Медијско ратовање и хуманитарно интервенисање

Размишљања над сликом Срба у очима Запада (2)

Шта се то десило са Србима на крају 20. и почетком 21. века? Како се то историја окренула против њих? Зашто су некадашњи савезници постали противници? Зашто пламти антисрпска мржња у неким круговима региона, некадашњег „братства и јединства“, али и неким антисрпским центрима на Западу? Како је „механизам историје“ на вишеструк начин разапео национално биће српског народа на крају другог миленијума?

Ратне догађаје пратила је спољна (Запад и САД) и регионална (СФРЈ) медијска харанга против Срба. У стварању слике о српском народу велику улогу одиграли су стари и нови медији. Каквим све именима нису називани Срби? Фашисти, блиски животињама, незаслужено постоје на земљином шару… Раздобље од 1990. до 1999. и после 2000. године биће упамћено по медијском рату против Срба.

фото: Иван Добричић

ШИРЕЊЕ ЛАЖИ Све је почело разбијањем СФРЈ 1990. године, када су политичка права Срба на самоопредељење квалификована као националшовинистичка, а права свих других као ослободитељска којима Срби спречавају самосталност. Задатак медија био је да појачавају ову поделу и да интензивно шире лажи и манипулације о српском народу.
Политичка лаж „добра ради“ чини зло ономе о коме се лаже, али истовремено разара онога који лаже. Лаж доприноси самообмањивању. Лаж, тврди Колаковски, не укида разлику између истине и неистине.
Сетимо се медијске лажи о концентрационом логору у Приштини. Или текста из „Њујорк тајмса“ од 13. јуна 1998: „Срби бомбардују села и спремају се да са Косова протерају 1,8 милиона Албанаца. Врше се масакри над Албанцима и прави се талас избеглица.“
Лажи, манипулације, скривање чињеница, хиперболисање догађаја, све вести иду против Срба – то је био механизам западног и регионалног медијског приступа дисолуцији СФРЈ и отимања КиМ. Запаљене гуме у Дубровнику, Маркале у Сарајеву, Вокер у Рачку, „Вашингтон пост“, „Њујорк тајмс“, Си-Ен-Ен, Би-Би-Си и хиљаде других медија удружених у једној ствари – унаказити национално биће Срба. Док су медији и мислиоци слични француским „новим филозофима“ широм глобуса извештавали о неиздрживом стању у Сарајеву (као да нису ратовала два Сарајева – српско и муслиманско), амерички генерал бележи да су „владини војници“ бомбардовали сарајевски аеродром и тако пресецали једини пут за достављање помоћи.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *