Отето – проклето

Словенија је 30. годишњицу „осамостаљења“ прославила демонстрацијама својих незадовољних грађана

Из грма је искочио голобради војник, словеначки територијалац: „Стој! Враћај се! Назад! Не може напред!“ – Шишка, љубљанско насеље које је раскрсница путева према приморју и Италији (Копар, Постојна, Трст), северу Словеније и Аустрији (Крањ, аеродром Брник, Љубељ, Марибор) и југоистоку (Загреб), изгледала је одсечена од света. Нервозни територијалац је неколико секунди размишљао над прес-картицом, а потом прогунђао: „На вашу одговорност!“ Довикује другима да пазе да не ометам њихове акције и гура ме у импровизовани заклон. Чекају, кажу, на десант и тенкове ЈНА из правца аеродрома Брник. Из украсног грмља поред пута вири још пет-шест глава са новим словеначким војним обележјима. Наоружани су „калашњиковима“. Свако има двоструки рам бојевих метака. Саплела сам се о „армбруст“, ручни бацач; један од територијалаца га брзо диже на раме и трчи према барикади. На тлу леже празне флаше словеначких вина. Послужиле су за „подизање морала“…
Овако сам пре 30 година у Љубљани искусила један од кључних догађаја који је водио до краткотрајних сукоба на тлу Словеније, а потом у распад СФРЈ и нове ратове. Словенија и Хрватска су судбоносног 25. јуна 1991, свака за себе, прогласиле независност. Словенија је преузела контролу над спољним границама до тада заједничке државе, док је Хрватска независност прогласила само формално, као почетак „процеса“. Били су то преломни догађаји који су означили почетак краја друге Југославије и увод у крвави грађански рат који је трајао наредне четири године.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *