ЗАМКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Због чега је евро начин владавине – у неолибералном смислу – којим се намеће систем живота, производње, постојања?

Евро није монета како се то обично каже. Много је једноставно рећи да је евро неутрална монета. Евро је прави правцати начин владавине, у неолибералном смислу, којим се намеће начин живота, производње, постојања на неолиберални начин. У том смислу евро је оваплоћење апсолутног капитализма. Евро нема ништа неутрално, вреднујуће, нешто што је могуће користити на овај или онај начин. Онај који је данас, као ја, на фону Маркса и Грамшија, против капитала, мора бити и против Европе финансија и евра. Зато је левица, која је на речима против капитала, а на делу с евром и финансијама, издајица Марксове и Грамшијеве поруке. Данас левица не налази више своје симболичко и имагинативно упориште у Волпедовој „Четвртој држави“ („Четврта држава“ је чувена уљана слика италијанског сликара Ђузепеа Полице Волпеда, насликана између 1898. и 1901 – прим. прев.) већ радије налази имагинативно упориште у Мунковој слици „Урлик“, при чему Грамши избезумљено урла против издаје коју је левица учинила према њему и његовој поруци. После фашистичког затвора, Грамшија је по други пут убила левица која је издала његову поруку. Зато понављам да евро није монета већ начин да се преко њега управља народима. Евро не служи народима већ потчињава народе да служе. Зато је данас у борби против капитала фундаментална борба против евра.
Данас се каже да се преко Европске уније и евра у суштини предлаже јачи модел конкурентности према Сједињеним Државама Америке, али се занемарује једно питање које јесте непријатно, али је темељно, односно да је велика лаж да Европска унија, таква каква је, може преко евра постати конкурентна са САД или бар аутономна у односу на њих. Шта се ту изоставља? Изоставља да је тло Европске уније озвездано америчким војним базама које непрекидно угрожавају суверенитет појединачних држава, али и идеју алтернативне Европе у односу на америчке интересе.

[restrict]

Када Америка одлучи да нападне неку земљу, Европљани морају кадаверично да прихвате наређење и да га извршавају, односно како каже Карл Шмит, у студијама „Политичка теологија“ и „Појам политичког“, када неки народ није у стању да сâм дефинише ко је његов непријатељ, већ то ради на основу туђег мишљења, он није слободан. То је суштинска тачка. Било би пожељно, када би се хтело, створити Уједињену Европу суверених, братских и демократских народа. Верујем да би требало ради остварења овог, у суштини Кантовог пројекта, напустити евро и ову Европску унију финансијског капитализма у којој апсолутну власт има финансијска олигархија коју нико од нас није изабрао, нико за њу није гласао, па нема никакво право да влада, нити је ико жели. Дакле, треба напустити ову Европску унију и створити Европу једнаких слободних народа, јер данас они то нису. Довољан је пример Грчке у односу на Немачку. Потребна је алтернативна Европа с политичком независношћу појединих држава, али и с геополитичком независношћу саме Европе од Сједињених Држава Америке, што није мање важно.

Не из забаве него са свом филозофском и политичком озбиљношћу, поставља се питање зашто је Европа, шездесет година после нестанка фашизма, и даље прекривена америчким војним базама? Очигледно зато што треба да нас штите, али од кога? Нема више ни фашизма, ни комунизма. Значи треба да нас штите од нас самих, односно од могуће Европе слободних, суверених, демократских држава братских народа уједињених у идеалу различитом од недостојне америчке „специјалне мисије“ која има уграђен механизам бомбардовања, „етичких бомбардовања“, како их је назвао италијански филозоф Констанцо Преве. Дакле, Европе која је различита од америчке „специјалне мисије“, која подразумева „хуманитарна“ бомбардовања. Ко се данас залаже за људска права, он у ствари каже да је у име хуманости дозвољено убијати онога ко није хуман. Он црта црвену линију поделе на оне који су хумани и који нису хумани, дакле између онога ко је хуман и онога кога треба неутралисати, јер није хуман. То је тактика конквистадора – они нису људска бића и треба их истребити. То је кључна тачка која се смешта у публицистику толеранције, процедуралности неолиберала који срамно правдају „праведни рат“. Чак је и познати, велики социолог Норимберто Бобио пао у ту идеолошку замку срамног правдања „праведног рата“.
Зато данашња Европска унија озвездана америчким војним базама не може бити слободна. Замислите гротескну сцену у време Перикла који би рекао на форуму: „ми смо слободни и демократе смо“ у часу када спартанска војска напада Акропољ. У то доба сви би се смејали. А данас нам непрестано понављају да живимо у демократији иако имамо ограничени национални суверенитет, односно имамо контролисани суверенитет, као у време бившег Совјетског Савеза, у време Брежњева, односно војно контролисани суверенитет имајући у виду америчке војне базе у Италији, али и у Европи, а истовремено немамо монетарни суверенитет. А Макијавели је говорио да има суверенитета само тамо где постоји контрола оружја и монете.
Зато Европа таква каква је данас не оличава Кантов сан о слободним и једнаким народима, већ је она перверзна супротност том сну, визија кошмара финансијског капитала. То је Европа банака и финансија, а никако народа. Мора се водити борба против ње такве каква је, па цитирам Грамшија из његове књиге „Нови поредак“: „Организујте се, потребна нам је сва наша енергија и сва наша снага.“ Исто то данас је потребно против финансијског капитала и против еврократије. Биће то тешка борба, али треба се организовати. Ако одустанемо од борбе, изгубили смо већ на самом почетку.
То је суштина. Конфликт. Започињање конфликта с капиталом, дакле с овом Европом коју владајуће политичке снаге представљају праведном, не баш савршеном, али на добром путу ка савршенству. Међутим, ствар је супротна, јер Европска унија је данас први корак ка амбису. Треба се спасти тог амбиса, обрнути смер и изаћи из те Европске уније у име одбране народа, радника, потчињених и идентитета народа. Ко то није схватио – упао је у замку.

[/restrict]

Превод с италијанског Драган Мраовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *