Раванелиус 2021 – Класична музика на савремени начин

Други по реду фестивал музичке изузетности Раванелиус (прошле године није одржан због ковида), чији је идејни творац и уметнички директор виолончелиста Драган Ђорђевић, одржан је у Ћуприји од 16. до 18. јула, у организацији Установе културе Ћуприја и Школе за музичке таленте, а под покровитељством Општине Ћуприја

Децентрализација је била једна од кључних смерница свих стратегија културног развоја Србије. Култура и уметност морају бити доступни свима, а не само становницима великих центара. Сви напори малих средина у том смислу драгоцени су. Други по реду фестивал музичке изузетности Раванелиус (прошле године није одржан због ковида), чији је идејни творац и уметнички директор виолончелиста Драган Ђорђевић, одржан је у Ћуприји од 16. до 18. јула. у организацији Установе културе Ћуприја и Школе за музичке таленте, а под покровитељством Општине Ћуприја. Намера организатора је било представљање класичне музике на савремен начин, промовисање јединствене у Србији Школе за музичке таленте, као и да Ћуприја бар на неколико дана буде музички центар овог дела Србије.
Програм фестивала је требало да се одвија на више локација у граду, углавном на отвореном, али је непредвидљиво јулско време покварило концепцију, па су учесници морали да пређу у затворени простор. Вече отварања довело је пред публику бугарски Симфонијски оркестар Симфонијета са диригентом Свиленом Симеоновим и солистом виолинисткињом Ралицом Петковом и џез формацију Софија, са програмом од Моцарта до Теодоракиса у новим и свежим аранжманима. Као и обично, бугарски музичари одржали су уметнички високопрофесионално вече. Касно увече наступио је домаћи женски гудачки квартет Хабанера.
Другог дана у подне је Удружење уметника Високо Це из Новог Сада, које се иначе бави сценским пројектима за младе, извело оперу за децу Снежана, аутора Петра Крстића из 1912. године, која до данас није изгубила ништа од свог шарма и привлачности за млађи узраст од 2 до 11 година. Деца су уживала, а и одрасли који су били у пратњи. Тако делује права музика. У вечерњем термину наступио је Дувачки квинтет Београдске филхармоније с класичним програмом (Бах, Пјерне, Ибер, Бизе, Христић), као и увек у врхунској извођачкој форми.
Последњег дана организована је дечја радионица прављења гудачких инструмената с дивним називом Шта свако дрво сања да буде кад порасте?, коју је водио наш чувени виолиста, али и градитељ гудачких инструмената Панта Величковић. С много ентузијазма, радости и доброг расположења деца су понешто научила о обради дрвета и како оно постаје музика. У подне је у музеју Хореум Марги-Равно (стална археолошка поставка предмета из античког периода са римског локалитета Horreum Margi, на коме се налази музеј) организована панел-дискусија Класична музика у фокусу – развој публике (трендови и изазови) с учесницима Јасном Димитријевић (директорка Коларца) и Смиљком Исаковић, модератор је била музиколог Марија Костић. Посетиоци панела су имали занимљива питања у вези с будућношћу класичне музике у светлу нових технологија, али и политичке коректности, на која су учеснице одговарале према својим богатим искуствима из праксе. Концерт најбољих ученика Школе за музичке таленте у Ћуприји ученика одржан је у 19 часова, да би свечано затварање било касније увече са виолинистом Стефаном Миленковићем и оркестром Камерата академика из Новог Сада. Оба концерта одржана су у затвореном простору, што је умањило бројност публике. Миленковић је наступио у шароликом програму, мало виолина и клавир, мало оркестар. Најимпресивнија је била Орфова Кармина Бурана у аранжману за гудаче Ане Крстајић. Безвремена музика звучи добро и у великим и у малим саставима, то је тајна која одваја велике композиторе од осредњих.
Организатори фестивала су се потрудили у сваком погледу, од позваних музичара до визуелног формата и топле добродошлице. Маштовити плакат постављен је свуда по граду, програмска књижица била је садржајна сасвим колико треба. Знамо да је најлакше жалити се на услове и ништа не радити и баш зато треба честитати Ћуприји и Драгану Ђорђевићу на идеји и промоцији оваквог фестивала, који може бити пример осталим градовима у Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *