Замке Колумбијског модела

Вашингтонски споразум и Газиводе

Да ли амерички предлог решења за заједничко управљање језером Газиводе собом носи и политичке „подводне мине“ које у крајњем исходу, по аналогији, воде и до поделе суверенитета и признања и независности Косова?

Ако би се судило по америчком предлогу за решење проблема језера Газиводе по принципу подељеног суверенитета, могло би се наслутити да САД такав модел, вероватно, виде и за укупно политичко решење између Београда и Приштине. Управо тачка о Газиводама из Вашингтонског споразума је најзначајнија и као таква могла би бити репер и за даље преговоре, јер се ради о стратешком ресурсу који знатно утиче на све животне, економске и енергетске токове на Косову и Метохији. Међутим, као у низу досадашњих, што јавних што тајних решења, и у овом случају постоји фамозно али. Али пођимо редом.
Газиводе су акумулационо језеро које се налази на северозападном делу Косова, настало преграђивањем реке Ибар крајем седамдесетих година прошлог века. Дужина језера је око 24 километра, најшири део је око 1,3 километар, а дубина је 107 метара. Око три четвртине језера (9,2 км2) налази се у општини Зубин Поток на северу КиМ с већински српским становништвом, док мањи део припада општини Тутин у Србији (2,7 км2). Брана Газиводе којом је преграђено језеро једна је од највећих земљаних брана у Европи.
Језеро представља 69 процената целокупне акумулиране воде на Косову и главни је извор воде градовима попут Косовске Митровице и Грачанице, али и Приштине и Вучитрна. Поређења ради, Радонић – највеће вештачко језеро на југу Косова – садржи само 20 процената од укупних акумулација.
Изградњом језера Газиводе потопљена су српска села а његове дубине крију значајне споменике српске средњовековне културе, попут остатака двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, куле звонаре из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола. Уз то потопљени су многобројни економски објекти и пољопривредно земљиште у Зубином Потоку, што је већину становника ове општине навело да се одсели у централну Србију. Уместо просперитета, изградња језера је довела до стагнације, нарочито због чињенице да се профит од коришћења овог ресурса задржава у Приштини, док се корист локалне средине огледа једино у десетак радних места на одржавању и чувању система, што је безначајно.
С доласком међународних снага и управе на КиМ, водопривредни систем око језера Газиводе функционише, како би стручњаци рекли, као олигополни систем где ЈП Ибар, као предузеће којим управљају Срби, реализује производњу енергије, испоручује воду и одржава објекте, а приштинско предузеће Ибар-Лепенац дистрибуира воду потрошачима. Иако се узајамно не признају и не постоји никаква званична међусобна комуникација, вода се неометано испоручује у захтеваним количинама, а производња енергије је синхронизована са системом на Косову. При томе, предузеће Ибар-Лепенац је једина страна која приходује, а ЈП Ибар послује искључиво уз подршку Србије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    OSTVARUJU SE GEOPOLITIČKI INTERESI SAD
    I SEPARATISTIČKI CILJEVI KOSOVA

    Za sve je kriv Btiselski sporazum kojim je Kosovo, nakon postavljanja carinske granice 2013 godine na Jarinje i Brnjak, dobilo državne atribute. Zato je tada Amerika proglasila da je briselski dijalog (misli se na sporazum) – nepovratan proces, jedinstven slučaj, zacementirana stvar(!). Od tada se, van konteksta B- sporazuma, Srbiji nameću razni pritisci, ucene, ultimatumi… od SAD, EU i Kosova, koji nisu obuhvaćeni b. sporazumom: takse na srpsku robu, formiranje vojske Kosova, Vašingtonski sporazum, kontinuirani zulumi nad kosmetskim Srbima, Mali Šengen izmedju Srbije, S.Makedonije, Albanije, priključeno i Kosovo (promet ljudi, usluga/robe i kapitala, da mogu Albanci sa Kosova, sa priznatim diplomama da se zapošljavaju i naseljavaju po Srbiji – koji će Srbi da idu na Kosovo da rade i žive medju Albancima: zašto Srbija nije uslovila povratkom 250.000. prognanih Srba, a nakon toga uspostaviti recipročne mere?) – sve u scilju da se proglasi NORMALIACIJA Srba i Albanaca (Srbije i Kosova) kao medjusobni KOMPROMIS – da može Kosovo da dobije punopravno članstvo u SB UN-a(!).
    MARKO DJURIČ, bivši prrdsednik kancelarije za Kosovo i Metohiju je, nakon šetnje Hašima Tačijs čamcem kroz jezero Gazivode, nagoveštavao da će jezero Gazivoda i energetske trafostanice pripasti Zajednici srpskih opština na upravljanje jer se nalaze na srpskom delu – Severu Kosova (iako je to bilo čudno zbog predaje suvereniteta b. sporazumom)? Šta je sa tom realizacijom? Tada nije bio Vašingtonski sporazum! Da je Srbija na vreme u startu branila nacionalne interese i teritorijalni integritet, da nije potpisivala Briselski sporazum kojim se otima KiM od Srbije (sporazum se potpisuje na kraju kada i Srbija i Kosovo usaglase stavove) – ne bi ni bilo Vašingtonskog sporazuma!
    NARAVNO da niko neće i nesme da prizna nezavisnost Kosova – ali su očigledne indicije da će Briselski sporazum (dijalogom-kompromisom) priznati i predati Kosovo (KiM) albanskim muslimanima. Treba hitno odbaciti ili zamrznuti b. sporazum – otimanje teritorije – dok još ima vremena! …

  2. Vaso Petković

    Kako će Gazivode biti sačuvane kada glavni pregovarač ,nakon devet godina pregovaranja,izjavljuje da je rešenje za K i M dijalog i kompromis,šta se pod kompromisom podrazumijeva on pojma nema.Još gore i tragičnije djeluje izjava da,posle silnih pregovora,naš glavni pregovarač ne zna šta od njega traži EU.
    Svakoj je srbskoj budali jasno da je -pravno obavezujući sporazum čista kapitulacija i bezuslovno priznanje nezavisnosti KiM !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *