ЗАМКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Због чега је евро начин владавине – у неолибералном смислу – којим се намеће систем живота, производње, постојања?

Евро није монета како се то обично каже. Много је једноставно рећи да је евро неутрална монета. Евро је прави правцати начин владавине, у неолибералном смислу, којим се намеће начин живота, производње, постојања на неолиберални начин. У том смислу евро је оваплоћење апсолутног капитализма. Евро нема ништа неутрално, вреднујуће, нешто што је могуће користити на овај или онај начин. Онај који је данас, као ја, на фону Маркса и Грамшија, против капитала, мора бити и против Европе финансија и евра. Зато је левица, која је на речима против капитала, а на делу с евром и финансијама, издајица Марксове и Грамшијеве поруке. Данас левица не налази више своје симболичко и имагинативно упориште у Волпедовој „Четвртој држави“ („Четврта држава“ је чувена уљана слика италијанског сликара Ђузепеа Полице Волпеда, насликана између 1898. и 1901 – прим. прев.) већ радије налази имагинативно упориште у Мунковој слици „Урлик“, при чему Грамши избезумљено урла против издаје коју је левица учинила према њему и његовој поруци. После фашистичког затвора, Грамшија је по други пут убила левица која је издала његову поруку. Зато понављам да евро није монета већ начин да се преко њега управља народима. Евро не служи народима већ потчињава народе да служе. Зато је данас у борби против капитала фундаментална борба против евра.
Данас се каже да се преко Европске уније и евра у суштини предлаже јачи модел конкурентности према Сједињеним Државама Америке, али се занемарује једно питање које јесте непријатно, али је темељно, односно да је велика лаж да Европска унија, таква каква је, може преко евра постати конкурентна са САД или бар аутономна у односу на њих. Шта се ту изоставља? Изоставља да је тло Европске уније озвездано америчким војним базама које непрекидно угрожавају суверенитет појединачних држава, али и идеју алтернативне Европе у односу на америчке интересе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Превод с италијанског Драган Мраовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *