Рудника бити неће, гарантујемо животима!

ПЕЧАТ У МАЧВИ И ЈАДРУ

Због чега је народ Рађевине, Јадра и Мачве – како се тврди – „спреман телима да брани земљу својих предака од економских окупатора Србије“!

Спремни смо да животима бранимо своја имања и слободу да о судбини земље Србије одлучујемо сами. Прозрели смо све намере агентуре из мултинационалне компаније „Рио Тинто“ која би економски да пороби Западну Србију, експлоатише нашу руду јадарит и екстрахује из ње литијум, али и одлучност највиших актера и ауторитета српске власти да им, супротнo националном и државном интересу, обезбеде дозволе за отварање рудника. Тврдимо да профит који можемо да остваримо од пољопривреде и пчеларства у долини Јадра вишеструко превазилази мизерну годишњу ренту „Рио Тинта“ од неколико милиона евра којом би се допунио буџет Републике Србије и учинићемо све што је у нашој моћи да одбранимо Западну Србију од несагледиве еколошке катастрофе – порука је „Печатових“ саговорника из овога краја, који јавност желе да упознају с многобројним проблемима које би Србији донело отварање рудника у долини Јадра.

[restrict]

Међутим, док на терену траје борба за одбрану од Пројекта „Јадар“, актери ужурбано раде на његовом остварењу и припремају „Рио Тинту“ комплетну инфраструктуру – пут, пругу, трафостанице, секу шуме, отварају нове бушотине, присиљавају домаћине да им продају куће, једном речју бахате се и ћердају Србију без трунке савести и не марећи за захтеве народа Јадра и Рађевине.
Верујемо да пројекат „Јадар“ гура нико други до председник Србије Александар Вучић, с премијерком Аном Брнабић, министарком Зораном Михајловић и градоначелником Лознице Видојем Петровићем. Зато је Удружење „За одбрану Јадра и Рађевине“ фокусирало своју борбу за одбрану од пропасти Западне Србије на врхушку у Влади која им издаје дозволе и припрема комплетну инфраструктуру „Рио Тинту“ да отвори рудник јадарита и започне производњу литијума упркос упозорењима научне и стручне елите – каже за „Печат“ председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ Момчило Алимпић, дипл. правник и један од најупућенијих у проблеме које би изазвало остварење Пројекта „Јадар“.
Док седимо под хладом крушке на имању професора Ивана Старчевића, повратника из Београда у родни крај, посматрамо прелепе пределе који се уздижу над долином Јадра и питамо се који то ум има намеру да рајску лепоту уништи због интереса стране компаније.

Дрина – алфа и омега

„Дивци код Ваљева су већ истражени и припремљени за површински коп, а после планираних геолошких истраживања у Убу, Љигу, Мионици, Градцу код Ваљева, Пожеги, Косјерићу, цела Западна Србија биће ’избушена’. ’Рио Тинто’ тај литијум не може да екстрахује нигде више у Србији, њима је Дрина алфа и омега јер из ње ће цевоводом капацитета минимум 14 хиљада кубика узимати воду потребну за препирање. После ће у њу и испуштати отпадне воде, што ће потпуно уништити смарагдну реку Зеленку. Ако имамо иоле памети, то не смемо да дозволимо“, каже Алимпић.


Постоји много нејасноћа око тога ко је први направио аранжман с компанијом „Рио Тинто“ и потписао уговор. „Рио Тинто“ је дошао у Србију 2004, после Ђинђића у чије време су вероватно вођени преговори искључиво о геолошким истраживањима. Али то никога у Србији не обавезује. Ми смо добили меморандум који је 2017. године, одмах после геолошких истраживања, потписао тадашњи министар рударства Александар Антић, али ни тај меморандум апсолутно никога не обавезује. Позивање на претходнике не пије воду јер 70 одсто данашње власти је дошло из претходних режима. Апсолутно стојим иза овога што говорим да би људи схватили о чему се ради, јер као правник знам да без континуитета као основног начела нема ни државе. Ми говоримо имена зато што морамо да означимо људе који раде против интереса Србије, а ако нисам у праву, спреман сам да одговарам. И одговорно тврдим да је „Рио Тинто“ већ скрајнут и да ће, чим добије дозволу за отварање рудника, исту продати „Бехтелу“ иза кога у Србији стоји Зорана Михајловић. Као министар за инфраструктуру у претходном мандату она је помогла усвајање Просторног плана, а онда је постављена за министра рударства и енергетике да доврши што је започела. И сада она своје људе потура да на терену растурају сваку иницијативу која покушава да разобличи ко стоји иза свега. У Лозници је, на пример, по налогу градоначелника основан Подрињски антикорупцијски тим с проблематичним Мирославом Мијатовићем на челу, иначе оптуженим за корупцију, а који замајава народ и оснива Удружење „Не дамо Јадар“. Мислим да је сасвим јасно против кога мора да се бори Србија. Немамо дилему да је „Рио Тинто“ страна агентура која се увукла у Србију јер јој је овде обећано да ће добити дозволу за отварање и експлоатацију рудника и да је то дебело платила. Ако амбасадорка пребогате Велике Британије саопштава да је за њену земљу Пројекат „Јадар“ веома важан, и хоће у Србији да заради додатне милијарде, и ако Метју Палмер наређује опозицији да више не напада Пројекат „Јадар“ и „Рио Тинто“, само слепац не може да види о чему се ради. Све се ово захуктава зато што се њима веома жури да што пре обезбеде све дозволе и започну с радом, али ја вам ево сада тврдим да тога рудника овде бити неће. И никаква журба им неће помоћи јер цео Јадар и Рађевина на 294 квадратна километра с 17 села у општини Лозница и пет села у општини Крупањ су на ногама. А прилази нам и цела узбуњена Мачва јер са 528 бушотине они су већ направили непроцењиву штету тиме што су пореметили подземне воде у којима је нађена сумпоровита вода. А од ње живе Бања Ковиљача и Бања Бадања које нестају ако остану без сумпоровите воде. Све су то разлози да нападамо налогодавце овог пројекта.


Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“, каже његов председник, још крајем 2019, када већина људи овде није ни чула за страну компанију „Рио Тинто“ и њену фирму ћерку „Сава експлорејшн“, ангажовало је науку и струку, професорку Драгану Ђорђевић с Хемијског факултета, најпознатијег нашег климатолога Владимира Ђурђевића, те Бранку Матић Савићевић с „Батута“, лекарку која је радила у Зајачи магистарски рад на тему присуства олова у крви деце.
Ангажовали смо и стране стручњаке јер, нажалост, неки наши професори заступају интересе „Рио Тинта“ и немам проблем да кажем да су то Александар Јововић с Машинског факултета и Александар Ђукић с Грађевинског факултета и још неки којима сам заборавио имена. Срећом, постоје и научници као што је академик Видојко Јововић, који је учествовао у спречавању отварања рудника никла, и други којима с разлогом не помињем имена. После састанка у САНУ 6. и 7. маја у вези с одрживошћу Пројекта „Јадар“, добили смо извештај који су они припремили а потписали су га и академици Шолаја и Стевановић. Влада Србије је о њему ћутала неко време, а онда је министарка Михајловић изашла са ставом да је недовољан број академика који су стали иза овога извештаја. Фрапирани њеном смелошћу, ми смо отписали министарки да „у САНУ још увек не постоји Одељење за издају и арчење народне имовине, нити ће га икада бити, а одељење које се огласило је Одељење за екологију и заштиту животне средине“.
Алимпић тврди да су сви релевантни фактори, све научне институције Србије рекле – нема рудника, јер последице су стравичне!
Пројекат „Јадар“ треба да буде парадигма за свако рударење у Србији. Јер Влада Србије и ресорна министарства су пре неког времена расписали оглас за измену Просторног плана како би поред депоније већ усвојене у Просторном плану направили и депонију у непосредној близини производног погона за екстракцију литијума из руде јадарит који је планиран на 500 до 600 метара од цркве старе најмање четири века, а одмах испод цркве су планирали два километра дугу депонију између река Корените и Јадра. У руди јадарит има око 20 тешких метала, а најопаснији је арсен који ће угрозити и Београд. Влади је већ послата протестна нота, јер изливањем отпадних вода из тог погона у реку Јадар, па из Јадра у Дрину, отрови ће стићи и у Саву и Дунав и то ће постати међународни проблем за који ће бити одговоран нико други до Србија – упозорава Алимпић.
Удружење је, каже даље председник, добило једну мини-студију која је свима отворила очи и доказала да актери Пројекта „Јадар“ не говоре истину о својим плановима, почев од вађења руде, преко технологија, до катастрофалних последица по животну средину.
Резерве које су на почетку утврдили на 136 милиона тона руде сада су проширене на 220 до 230 милиона тона, а сва је прилика да се ради о 158 милиона тона. Причало се и о безбедној технологији, а само у рејону погона планираног код цркве у Горњим Недељицама дневно треба да се користе огромне количине разних опасних агенаса који ће директно утицати на здравље овдашњег становништва, што значи да нам се спрема катаклизма – закључио је Алимпић.
Владан Јаковљевић је професионални пчелар из Лознице који је 2018. године уложио значајна средства у кошнице и у објекат јер се и трећа генерација у његовој породици бави пчеларством.
Ми смо били убеђени да је пчеларство наша будућност и мачванско-колубарски регион постао је највећи произвођач потпуно органског меда, па смо кренули у процес сертификације како бисмо направили бренд. Тако смо, захваљујући и помоћи државе, достигли највиши ниво пчела по кошници по глави становника у свету. Али с доласком „Рио Тинта“ све је доведено у питање, и ми тражимо да се надлежно министарство одреди према целој ситуацији, не само због ризика даљег инвестирања него пре свега због чињенице да су пчеле најосетљивији део екосистема и отварањем рудника оне би прве страдале. И упозоравамо да је „Рио Тинто“ покушао да уприличи састанак с председником Савеза пчелара у четири ока како би потписали неки документ, што значи да посла нису чиста јер је у питању државни интерес а не приватни посао и због свега ћемо морати да се обратимо и светској пчеларској организацији – поручује Јаковљевић.
Иван Старчевић, професор из Београда, већ пет година објашњава људима у родном крају шта је „Рио Тинто“.
То је злочиначка организација, јер где год су дошли, остављали су иза себе еколошку катастрофу. Али људи ме уопште нису схватили све док им нож није стављен под грло. Рудолф Штајнер је пре сто година писао да народ који не поштује воде изумире. Ми смо већ на путу нестанка, о чему сведоче Бор, Смедерево, сада и Зрењанин, па ако још дозволимо да нас уништава „Рио Тинто“, заиста нам нема спаса. Људима је неко време било добро јер су лепо наплаћивали издавање кућа истраживачима и бушотине на својим њивама, али дугорочно гледано, то је само тренутна корист, а пропаст заувек. Ми то не смемо да дозволимо ни због наших потомака ни због планете Земље која је живо биће као и ми и сигурно ће се побунити. Стручњаци кажу да 10 километара у пречнику од центра рудника „Рио Тинта“ ништа није живо – ни биљке, ни животиње, ни људи. А на 20 и 30 километара нема ничег осим болести – констатује Старчевић.
Мештанина села Ступница Петра Петровића забрињава чињеница да се његова кућа налази у зони рудника, а депонија коју планирају биће ваздушном линијом удаљена од ње два километра.
Ми нисмо ни у каквом плану за исељење, међутим, како су они то замислили, доћи ћемо у ситуацију да ћемо морати сами да се иселимо, без икакве надокнаде. Зато се сви придружујемо организацијама и покретима који се боре против рудника и борићемо се свим силама.
По врелини сунчаног поднева кренули смо пут Горњих Недељица, села најугроженијег у случају отварања рудника. У порти Цркве Светог великомученика Ђорђа, једне од две истоимене које са супротних страна чувају долину Јадра, репортере „Печата“ дочекали су мештани спремни да пруже отпор доласку „Рио Тинта“.
Миладин Ђурђевић, запослен у локалној школи као техничко лице, оцењује да је држава с Пројектом „Јадар“ направила низ преседана.
Буквално, држава је подручје средњег Јадра подвела страној рударској компанији чији је буџет десетоструко већи од буџета Владе Србије. Сада „Рио Тинто“ манипулише нашом владом, државним институцијама, САНУ и највећим делом јавности захваљујући огромним сумама новца пред чијим налетом је нестало људско достојанство, а најумнији и најутицајнији академици заћутали. Такође, држава Србија је под окриљем ноћи пољопривредно земљиште претворила у грађевинско без захтева грађана и без њиховог знања, те их тако лишила прва на субвенције, на стимулације, на надокнаду штете и чак на живот, отимајући свесно хлеб из руку народу, што је равно геноциду. Поред тога, поводом Пројекта „Јадар“ никада није направљена упоредна студија која се у свету зове „кост бенефит“. Из ње би се видело колики су приходи од пољопривреде у овом крају и колико ће новца после експлоатације рудника остати држави Србији, да ли ће људи икада моћи да се врате овде и обнове пољопривреду после затварања рудника. Без одговора на ова питања нема даље приче. Није ЕУ узалуд одбила приступне преговоре Србији баш у области права, јер Уставни суд апсолутно ћути а био је дужан да се изјасни на наше жалбе и на кривична дела учињена поводом Пројекта „Јадар“.
Миладин Ђурђевић додаје да нико из Владе Србије, али и нико из Општине Лознице није дошао да мештанима саопшти шта их чека, нити су приликом откупа имања предочили неизоставну социоекономску студију шта с људима који у једном тренутку остају без имовине, с невидљивим новцем на рачунима коме се не зна траг.
Ми појма немамо ко и како тај новац уноси у Србију. „Рио Сава“ је основана пре више од две године са оснивачким капиталом од 117 хиљада динара, а досад су откупили имовину за више од неколико милијарди динара, па питамо одакле се тај новац створио и ко га упумпава у Србију. Није ли то исто као и све што се догађало на Косову уназад 30 година. И тамо је однекуд илегално упумпаван новац којим су Албанци куповали куће од Срба. Неко њиме смишљено прави дисбаланс и дисконтинуитет трговине. Рецимо, реална цена једног ара земљишта порасла је са 50 евра на 160 евра. Притом, они су откупљивали земљу не поштујући право међаша на право прече куповине – тврди Ђурђевић.
Просветни радник Маријана Петковић убеђена је да лобисти „Рио Тинта“ нису добро разумели ни схватили с ким имају посла, јер да јесу, „Рио Тинто“ би отишао одавде.
Ту су већ 15 година, а последњих пет у нашем непосредном комшилуку. Држава никада није послала инспекцију на терен да провери шта су и где бушили, какве су емулзије сипали у бушотине, којим су то материјама разбијали калцификоване делове земље. Потпуно су девастирали њиве и биљке које на тим местима у великом кругу више не расту. Свуда су рупе и вртаче које су остале као потенцијална опасност јер одговорне интересују само литијум и новац.
Маријана каже да су сви стручни људи искључиво странци, а за Србе је резервисан само посао испод земље. На лицу места показује нам куће и имања откупљене милом или силом, означене тракама и упозорењима да се ради о приватним поседима, и полусрушене, да као куће страве и ужаса застрашују преостале становнике који не пристају да оду. Показује нам спржену земљу на којој трава више не расте и археолошки локалитет Пауље стар 3.000 година на коме се тренутно врше ископавања како би простор био „ослобођен“ за потребе рудника. Предочава нам и мапу на којој село Горње Недељице више не постоји и подсећа да је неко број становника са 711 из последњег пописа смањио на 521, и пита се ко то из наше државе даје податке странцима.
Господа из Београда нека се добро замисле шта раде, и нека буду сигурни да ниједна машина „Рио Тинта“ овде неће стићи, нити ће један једини њихов ашов забити у нашу земљу. Спреми смо за борбу на живот или смрт, јер избора немамо. А највећа мука окупаторима је што не могу да откупе сву земљу. Од 638 парцела они су досад откупили око 155 а све док не откупе и последњу парцелу, они не могу ништа да раде. И зато не знају шта ће – каже Маријана Поповић.
Потпредседник Удружења „Не дамо Јадар“ из Горњих Недељица Златко Кокановић, који у својој шуми до археолошког налазишта Пауље има пет хумки, не дозвољава археолозима ни да закораче у шуму, иако је из „Рио Тинта“ добио понуду да сам напише цену.
Ми смо огорчени, држава Србија нас је препустила на милост и немилост разним мешетарима, лобистима, нестручњацима, непријатељима. Подржавамо професора Јагоша Раичевића који је са скупа у САНУ упутио упозорење Влади Србије, компанији „Рио Тинто“, министарству, посланицима и научним радницима да нигде у свету није могуће да компанија наручи студију од једне институције која онда ангажује људе да ту студију ураде, а после исти ти људи учествују у комисији за пријем те студије. У Пројекту „Јадар“ се ради о таквом сукобу интереса да одмах треба да се оснује међународна комисија која би то могла да контролише, јер ми такву компетентну комисију немамо и држава Србија на тај начин буквално прави уступке компанији „Рио Тинто“.
Засути невероватним информацијама, под снажним утиском о здраворазумским и чврстим ставовима српског народа који овде живи, уз то и напросто ганути лепотом овога краја, напустили смо Јадар и Рађевину. С великим огорчењем и неверицом да некоме моћном и утицајном, уопште, пада на памет да сву ту непроцењиву вредност преда странцима.

[/restrict]

Један коментар

  1. Народу Јадра и Рађевине од свег срца желим да истрају и победе у борби против еколошке катастрофе коју је спремила – Држава! Ко је одговоран за ову неравноправну и подмуклу борбу? Нико други до онај ко је најутицајнији у Србији! Који би могао, одавно, све да стопира – да је хтео. али за то њему служе и министарке, и САНУ и други, а пара врти где бургија неће.. ћутање одговорних је националн срамота!
    Кад ће алавима једном да буде доста па да престану да распродају ОПСТАНАК Срба на овим просторима?
    Шут са рогатим никад није могао ваљано да изађе на крај, па се бојим да ни сада неће успети А шта је бедна шака долара наспрам пољопривредних могућности које, и у новцу, које ови делови Србије могу да пруже – кад би их држава подржала, или бар оставила на миру!
    Неслућена снага лежи у јединству Срба, никад искоришћеном! Крајње је време да српски народ употреби, бар на овом судбоносном питању, своју колективну моћ, ако је досад пропуштено толико прилка да се спрече бројне штете -бар да спасе што се још спасти може.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *