ШРАФ БЕЗ МАТИЦЕ

ЦРНА ГОРА И СРБИЈА

Да ли је нова власт у Црној Гори доиста нова, или је само продужетак старе другим средствима? „Надреални“ успеси Кривокапићеве владе су такви само утолико што су потпуно обрнути од онога што се очекивало и што се обећавало

Медији објављују снимак на којем снаге КПС-а, уз примјену силе, хапсе младића за којег пишу да је из Подгорице. Од приштинских власти тражимо да нам саопште да ли су и зашто ухапсили нашег држављанина, те да, уколико није починилац кривичног дјела, одмах буде пуштен на слободу – написао је у понедељак увече на свом твитер налогу премијер Црне Горе Здравко Кривокапић. Можда ово на први поглед некоме може деловати као адекватно и брзо реаговање једног одговорног председника владе на информацију о томе да је држављанин његове земље ухапшен на територији друге земље. Ово је, међутим, све осим одговорног и адекватног. Мање је битна срамота да се један премијер о тако нечему информише из медија и на основу њиховог писања закључује да се ради о младићу из Подгорице. Све и да је за тај догађај прво сазнао из медија, требало је да упит о прецизним подацима упути својим службама безбедности и од њих добије тачну и проверену информацију пре него што са својим „сазнањима“ изађе у јавност. Иако то указује или на премијерову неозбиљност, или на чињеницу да, упркос својој функцији, нема никакве везе са службама безбедности своје земље, то је много мање проблематично од наставка где он преко твитера од „приштинских власти“ тражи да му саопште ко је и да ли је ухапшен. Да ли је Здравко здрав, када му тако нешто пада на памет? Нема ли он, у крајњој линији, и неког личног искуства у вези с тим како се ствари траже. Пишу ли њему Џозеф Бајден, или Ангела Меркел на твитеру када нешто хоће од њега, или га њихови амбасадори у независној Црној Гори позову да дође лепо у амбасаду па му испоставе своје захтеве очи у очи? Јесу ли му, можда, преко твитера захтевали да смени министра правде Владимира Лепосавића због става да злочин у Сребреници не представља геноцид, или да изгласа срамотну резолуцију о том „геноциду“? Ма је ли и ономад „свом колеги“ Аљбину Куртију на избору за премијерску фотељу честитао и „изразе свог најдубљег уважавања“ слао преко твитера? Није. То је урадио онако како треба.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *