ПОДГРЕВАЊЕ КРИВИЦЕ

РАЗМИШЉАЊА НАД СЛИКОМ СРБА У ОЧИМА ЗАПАДА (1)

Шта се то десило са Србима на крају 20. и почетком 21. века? Како се то историја окренула против њих? Зашто су некадашњи савезници постали противници? Зашто пламти антисрпска мржња у неким круговима региона, некадашњег „братства и јединства“, али и неким центрима на Западу? Како је „механизам историје“ на вишеструк начин разапео национално биће српског народа на крају другог миленијума?

У нову државу (1918) Срби су ушли као победничка и славом овенчана војска, а из те исте државе су изашли (1992) с политичком и медијском сликом као демони, зликовци, звери, абнормални, варвари! Како објаснити овај српски трагизам?
Велика је трагедија српског народа у ХХ веку, а посебно ова на његовом крају. Последњих тридесет година српске политичке и националне историје уоквирују појмови који су дефинисани на Западу, а потом преузети у региону (бивше републике СФРЈ) национализам, Слободан Милошевић, кривица, санкције, НАТО бомбардовање, Хашки трибунал, „сребренизација Срба“. Слика српског човека бојена је у западној јавности, политичким и војним центрима, старим и новим медијима и завршена (?) хашким суђењима и пресудама.
Погледајмо почетак српског распећа. Западни геополитичари су узели ствар у своје руке: у распадајућој СФРЈ сви ће добити што су тражили, а Срби ће изгубити. А затим на сцену ступа Хашки трибунал. Равно 25 година у канцеларијама овог суда се суди Србима за ратне злочине (и за геноцид) почињене на ратном простору СФРЈ. Поједини предмети се решавају по десет и петнаест година. То није случајно. Српску кривицу треба подгревати док се не намире регионални и геополитички западни интереси. У помоћ им прискачу резолунаши у непријатељским парламентима региона који синхроно с неким западним антисрпским центрима (није ваљда да не постоје?) већ четврт века, тајно и јавно, с два лица, уз осмех и мржњу, говоре о Србима. Није то новост. И у прошлости су постојали такви центри. Пођимо редом. Да погледамо конструисану западну и регионалну слику Срба на крају другог миленијума.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Овдје заиста не недостаје ни вештине излагања, ни стила, ни чињеница. Руси би рекли – все тут разложеное по полкам. И дај Боже да не станемо у сталном подсећању на те догађаје и формирању нашег критерија, наше свести и зрелости, јер свега тога је болно недостајало у време кад је Регент- зелембаћ наметао своју вољу ( кажу и масонску, но тим горе ! ) неквалификованом и послушном окружењу. Знамо да је ономад било и одупирања, али предалеко од критичне масе. И један Слободан Јовановић остао је заробљеник утопије све до дана кад више заиста није било ничега од ње.
    Комунисти, они наши, Српски – то чак није била глупост него својеврсна болест. Давно, као студент био сам се затекао у возу пуном омладине-деце титових бораца са прославе дана десанта на Дрвар. Та омладина сву ноћ се прегањала око Шесте личке и пете краишке, стазе куд је Тито умакао, појединачних херојстава. . . а да је било ко ондје изустио реч о Српској нацији, историји, цркви, слави, традицији, био би стаптан у прашину. Од Срба међу којима једног изузетка није било ! Њихови очеви ојадили су Београд побивши све мислеће људе. Не трепнувши пристали су на све устројство државе које и јесте било зачетак свега накнаднога. Имамо разлога да сумњамо да је све оно још тада била далековида замисао једне Енглеске, Ватикана . . . ?! Па чему смо се онда имали надати ? Право питање данас – да ли смо ми коначно излечени од свих оних бољки од Нишке и Крфске декларације до распада оне наказе од државе ?! Конкретније – ако историјска тумбања рецимо, нама опет донесу моћ као 1918 а свима около невоље, хоћемо ли се опет братимити и цмакати, те правити калакурнице од државе до прве згодне прилике ?
    Зашто се дакле, не лечимо, зашто не учимо и спашавамо се док нас још има ?
    Кад ћемо схватити да су све ове невоље у којима се батргамо, и сва издајничка жгадија данас, последица наших брљотина ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *