Штимовање антисрпског оркестра

Јаки напади на Србију тек предстоје јер је нова велика западна хибридна операција против наше земље још увек у почетној фази

Оркестрирани притисци на Србију постају све јачи и разноврснији. На основу тога се може закључити да је у оквиру хибридног рата, који против Србије воде моћне западне обавештајне службе, покренута нова велика операција. Може се оценити да то има везе с победом Џоа Бајдена на америчким председничким изборима, након чега је с Немачком усклађена политика за Балкан, која подразумева независно „Косово“ и унитарну БиХ.

ПРИКРИВАЊЕ ПЕРФИДНЕ ОПЕРАЦИЈЕ Поред америчких обавештајних служби активну улогу у операцији имају и немачки БНД, британска МИ6, али и мале сателитске балканске службе. Јасно се види подела прљавог посла, координација и сарадња, као и размена обавештајних података. Улажу се велики напори да се постојање такве перфидне операције прикрије тако што се оркестрирани напади на Србију приказују као серија спонтаних догађаја који настају због погрешне политике српског руководства и неразумевања глобалних односа и кретања.
Међутим, не само државни врх Србије него и комплетан српски народ већ имају толико негативних искустава, да више никакве преваре и подметања једноставно не пролазе. Код већине грађана потпуно је изгубљено поверење у добре намере Запада када су у питању Србија и српски корпус на Балкану, тако да се сада сваки потез дубински анализира и траже се и уочавају скривене замке које ће нам нанети штету – одмах или у перспективи, чак и онда када се на први поглед чини да су коректни. Јер сваком злу које су нам чинили претходила су унапред вешто упакована објашњења како је то за наше добро. Припремљену мантру упорно су понављали преко средстава информисања која контролишу, и добро припремљене агентуре у Србији.

[restrict]

ДЕЗОРИЈЕНТИСАЊЕ СРБА Велике и моћне западне обавештајне службе никада не треба потценити о питању перфидних тајних акција. Увек могу непријатно изненадити – и онда када се чини да нису заинтересовани и да имају важнијег посла негде другде у свету.
На пример, савршено су извели акцију промене власти у Црној Гори – да се спроведу избори, да се формирају коалиције, да се сруши вишедеценијска владавина ДПС Мила Ђукановића, а да се ништа не промени. Успели су да потпуно дезоријентишу и збуне Србе у Црној Гори и њихове партијске лидере који су очекивали велике промене и исправљање неправди на тему права Срба. Збунили су и званичнике СПЦ који су очекивали потписивање Темељног споразума који би дефинисао статус имовине СПЦ и права наше цркве да буде оно што одувек и јесте – СПЦ. Сви су мислили да је то решена ствар, као резултат величанствених литија. На опште изненађење, формирањем нове Владе Црне Горе сва очекивања су једноставно пропала, и готово ништа се није променило. Како су то успели?
Док су тадашње опозиционе политичке странке водиле битку за промену власти у Скупштини Црне Горе, и док су се верници СПЦ у Црној Гори литијама борили да сачувају светиње, ни обавештајци моћних западних обавештајних служби, маскирани дипломатским статусом и лоцирани у амбасадама у Подгорици, нису седели скрштених руку. Схватили су да до промене власти мора доћи, и ако већ мора, потрудили су се да се то догоди под њиховом контролом.
Направили су добру процену и кренули да придобијају људе за које су преко своје агентуре знали да су кандидати за кључне функције у новој власти. Тежишно су се оријентисали на странке Дритана Абазовића и Алексе Бечића. Лако је било придобити црногорске, бошњачке и албанске кадрове да раде против српских интереса, а тежи део посла био је да придобију важне Србе да раде против својих сународника. Највећи успех је што су остварили потпуни утицај на новог премијера Здравка Кривокапића, Србина кога је препоручила СПЦ а подржале га српске странке. Он и Дритан Абазовић дизани су у звезде од стране Срба чак и у Србији, што значи да ни наше обавештајне службе нису знале за ову тајну акцију.
Не треба се чудити ни заблудама црквених великодостојника, јер СПЦ наравно нема своју обавештајну службу и прилично лако их је преварити и обманути. Резултат ове акције јесте да све кључне одлуке у Црној Гори и даље доносе „стране амбасаде“. Интереси западних сила потпуно су заштићени, баш ништа од интереса Срба и СПЦ није остварено, а међудржавни односи са Србијом намерно су додатно погоршани лажним тврдњама да се Србија меша у унутрашње ствари Црне Горе. Штавише, нове западне оперативне позиције у црногорској власти додатно су искоришћене за покретање или продубљивање нових хибридних акција у региону против Србије и српског корпуса у целини.

АКЦИЈА „СРЕБРЕНИЦА“ Западне обавештајне службе успеле су да неке личности које су бирали или подржали Срби у Црној Гори искористе као велики фактор изненађења у хибридним нападима на Србију. Они су пресудно утицали да се у црногорској Скупштини донесе „Резолуција о геноциду у Сребреници“, што јесте било непријатно изненађење јер није логично да баш нова власт у Црној Гори покреће то питање.
Након тога су баш „Војсци Косова“ театрално донирали вакцине које им је поклонила Србија, и тако подржали још једну важну акцију против Србије. Та донација је толико дрска да је питање да ли је стварно продукт обавештајаца у дипломатским оделима или стара пракса да послушници увек чине и више него што се од њих тражи да би се додворили својим менторима. Тако су нам дали до знања да ће ове две акције – „Сребреница“ и „Војска Косова“ – бити кључне у новој хибридној операцији здруженог западног тима за хибридно ратовање против Србије.
Наравно, у том рату њихови балкански сателити имају своју улогу и они су по правилу агресивна претходница у акцијама. Имамо праву поплаву провокација кроз изјаве и политичке потезе личности из региона, тако да је евидентно да напади постају оркестрирани и континуирани.
Забрињава чињеница да им Запад, док их хушкају на Србију, поново даје до знања да њихови савезници и саборци не могу одговарати ни за најтеже злочине. На пример, ових дана гледамо епилог судске фарсе у Хрватској у вези с једним од највећих ратних злочинаца Бранимиром Главашом, који је на слободи, враћени су му генералски чин и ордење, а он цинично каже да је „мало Срба побио“.
Истовремено, води се права кампања, у коју су укључени Мадлен Олбрајт и неке личности словеначког руководства, пре свега Јанез Јанша, да се Хашим Тачи пусти на слободу – да Словенија да гаранције како би се овај злочинац башкарио на Бледу и подсмевао српским жртвама.

НЕЗАКОНИТА ТРАНСФОРМАЦИЈА КБС Док перфидне игре око „Сребренице“ имају за циљ нову сатанизацију српског народа, форсирана трансформација КБС у „Војску Косова“ је још увек у домену војне претње и притиска. Овај незаконити процес највише форсирају и помажу САД, Немачка и Турска, што се уклапа у њихово традиционално понашање још из времена оружане побуне и „трансформације“ терориста у ОВК. Та паравојска је модерно опремљена и наоружана по НАТО стандардима, обучена преко инструктора из САД и Хрватске, и увежбана кроз редовно учешће у скоро свим вежбама западне алијансе. Још немају тешко наоружање, али подаци говоре да је оно већ купљено или донирано од Немачке и САД и да су припадници КБС обучени за његову употребу. Само се чека погодан тренутак или повод да се оно допреми упркос Резолуцији 1244 УН.
За сада им највише донирају оклопна возила на која се могу монтирати тешки митраљези и нека ракетна средства, што јесте тактички оправдано, јер су веома погодна за брзу интервенцију против голоруких Срба на северу Косова. Наравно да та паравојска није велики проблем за српску војску, али она може бити намерно жртвована, као део плана хибридне операције ради инсценирања повода за уплитање НАТО-а.
Истовремено, покренуте су и неке друге акције на КиМ по класичном сценарију – нагло се повећао број физичких напада на Србе у енклавама уз све опасније провокације и претње, у Скупштини „Косова“ усвојена је „Резолуција о геноциду у Сребреници“ по узору на црногорску, на сцени је покушај ревизије историје и отимања српских историјских споменика уз лажну оптужбу да су Срби уништили албанску културну баштину. На сцени су и стари покушаји подметања тероризама Србима, као што је оптужба за тровање воде у Дечанима. Све то има за циљ да се изазива још већа несигурност за Србе, што подстиче тихи егзодус. Тако јачају шансе да се покрене и онај прави, масовни егзодус Срба, о коме приштинско руководство одавно машта као о некаквој „косовској Олуји“. Није искључено да и такви сценарији постоје у новој хибридној операцији против Србије. Не треба се заносити тиме да је то само притисак на Србију у вези с преговорима у Бриселу, јер је много реалнији сценарио да се Србија окриви за неуспех преговора и да се постизање циљева Запада остварује радикализацијом метода хибридног ратовања.

ИЗАЗИВАЊЕ РАЗДОРА Понашање политичких група које кокетирају са страним фактором и класичне агентуре указује како би могао изгледати ударни и завршни део ове снажне хибридне операције према Србији.
У овој фази они по увежбаној пракси правдају све нападе на Србију и полако стварају услове за озбиљније подривачко деловање. Сада су окупирани идејом да убеде народ како је фамозна „Резолуција о геноциду у Сребреници“ веома корисна за Србију јер је потпуно дистанцира од „геноцида“. Тврде да су за геноцид осуђени неки тамо политичари и генерали у РС, да се то Србије уопште не тиче, и да је прави патриотизам да и Србија призна „геноцид у Сребреници“.
Знају они да би тако себичан став изазвао свађу и раздор међу Србима у региону, а управо то и јесте циљ. Међутим, овде већ и лаици а камоли стручњаци добро знају шта је геноцид, и да се геноцид у Сребреници није догодио.
Од самог почетка ове конструкције виде се дугорочне и веома опасне подвале и преваре које се морају на време раскринкати. Подвала је у томе што геноцид не може извршити појединац, него држава, неке државне институције или нека организација, и да ће се у другој фази геноцид приписати Војсци РС са циљем да се РС прогласи за геноцидну творевину.
Паралелно с тим, кроз монтиране судске процесе у Хагу упорно се тражи веза Србије и српских институција са „Сребреницом“, како би та „чињеница“ у некој трећој фази послужила за компромитовање, изолацију, уцене и распарчавање Србије.
„Косово“ као државу и „Војску Косова“ они у потпуности прихватају, уз тезу да је Космет давно изгубљен српском кривицом и погрешном политиком. Неки од њих чак и отворено подржавају приштинске злочинце и новоформиране политичке личности школоване и обучене у САД и Немачкој. Не интересује их судбина Срба на Космету, у БиХ и у Црној Гори. Хрватску и Србе у Хрватској да не спомињемо.
Оно на чему сада ради унутрашња агентура у Србији у сарадњи са својим страним менторима јесте покушај да се на неки начин заустави економски развој и војно јачање Србије. Тако би било лакше да се лажима, дезинформацијама и фабрикованим аферама подстиче незадовољство народа и изазива напетост. У ту сврху користе домаће медије под страном контролом, али и светске медије који ће се постепено све више укључивати у нову велику хибридну операцију против Србије.
Период у коме би могло доћи до кулминације ове хибридне офанзиве могао би бити у време предизборне кампање или непосредно након следећих избора. С обзиром на то да политичке групе које су под њиховом контролом немају никакве шансе да изборима дођу на власт, измишљене нерегуларности биће повод за изазивање насиља и хаоса по сценарију увежбаном у другим деловима света. То би била идеална прилика за оружани упад „војске Косова“ на север, с идејом војног решења „косовског питања“.
Наравно, ово су њихови прљави планови, али и даље све зависи од нас Срба и српског јединства о питању одбране независности и целовитости Србије. Зна се да на пет–десет одсто Срба, који из страха или интереса прихватају идеје странаца, не можемо рачунати, али и преосталих 90 одсто биће сасвим довољно да се Србија одбрани од хибридних дејстава и оружаних насртаја.

[/restrict]

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Štimovanje antisrpskog orkestra / komentar

    Intenzivirani raznovrsni orkestrirani pritisci na Srbiju od strane Zapada i Nato Amerike u sklopu geostrateških ciljeva: blokirati prisustvo Rusije na Balkan i Baltik, Nato na ruske granice.

    AMERIKA “proizvodi” i “koristi” krizna žarišta za svoje strateške ciljeve: na Kosovu je “iskoristila” krizno žarište (proizvedeno albanskim separatizmom) – etnički konflikt (separatističku agresiju na Kosovu da isprovocira reakciju samoodbrane teritorijaalnog integriteta od strane Srbije).

    Postavlja se pitanje zašto takvi raznovrsni politički pritisci nisu bili na unutrašnjem i spoljnom planu pre potpisivanja-prihvatanja Briselskog sporazuma 2013. godine, nego sada pred finalizaciju-svršen čin sporazuma? Naravno da je jasno ZAŠTO? Zato što je Srbija sve svoje državne institucije ugasila, delimično integrisala u Kosovske-Albanske-Šiptarske institucije (Vlada, Skupština, policija, vojska, zakoni i Ustav Koaova…), integrisala administrativne prelaze u carinsku granicu, faktički zaokružen teritorijalni integritet Kosova na unutrašnjem planu. Zato je Amerika nakon potpisivanja b. sporazuma 2013. pohvalila sporazum i srpske i albanske pregovarače za hrabrost, i izjavila da je sporazun jedinstven slučaj, nepovratan proces, zacementirana stvar: zato se sada vrše strašni pritisci na Srbiju da se konačno FINALIZIRA SPORAZUM i na spoljnom planu – konačnim rešenjem – potpisivanjem “sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (Srbije i Kosova) – za prijem Kosova u punopravno članstvo u SB UN-a, Unesko, Interpol, u svim medjunarodnim organizacijama(!), za vek vekova Kosovo oteto.predato albanskim muslimanima).

    DA NIJE PRIHVAĆEN I POTPISAN Briselski sporazum 2013. (kojim se otima-predaje KiM albancima), da je za PREGOVORE Srbija u startu tražila “obavezan povratak 250.000. prognanih Srba na Kosovu” (nalog SB UN: da se omogući povratak na Kosovu svih proteranih, izbeglica), da je Insistirala (Srbija) na ADEKVATAN SPORAZUM o normalizaciji odnosa Srba i Albanaca koji će proći skupštinsku debatu-raspravu za javnost, i da nakon toga obe strane pristupe sporazumu – koji će biti na kraju finalizacije prihvaćen od Srbije, potpisan-overen-pečatiran? A ne kao sadašnji-zvanični Briselski sporazum koji je u startu prihvaćen i potpisan – a da srpskom narodu devet godina pregovora nije poznata “sadržina sporazuma”, prikriva se od javnosti i tumači se samo u naslovu (… sporazum, ZSO, dijalog, kompromis…) da nas zamajava kako smo sačuvali nacionalne inteses(!)? Sa Briselski sporazumom otvorena je pandorina kutija za razne pretnje, ucene, osvete nad Srbima, a Srbija olako prihvata “realnost” na KiM proizvedena etničkim čišćenjem Srba i u mirnodopsko i u ratno doba – skoro do istrebljenja (to nema nigde na svetu).
    Za adekvatno rešenje “normalizacije i status” ima i adekvatnih predloga ali to zbog ignorisanja i cenzure nije moglo da dodje domizražaja, kada nije na vreme omogućeno. Politika o KiM je mogla da ima drugi pravac, bez antisrpske politike Zapada. Da ne dužim mnogo, tema sa brojnim argumentima je kompleksna. Hvala na objavi komentara!

  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    nastavak komentara:

    Intenzivirani i jaki napadi na Srbiju tek predstoje…
    Finalizacija Briselskog sporazuma to omogućava-izaziva inenzivirane žestoke napade na Srbiju. Na unutrašnjem planu Kosovo je dobilo sve državne atribute. A na spoljnjem planu očekuje se “kompromis o normalizaciji” za potpisivanje sveobuhvatnog obvezujućeg sporazuma za punopravno članstvo Kosova u Ujedinjene nacije(!)?

    To i nije iznenadjenje, očekivalo se. Tako je bilo i na kraju rušenja Slobodana Miloševića: Vuk drašković je podigao pola Beograda i pola Srbije da sruši srpskog predsednika Slobodana Miloševiša: u to vreme pred pad Miloševića u Jadransko more je uplovio američki nosač aviona kao najveća pretnja Srbiji, i da se da podrška Draškoviću i DOS.u da sruše Miloševića (nakon toga bombarduje Srbija).

    Tako je bilo i na Kosovu i Metohiji nakon separatističkih rušilačkih demonstracija 1968, 71, 81, Ustav iz 74, ogromna finansijskai materijalna ulaganje Srbije i Jugoslavije za tzv. nerazvijeno i zaostalo Kosovo (zaostalo zbog enormnog natliteta i specifičnog tradicionalizma (šiptarskim-albanskim ženama zabranjen javni rad u preduzećima i javno nastupanje-mešanje sa nemuslimanima…)) to niko nije smeo da kaže?).
    Što se više davalo albancima-šiptarima: da imaju fakultete, univerztete na svom jeziku, šiptarske institucije, da imaju državu u državi – oni su još žešče bili agresivniji prema Srbima i nealbancima. Vidite i danas, traže da Srbija odgovara za genocid 1912, 1918, i 199o godine, traže ratnu odštetu… a oni su proterali do istrebljenja Srbe sa KiM, i u izvesmom broju makedonce, Srbe i nealbance iz Zapadne Makedonije? Zaključak je da Srbija, Makedonija… uglavnom politički deluju na svoju integritetsku i suverenističku štetu – suprotno madunarodnim konvencijama UN-a na principima “pariteta i reciprociteta” (uravnoteženoj politici) u medjunacionalnim, medjuetničkim i medjudržavnim odnosima (da ne obrazlažem naaširoko po tačkama). Da ne dužim, hvala na prostoru!…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *