи да ће се „обе стране сложити да раде са америчким Министарством енергетике и другим меродавним институцијама владе САД на изради студије о изводљивости у циљу дељења језера Газиводе/Ујма, као поузданог извора воде и енергије“. Треба подсетити да Србија до сада није добијала струју из те акумулације, па самим тим многи су договор који се тиче Газивода видели као значајан успех наше делегације јер ће бити важан и за електроснабдевање Срба на северу КиМ.
Аналитичари су тада уочили да је у Вашингтону искорачено из уобичајених дипломатских протокола и тема, јер је договорен економски пакет посматран као „економија за мир“. Отуда и паралела из случаја Газиводе у виду поделе суверенитета не само у економији него и у политици, како је то својевремено за „Спутњик“ појаснио вашингтонски аналитичар српског порекла Обрад Кесић.

(НЕ)КРЕАТИВНА ТУМАЧЕЊА Ако не потпуно одбацивање, упитно је било како ће се Џо Бајден поставити о питању тумачења споразума (познато је да су се Американци често руководили „креативним тумачењем“ онога што је на папиру) и да ли је америчка администрација уопште његов гарант с обзиром на то да је посредник Ричард Гренел рекао да две стране нису потписале било шта с Америком.
Одговор је стигао ових дана у виду извештаја о управљању језером Газиводе, што је и била једна од ставки Вашингтонског споразума, а који су амбасаде САД у Београду и Приштини послале Влади Србији и влади привремених приштинских институција, што недвосмислено указује да администрација Џоа Бајдена признаје и преузима обавезе договорене у време администрације Доналда Трампа. Ако би следили даља тумачења, рекло би се да је Бајденова администрација прихватила и принципе који произлазе из тога. Наравно, ако се занемаре сва она многобројна али, која тек накнадно следе.
Извештај о управљању језером Газиводе на основу Вашингтонског споразума израдили су Министарство енергетике САД и Пацифичка северозападна национална лабораторија. Њиме се предлаже решење о заједничком управљању језером Газиводе и препоручује да две стране, на основу „Колумбијског модела“, реше спорна питања око водоснабдевања, енергетских агенција и контроле приликом поплава, те да би исти модел могао да се примени и на реку Ибар, која протиче кроз север Косова и Србију.
„Колумбијски модел“ је заправо америчко-канадски Споразум о реци Колумбија, који је постигнут 1961. године, и на основу ког су изграђене четири бране: три у Канади и једна у држави Монтана у САД. Из Стејт департмента закључују да од овог споразума користи имају милиони људи с обе стране границе.
Е, ту је већ једно од оних али, јер САД ову тему посматра из угла проблема прекограничних сливова у сфери економије и, следећи своју праксу, Србију и КиМ стављају у исту раван, боље речено на ниво двеју држава. Колумбијски споразум су потписале две суверене државе, док тзв. Косово то није, без обзира што га САД признају.
Стога и скепса на српској страни да се, у ствари, ради о замци јер ако Србија дигне глас на овај извештај, може бити проглашена као неконструктивна страна која не жели да реши проблеме грађана мултиетничке структуре, како је то запазио Небојша Човић, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију, коментаришући за „Спутник“ америчко решење проблема Газиводе. Скепса прати и нејасан статус овог извештаја, односно да ли се њиме само обавештава о плану, то јест нацрту за решење ове теме, или остаје простор да се након ове фазе води одређена расправа, дебата на ову тему.
По речима београдских коментатора рекло би се да је привидно све у реду, бар у оном стручном делу, али да се „квака“ крије у оном политичком, који за крајњи циљ има, како каже Човић, нешто за чим они „болују“, а то је независност Косова по сваку цену.
Далеко већи скептици, попут бившег шефа дипломатије Живадина Јовановића, све наведено виде као изврдавање међународног права и да Србија свуда треба да потеже Резолуцију 1244 и Кумановски споразум као главне аргуменате за одбрану српске позиције на КиМ.
Пада у очи да се ни Београд ни Приштина нису још изјаснили (бар до закључења овог текста) да ли је за њих прихватљива студија изводљивости о заједничком управљању језером Газиводе, коју су им 23. јуна уручиле Сједињене Америчке Државе. Није се јавила ни Канцеларија за Косово и Метохију.
Према неким изворима из дипломатских кругова у Вашингтону, на које се позива београдски лист „Данас“, америчка администрација је израдила овај извештај не да би притискала Београд и Приштину да поделе Газиводе већ искључиво да би понудила могуће опције за дискусије на наведену тему двеју страна. Према тим наводима није „ништа спорно“ у чињеници да српска и албанска страна засад ћуте о предлогу званичног Вашингтона, наводећи као могућност да су се све стране већ прошле године договориле да мирно прихвате документ и да не праве велику буку од тога. Или, по неким овдашњим мишљењима, да обе стране ћуте јер су и једни и други незадовољни предлогом. Шта је посреди, знаћемо када се огласе.

[/restrict]

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    OSTVARUJU SE GEOPOLITIČKI INTERESI SAD
    I SEPARATISTIČKI CILJEVI KOSOVA

    Za sve je kriv Btiselski sporazum kojim je Kosovo, nakon postavljanja carinske granice 2013 godine na Jarinje i Brnjak, dobilo državne atribute. Zato je tada Amerika proglasila da je briselski dijalog (misli se na sporazum) – nepovratan proces, jedinstven slučaj, zacementirana stvar(!). Od tada se, van konteksta B- sporazuma, Srbiji nameću razni pritisci, ucene, ultimatumi… od SAD, EU i Kosova, koji nisu obuhvaćeni b. sporazumom: takse na srpsku robu, formiranje vojske Kosova, Vašingtonski sporazum, kontinuirani zulumi nad kosmetskim Srbima, Mali Šengen izmedju Srbije, S.Makedonije, Albanije, priključeno i Kosovo (promet ljudi, usluga/robe i kapitala, da mogu Albanci sa Kosova, sa priznatim diplomama da se zapošljavaju i naseljavaju po Srbiji – koji će Srbi da idu na Kosovo da rade i žive medju Albancima: zašto Srbija nije uslovila povratkom 250.000. prognanih Srba, a nakon toga uspostaviti recipročne mere?) – sve u scilju da se proglasi NORMALIACIJA Srba i Albanaca (Srbije i Kosova) kao medjusobni KOMPROMIS – da može Kosovo da dobije punopravno članstvo u SB UN-a(!).
    MARKO DJURIČ, bivši prrdsednik kancelarije za Kosovo i Metohiju je, nakon šetnje Hašima Tačijs čamcem kroz jezero Gazivode, nagoveštavao da će jezero Gazivoda i energetske trafostanice pripasti Zajednici srpskih opština na upravljanje jer se nalaze na srpskom delu – Severu Kosova (iako je to bilo čudno zbog predaje suvereniteta b. sporazumom)? Šta je sa tom realizacijom? Tada nije bio Vašingtonski sporazum! Da je Srbija na vreme u startu branila nacionalne interese i teritorijalni integritet, da nije potpisivala Briselski sporazum kojim se otima KiM od Srbije (sporazum se potpisuje na kraju kada i Srbija i Kosovo usaglase stavove) – ne bi ni bilo Vašingtonskog sporazuma!
    NARAVNO da niko neće i nesme da prizna nezavisnost Kosova – ali su očigledne indicije da će Briselski sporazum (dijalogom-kompromisom) priznati i predati Kosovo (KiM) albanskim muslimanima. Treba hitno odbaciti ili zamrznuti b. sporazum – otimanje teritorije – dok još ima vremena! …

  2. Vaso Petković

    Kako će Gazivode biti sačuvane kada glavni pregovarač ,nakon devet godina pregovaranja,izjavljuje da je rešenje za K i M dijalog i kompromis,šta se pod kompromisom podrazumijeva on pojma nema.Još gore i tragičnije djeluje izjava da,posle silnih pregovora,naš glavni pregovarač ne zna šta od njega traži EU.
    Svakoj je srbskoj budali jasno da je -pravno obavezujući sporazum čista kapitulacija i bezuslovno priznanje nezavisnosti KiM !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *