ШТА ДА СЕ РАДИ?

Николај Чернишевски, писац романа Шта да се ради, веровао је да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност

Током робијања у Петропавловској тврђави (1862) Чернишевски је написао роман Шта да се ради. Из његове вере у моћ пробуђеног човека, кадрог да се избори с аветима 19. века, родио се јунак романа Рахметов. Чернишевски је веровао да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност. Потопљени у melting pot људи – куване жабе не примећују да температура у лонцу расте, тако да ће до 2050. карбонски отисак преживелих бити занемарљив.
Један од најутицајнијих бораца против еко-фашиста, амерички хришћански теолог Алберт Молер објавио је књигу Не смемо да ћутимо: „Редуковање људских бића на карбонски легат не сме постати део наше цивилизације“ – упозорава Молер, подсећајући на агресивно наметане промене након климатског самита у Рију 1992: „Почело је објављивањем документа еуфемистичког наслова Наша заједничка будућност, којим је 1983. дефинисана доктрина за модификацију 21. века. На челу агендаша је Морис Стронг, незванични God Father глобалног зеленог пројекта. Стронг је наступио као генерални секретар УНЕП-а (United Nations Environment Programme), представивши предлог стратегије којом би се ’припремиле масе да прихвате стварање глобалне владе за 21. век’.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Капитализам на куб-изам, „Герника“, Музеј краљице Софије (има ли иђе више софије) може гледати дубине људске несреће коју идијоти кроз време само продубљују. Шта рећи а не заплакати на следеће реченице које ни Пикасова рука није могла да ослика:

    ,,Чернишевски је веровао да ће људска бића моћи да се уздигну тек кад дотакну дно, убеђен у истинитост изреке „што горе то боље“. Чини се да смо у 21. век ушли с једнаким осећањем безнађа и потребе да се нешто учини. Промениле су се само околности и методе експлоатације: број робова – „галиота“ – премашује потребе „флоте“, па је и у потпалубљу постало тесно. Елиминација прекобројних одвија се уз помоћ Јеванђеља за одрживи развој, којим се паства приводи у нову реалност. Потопљени у melting pot људи – куване жабе не примећују да температура у лонцу расте, тако да ће до 2050. карбонски отисак преживелих бити занемарљив….”
    Фан-таст-тично.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *